Zahvaljujem. Još neko o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, izašao sam samo da ne bi bilo neke dileme u pogledu našeg stava o tome da li treba da postoji ta mogućnost ili ne, a predviđena je mogućnost da se odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti.
Mi se potpuno slažemo sa tim da to jeste tako i samo smo hteli da ukažemo da to ne mora da bude zakonodavna materija, i ne treba da bude zakonodavna materija, i u tom smislu opterećuje već dosta obiman zakonski tekst. Naravno, to je slobodna volja, u krajnjem slučaju, poslodavca i zaposlenog. Može se dešavati na drugi način, a to je odnos inter partes. Ne bi bilo potrebno da se stavlja u ovaj zakon. Potpuno smo za suštinski smisao takvog rešenja i ostajemo pri našem amandmanu iz čisto pravno-tehničkih razloga. Hvala.

Još neko o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo poslanik Marko Krstin.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 15. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada nije prihvatila amandman. Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja je prihvatio amandman. Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, zakon o radu koji je danas na snazi ostavio je oko 800.000 zaposlenih tada bez posla, a primena ovog zakona, najavljuje nam ministar i ostali članovi Vlade, proizvešće još 300.000 nezaposlenih. To znači još preko milion gladnih u Srbiji. Mi, srpski radikali, mislimo da to ne sme da bude suština zakona, već upravo suprotno, da moramo da stvaramo uslove za zapošljavanje novih ljudi, za vraćanje na posao onih koji su već dobili otkaze, a ne da najavljujemo nove otkaze, primenjujući određene odredbe ovog zakona.
Ovo što se predviđa zaista je previše, čak i ako je od "demokratske vlade", kako reče ministar juče. U članu 15. stav 1. tačka 2) predvideli ste: "Zaposleni je dužan: 2) da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i zahteve i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa".
Ovo "zahteve" zaista je, u kontekstu ovog, toliko rogobatno, pogotovo ako znamo šta se sve dešava zaposlenima kod raznoraznih poslodavaca, tzv. industrijalaca, onih bez industrije. Zato smo mislili da bi bilo dobro da se ova reč "zahteve" zameni rečju "uslove", jer poslodavac postavlja uslove za ispunjavanje ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa, a nikako ne može da postavlja zahteve.
Zašto Vlada nije prihvatila ovaj amandman? "Iz razloga što su ugovorom o radu već utvrđeni uslovi rada i obaveze iz radnog odnosa, dok se ovom odredbom utvrđuje obaveza zaposlenog da poštuje zahteve poslodavca u cilju ispunjavanja ugovorenih obaveza". Ovo obrazloženje ništa ne znači, jer zaposleni ne treba da poštuje nikakve posebne zahteve, nego da ispunjava uslove iz ugovora o radu. S jedne strane potpisao poslodavac, sa druge strane zaposleni. Obavezu da poštuje taj ugovor ima i poslodavac, ima i zaposleni.
U tom smislu je i ovaj amandman, koji je podnela gospođa Gordana Pop-Lazić, koja je, inače, predsednik opštine Zemun, a reći ću vam zašto ovo naglašavam. Zato što je, po onom prethodnom zakonu, početkom 2001. godine u opštini Zemun i u Javnom preduzeću "Poslovni prostor" opštine Zemun tadašnja tzv. demokratska vlast otpustila preko 100 zaposlenih.
Sada da se vratim na one članove 9. i 11. o kojima smo govorili kroz prethodne amandmane, kroz vaše predviđanje ništavosti i utvrđivanje na sudu da li je ugovor ništav ili nije ništav. Svi ti tada zaposleni, a otpušteni iz isključivo političkih razloga početkom 2001. godine, dočekali su kao nezaposleni novu radikalsku vlast u Zemunu, zato što vode postupke pred nadležnim sudovima, ali nadležni sudovi četiri godine ne završavaju svoje obaveze, ne donose presude koje bi trebalo da donesu po hitnom postupku, jer je predviđeno da su sudski sporovi iz radnih odnosa prioritetni i da moraju da se završavaju po hitnom postupku.
Sve ovo što mi vama govorimo, poštovane i drage kolege, jeste iz iskustva. Svi vi dobro znate da to jeste tako i svi vi dobro znate, više puta sam govorila da je moja rođena sestra u opštini Zemun dobila otkaz, da joj je tadašnji sekretar opštine, demokrata, rekao: "Vi morate da odete odavde zato što vaše radikalsko prisustvo ugrožava novu demokratsku vlast". To je obrazloženje sa kojim je ona dobila otkaz i do danas nije vraćena na posao zato što još uvek traje sudski spor.
Te i takve stvari mi srpski radikali hoćemo da sprečimo. Za sada, to kao opozicija možemo samo podnošenjem amandmana na vaše zakone, u kojima se, kada se čitaju među redovima, kriju ponovo takve stvari, dame i gospodo. Zato vam preporučujemo da prihvatite ovaj i ostale amandmane SRS.
Na taj način, ako prihvatite naše amandmane, moći ćete da stanete i pred ovu gospodu iz sindikata i pred radnike koje oni zastupaju i da kažete - gospodo, mi sada ispunjavamo naša predizborna obećanja. Za razliku od vas, srpski radikali ispunjavaju svoja predizborna obećanja i borimo se, kao opozicija, na ovaj način. Prihvatajte naše amandmane, ako želite dobro građanima Srbije.

 Gospodin Krasić, povodom istog amandmana.

Ja ću na nekoliko primera da vam ukažem, bez navođenja imena, jer imena nisu potrebna, pošto su to opštepoznate stvari, da je sa novom demokratijom sve prethodno loše.
U članu 15. su navedene dužnosti zaposlenih. Mi amandmanom tražimo intervenciju u tački 2), gde reč "zahteve" treba zameniti rečju "uslove". Zašto?
Znači: "Zaposleni je dužan da poštuje organizaciju rada i poslovanje kod poslodavca..." Organizaciju rada i način poslovanja utvrđuje poslodavac, da li preko upravnog odbora, da li preko direktora, ali u svakom slučaju, to izražava u svom statutu, pravilniku o sistematizaciji radnih mesta.
Što se tiče tehničkih normativa, to je verovatno ovo što je navedeno u tački 1). Onda vi kažete dalje: "... kao i zahteve i pravila poslodavca".
Pravila poslodavca nalaze se u nečemu što možemo generalno nazvati opštim aktom. To je neki pravilnik, to je neka odluka opšteg karaktera kojom se nešto propisuje: pravilo ponašanja, pravilo rada, unutrašnja organizacija, komunikacija itd. Ali, ovde štrči ova reč "zahteve".
Daću vam jedan primer. Imate privatnika koji je uspeo od 1985. godine do danas da napravi dobru firmu, po nekim objektivnim kriterijumima, i ima zaposlene, a firma mu se nalazi u istom dvorištu gde mu se nalazi i kuća. On zaposlenog tera da ide da mu čisti kuću, tera da vodi dete u školu, da sprema ručak za njegovu porodicu.
To je zahtev koji je poslodavac ispostavio zaposlenom, šta on od njega očekuje i šta on treba da uradi. Problem je taj što taj zaposleni, ukoliko ima zaključen ugovor o radu, nije primljen da bude pomoćnica, niti da bude neko osoblje koje vodi računa, već je zasnovao radni odnos ili faktički počeo da radi na nekoj mašini koja pakuje sokove, bombone, sortira keramičke pločice u velikoprodaji, ali on mora da poštuje zahtev. Ovde se zahtev poslodavca javlja kao njegov lični ćef, kao njegova lična volja.
Ukoliko se prihvati naš amandman, pa se kaže "uslove", onda govorimo o onome što je esencija radnog odnosa.
Znači, prava i obaveze zaposlenog ne mogu da zavise od ličnog ćefa poslodavca, pa da li se on javlja u vidu čoveka sa imenom i prezimenom, direktora ili upravnog odbora itd. Ne može zahtev, jer zahtev sadrži nešto što je jednostrana volja, što je dispozicija pojedinca. Zato treba da se stavi "uslov", kao nešto što bi bilo objektivno. Prema tim objektivnim kriterijumima neko ulazi u sistem radnog odnosa.
To je ono na šta smo mi vama hteli da skrenemo pažnju, da vam ukažemo, jer kada pročita ovaj zakon neko ko ima 20 zaposlenih može da kaže - ljudi, ja sam gazda. Ne zna on šta je radni odnos, šta su prava, on kaže - ja sam gazda, rekao sam ti da to treba da uradiš i ukoliko ne uradiš, ideš napolje. Ove priče da li je to propisano ugovorom o radu, znate i sami koliko nema ugovora o radu. Ovaj zakon ne pruža taj minimum, opet potenciram, minimum prava građana Republike Srbije koji su došli u poziciju da su u radnom odnosu.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Izvolite, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospode narodni poslanici, gospodine Laloviću, politička stranka kojoj vi pripadate do sada je najviše ukazivala na zloupotrebu od strane poslodavca kada je u pitanju odnos poslodavca muškog pola u odnosu na neku devojku ili ženu koja radi u tom preduzeću. Ali, vidim da vi niste skloni, s obzirom na sva obrazloženja koja su druge prirode, da prihvatite ovaj amandman gospođe Pop-Lazić, jer da ste imali tu volju, vi biste nam rekli kao ovlašćeni predlagač u obrazloženju koje ste dali.
Zato apelujem na kolege narodne poslanike, bez obzira na to kojoj političkoj stranci pripadaju, da u danu za glasanje prihvate ovaj amandman. Reč - zahtevi je metod najveće i najšire zloupotrebe kada su u pitanju mlade devojke i žene koje rade u, pre svega, privatnim preduzećima ili bilo kojim firmama gde je poslodavac taj koji može bar da zloupotrebi i ovu odredbu zakona. I nisu retka, već veoma česta pojava napisi u štampi i u dnevnim i nedeljnim novinama kada su u pitanju ispovesti takvih pripadnica, uslovno rečeno, nežnijeg pola, odnosno dama, odnosa njihovih poslodavaca prema njima.
U Skupštini Srbije imamo formiran Odbor za ravnopravnost polova, čiji sam, između ostalih članova SRS, i ja član. Nije danas gospođa koja je predsednik Odbora tu, a ukazivali smo joj i kada je u pitanju taj segment koji tretira Odbor za ravnopravnost polova na mogućnost te vrste zloupotrebe kada je ovaj član zakona u pitanju, na koji je amandman podnela gospođa Pop-Lazić.
Uz sve ovo drugo što je naveo kao primer gospodin Krasić, što može poslodavac da traži, odnosno da zahteva, izričito se kaže zahteva, bolje reći - naredi nekom ko radi kod njega da ispunjava, a taj neko se podvodi pod ono što je obavezan da uradi po ugovoru o radu potpisanom sa poslodavcem.
Najčešći problemi koji se javljaju kod zaposlenih, stresne situacije kod onih koji rade u zemlji, da ne govorim o onih milion koji nemaju posao, koji su u teškom zdravstvenom i pre svega psihičkom stanju zbog toga, ali kod ovih koji rade je zloupotreba od strane poslodavaca. Bilo bi degutantno da kažemo - većina poslodavaca su takvi, ali ne možemo da licitiramo koliko je potencijalno takvih koji će sve ove odredbe iz zakona, kao što su član 9. i član 11, a naročito član 15. tačka 2), da zloupotrebljavaju.
I zato, uz ovaj široki spektar primera iz različitih oblasti koje su se desile, prihvatite, gospodine Laloviću, ako ne, onda narodni poslanici obratite pažnju u danu za glasanje i prihvatite amandman koji je podnela koleginica, gospođa Pop-Lazić. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 16. amandman je poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Zahvaljujem, predsedavajući. Uvažene kolege poslanici, gospodine ministre, podnela sam amandman na član 16. Predloga zakona, koji se tiče obaveze poslodavaca i u kome se navodi da je poslodavac dužan, molim da se obrati pažnja na redosled, jer to je u suštini krucijalna zamerka, dakle, 1) poslodavac je dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, pa tek onda ide 2) da je dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad bezbednost, potom 3) navodi se da mu je obaveza da pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada itd, zatim 4) da zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu i 5) da zatraži mišljenje sindikata.
Smatram da redosled obaveza poslodavaca, kako je to ovde navedeno u članu 16, nije logičan, jer kada se neko od građana zapošljava u firmi, logično je da poslodavac nastupa tako da prvo objasni tom ko se zapošljava šta će biti uslov i organizacija rada, zatim da obezbedi bezbedan rad, da obezbedi svakodnevno obavljanje posla, pa tek onda da se za taj rad zaposlenom plati.
Predloženim amandmanom se menja redosled obaveza tako da bude logičan. Vlada kaže u svom obrazloženju zbog čega je odbila amandman, zbog toga što je upravo pravo na zaradu jedno od osnovnih ljudskih prava. Naravno da se slažem da je to tako, ali i ostala prava navedena članom 16. predstavljaju pravo.
Možda najvažnije pravo jeste da se organizuje bezbedan rad, pogotovo u Srbiji u kojoj se često dešavaju kobne nesreće na poslu, a poslodavci nisu obavezni da vode računa o uslovima rada, kako bi se sačuvalo najosnovnije pravo, a to je pravo na život. Smatram da je ovaj amandman logičan i da ga treba prihvatiti.