Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o poštanskim uslugama je jedan u nizu zakona koji treba da regulišu jednu izuzetno važnu oblast kao što su poštanske usluge i dobro je što će, govorim u principu i sa formalne strane, donošenjem takvog jednog zakona ta oblast biti regulisana mimo odavno prevaziđenih rešenja iz Zakona o sistemima veza.
Pod kojim uslovima bi ovaj zakon u ovakvoj formi, odnosno Predlog zakona koji je došao pred Narodnu skupštinu, bio prihvatljiv za Srpsku radikalnu stranku? To je najdetaljnije objasnio naš ovlašćeni predstavnik Zlatan Jovanović i o tome ne bih mnogo govorio, već bih sa jednog drugog aspekta govorio o Predlogu zakona.
Mi bismo mogli u principu da prihvatimo tržišnu utakmicu u ovoj sferi i prestanak monopola koji sada postoji, liberalizaciju tog tržišta, tih usluga. U perspektivi smatramo da još nije vreme da se tome pristupi, poznajući situaciju koja postoji u ovoj oblasti u našoj zemlji.
Nije dovoljan argument da bismo ovo prihvatili to što dolazi od neke komisije Evropske unije i navodno zbog približavanja Evropskoj uniji, ne znam za koliko već godina. Umesto svega toga, čisto tehničkih rešenja, u Predlog zakona ne treba da se unose stvari sa kojima nikako ne možemo da se složimo kao najveća poslanička grupa u srpskom parlamentu. Navodno, sve se maskira rečima depolitizacija i bežanje od navodnog mešanja političkih stranaka u ovu oblasti i u njeno regulisanje.
Prvo što bih ovde hteo da kažem, nije tačno da savet koji treba da upravlja republičkom agencijom za poštanske usluge, a bira ga Narodna skupština, nije pod uticajem političara, a činjenica je da ga bira Narodna skupština, u kojoj sede pripadnici političkih stranaka. Trenutno je ovakav odnos snaga i u vlasti su one stranke koje jesu. Niko ne može da proverava da li je neko od predloženih kandidata za taj savet član neke političke stranke, javni ili tajni itd.
Druga stvar, to se nekoliko puta provlači kroz predloge zakona koje Vlada šalje Narodnoj skupštini, pokušava da a priori stavi do znanja da oni koji se bave politikom kroz političke stranke nisu kvalitetni u oblastima kojima se bave, ne poseduju kvalitet da rade neki posao i automatski se zbog toga diskvalifikuju za razne savete, agencije itd. S tim mi u Srpskoj radikalnoj stranci ne možemo da se složimo. Može kvalitetan, pošten i vredan čovek da bude u nekoj stranci; a ne, ako je u nekoj stranci, on nije dobar, on bi taj posao obavljao na neodgovarajući i na nekvalitetan način.
Dakle, ovaj argument, kao razlog za osnivanje agencije, smatram da ne stoji. Baš suprotno. Mislim da se njenim osnivanjem želi da napravi mesto za određene kadrove, koji još nisu dobili uhlebljenje u koalicionoj Vladi koja je na vlasti, ili ljude koji su bliski toj vlasti. Ova tema, dakle, osnivanje republičke agencije za poštanske usluge, kao što ste čuli u mnogim izlaganjima poslanika Srpske radikalne stranke, osnovna je primedba poslaničke grupe, i zbog čega nećemo glasati, a to ne možemo i uprkos onim stvarima koje sam već napomenuo. Ako se prihvate naše primedbe, mogli bi da glasamo, ali postojanje agencije je osnovna stvar i razlog zbog koga ne možemo da prihvatimo da glasamo za ovaj predlog zakona.
Srpska radikalna stranka je suštinski i programski protiv osnivanja agencije. To smo više puta ovde govorili. Agencije bi preuzimale poslove ministarstava, njihovu odgovornost i na taj način u ovoj državi stvaramo paralelna ministarstva ili para-ministarstva, kako možemo da ih nazovemo. Ovako nešto je potpuno neracionalno, jer je u ovom slučaju nadležno ministarstvo kadrovski i materijalno potpuno osposobljeno da obavlja poslove, koje vi ovim zakonom stavljate u delokrug rada republičke agencije za poštanske usluge. Ovo zahteva agnažovanje i dodatnih finansijskih sredstava u budžetu Republike, a da ne govorim posebno o članu 75. Predloga zakona, kojim se predviđaju plate članova i predsednika saveta agencije. Plate kako su ovde predviđene su uvreda i za odgovorne ljude, koji se nalaze na mestima ministara, predsednika Vlade, predsednika Skupštine, poslanika, koji imaju dobra primanja, ali smatram da su uvrede ovako visoka primanja, a da ne govorim o ljudima koji sa visokom stručnom spremom rade za 10, 15 ili 20.000 dinara, izuzetno odgovorne poslove i slično.
Ne bi ovo bilo toliko strašno da se ne ponavlja iz zakona u zakon. Svakim zakonom kojim se reguliše određena oblast formira se agencija koja zamenjuje nadležno ministarstvo.
To je ono što je najveća koaliciona stranka kritikovala kod prethodne vlasti, koja je razne agencije formirala uredbama, sada se formiraju zakonom, ali suština je ista, formiraju se agencije, što je za nas potpuno neprihvatljivo.
Ovde smo pokušali velikim brojem amandmana da vas ubedimo u suprotno, da to nije dobro. Ako ništa drugo, bar će veći broj građana čuti naše mišljenje i sigurni smo da je bolje i kvalitetnije rešenje da nadležna ministarstva rade svoj posao, da njihov posao ne preuzimaju agencije.
Toliko nas je zahvatila jedna, rekao bih, inflacija u osnivanju tih agencija, a to ću uvek ponavljati, imamo i Predlog zakona o javnim agencijama posebno, pa bih vam na kraju više o tome pričao i pokušao na jedan duhovitiji način da pokažem koliko je to suvišno. Ali, pokušavam da vas ubedim da ovakav koncept vladanja preko agencija nije dobar, da izvršna vlast treba da bude u Vladi i ministarstvima.
Za kraj jedna šala, da je najbolje da se formira jedna agencija za formiranje agencije, kako bi vam taj posao bio olakšan. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Rade Obradović. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a neka se pripremi narodni poslanik Darko Glišić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj zakon, kao i svi drugi zakoni koje je do sada predlagala Vlada, zasnovan je na propisima i direktivama Evropske unije. Bez obzira što Evropska unija nije Srbiji ni na vidiku, decenijama udaljena, mi naše zakone slepo krpimo rešenjima koja odgovaraju stepenu razvoja zapadnoevropskih zemalja, a nikako nama.
Istina je da je jedina svrha svega ovoga slabljenje ili, tačnije rečeno, dezorganizacija bitnih sistema, kao što su energetski, železnica, Srbijašume, vodoprivreda itd. A danas je na redu i oblast poštanskih usluga. Nekakav rok do 2009. godine treba u Srbiji da bude ispunjen laganim ustupanjem mesta licencnim operatorima, koji će na gotovo zaposesti naše tržište i eksploatisati ga do daljnjeg.
Da li se naša država trudi da zaštiti poštu kao jedan veliki organizovani sistem sa velikim brojem zaposlenih?
Pre nego što pređem na pojedine članove ovog zakona, moram da istaknem činjenicu da i ovaj zakon predviđa osnivanje agencije. Zbog agencije mora da postoji savet, koji ima dalja ovlašćenja i tako unedogled. Zašto agencija?
Zar u Direkciji pošte nema stručnih ljudi koji će, kao i do sada, raditi na zadacima koji su, tek toliko da se nešto novo imenuje, preneseni fantomskoj agenciji.
Agencija kao agencija ništa u suštini ne donosi novo, samo služi za zapošljavanje članova pojedinih stranaka na vlasti. Kao organ nikada nizašta ne odgovara, jer ništa, u stvari, i ne radi. To što na papiru piše, koje su obaveze i zadaci agencije, ne znači da se to u stvarnosti i ostvaruje.
Republička agencija za poštanske usluge po članu 65. je nezavisna od bilo kog državnog organa. Znači, nedodirljiva je i može bukvalno da radi šta želi. Da bi se nekakav prividni nadzor ostvario, tu je nezavisni ovlašćeni revizor, koga bira savet, a savet je organ agencije. Dakle, agencija sama sebi bira revizora, koji kontroliše prihode i rashode agencije.
Savet je posebna priča. Predsednik saveta je, izgleda, uposleniji, sa većom odgovornošću i od samog ministra, a i predsednika Vlade, ako je plata merilo rada. Plata predsednika saveta treba da iznosi deset prosečnih mesečnih zarada u privredi Republike Srbije, a plata članova saveta osam prosečnih plata. Ovo nije slučaj samo u oblasti poštanskih usluga, već skoro u svim savetima, direkcijama i sličnim organima, koji su novim zakonskim rešenjima osnovani u železnici, energetici itd.
Članom 42. propisuje se postavljanje kućnih sandučića svuda, u stambenim zgradama, poslovnim objektima, na ulazima u dvorišta, na selu. Kakvi su sada to tehnički uslovi koje će projektovati i propisati republička agencija za poštanske usluge? Da li to znači da sva domaćinstva treba da krenu u nabavku posebnih sandučića?
Domaćinstva na selu nemaju nikakve sandučiće, a kamoli da nabavljaju sandučiće, koji prema članu 42 "moraju da budu projektovani prema tehničkim uslovima". U vremenu kada je u Srbiji više od milion ljudi nezaposleno, razmišlja se o nečemu beznačajnom, kao što su dimenzije poštanskih sandučića. Ko će da preduzima mere protiv nosilaca domaćinstava ako ne obezbede to famozno poštansko sanduče.
U delu dozvole govori se o izdavanju licenci i odobrenja, a koje izdaje opet aktuelna agencija. Izgleda da se u ovom zakonu sve vrti oko agencije. U članu 80. u poslednjem stavu se kaže - uslov za izdavanje licence je da podnosilac zahteva poseduje poštansku mrežu, ali se ne kaže kakvu i gde organizovanu, kolikog je obima ta mreža, kakvi su njeni uspesi u radu, da li ima negativnih pojava tamo gde je raniji podnosilac prijave imao poštansku mrežu. Toga nema i to je nepoznato.
U članu 83. istog dela u sadržaju - dozvole, navodi se i teritorija na kojoj se obavljaju poštanske usluge. Ako korisnik dozvole prestaje da obavlja poštanske usluge na dodeljenoj teritoriji i ne obavesti agenciju u roku od 30 dana, ko preuzima obaveze prema korisnicima. Da li onaj deo pošte Srbije treba da kao nekakav Crveni krst uskače po potrebi kada neko od licenciranih operatora jednostavno raskine ugovor.
Problem rentabilnosti je problem koji postoji svuda u svetu kada je reč o poštanskim uslugama. Država i ovde planira da pokriva deficit tako gde se javlja kao posledica nepokrivenosti troškova zbog malih prihoda. Međutim, EU planira da do 2009. godine tržište potpuno liberalizuje, odnosno da ga ne subvencioniše za nastali deficit. Pošto se naša Vlada svim silama kači za evropske propise i direktive, neka razmisli na koji će način dovesti sve ovo u stanje rentabilnosti.
Sama podela teritorija operatora za obavljanje poštanskih usluga dovešće do toga da ostanu nerentabilna područja, odnosno teritorije na teret države, to jest PTT Srbija, kao što je to slučaj u drumskom prevozu, u železnici u budućnosti, pa tako će se desiti i u oblasti poštanskih usluga. Takav je slučaj i u privredi Srbije. Ono što je očuvano i dobro prodato je, a ono što je nerentabilno, sa zastarelom tehnologijom, ostaje na grbači države.
U obrazloženju ovog zakona napisali ste da će Vlada posle ovog zakona, ako se usvoji, doneti odluku o osnivanju pošte Srbije kao akcionarskog društva. Ono što će interesovati zaposlene je sigurno i način kako će se deliti akcije zaposlenima. Naravno, zaposleni u PTT, poučeni iskustvom, naravno lošim, radnika iz drugih preduzeća koja su prodata u poslednjih četiri godine, žele da znaju koliko će im pripasti od celokupne imovine PTT.
Na kraju, prokomentarisao bih u članu 67. poslednji stav, gde se predviđa da za pojedine stručne poslove iz svoje nadležnosti, a ovo podvlačim, agencija može angažovati druga domaća i strana pravna ili fizička lica. A da su članovi agencije verovatno stručni ljudi, govori prethodni član 66. Tu je pobrojano ravno 21 delatnost koju moraju da vrše, a koje su u većini usko vezane za struku.
Pored ovoga, ipak im se daje pravo da ustupaju pojedine stručne poslove licima po svom odabiru. Ovde se upravo otvara mogućnost za zloupotrebu. Jednostavno, agencija poslove koje treba sama da obavlja ustupa nekom drugom, a to su veoma unosni i skupi poslovi, izrade elaborata, programa, projekata i slično. Ovo je najbolji primer za šta služe agencije.
Upravo se priznaje da je agencija sastavljena od nestručnih ljudi, kada se članom 67. daje mogućnost uključivanja stručnjaka sa strane, ali za dobre pare. Sada se plaćaju i agencija i oni koje agencija odredi da rade za ono što sama treba da radi. Vlada Srbije zvanično guta sve ono što joj se pruži na kašičicu iz EU, bez obzira na mogućnost sprovođenja. SRS ne beži od reformi i usklađivanja sa propisima EU, ali nikako da to bude na štetu građana Srbije i njihovih interesa.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine Mihajloviću, reklamiram Poslovnik u delu koji se odnosi na javnost sednice Skupštine, ali celokupni duh Poslovnika nema smisla ako nas je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije pre pola sata obmanuo, rekavši poslanicima na početku, odnosno nastavku popodnevnog dela zasedanja da će prenos Skupštine putem državne televizije biti obezbeđen za 10 minuta. To jednostavno nije tačno, zato što je u toku prenos rukometne utakmice koja će, po informacijama koje imam, kao i drugi poslanici, trajati do 17,30 časova najmanje.
Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, potpuno je besmisleno bez javnosti rada da raspravljamo o zakonu za koji govorite da je sistemskog karaktera, da je veoma važan, a na koji imamo ozbiljne zamerke, vidite iz diskusija poslanika SRS. Gospodin Marković trenutno nije u sali, ali gospodine, evo, došao je, gospodine Markoviću, sada vam je uloga neobavezna pošto niste na mestu predsedavajućeg.
Moram da vas podsetim na to šta ste izjavili sa ove govornice pre nešto više od mesec dana. Vi, Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine, doslovce ste rekli, dokle god predsedavam ovim sazivom Skupštine, uvek će biti obezbeđen prenos i nastojaću da bude, inače nema svrhe da se nastavi rad Skupštine. Sećate se, isto je bila u pitanju jedna utakmica, fudbal je bio u pitanju.
Tražim dodatno objašnjenje i da nam kažete, uz konsultacije sa gospodom iz državne televizije, a usput da utvrdimo koliko je poslanika u sali, da li imamo kvorum za rad i bez prenosa, mada je potpuno besmisleno da nastavimo dalje sednicu dok nam vi, kao predsednik Skupštine, a i nadležnom ministru i nama poslanicima, ne obezbedite javnost rada.

Reč ima predsednik Skupštine Predrag Marković, po Poslovniku. Izvolite.

Niste bili prisutni na početku popodnevnog zasedanja. Obavestio sam sve poslanike, baš zato što držim reč, da zbog utakmice neće biti direktnog nego odloženog prenosa. Poslanici su se složili i samo smo zbog toga počeli rad, a u protivnom to ne bismo uradili.
Inače, koristim priliku, pošto vi niste ovlašćeni, pa nije moguće da tražite, a slažem se da ne može da se radi bez kvoruma, molim predsedavajućeg da utvrdi kvorum.

Hvala. Pošto je zatraženo, molim vas da utvrdimo kvorum za rad. Ubacite kartice u vaše identifikacione jedinice.
Pošto je očito da nemamo kvorum, dajem pauzu od deset minuta.
(Posle pauze – 17,00)

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, molim vas da utvrdimo kvorum.
Pošto postoji kvorum za rad, nastavljamo sednicu.
Reč ima narodni poslanik Darko Glišić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sasvim je jasno da je zakon koji uređuje materiju poštanskih usluga potreban i treba ga doneti.
Međutim, SRS smatra, to smo kroz izlaganje našeg ovlašćenog predlagača i kroz diskusije naših poslanika istakli, da koncepcijski on odudara od onoga kako mi vidimo da zakon treba da uredi oblast poštanskih usluga. Naravno, ključ oko čega se razlikujemo i najveći broj amandmana koji ide u tom smeru da se tako nešto ispravi jeste agencija, koja se, od zakona do zakona, provlači kroz svaki predlog zakona. To je ono što SRS smatra da ne treba da postoji u zakonu.
Mi smo mišljenja da te poslove koje agencija obavlja sasvim sigurno može da obavi nadležno ministarstvo i da je na ovaj način bespotrebno rasipanje sredstava i na određeni način komplikovanje same procedure funkcionisanja jednog ovakvog zakona. Članom 65. je predviđeno formiranje agencije, regulatornog organa koji bi se starao o sprovođenju ovog zakona.
Iako je ministar Ilić obrazložio da će taj organ biti nezavisan, mi imamo određenu dozu sumnje kroz ono što ide u članu 68, da savet ima pet članova koje bira i razrešava Narodna skupština. Tu izražavamo sumnju da će vladajuća većina na taj način kontrolisati ono što će se tu dešavati.
Dakle, još jednom ističem, koncepcijski nismo za formiranje agencija. Meni lično, ministre Iliću, moram da vam kažem, sama ta reč agencija je asocijacija na onaj bivši režim DS, koji je vladao od 2000. skoro do 2004. godine, kada se takva reč spomene, mene odmah asocira na one blagodeti koje su nam u te četiri godine doneli i kao narodu i kao državi.
Naravno, mi ćemo probati kroz amandmane koje smo podneli, očekujem da ih razmotrite, da na jedan zaista korektan način probamo da usaglasimo ovaj tekst Predloga zakona o poštanskim uslugama, kako bi on zaista bio primenjiv i kako bi oni krajnji korisnici, dakle, građani, mogli da imaju zaista efikasan servis koji bi im pomogao da zadovolje svoje potrebe.