Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, to je taj sporni član o kome sam pokušao u načelnoj raspravi da skrenem pažnju, ali me je iznenadio vaš odgovor na amandman koji je podnela koleginica Vjerica.
Nekadašnji pojam - obavezno socijalno osiguranje, zajednička služba koja se kasnije podelila u tri fonda, pa se kasnije menjalo kako su se menjali propisi, kako se menjala država, pa se sada zove Nacionalna služba za zapošljavanje, Zavod za zdravstveno osiguranje i Fond PIO.
Citirana je već odredba zakona, da ne bih to ponavljao, doneo sam iz službe preko puta naše kancelarije prijave o kojima vi pričate u tri primerka. Obrazac M-3a, koji se nakon predaje i overe nadležne službe PIO vrati poslodavcu, overena fotokopija da zaposlenom. Postoji u propisu, nemoguće je jednu prijavu, to je nekada bilo jedno, pa u više primeraka se dalo, u tri. Jedna ide Fondu PIO, druga Zavodu za zdravstveno osiguranje i E-1 obrazac Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Sve su u određenom broju primeraka, u određenoj proceduri se nose, osam dana je rok i zaprećena kazna zatvora za prekršaj u vreme donošenja zakona od 5.000 do 400.000 dinara. Ovde se preti kazna zatvora od 800.000 do 1.000.000. dinara.
Hteo sam da kažem da je ono što je već regulisano propisima, postoji praksa, nije nepoznato i više mi je smetalo kao vaš argument, kako je to revolt, kako je to nešto novo u zakonu, gde se ostvaruju prava radnika bolje nego ranije. Mnogo toga nije bolje nego ranije. Gospodine ministre, ne vidim da se vi vešto branite kada vas okrivljuju da je zakon kriv što je neko dobio posao ili izgubio posao, zakon nije kriv.
Imao sam prilike, hiljadu rešenja ili odluka da neko zasniva radni odnos ili dobije otkaz da potpiše. Sve su one urađene u skladu sa zakonom, ne zbog zakona.
Zapošljavali smo radnike jer je trebalo radnika, razvijalo se preduzeće, povećavali se kapaciteti, pa nam je trebalo radnika, ili smo otpuštali, kada su nastali razlozi zbog čega radnik treba da se otpusti, ili radnik sam da otkaz, opet u skladu sa zakonom ili nekada možda ne u skladu sa zakonom, pa je vođen o tome spor i o tome smo se dogovarali.
Nije zakon kriv što je neko dobio ili izgubio posao. Ako radi privreda, ima više radnih mesta, ako ne radi, manje, to ste lepo objasnili i niste vi u tome krivi. Zato sam u diskusiji u načelu i rekao - kamo sreće da ministri u Vladi, drugi ministri, privreda, poljoprivreda, rade bolje, odnosno imaju programe, pa da se veći broj ljudi angažuje i zapošljava. Onda bi vi, koji rešavate socijalne probleme, imali manje posla, bilo bi vam lakše, i vama, i narodu i radnicima.
U tom smislu, pošto imam malo vremena, i koka kada snese jaje kokodače, i drugi put kada snese jaje opet kokodače. Nije jaje ništa bolje. Jaje liči na jaje. Ovaj zakon liči kao jaje jajetu.
Ima nekoliko odredbi koje su mnogo gore u smislu obima prava koja radnici treba da ostvaruju, a pokušava da se prikaže boljim. O tim odredbama govoriću kada budu došle na red, jer iz svakog jajeta ne izleže se pile, ako petao nije dobar, ne vredi, ali ne valja da jaje bude mućak, ne valja da smrdi.
U tom smislu, kada se govori o propisima koji su shvatljivi, primenljivi, neko čita propis i odmah je jasno, neko čita propis i komentar tog propisa, pa mu opet nije jasno. Važno je da ti propisi budu prihvatljivi i primenljivi, i ne mogu oni rešiti problem sami za sebe. Bitno je da se ti propisi primenjuju.
Ako budemo dosledno primenjivali ove propise, kada usvojimo ovo ovako možemo odmah pozatvarati sve velike sisteme, samo zbog onoga što neće biti u stanju da u mesecu za mesec obračunaju zaradu i pokažu radniku koliko su zaradili, jer nam kasne plate po šest meseci.
Da ne dužim oko ovog amandmana, dovoljno je rečeno, ne vidim zašto je to tako napisano, ne znam zašto su rokovi drugačiji, zašto uopšte ta odredba stoji u ovom zakonu, kada je lepo objašnjeno, jer su te stvari regulisane do sada sasvim jasno. Možda da neko ne primenjuje to, pa onda kontrola može da ustanovi da poslodavac treba da dovede u red i da primenjuje.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, u članu 35. se vidi priroda ovog zakona o radu, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini, koji treba da rešava pitanja koja su bitna i važna za sve radne ljude u ovoj državi i ono što je posebno važno, da se uvaže primedbe koje su podneli baš upravo predstavnici raznih sindikata, koje je trebalo uvažiti i uzeti u obzir kada se ovaj predlog zakona našao pred Narodnom skupštinom.
Naravno, SRS je povodom ovog člana 35. jasno rekla šta treba da se definiše amandmanom, da se u pogledu penzijskog i invalidskog osiguranja obavezuje poslodavac da istovremeno izvrši obavezno prijavljivanje zaposlenog na penzijsko, invalidsko i socijalno osiguranje. Takođe, ono što je bila primedba određenih sindikata, ovim članom propisuje se obaveza poslodavca da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave za obavezno socijalno osiguranje.
Posebna primedba može se izreći na ovaj član 35, i tu se vidi da je zakon polovično rešenje i da nije dobar, jer nema kaznenih odredbi, sankcija u slučaju nepoštovanja. Neophodno je utvrditi kaznene odredbe pošto je bez njih ova obaveza besmislena. To je suština ovog člana 35, koji nije dobro koncipiran.
Mi smo podneli amandman, koleginica Vjerica Radeta, narodni poslanik SRS, i o ovome što sam rekao u vezi kompletnog člana 35. treba da se izjasni Narodna skupština. Ovaj zakon nije dobro napravljen. Jednostavno, polovično je rešenje i tačno je da se nalazi na sredini između onoga što je donela prethodna Vlada i vlast Demokratske stranke i ova. A mi smo ovde pre svega kao narodni predstavnici koji treba da štitimo interese svih građana Srbije, a naročito radnika. I ono što je važno, da zaštitimo njihove socijalne interese.

Reč ima ministar Lalović.

Rekao bih par informacija. Ovo što je sada ovaj amandman o kojem govorimo, o prijavi na obavezno socijalno osiguranje i fotokopiji, predviđena je sankcija u zakonu ukoliko se ne dostavi. Rečeno je malopre da nije predviđena sankcija. Znači, predviđena je sankcija u iznosu od 800.000 do milion dinara. Možete pogledati u prekršajnim odredbama. To je što se tog rešenja tiče tako.
Ovde su obuhvaćena sva tri vida obaveznog socijalnog osiguranja. Znate i sami da je ovde usvojen Zakon o socijalnim doprinosima. Kao što znate, takođe, kao generička kategorija u pitanju su tri doprinosa i time praktično pojačavamo kroz ovo borbu protiv rada na crno, i mislimo da će ovo biti mnogo efikasniji način suzbijanja rada na crno od svega što je do sada bilo.
Dakle, kada je u pitanju ova odredba samo može biti korisna i to može biti korisna pre svega onim radnicima koji rade na crno, a njih je prema tim nekim procenama oko 380.000, kao i budućim nekim koji bi možda došli u situaciju da rade na crno. Ovo je jedno od sredstava da smanjimo koliko je god to moguće u Srbiji. Govorio sam o tome, znači jedno od sredstava.
Postoje i druga sredstva, kao što su izmene u poreskom sistemu, smanjivanje opterećenja i niz drugih mera koje treba preduzeti, ali ovo je jedna od kompleksnih mera koje Vlada Republike Srbije preduzima u cilju da se u Srbiji bitno smanji rad na crno, što mislim da može biti samo u opštem interesu.
Ono što mislim takođe da je ovde značajno u do sada razmatranim amandmanima, danas koje smo slušali, ima nekoliko pitanja koja su bila praktično kao bitna otvorena. Čini mi se da je jasno pokazano u ovoj raspravi da tih nekoliko bitnih stvari, znači ne govorim o nebitnim sitnicama, to je ovaj član kada je u pitanju prijava na obavezno socijalno osiguranje i fotokopija, da je on potreban i koristan za Srbiju i za radništvo u Srbiji.
Zatim, ono što je oduzelo dosta rasprave, čini mi se delimično i zato što su to nova rešenja pa nismo navikli, kao ona priča oko zdravstvene sposobnosti opšte, ono što smo razgovarali. Dakle, mi smo tamo potpuno jasno rekli, u skladu sa normalnom praksom u normalnim zemljama, da to nije unapred obaveza radnika da donosi papir o zdravstvenoj sposobnosti, da se pretpostavlja da je on zdrav.
To je nešto što je potpuno u interesu radnika, ali i poslodavaca, da smanjimo formalizam, već naravno da imaju i poslodavac i država pravo da oni, ako utvrde zahtev za neko radno mesto, da će i te kako to biti naravno provereno. To tome uopšte ne smeta i nema veze sa tim.
Ono takođe što je razgovarano oko životnog doba od 15 do 18 godina, mislim da je jasno pokazano da u dva člana tu materiju potpuno regulišemo u interesu tih od 15 do 18 godina, tako da prosto taj amandman takođe ne stoji iz sasvim očiglednog razloga. Dakle, to su prosto neke stvari za koje mi se čini da smo danas u nekom opštem interesu razjasnili, jer ovu raspravu shvatam kao doprinos tome da građani Srbije saznaju šta je u stvari ono što će biti u ovom zakonu, kako će se on primenjivati, šta će se događati.
Vezano za to je i ona materija o kojoj smo govorili kada je u pitanju ništavost ugovora, da je to u najboljem interesu baš tog radništva, a ne oni amandmani koji su davani, jer bi njihovo usvajanje značilo nanošenje štete zapravo radništvu Srbije i prosto mislim da to na neki način danas treba na jasan način sumirati.
Što se tiče neke ukupne ocene zakona koja je danas tu i tamo davana, naravno da ćemo više o tome razgovarati i imati jasniju sliku kada budemo prošli sve amandmane, tako da ne bih danas davao neku kompletnu ocenu.
Samo još jedna sasvim lična napomena, nije vezana za zakon, već je vezana za odnose koji treba da budu u ovoj skupštini, bar po mom uverenju i zbog građana Srbije. Mislim da je nama dosta, prilično dosta ovom narodu, i umoran je od animoziteta, agresije, nasilja. Mislim da smo umorni od toga svi zajedno.
Danas ovde, nažalost, bio je jedan trenutak, jedan slučaj gde je jedan od poslanika otprilike na neki način zahtevao da jedan drugi poslanik, sticajem okolnosti ministar, ali poslanik, treba da napusti salu zbog toga i toga. Moram reći da je to za mene samo tužno i žalosno, i ništa više.
Uvek je žalosno i tužno kada na neki način jedan vid nasilja, makar i verbalno, ostane kao jedini argument. Vi vrlo dobro znate šta se događa kada od sile argumenata pređemo na argument sile.
Mislim da je to dosta ružno, i prosto bih apelovao i pozvao sve poslanike, zbog građana Srbije, da tu praksu isključimo i da zaista pokušamo argumentacijom, jer verujem da svi koji sede u ovoj sali žele najbolje ovoj državi i građanima Srbije.
Može svako od nas biti u zabludi, ali ona samo može biti zabluda, a ne zla namera da se nanese šteta građanima Srbije ili Srbiji. Ako tako shvatamo međusobni odnos i međusobnu raspravu onda ćemo, nadam se, izbeći ovakve ružne, a rekao bih pre svega tužne slike i scene.

Samo da zaključimo sa ovim amandmanom. Pretpostavljam da neće niko više povodom ovog amandmana da se javlja.
Završavamo današnji rad. Nastavak sednice sutra u 10,00 časova.