Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, želim da pozdravim sve predstavnike sindikata koji su danas prisutni na sednici Skupštine Srbije.
Podneli smo amandman na član 24. Predloga zakona o radu. Kolega Koprivica je jasno izložio da u članu 24. stav 1. treba iza reči života staviti zapetu i dodati reči - opštu zdravstvenu sposobnost.
Ono što je u obrazloženju takođe rečeno i što je ponovila moja koleginica Nataša Jovanović - minimum godina života i opšta zdravstvena sposobnost su dva osnovna uslova za zasnivanje radnog odnosa.
Mogu da zamerim ministru na njegovom izlaganju danas za ovom govornicom, obraćajući se poslanicima, rekao je, svaki zakonski predlog treba da bude precizan i jasan. Mi smo ovim amandmanom naznačili - član 24. je prvi i osnovni član u poglavlju II - Zasnivanje radnog odnosa i pod 1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa. Pročitaću taj član 24. ceo.
Kaže ovako (stav 1): "Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik)."
(Stav 2): "Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima."
(Stav 3): "Pravilnik donosi direktor, odnosno preduzetnik."
(Stav 4): "Obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima 10 i manje zaposlenih."
Sada ovaj ceo član 24, kao praktično prvi i osnovni član, treba sve to da definiše, pa zato iza reči života treba da se doda - opšta zdravstvena sposobnost. To što piše u članu 25. ili osamdeset i nekom članu, koji ste pomenuli ovde, treba da stoji u članu 24, jer član 24. je prvi i osnovni član koji rešava baš ovo pitanje, zasnivanje radnog odnosa.
Mislim da je nepotrebna ova vaša demagoška priča na kraju koju ste sada ovde pričali o zaposlenosti. Imali ste prilike da se obratite Narodnoj skupštini, narodnim poslanicima ovde i svim građanima Srbije i da sve ove podatke kažete u uvodnom izlaganju, braneći ovaj zakon koji je Vlada Narodnoj skupštini predložila.
Potpuno smo precizni i jasni. Ovaj član 24. ima još jednu primedbu. Recimo, u stavu 3. se definiše da pravilnik donosi direktor. Pravilnik o sistematizaciji je najvažniji akt, i to ne možete da negirate, u preduzeću, u kojem se regulišu najosetljivija pitanja za radnike, iz kojih proizilaze viškovi, otvaranje novih radnih mesta, česte zloupotrebe prilikom otvaranja nepotrebnih sektora radi zapošljavanja lica bliskih direktoru itd. Pravilnik treba da donosi upravni odbor ili organ utvrđen statutom, i to je jedina prihvatljiva formulacija koja treba da se reguliše zakonom.
Član 24. naravno da nije dobro koncipiran, kao i ovaj zakon, i vi ste priznali u svom izlaganju da nije dobar, samom činjenicom što ste rekli da taj zakon treba da stoji na sredini, ni levo ni desno. Šta to znači?
Zakon treba da bude precizan i jasan, da štiti interese poslodavaca i radnika, pre svega radničke klase u ovoj zemlji. One statističke podatke koje ste izneli za ovom govornicom pre nekoliko minuta trebalo je da iznesete u vašem uvodnom izlaganju.
Suština naših amandmana je da se ovaj zakon koncipira tako da se zaštite interesi radničke klase i radnika u ovoj zemlji. Ne možete da kažete nama poslanicima u ovoj skupštini da se ponašamo nekorektno za ovom govornicom ako vam izlažemo naš program i uzimajući u obzir sve ono što su rekli svi oni u ovoj zemlji koji su zainteresovani da se ova oblast uredi na pravi način. Nisu danas došli predstavnici sindikata i radnika u Srbiji na ovu sednicu da bi slušali vaše demagoške priče.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, pa potom narodni poslanik Momir Marković, pa potom narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi u SPS-u smatramo da ovaj član ima mnogo nedostataka.
Pre svega ubeđeni smo da pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova treba da bude obavezujući za poslodavce koji imaju pet i više radnika, a sadašnje rešenje je 10 i više radnika. Po našem dubokom mišljenju, firme koje imaju osam-devet radnika takođe mogu da budu veoma ozbiljne firme. To nalaže obavezu poslodavcu da ima opis poslova na kojima rade zaposleni.
Bez sistematizacije zaposlenom se može nametnuti svaki posao. Kada je reč o pravilniku nisu važne samo organizacione celine da bi se imao pravilnik. Konkretni poslovi moraju da budu propisani jer bez takvog akta radnici nemaju nikakvu pravnu zaštitu.
Do pet radnika najčešće su porodične firme i nema potrebe za pravilnikom. Pravilnik o sistematizaciji definiše sve poslove koji se obavljaju kod poslodavca i na osnovu toga se definišu i radna mesta. Sve ovo ima za cilj da se zaštite zaposleni u malim firmama.
Primera radi, znam više tih firmi i preduzeća koja imaju devet zaposlenih ljudi. U jednoj firmi, pored vlasnika i direktora, radi diplomirani ekonomista i osam radnika koji su u neposrednoj proizvodnji. Imajući u vidu da poslodavac nema nikakvu obavezu da donese pravilnik o organizaciji i sistematizaciji, taj čovek, koga znam lično, veoma često radi sve poslove. On je komercijalni direktor, finansijski direktor, vozač i sve mu što gazda odredi.
Znači, sve to treba da se ima u vidu i da se pravilnik o organizaciji i sistematizaciji odnosi i na firme koje imaju pet i više radnika, jer mislim da je takvih firmi u našoj zemlji dosta.
Takođe, kada je reč o ovom članu, radni odnos može da zasnuje lice koje ima najmanje 15 godina, a ranije rešenje je bilo najmanje 18 godina, i to je bilo bolje rešenje.
Danas u Srbiji ljudi u punoj snazi nemaju posao sa 30, 35 godina. Ovo je rano. Zakon o radnim odnosima je definisao to na 18 godina, mislim da je to naše rešenje do 2001. godine bilo bolje rešenje.
Ovo što ministar veoma često govori, mi u SPS smo to zapazili da se 90-tih godina teško živelo, da su te godine tragične, da je bila mala proizvodnja. Sve je to tačno, ali ne u toj meri, jer jednostavno mi imamo neke validne podatke da je npr. bruto društveni proizvod 1997. i 1998. godine bio veći nego svih godina posle 2000. godine. Znači, 2001, 2002. i 2003. bio je manji nego 1997. i 1998. godine.
Kada se govori o tim godinama uvek treba da se zna šta se dešavalo tih godina, da su bili ratovi, da su bile sankcije, da je nama sve to bilo nametnuto, i ako mi to u Srbiji ne shvatimo nego govorimo drugu priču, da smo mi sami krivi, to nas nigde neće odvesti. Nema zajedništva, nema jedinstva i nema nekog boljeg rezultata. Očekujemo bar to od vas, pošto ste predstavnik stranke leve opcije, stranke koja je sada u vlasti, u Vladi i koju mi podržavamo.

Zahvaljujem se gospodine Bušetiću. Ovo je amandman na stav 4. člana 24, koji je bio u prepodnevnom delu sednice do 14,00 časova, ali očito gospodin Bušetić nije bio na poslednjem delu sednice.

Gospodine predsedavajući, javio sam se po Poslovniku, još dok je predsedavao Skupštinom gospodin Marković. U međuvremenu ste se zamenili i verovatno vam nije preneo informaciju.

Video sam da ste se javili, ali sam mislio da ste se javili povodom amandmana.

Prihvatam vaše izvinjenje. Dame i gospodo narodni poslanici, sistematski se krši, povređuje član 100. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže da su govornici dužni da se poslanicima obraćaju sa uvažavanjem.
Tačnije, prekršen je član 100. svaki put juče i danas kad god je ministar izašao za ovu govornicu i obratio se poslanicima. Da mu oprostimo ono od juče, one krokodilske suze, da mu oprostimo i to što je nama pripisivao sve one koje su on i njegovi saborci iz buldožer revolucije otpustili, da mu oprostimo sve to, ali ove statističke podatke koje je ministar maločas izneo ne možemo mu oprostiti. Najblaže što mogu da preporučim ministru, to je da baci taj digitron; ili mu je baterija iscurila ili je digitron kineski pa preskače.
Pitam se šta traže, gospodine ministre, predstavnici sindikata kada u ovoj Srbiji teče med i mleko, sve je u najboljem redu, svi su zaposleni, zaposlenost daleko veća sada nego 2000. godine, mnogo veća nego 1999. godine.
Narod sada prima po 300, 400 evra, koliko ste već nabrojali, a onda su primali po 50 maraka. Pitam se šta traže svaki drugi dan pred Vladom oni oduševljeni građani koji stanu u red, pa zakrče Nemanjinu ulicu, viču, samo ne znam da li viču od oduševljenja ili od gladi. Nose i parole, ali pošto pada kiša postoji mogućnost da parole otpadnu, ostaće im u rukama motke, ministre, vodite računa.
Još jedna stvar, gospodine ministre, vi ste došli u ovaj svetli dom pred poslanike kojima je ovo radno mesto, došli ste da nam obrazložite zakone, da nas ubedite argumentima da glasamo za te vaše zakone, da nas ubedite argumentima zašto niste usvojili ove naše amandmane koje predlažemo, jer je rešenje koje ste vi predložili mnogo bolje.
Ukoliko se hoćete tako ponašati svaka čast, izađite i obrazlažite, ali više krokodilske suze, gospodine ministre, to možete u vašoj mesnoj zajednici, u vašem kućnom savetu, u vašoj kući, možda možete i u vašem ministarstvu, ali u ovoj skupštini se tako ne možete ponašati; ili ćete se ponašati u skladu sa Poslovnikom i poštovati dostojanstvo narodnih poslanika ili izvolite na vrata, neka dođe neko bolji.

Gospodine Markoviću, prvo, jednu stvar da rešimo, a to je kada je reč o povredi Poslovnika, Skupština će se izjasniti u danu za glasanje da li je Poslovnik povređen. Shvatio sam da ste insistirali na tome.
Vi ako ste samo to iskoristili za raspravu, to je drugo pitanje, onda ste vi povredili Poslovnik. Samo ste konstatovali da je povredio Poslovnik, vi lično. Ne mogu ja da konstatujem, zna se da to Skupština treba da konstatuje u danu za glasanje. Prema tome, Skupština će se izjasniti u danu za glasanje.
Druga stvar, molim vas da niko nikoga iz sale ne tera, pa prema tome ni poslanici ministre, niti ministri poslanike.
Znači, svako ima pravo da diskutuje, a na poslanicima je da rasprave o tome šta je istina, a šta nije, uključujući i ono šta je ministar govorio i da li je, kada je reč o jednom periodu, govorio samo o zaposlenima u društvenom sektoru, a kada je reč o drugom periodu, o ukupnom broju zaposlenih.
Ostavimo to kada proverimo podatke i kada vi proverite podatke, pa da kažemo, a ne paušalno. Znači, mislim i tražio sam na kraju zasedanja da ministar dostavi ove podatke, on je pročitao i mislim da bi bilo dobro da poslanici dobiju te podatke, ali da dobiju i za društveni i za privatni sektor u celokupnom periodu koji je pominjan, a ne samo za društveni u jednom periodu, a za privatni u drugom periodu.
Nastavljamo raspravu o amandmanu.
Za raspravu o amandmanu javio se narodni poslanik Zoran Krasić, povodom amandmana narodnog poslanika Božidara Koprivice na član 24, gde se predlaže, samo da podsetim, pošto je rasprava o amandmanu dugo trajala, da se u članu 24. stav 1. iza reči "života" stavi zapeta i dodaju reči "opštu zdravstvenu sposobnost".

Član 24. Predloga zakona trebalo bi da reguliše uslove za zasnivanje radnog odnosa. Namerno potenciram ovo – uslovi za zasnivanje radnog odnosa, uslove koje treba kandidat, pretendent na radno mesto da ispuni da bi mogao biti zaposlen.
U ovom prvom delu ove prve rečenice verovatno treba da stoje opšti uslovi. Te opšte uslove do sada, da se ne vraćam u neku daleku prošlost, ali od 1974. godine pa do danas činila su dva uslova, godine života i opšta zdravstvena sposobnost. Dakle, opšti uslovi za sve u radnom odnosu, za sve zaposlene.
Namerno potenciram ovo da se radi o opštim uslovima i moraju svi zaposleni da ih ispunjavaju; da sada to malo plastično objasnim. Čovek kada se prvi put zapošljava mora da kao minimum ispuni ova dva uslova. Kada menja preduzeće, on sa radnom knjižicom nosi ono svoje lekarsko uverenje, nema potrebe da ponovo dokazuje opštu zdravstvenu sposobnost.
Ranije je zasnivanje radnog odnosa bilo na osnovu akta nadležnog organa poslodavca, a sada imamo ugovor o radu i nema potrebe bilo šta da se menja u tome. Međutim, ove novotarije su pobrkale opšte uslove sa posebnim uslovima, pa posebni uslovi za rad na određenim mestima itd, ali to nije tema ovog člana.
Ono što mora sve da nas zabrine, kada poslanik podnese ovaj amandman i kaže, molim vas, nema potrebe da se menja nešto što postoji, što je oduvek postojalo u našem radnom zakonodavstvu, nama Vlada, potpisao predsednik, potpredsednik, dostavlja mišljenje povodom amandmana i to je problematično.
Vidite šta kaže Vlada povodom ovog amandmana – amandman se ne prihvata iz razloga što je Nacrt zakona o radu dostavljen na mišljenje MOR-u. Znači, Nacrt zakona o radu dostavljen na mišljenje MOR-u i zbog toga se ne usvaja amandman. Treba malo da se čita Predlog zakona, treba da se čitaju amandmani, treba da se pročita da je MOR-u dat nacrt do predloga, nacrt je verovatno pretrpeo neke izmene, niko nama ne garantuje da je ovaj predlog išao kao nacrt.
Kada se krene sa stvarno nekim načinom odbrane nečega što je neprihvatljivo, onda ide dalje, pa se kaže dalje u obrazloženju. Prema mišljenju MOR-a, odnosi se na Nacrt zakona, kandidat je obavezan da pre zaključenja ugovora o radu obavesti poslodavca o svom zdravstvenom stanju da samo ako ono bitno utiče na obavljanje poslova za koje se zasniva radni odnos.
On ga obaveštava i lekarskim uverenjem kojim dokazuje da poseduje opštu zdravstvenu sposobnost, i uverenjima gde je potrebna posebna zdravstvena sposobnost u pogledu vida, ako su u pitanju avijatičari, oni koji rade na dubini dole kao ronioci, pa čak postoje i posebne profesije gde na svakih šest meseci moraju da idu radnici na pregled.
Dakle, ima onih koji rade sa prehranom, gde postoji obaveza sanitarne kontrole, da ne bi došlo do zaraze građana. To je ta posebna zdravstvena sposobnost. Opšta zdravstvena sposobnost je potrebna svakome, da se ne bi desilo da kao opšti uslov bude samo 15 godina života, pa čovek primi to dete od 15 godina života bez lekarskog uverenja o opštoj zdravstvenoj sposobnosti, pa se utvrdi da je nepostojanje opšte zdravstvene sposobnosti uzrok neke povrede, pa zašto ne reći i profesionalnog oboljenja ili neke nesreće.
To uverenje kojim se garantuje opšta zdravstvena sposobnost je u funkciji zaštite poslodavca, dakle, da je on siguran da taj koji je došao, da elementarno poseduje neku sposobnost i da može da radi. Vi sami znate, dete sa 15 godina, koje je u radnom odnosu, raspolaže svojim sredstvima, dobija specifičnu poslovnu sposobnost.

Da li još neko želi reč? (Da.)