Hvala. Po istom amandmanu, izvolite, narodni poslanik Branče Stojanović.       

Poštovani predsedniče, uvažene koleginice i kolege poslanici, predstavnici sindikata, gospodine ministre, ovo je amandman koji će poslanici SPS podržati. Mislimo da je logičan i mislimo da je važno ovo što je koleginica Nestorović rekla, posebno u situacijama u kakvim rade i posluju firme, gde je zaista radnicima, nažalost, prioritetan stav, ovako kako je rečeno, da prime platu. Mnogo puta se ne vodi računa i poslodavac često i nije ni pitan mnogo za nešto drugo, ako se isplaćuju plate.
Prema tome, mislim da je amandman dobar i da bar kroz taj redosled na neki način obavežemo poslodavca da vodi računa o nečemu što je takođe mnogo važno, osim plate koja je u teškim uslovima prioritetna za radnike, da vodimo računa i o njegovom zdravlju. Iz tih razloga SPS će podržati ovaj amandman. Hvala.

Hvala. Izvolite, još neko? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo poslanik Marko Krstin.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 23. amandman je podneo poslanik Marko Krstin.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite gospodine Živkoviću.

Kolega Marko Krstin podneo je amandman na član 23. stav 2. kojim je predložio da se stav 2. briše. Ovim stavom 2. je predviđeno da je na tuženom poslodavcu teret dokazivanja činjenica da nije prekršio zabranu diskriminacije.
Juče sam, govoreći u načelu, rekao da se ovo proteže kroz celokupan naš pravni sistem, gde je osnovna pravna stavka da onaj što tvrdi to i dokazuje, tako da mislim da bi se ovim stavom narušio čitav pravni sistem, tako da ostajemo pri amandmanu, posebno zbog činjenice da dokazivanje negativnih činjenica nije moguće ni po Zakonu o parničnom postupku, ni prema nekim drugim zakonima.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo poslanik Milan Nikolić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da poglavlje - zabrana diskriminacije u predloženom zakonu o radu pruža šansu da se mnoge nepravilnosti i zloupotrebe u oblasti radnih odnosa, počev od zapošljavanja, pa i u procesu rada, izbegnu, zaustave. Lično u potpunosti pozdravljam sve članove od 18 do 21, koji u tom poglavlju govore o zabrani diskriminacije.
Međutim, za mene je drugi stav člana 23. sporan zato što se predviđa da teret dokazivanja činjenica pada na tuženog. Mislim da je to u suprotnosti sa svim važećim zakonodavstvom kod nas, posebno u suprotnosti sa Zakonom o parničnom postupku. Ima pravo da se svako ljuti i tuži, pa makar i objektivno ne bio u pravu, ako ne bude primljen u radni odnos ili ako smatra da su mu radna prava poremećena.
Mislim da se bespotrebno stvaraju problemi, troškovi, vreme i sudski procesi, i to nije u skladu sa važećim zakonskim propisima kod nas. Molim da narodni poslanici ovaj amandman razmotre i u danu za glasanje da glasaju onako kako sam predložio.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo čuli na stav 2. člana 23. ima nekog smisla zato što teret dokazivanja uvek u pravu treba da bude na tužiocu. Jeste cilj ovog zakona da se zaštite radnici, ali isto tako ne bi trebalo dozvoliti ni da se preko ovog zakona dovede do zloupotrebe nekih prava i do prebacivanja prevelikog tereta na tužene, odnosno u ovom slučaju na poslodavce.
Ukoliko bismo prihvatili ovakvo rešenje kakvo nam je predviđeno ovim zakonom mi bismo naterali poslodavca, odnosno tuženog da dokazuje negativnu činjenicu, da dokazuje da nešto nije učinio, i to je u pravu jednostavno besmisleno. Kako dokazati da se nešto nije desilo? Vi možete dokazivati da se nešto desilo, ali dokazivati da se nešto nije desilo, to je izuzetno teško.
Problem je to što bi prihvatanjem ovog amandmana došli u malo besmislenu situaciju, jer bi onda ovaj drugi stav glasio da teret dokazivanja činjenica, na kojima se zasnivaju tvrdnje tuženog da nije prekršio zabranu diskriminacije, pada na tužioca. Onda bi tužilac, odnosno u ovom slučaju neko ko je npr. seksualno uznemiravan, morao da dokazuje činjenicu da poslodavac, odnosno tuženi nije izvršio seksualno uznemiravanje.
Zbog toga, da bismo izašli iz ovog ćorsokaka, predlažem da se ovaj amandman ipak prihvati, a da se zatim sastane Zakonodavni odbor i da izvrši pravnu redakciju ovog teksta, pa da se u prvom delu rečenice kaže da teret dokazivanja činjenica, na kojima se zasnivaju tvrdnje tužioca da nije prekršio zabranu diskriminacije u smislu odredaba člana 18. do 21. ovog zakona, pada na tužioca. Na taj način, pravno bi potpuno sredili tekst ovog zakona i mislim da bi ovo bilo nešto što odgovara evropskim normama, što bi svakako odgovaralo i našem zakonodavstvu.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić i Hranislav Perić.
Vlada nije prihvatila amandman. Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 24. predviđeno je ko od poslodavaca donosi pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pravilnikom se utvrđuje vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji imaju obavezu da donose poslodavci koji upošljavaju više od 10 radnika. U malim preduzećima, do 10 radnika, poslodavac neće imati obavezu da ima pravilnik. Kakva je razlika da pravilnik mora da ima poslodavac koji upošljava 11 i 12 radnika, a ne mora da ima onaj poslodavac koji zapošljava 10 radnika?
To znači da će biti mnogo malih preduzeća, na hiljade, koja neće donositi pravilnik o organizaciji, što znači da će 10.000 radnika biti oštećeno, a to znači da 10.000 radnika poslodavac može da tera da rade šta god on hoće.
Mi smo amandmanom predložili da poslodavac koji upošljava pet i više radnika mora da ima pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u svom preduzeću. Ako poslodavac zapošljava i pet radnika, i oni bi morali da imaju pravilnik o organizaciji jer će to poslodavac da zloupotrebljava.
Zatim, ovaj član će uticati na zapošljavanje jer će poslodavac zbog pravilnika izbegavati da zapošljava veći broj od 10 radnika. Zbog toga predlažemo u članu 24. stav 4. da se broj 10 zameni brojem pet.