Baš previše koristite moju toleranciju.

... koja nije provučena kroz blato. Ako smo to sami sebi uradili, a pre svega ako ste vi to nama uradili, zašto očekujete da nam može biti bolje od ovoga što jeste. Mi smo ...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, četiri minuta je prošlo.)
.... i pomerili u pozitivnom pravcu. Hvala na pažnji.

Gospodine Markoviću, četiri minuta je prošlo. Toma Bušetić ima po Poslovniku posle pauze, a inače, o kriminalcima govori Beba Popović, a ne Toma Bušetić. Hvala vam.
(Posle pauze – 16,25)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad današnje sednice.
Pošto su po službenoj evidenciji prisutna 133 narodna poslanika, molim da na početku utvrdimo kvorum.Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da ima dovoljno poslanika za rad. Reč će imati Ivana Kovačević, kao ovlašćeni predstavnik, a pre toga je ostala replika iz pre podnevnog zasedanja, gospodin Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, tačno je da je prosečna plata posle 5. oktobra porasla tri puta, ali je tačno da su cene porasle deset puta. Struja je poskupela deset puta, komunalne usluge su poskupele deset puta, tako da danas s punim pravom možemo da kažemo da je 100 maraka u naše vreme više vredelo nego 300 evra danas.
Sa prosečnom platom i prosečnom penzijom teško danas da mogu da se podmire najneophodnije potrebe, upravo plaćanje komunalnih usluga, struje, hleba i najelementarnijih namirnica. Sa druge strane, nije istina da se u svih deset godina loše živelo. Tačno je da se teško živelo. Jedan veoma važan podatak, primera radi, 1997. i 1998. godine bio je veći bruto društveni proizvod nego svih godina od 2001. do današnjeg dana.
Ako bismo pravili ankete, veliki broj stanovništva bi rekao da se bolje živelo u svim tim teškim uslovima pre 5. oktobra nego posle 5. oktobra. Ko danas živi dobro ili solidno i svih ovih godina posle 5. oktobra – ljudi koji su na vlasti, ljudi koji su bliski vlastima i oko vlasti. Masa stanovništva takoreći živi u velikoj bedi.
Kada je reč o samoj privatizaciji, mi i dalje stojimo da je privatizacija bila pljačkaška, da su se mnoga preduzeća prodala budzašto, da su novi vlasnici prodali 10% kapitala i podmirili sve to što su platili, i prodajući onih 90% silne milione stavili u džep.
Zašto nema procesuiranja svih tih dela? Najverovatnije zato što su predsednici sudova svi članovi DS. Ako se to promeni, pitanje je da li će se sve te prijave i dalje zadržavati u fiokama predsednika sudova ili sudija uopšte.
Ono što želimo ponovo da podvučemo kada je reč o odnosu prema NATO paktu, nikada DOS, nikada DS nisu smeli da kažu da je NATO izvršio agresiju, nego govore o tome da je bilo bombardovanje, da je bila intervencija. Šta smo mi dobili za to vazalstvo? Bukvalno ništa. Da li se nešto u međunarodnoj zajednici promenilo posle 5. oktobra? Ništa. Da li nam je bolji položaj na Kosovu i Metohiji? Nije. U zajedničkoj državi? Nije. Znači, treba sve stvari nazvati pravim imenom.
(Predsednik: Vreme.)
Prebacivanje da smo mi naoružavali neke paravojne formacije, a paravojnih formacija nije bilo koje smo mi naoružavali. Mi smo pomagali naš narod preko Drine, a paravojne formacije koje su bile u Hrvatskoj mi ništa nismo mogli da sprečimo. Jednostavno, vojskom su komandovali neki drugi ljudi, pre svega Hrvati.

Po Poslovniku, narodni poslanik Milan Marković.

Javljam se po Poslovniku, jer smatram da iznošenje neistina predstavlja povredu ugleda ovog parlamenta, ali se nadam da ćemo kolega Bušetić i ja završiti sa ovom serijom replika i odgovora. Želim samo da kažem da se potpuno slažem da diskutujemo o argumentima i da diskutujemo o onome što govori statistika, što govore brojevi. Smatram da tu ne možemo pogrešiti.
Istine radi, moram da vam kažem da su devizne rezerve za tri godine povećane 20 puta. Govorim kada ste vi predali vlast nama. Vi ste predali vlast sa 300 miliona dolara, 2003. mi i dalje predajemo vlast sa 3,5 milijarde dolara deviznih rezervi. Što se tiče bruto nacionalnog proizvoda po glavi stanovnika, on je povećan tri puta. Godine 2000. je iznosio 855 dolara, a kada smo mi predali vlast onima koji su sad na vlasti to je 2.550 dolara.
Ne slažem se potpuno sa vašom ocenom privatizacije i smatram da odgovor na to može dati i aktuelna vlast, čiji ste vi sudeonik. To što ste rekli da su predsednici sudova bliski DS, odgovorno vam tvrdim da to nije tačno, niti predsednici sudova imaju ikakve veze sa procesuiranjem. Naravno, poznato vam je da su za to nadležni tužioci. To je elementarno znanje prava.
Mi se ne slažemo oko načina diskusije za ovom govornicom. Pitao sam vas, osim uvreda i iznošenja neistina, šta vi kao politička stranka nudite građanima Srbije. Mi kao politička stranka nudimo građanima Srbije sve ono što smo naveli i tokom ovih devet meseci kao opozicija, a vi sve vreme vršiti vređanje političkih neistomišljenika. Tu je bitna razlika između SPS i DS. DS će nastaviti da nudi svoju viziju Srbije. Naravno i svaka druga politička organizacija ima na to pravo, ali nema ni DS, ni SPS, niti bilo ko drugi da svoj politički angažman zasniva na vređanju i na iznošenju neistina.

Gospođo Kovačević, izvolite.

Poštovani predsedavajući, kolege i koleginice narodni poslanici, da se vratimo na temu. Pred nama je danas Predlog zakona o radu, koji će poslanička grupa G17 plus podržati. Što se tiče zakona, pre svega, želim da kažem da je ovaj zakon usklađen sa direktivama Evropske unije, kao i sa preporukama Međunarodne organizacije rada.
Ono što u ovom zakonu imamo mnogo preciznije definisano, to su prava i obaveze kako poslodavaca tako i zaposlenih. Ovaj zakon o radu predstavlja, na neki način, balans između zaposlenih i poslodavaca. Naravno, neki delovi zakona su mogli biti i bolje rešeni. Upravo zbog toga je poslanička grupa G17 plus podnela određene amandmane. Naravno, o njima će više biti reči u pojedinostima. Neki od njih su već usvojeni i od strane Vlade i od strane matičnog odbora.
Međutim, kada bude bio dan za glasanje, nadam se da će biti usvojen i amandman koji govori o preraspodeli radnog vremena. Naime, po novom zakonu je predviđeno da se preraspodela može vršiti u okviru šest meseci, a amandman o kome pričam ostavlja mogućnost za ovu godinu poslodavcima koji su već ugovorili poslove, dakle svim firmama koje bi bile sprečene da ispune svoje ugovorene obaveze, da preraspodele radno vreme u okviru godinu dana.
Ono što vidim kao ključne odredbe u ovom zakonu, to su zabrana diskriminacije; to su bolje razrađene odredbe koje se tiču kolektivnog pregovaranja i kolektivnih ugovora; zatim, zaštita zaposlenih kod promene poslodavaca ili vlasništva firme i zaštita zaposlenih u slučaju stečaja.
Kao prvo, želela bih da istaknem odredbe koje se tiču zabrane diskriminacija. Svi mi svakodnevno, dok listamo novine, bolje reći oglasne strane, možemo da primetimo kako najčešće izgledaju konkursi za radna mesta.
Dakle, uobičajeno je da se traži, osim struke, znanje jezika, rad na kompjuteru i, ono što vrlo često možemo videti, to je odrednica da je starosno doba maksimalno 35 godina, najčešće se tako navodi.
Uvažavam sve potrebe poslodavaca da im u nekim slučajevima više odgovaraju mlađi ljudi, zbog prirode posle, ali sam isto tako ubeđena da vrlo često to nije opravdano i da je u pitanju čista diskriminacija po osnovu starosti.
U razvijenim demokratskim državama bojim se da bi bilo nezamislivo da se pojave takvi oglasi u novinama. S druge strane, vrlo retko možete naići na oglas gde firma koja traži radnika kaže - podstičemo zapošljavanje invalida ili nekih drugih kategorija.
Jesenas smo u ovom parlamentu usvojili set poreskih zakona koji, pored ostalog, predviđaju i poreske olakšice za sve one forme koje primaju na posao starije od 40 godina, pa smo tu rangirali - 40, 45, 50 godina, pa su olakšice sve veće.
To je zakon koji je predložilo Ministarstvo finansija, koji je već stupio na snagu i nadam se da, ako usvojimo ovaj zakon o radu sa ovakvim odredbama o zabrani diskriminacije, zajedno sa tim već usvojenim zakonom, mislim da ćemo u znatnoj meri doprineti svima onima kojima je starost, tj. uzrast bio problem da pronađu posao.
Osim starosti, zabranjena je diskriminacija i po osnovu pola, rase, boje kože, jezika, zdravstvenog stanja, invalidnosti, veroispovesti, nacionalnosti, seksualnog opredeljenja, političke opredeljenosti, sindikalnog angažovanja, kao i po osnovu porekla, imovinskog stanja i drugih ličnih svojstava. Na sreću, usvojen je amandman poslaničke grupe G17 plus, pa se i trudnoća ubraja na taj spisak, jer je usvojen od strane Vlade i resornog odbora.
Osim zabrane posredne i neposredne diskriminacije, kako za zaposlene, tako i za one koji konkurišu za posao, treba reći da je zabranjeno uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. Mogu da primetim da je svako društvo humano i demokratsko u onoj meri koliko, pored ostalog, prihvata i pravo na različitost.
Mene jako raduje, bar nisam primetila da je neko nešto imao protiv ovih odredbi u zakonu, nijedna poslanička grupa nije stavljala bitnije primedbe na ove odredbe, što meni samo govori o humanosti našeg društva i o velikom demokratskom potencijalu Srbije.
Novina u zakonu je i odredba koja se tiče promene vlasništva u preduzeću, tako da je sad predviđeno da prilikom promene poslodavca ili vlasništva u firmi novi poslodavac je dužan da preuzme sve zatečene ugovore o radu koji će važiti godinu dana, osim u slučaju da prestane važnost kolektivnog ugovora.
Takođe, ono što je novina u zakonu je i zaštita zaposlenih u slučaju stečaja. Svi smo svedoci primera firmi iz našeg okruženja koje su godinama bile u stečaju. Navešću primer firme AD "Lipar" iz Srpske Crnje, koja je osam godina bila u stečaju, i sad možete zamisliti kako je bilo tim ljudima dok su čekali da ostvare neka svoja prava, a pogotovo su bili pogođeni oni koji je trebalo da odu u penziju, a nisu im bili uplaćivani doprinosi.
Sećate se da smo usvojili Zakon o stečaju prošle godine u ovom parlamentu, pa smo ograničili da stečaj može trajati samo godinu dana, što je jako dobro. Sada mislim, kad usvojimo ovaj zakon u kombinaciji sa tim prethodnim i ono što ovaj zakon predviđa, a to je da se osnuje fond solidarnosti, gde će za sve te zaposlene, za koje se ne mogu isplatiti zarade i doprinosi iz stečajne mase, isplatiće se iz fonda solidarnosti. Mislim da će njihova prava u mnogo većoj meri biti zaštićena.
Što se tiče sredstava za rad fonda, ona su već obezbeđena u budžetu, koje je Ministarstvo finansija nama iznelo u decembru i taj budžet smo mi usvojili i mislim da će to biti dobro utrošena sredstva.
Na kraju, želim da kažem da će G17 plus uvek podržavati zakone koji nas vode ka Evropi, ali isto tako ćemo podržavati sve mere koje će doprineti da taj put što lakše svi zajedno prođemo. Hvala.

Hvala vam. Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sve poslaničke grupe.
Dajem reč narodnom poslaniku Ljiljani Nestorović, a neka se pripremi narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.