Prvo, želim da prokomentarišem ovaj amandman, koji je još uvek aktuelan. Ono što sam hteo da kažem i dalje želim da kažem, svakako nije bilo da omalovažim bilo kog poslanika. To mi nije ni na kraj pameti.
Ono što sam ja hteo da kažem i dalje hoću da kažem da je moja molba, kada se neki amandman radi, da treba pogledati zakon u celini. To je bila moja molba. Zašto? Odmah konkretno da kažem; znači, nešto je propušteno sa vaše strane.
Ovde se govori o poziciji maloletnih lica od 15 do 18 godina. Zbog građana Srbije, da bi bilo jasno, u članu 25. Predloga zakona, koji je pred vama, u stavu 2. se kaže da lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova.
Znači, u članu 25. stav 2. za njih važi poseban režim, mlađih od 18, starijih od 15 godina. Dakle, ova primedba u tom delu ne stoji kao komentar.
U članu 84. istog predloga zakona je izričito zabranjeno da zaposleni mlađi od 18 godina života radi na poslovima na kojima se obavlja naročito težak fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini, koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena, ili ako prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracije i koji bi, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njegovo zdravlje i život, s obzirom na njegove psihofizičke sposobnosti.
Znači, kada se radi o licima starim od 15 do 18 godina, da bi zasnovali radni odnos, postoji poseban režim kojim se zahteva da nadležna zdravstvena ustanova utvrdi da su zdravstveno sposobna da rade. To je jedno. Drugo, izričito se zabranjuje rad na posebno teškim poslovima. Ono što je bila moja ideja kada sam rekao, a i sada ostajem pri tome, da se u tom smislu pogleda celina zakona kada se nešto komentariše.
Drugo što sam hteo da kažem, a vezano je za ono o čemu smo razgovarali pre prekida sednice u 14,00 časova, što je otvoreno kao pitanje oko nezaposlenosti, zaposlenosti i ostalim problemima, ostala je potreba da dam informaciju, pošto je to pitanje otvoreno, pa mislim da sam dužan da dam informaciju.
Znači, prema zvaničnim statističkim podacima, a ne prema onome što ja pričam ili neko drugi, 1991. godine u društvenom sektoru u Srbiji je bilo zaposleno 2.295.438 ljudi; 2000. godine u društvenom sektoru je bilo zaposleno 1.596.505 ljudi. Znači, negde za oko 700.000 ljudi u tom periodu je smanjen broj zaposlenih u društvenom sektoru Srbije. To je ono pominjanje cifara: 800, pet miliona itd. Znači, u periodu 1991-2000. broj zaposlenih u društvenom sektoru smanjen je za 700.000 ljudi. Ovo kažem zbog građana Srbije, a ne zbog ne znam čega drugog.
Drugi bitan podatak koji je ovde važan: 2001. godine godišnji prosek zaposlenih je bio 2.102.000, a 2004. godine je godišnji prosek zaposlenih 2.028.000. Znači, u periodu od 2001. do 2004. godine prosek zaposlenih na godišnjem nivou smanjen je za 80.000. Kako se to dogodilo? Odmah da razjasnimo: tako što je u tzv. društvenom sektoru, gde spada i veliki privatni sektor, smanjen od 2001. do 2004. godine broj zaposlenih od 1.752.000 na 1.551.000. Znači, za oko 200.000 ljudi je smanjen broj zaposlenih za te četiri godine. Ali, na drugoj strani, u individualnom sektoru je zaposleno plus u istom periodu 167.000 ljudi. Pojavljuje se ovaj minus oko 80.000 ljudi u ove četiri godine.
Dakle, problem nezaposlenosti u Srbiji, sa kojim se mi sada nosimo, nastao je u prethodnih dvadesetak godina. To ne vezujem za jednu političku stranku, nego za jedan društveni sistem koji je to morao zakonito proizvesti. Ono što sada mi radimo jeste promena tog sistema, da se ne bi ovo nastavilo.
Vezano za to, ono što mislim da je takođe važno, stopa nezaposlenosti može biti takođe značajan faktor. Stopa je 2001. godine bila 28,7%, a 2004. godine je ta stopa 26% ili 28%, zavisi kako je merite, dok je 1991. godine stopa bila 21%. Znači, u svim parametrima kada je u pitanju zapošljavanje, zaposlenost, nezaposlenost, ono što se dogodilo, drama koja se dogodila, tragedija koja se dogodila u Srbiji, nastala je u periodu 1980-2000. godina, s tim što je najdrastičniji period bio 1990-2000. godina. Jednostavno, to je činjenica. Sada se može svašta pričati, uvijati, ali to je činjenica i to su podaci.
Ono što je takođe važno, suočena sa ovakvim problemima, i ova i svaka druga vlada mora voditi takvu politiku da se u Srbiji zaista uspešno borimo sa najvećim problemom, to je ovaj o kome govorimo. Ovog trenutka je stopa zaposlenosti u Srbiji 58%. Proverite. Ta stopa je veća od stope u Mađarskoj i još u nekim zemljama, manja je od Slovenije i još od nekih drugih zemalja.
Za pitanje otvoreno u 14,00 časova odgovor je u podacima. U narednom periodu, kada govorimo o nezaposlenosti, o zaposlenima, bilo bi dobro da se držimo podataka, da se držimo istine, jer je to jedini način da se uspešno sa ovim borimo. Bio sam dužan da iznesem narodnim poslanicima, ali i građanima Srbije tačne podatke i tačno stanje kada je ovo u pitanju.