Izgleda da ministar Lalović još uvek koristi onaj digitron koji je koristio u vreme kada je bio sekretar Komisije za ekstraprofit, kada je primenjivao taj neustavni zakon i kada je određivao ekstraprofit i gde nije trebalo i gde je trebalo, i prošli su tako kako su prošli po pitanju tog ekstraprofita, pa je onda u tu priču ušao onaj što skida lance i katance, pa se igrao sa državom - uzimala-davala.
Koleginica Nataša Jovanović je, kada je govorila o svom amandmanu, rekla ministru da je očigledno da ministar nije pisao ovaj predlog zakona. Ovde imam dokaz da je ministar dao nekom da prevede neki tekst i da je došlo do jedne očigledne greške ili neslaganja vezano za ovaj član 35. Predloga ovog zakona i stav 4. člana 136. Zakona o PIO.
U članu 35. ste rekli: "Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad." Mi smo ovde uložili amandman, radi prave sigurnosti zaposlenih, da se doda i PIO. Vi ste to odbili sa obrazloženjem da je to već sadržano, ali u članu 136. Zakona o PIO. Kaže - podnosilac prijave je dužan da licu za koje je podneo prijavu na osiguranje, odnosno odjavu osiguranja, preda overenu fotokopiju potvrde o prijemu te prijave, odnosno odjave u roku od osam dana od dana njenog izdavanja.
Da sam taj poslodavac, ne znam da li bih to uradila u roku od osam dana po ovom zakonu ili u roku od 15 dana po ovom predlogu zakona. Očigledno da ministar ne zna zakon i da ne zna za koliziju ova dva zakona, a moraju da se primenjuju na isti način, faktički istovetno bi trebalo da se primenjuju, jer ih primenjuju ista lica u odnosu na iste zaposlene.
S obzirom da je ministar ovde ceo dan pokušavao da se vrati u istoriju, nekih dvadesetak godina unazad, vezano za broj nezaposlenih i za broj onih kojima se plaćaju ili ne plaćaju PIO, ministra ću da podsetim da sam zamoljena od radnika zemunske IMP-e da prenesem ministru i u njihovo ime da ga zamolim, pošto su mu se oni više puta obraćali, da mu kažem da oni već 18 meseci ne primaju platu, da im se 18 meseci ne uplaćuje ni penzijsko ni ostala osiguranja, da ih je navodno kupio nekadašnji koalicioni partner ministrov, Slobodan Radulović, čuveni "vlasnik" Centroproma.
I da ih taj gospodin Radulović drži bukvalno zatočene u IMP-i, oni tamo dolaze, rade, račun im je blokiran, ne mogu da prodaju svoje proizvode, a Radulović ih je kupio samo zato što je njegov zet otišao u Švajcarsku i tamo je predstavnik jedne fabrike koja proizvodi noževe, pa onda, da bi ovde na naše tržište i u svoje prodavnice plasirao te noževe koje uvozi njegov zet, pokušava da zatvori IMP-u i da 200 porodica zaposlenih u IMP-i ostane bez hleba.
To je jedan od vaših problema, ministre Laloviću. To sam vam još jednom spominjala i vi niste reagovali. Niste reagovali u međuvremenu, kada sam to iznela u javnost, jer kažu radnici IMP-e - molim vas, iznesite to, mi smo mali, Vladu nije briga za nas, trgovinski sud nam radi šta mu padne na pamet, Kljajević zloupotrebljava zakone na našem slučaju, ne možemo da dođemo do izražaja pored onih velikih, pored "Knjaz Miloša", pored "Centroproma", "Centroproizvoda", problematičnih firmi u smislu privatizacije, a u smislu preuzimanja akcija.
Zato ovako mali, kakva je zemunska IMP-a, muku muče, ne primaju plate, u mnogo gorem su položaju od onih koje vi spominjete, koji su bili na prinudnom odmoru, jer ovi nemaju ni za plate, ni za prevoz, ni za topli obrok, koriste mobilne telefone svojih članova porodice zato što nemaju pare da plate one preduzeća IMP-a. Ali su oni uporni i ubeđena sam da će da istraju, da će da pobede tog moćnog Radulovića i Vladu Srbije, koja podržava Radulovića i Raduloviće.