Zahvaljujem. Po članu 100, vrlo kratko. Nadam se da ćemo se vratiti na temu dnevnog reda, a 90% ovde što je izrečeno malopre za G17 plus, s tim G17 plus nema ama nikakve veze. Naravno, govorim o svoj negativnoj konotaciji i onome što su malopre neki izneli za G17 plus.
Takođe, 90% poslanika G17 plus do sada nisu bili ni na čijoj grbači, a ne na grbači poreskih obveznika, jer nisu bili poslanici, a za razliku od nekih koji su čitav svoj vek radni i onaj drugi proveli na teret poreskih obveznika. Da li sam sada ili više nikad, izađite za govornicu i kažite, a o tome će odlučiti građani Srbije. To se zove demokratija, a koja u vaše vreme, nažalost, nije tako funkcionisala.
Nemam običaj, i neću to raditi, da izlazim za govornicu i da reagujem na ovakve primedbe, ali kada neko vrlo bezobrazno krene da se odnosi prema poslanicima, i spominje i kontekst bogataša ili ne znam već čega, poslanici G17 plus su se svi, pre nego što su došli na platu poreskih obveznika kao poslanici, bavili svojim poslom i od svog rada su živeli, i svoj radni vek će verovatno tako i nastaviti.
Zaista se nadam da će svi u ovoj državi vrlo skoro, bez obzira da li će to biti zasluga G17 plus ili nekih drugih, biti bogati. Poslanici G17 plus, koje ste vi ovde prozvali kao neke bogataše, uključujući i mene, i dan-danas žive od svog rada, žive kao podstanari, gospodo, voze automobile koji su stariji od 20 godina. Ne znam kakvi su to bogataši. Zaista se nadam da ćemo u ovoj državi vrlo brzo dostići neke druge standarde i zato ćemo se G17 plus i ja zalagati.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 33. amandman je podnela Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Dakle, ponovo da se vratimo na temu, a tema je, kao što znate, Predlog zakona o radu.
Podnela sam amandman na član 33. Predloga ovog zakona. Kao što i sami znate, član 33. definiše šta sadrži ugovor o radu. Tu je u 13 tačka pobrojano šta sve on sadrži, između ostalog, stvari kao što su: nazivi i sedište poslodavca, ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta, vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog, vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja itd.
Ovim amandmanom na član 33. predlažem da se posle tačke 3), koja kaže da ugovor o radu sadrži vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog, doda tačka koja glasi: "3a) posebne, specijalističke obuke". Dakle, smatram da je veoma važno da se u ugovoru o radu, pored vrste i stepena stručne spreme, unesu i podaci o posebnim obukama i veštinama koje ima zaposleni, jer postoji niz specijalističkih kurseva u raznim oblastima za koje se zaposleni, kao i lica koja čekaju na zaposlenje, opredeljuju prema svojim afinitetima.
Inače, svuda je u svetu trend da upravo lice koje se zapošljava bude što više obučeno da baš specijalistički obavlja određeni deo posla, da bude stručnjak upravo za određenu vrstu posla, pa smatram da ne stoji ovo obrazloženje Vlade u kome ona odbija ovaj amandman i kaže da nije jasno šta se podrazumeva pod terminom "specijalističke obuke".
Na primer, pod tim terminom se podrazumeva, recimo, poznavanje jezika, poznavanje rada na računaru, stenografija. Može da se podrazumevaju i razne specijalizacije, recimo, na pravnom i ekonomskom fakultetu postoje razne jednogodišnje specijalizacije, koje vas npr. na pravnom fakultetu čine specijalistom za sklapanje međunarodnih ugovora, a koje kada završite, u suštini, ne menjaju stepen određene stručne spreme. Dakle, nalaze se u okviru istog stepena stručne spreme.
Takođe, Vlada u svom obrazloženju kaže da poslodavac može na drugi način da se informiše o ostalim znanjima i sposobnostima zaposlenog. Međutim, znam da je i do sada bila praksa da se kroz razne kadrovske službe prave dosijei zaposlenih u kojima, recimo, to piše, ali je mnogo obavezujuće da to stoji u zakonu o radu, jer iako to postoji u nekom obliku, mislim da je koncept zastareo.
Vrlo je bitno da poslodavac prati zaposlenog, da prati sve njegove specijalizacije, stručnosti i afinitete. Možda to u ovom trenutku zvuči avangardno, ali u svakom slučaju mislim da je to neophodno i da takve službe i takav način evidencije postoji u svim modernim preduzećima, koja zaista vode računa da maksimalno iskoriste potencije zaposlenog. Upravo iz tog razloga sam predložila ovaj amandman i mislim da ništa ne bi smetalo i koncepciji zakona da se nađe u ovom zakonu.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.