Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 135 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja… molim poslanike koji ne mogu da koriste mobilni telefon da se ne dovikuju preko pet redova, samo da obavimo ovaj prvi deo, molim vas.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Gospođo Kovačević, možete da ubacite svoju karticu i pre nego što sednete na svoje mesto.
Zahvaljujem. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno dovoljno narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Aleksandar Vlahović, Milisav Petronijević, Slobodan Mihajlović i Nadica Momirov.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O RADU (pojedinosti)
Na član 7. amandman je podnela poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo poslanik Zlatko Radić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zlatko Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, u ime SRS, podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o radu.
Taj član glasi: "Udruženjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija u koju poslodavci dobrovoljno stupaju radi predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih socijalnih, ekonomskih i drugih interesa".
Amandman na član 7. je u potpunosti analogan amandmanu na član 6. ovog zakona. Jedino što se u članu 7. govori o udruženju poslodavaca, a na čelu sa gospodinom Karićem i ostalim novokomponovanim srpskim tajkunima, koji su se preko noći obogatili i sada se udružuju da bi zaštitili svoj nečasno stečeni kapital.
Nažalost, za sada su uspeli da uzmu pod svoje i vođe reprezentativnih sindikata, tako da se menja definicija njihovog udruženja, umesto reči "demokratska", stavlja se reč "tajkunska", pa bi dobili pravu definiciju koja glasi: "Udruženje poslodavaca smatra se samostalnom, tajkunskom i nezavisnom organizacijom".
Dakle, od koga bi oni trebalo da se zaštite, kada mnogi od njih iskorišćavaju jeftinu radnu snagu i ne prijavljuju radnike za socijalno i penziono osiguranje.
Takođe, koriste tešku ekonomsku situaciju i radnike ucenjuju mizerno niskim ličnim dohocima.
Zato bih apelovao na gospodina ministra i Vladu Srbije da prihvati veći deo amandmana SRS, jer nam je cilj da smanjimo socijalne razlike i što veću zaštitu pružimo radniku. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, videli ste da je amandman Zlatka Radića, poslanika SRS, gospodine ministre, veoma smislen i, pravo da vam kažem, toliko ga je dobro obrazložio, pa prosto nisam mogla da odolim na izgovaranje imena Bogoljuba Karića i njegovog udruženja, i poslodavaca koje on okuplja.
Jer, kao što reče gospodin Zlatko Radić, on ne samo da ne može da bude reprezentativno udruženje poslodavaca, već on zaista predstavlja jednu veliku obmanu za građane Srbije svojom demagoškom pričom.
Čovek uljuškan u ogroman kapital, stečen na sumnjiv način, i čovek koji kroz političke i demagoške priče, koje se mogu najmanje nazvati političkim, obmanjuje građane Srbije.
Zato je potpuno neprihvatljivo da u Predlogu zakona za nekoga kao što je Bogoljub Karić, koji na način kupovine i otimanja poslanika, odnosno to je njegova namera, ali čujemo da ima možda takvih koji su spremni da prihvate takvu ponudu, želi da stvori sebi političku stranku u ovom sazivu parlamenta, verovatno svestan činjenice da na izborima koji će uslediti, kako stvari stoje u toku ove godine, ne može da zadobije poverenje građana, jer dotle će radikali, poput Zlatka Radića i svih ostalih, da raskrinkaju njegove nečasne namere.
Ali nije samo slučaj na nivou Republike Bogoljuba Karića, jer ima takvih primera i u mnogim drugim gradovima i opštinama. Naime, kada je otpočela kampanja za lokalne izbore u gradovima Srbije, ta manja udruženja preduzetnika i poslodavaca su se orijentisala na ovu ili na onu stranu. Takav je slučaj bio i u gradu Kragujevcu i u mnogim drugim gradovima u Srbiji, i u Čačku, i u Nišu, i to jednostavno nije dobro.
Oni koji žele da stvore uslove i privredni ambijent, i pre svega zakonske okvire, a odnosi se na poslodavce koji imaju najčasnije namere, moraju toga da se drže i da u skladu sa svojim mogućnostima i sa mogućnostima koje im diktira tržište, a koje su zaista veoma loše zbog opšteg privrednog ambijenta, pruže radnicima nadoknadu za njihov rad, odnosno za kvalifikaciju koju imaju zaposleni u njihovim preduzećima.
Da se deklarišu kao demokratska udruženja, pa da im ta odrednica posluži da sutra trče na ovu ili onu stranu, pa da budu mali Karići, koji obmanjuju i radnike i sve birače u Srbiji. To je prosto neprihvatljivo i zato je potrebno da prihvatite amandman poslanika Zlatka Radića, kako bi i ovaj član zakona dobio odgovarajuću formu.

Samo trenutak, gospodine Markoviću. Javio se gospodin Krasić povodom ovog amandmana. Gospodine Krasiću, izvolite, a odnosi se na sve poslanike, molim vas, svi ste svesni, i vi i vaše stranke, koliko je važno da diskutujemo povodom ovog zakona držeći se slova zakona, jer je on presudan upravo za zaposlene i nezaposlene, te vas molim da se držimo teme i da ne skrećemo od toga. Naprosto, da bismo što pre pomogli građanima Srbije, za šta se vi zalažete. Izvolite, gospodine Krasiću.

Očigledno da je u čl. 6. i 7. najspornija reč "demokratska". Jeste, jer uopšte nije jasno u kom smislu je upotrebljena ova reč. Ona ima neko svoje originalno, pa čak i prenosno značenje. Znači sloboda, znači da se pita narod, da narod odlučuje, a neko to tumači i kao termin kojim se ukazuje da postoji neka forma i neka procedura koja se poštuje.
Nažalost, za ovih 15-ak godina ta reč nam se poprilično ofucala. Bilo je dovoljno da samo neko kaže - ja sam demokrata, pa verovatno sve što kaže to je demokratski standard. Pa, ako je demokratija procedura i odlučivanje, onda smo pod plaštom demokratije imali glasanje iz Bodruma i Soluna. Ako demokratija to znači, onda imamo udruženje poslodavaca, gde je jedan brat predsednik, drugi brat potpredsednik, treći brat takođe neki funkcioner, pa ne znamo zašto bi to bila demokratska neka organizacija.
U kom smislu je upotrebljena reč "demokratski" nije nam poznato, osim što u Predlogu zakona stoji da je to bio zahtev socijalnih partnera. Znači, oni su hteli kao jedna stranka da stave tu reč, kojom bi objasnili da su oni najdemokratskiji.
Pošto se nalazimo na terenu člana 7, koji se odnosi na poslodavca i na njihovu neku organizaciju, onda ta reč "demokratski" treba da bude u nekom uzročno-posledičnom odnosu sa rečima koje takođe stoje u toj rečenici, a to je dobrovoljna organizacija, da su članovi dobrovoljno pristupili. Onda već imamo Privrednu komoru Srbije gde nema dobrovoljnosti. Postoji obaveznost. Znači, ona ne bi mogla da bude u smislu člana 7. ovog predloga zakona, ta asocijacija poslodavaca.
Šta je karakteristično za takvu jednu organizaciju? Da verovatno poslodavci nalaze interes da se organizuju radi zaštite svojih interesa. Koji je njihov interes? Verovatno neki profesionalni interes i verovatno van toga nije potrebno ništa drugo. Oni su kao grupa ljudi u mogućnosti da izraze, opredele i opišu svoj interes i ono šta im treba da se dobrovoljno ujedine, udruže, poprime neku organizacionu formu i na taj način dokažu da su sposobni da ispunjavaju obaveze, gde se asocijacija javlja kao neko ko ispunjava obaveze.
Ako je to tako, onda ova reč "demokratski" štrči, nije joj mesto ovde, jer se odmah postavlja pitanja - a šta je garancija da će ta organizacija biti demokratska. Da li je garancija statut, da li su garancija pravila, a ako se kaže "demokratski", onda verovatno svi treba da učestvuju u nekom izboru u odlučivanju. Ma koliko da bila neka organizacija dobrovoljna, nije poznata situacija da svi učestvuju u odlučivanju.
Da ne bih sada pravio neke šire elaboracije na temu šta bi to sve moglo da znači u ovom kontekstu kada se napiše "demokratska", mi smo amandmanom tražili da se i u članu 6. i 7. izbrišu ove reči, jer samo mogu da stvore zabranu. Mogu da stvore zabunu poput one koja se dešava kada dete od tri godine nacrta konja, pa pošto to niko ne može da prepozna, on napiše ispod dole "ovo je konj", da bi se to prepoznalo. Tako je i sa nekim strankama. Niti imaju ideologiju, niti bilo šta, ali oni stave ono "demokratsko" da se zna. Dovoljno je da se upotrebi ta reč i sve je jasno.
Sada ako idemo tom logikom i tim manirom, što mene to i ne bi iznenadilo, s obzirom da ekonomski savetnik predsednika Republike je na čelu te komore, bivši ministar, ima tamo poprilično bivših, tu je jazbina da se pritaji malo dok se još nešto ne desi, ponovo će da se vrate u igru zato što je dosta investirano u njih, školovani su u inostranstvu, pripremani za ovo.
Potrebno je, znači, da se ovo izbaci, jer u ovom kontekstu apsolutno ništa ne znači, osim što može da znači suprotnost.

Zahvaljujem što poštujete demokratsku proceduru. Izvolite, ministar Lalović.

Imam potrebu da objasnim, pošto se raspravlja o čl. 6. i 7. i pojmu "demokratska" u ovom kontekstu. Dve stvari. Kada je u pitanju Privredna komora Srbije, ona ne može biti u funkciji socijalnog dijaloga, jednostavno zbog ove reči "dobrovoljno". Juče sam objašnjavao da u socijalnom dijalogu mogu učestvovati samo udruženja poslodavaca koja su nastala na principu dobrovoljnosti. Pošto Privredna komora Srbije nije nastala i ne postoji na tom principu, ona samim tim ne može ni učestvovati u socijalnom dijalogu, što znači da se ovo uopšte na nju ne odnosi. Prosto da to sklonimo u stranu da bude jasno.
Što se tiče samog korišćenja termina "demokratski", njegova svrha i funkcija, kratko da objasnim. Ima dve. Znači, osnovna je stvar postavljanje uslova da ta organizacija bude dobrovoljna, kako ovde kaže, i da bude demokratska. Izraz znači sledeće: da njeno funkcionisanje unutrašnje bude na demokratskim principima.
Koji su to demokratski principi? To su neki opšti standardi i ovde su kolege iz Radikalne stranke deo toga pominjali. Na primer, pravo da svaki član bira i da bude biran, da se odlučuje na demokratskim principima, većinom i slično tome.
Znači, ovde se pojam "demokratski" odnosi na unutrašnje odnose u tim organizacijama, i u sindikatima i udruženjima poslodavaca. To je prosto zahtev države da te organizacije funkcionišu na demokratskim principima.
Zašto je to važno? Zato što ako gledate celinu zakona, da bi neko udruženje bilo reprezentativno i da bi time ušlo u suštini u funkciju države, celog sistema, država postavlja uslove. Jedno je onaj broj tamo što imamo, a drugi uslovi su da bude na principu dobrovoljnosti, da su unutrašnji odnosi zasnovani na demokratskim procedurama.
Prosto to su javni zahtevi od strane države i u tom smislu je upotrebljena reč "demokratska" i ona je potpuno na mestu, jer to je prosto zahtev države da unutrašnji odnosi moraju biti na demokratskim principima. Imao sam potrebu da to objasnim.
Još jedna samo napomena. Pošto je pomenuto u određenom kontekstu određeno udruženje poslodavaca, ne ulazeći u elaboraciju određenih razmišljanja, do ovog trenutka svojstvo reprezentativnosti, kada su u pitanju udruženja poslodavaca, stekla je samo Unija poslodavaca Srbije. Informacija za vas, nijedno do danas drugo udruženje nije steklo svojstvo reprezentativnosti.

Zahvaljujem. Replika, gospodin Krasić.

Predsedniče, morao sam da se javim, jer pričamo očigledno o različitim stvarima. Uopšte nisam pričao o reprezentativnosti neke asocijacije koja pretenduje da bude asocijacija poslodavaca. O reprezentativnosti postoje odredbe pri kraju ovog zakona, ono što ministar nije shvatio u ovom amandmanu SRS, a gde mi insistiramo da se ovo izbaci, jer ništa ne znači.
Naravno da se podrazumeva da svaka organizacija ima neku svoju organizacionu strukturu. Ona može biti manje ili više demokratska po nekim našim kriterijumima, i to po svakom od nas pojedinačno. Nemojte da pravite fetiš od nečega. Na vrlo konkretnim primerima ću vam reći. Imamo stranku koja slovi da je demokratska stranka i prilikom izbora u toj stranci ...