Izvolite, gospođo Radeta, po amandmanu.

Dakle, amandman na član 103. narodnog poslanika Miroslava Nedeljkovića, u ime Srpske radikalne stranke. Ovim amandmanom traži se da strani državljanin ne može biti usvojitelj. Za nas srpske radikale je apsolutno i bezuslovno neprihvatljivo da strani državljanin može biti usvojitelj naše dece. (Žagor.)
(Predsednik: Izvinite, gospođo Radeta. Molim vas, omogućite poslaniku, tolika je buka.)
Ne smetaju oni meni, samo neka se oni šetaju, oni su došli da izglasaju i odoše, ja ionako radim ceo dan.
Dakle, niti imamo ... (Žagor.)
Naši razlozi zbog kojih ne prihvatamo i ne možemo da prihvatimo da strani državljanin može biti usvojitelj, u kratkom obrazloženju smo rekli, jesu: protiv inostranog usvojenja ima demografskih razloga, stručnih razloga, nemogućnost organa starateljstva da ima uvid u način vršenja starateljske uloge od strane lica koja žive u drugoj državi. O tome je govorio podnosilac amandmana Miroslav Nedeljković.
Na drugi način ću pokušati da vam približim i objasnim zbog čega mi srpski radikali ne možemo ovako nešto da prihvatimo. Prvo, u obrazloženju Vlade se kaže da se amandman ne može prihvatiti zbog toga što nije u skladu sa članom 21. Konvencije UN o pravima deteta, kojom je propisana obaveza država članica da obezbede alternativne vidove zbrinjavanja, i sad slušajte - uključujući i međudržavno usvojenje, deci koju nije moguće adekvatno zbrinuti u zemlji porekla.
Mi ovakav slučaj niti imamo niti možemo da imamo. Prema tome, našim amandmanom uopšte se ne krši ni ovaj član, niti bilo koji član Konvencije o pravima deteta. Zašto kažem da mi ne možemo imati takvu situaciju? Pa, znamo da u Srbiji imamo tri puta više porodica koje su spremne na usvojenje deteta, nego što ima dece za usvajanje. Odakle onda naša obaveza, prema ovoj konvenciji, da omogućavamo stranim državljanima da usvajaju našu decu?
Uostalom, pogledajte zemlje u okruženju. Zašto Hrvati nisu uneli ovakvu odredbu? Nisu bogami, nego su rekli da njihovu decu mogu usvajati samo državljani Hrvatske.
Jutros smo bili svedoci, kada smo dolazili u Skupštinu sačekala nas je grupa roditelja koji godinama bezuspešno pokušavaju da dokažu da su im deca ukradena prilikom rođenja, odnosno neposredno posle porođaja. Koliko to traje, svi ste verovatno upoznati sa tim sporovima, što iz javnosti, što iz neposrednih kontakata, jer su roditelji dolazili i u poslaničke grupe, traže pomoć jadni ljudi sa svih strana, a pomoći očigledno niotkuda nemaju.
Ali zato imaju ovaj zakon, koji će ohrabriti one koji su možda učestvovali u krađi njihove dece da to sada rade za mnogo više para, za neke strance, koji će biti spremni da plate da dobiju zdravo dete iz Srbije.
Zloupotrebe koje će otvoriti ovaj član zakona su, videćete nažalost da ćemo biti u pravu, neverovatnih razmera. Zato vas molim da još jednom razmislite. Treba da se omogući da deca koja nemaju roditeljsku brigu budu usvojena, ali u porodicama u Srbiji, da ih usvajaju državljani Srbije.
Nemojte da na ovaj način doprinosite suzbijanju bele kuge, da otvarate mogućnost da onu decu koja su rođena u Srbiji kao male bebe odvode u inostranstvo, ko zna u koje svrhe i ko zna sa kojim namerama, a svi znate i za prosjačenja dece i za razne zloupotrebe. Nemojte da se igramo, nemojte da tek rođenu ili malu decu šaljemo na put bez povratka u inostranstvo. Ima dovoljno humanih i dobrih ljudi u Srbiji, onih koji hoće da usvoje decu, kojima je usvajanje neophodno.
Molim vas, razmislite o ovom amandmanu, usvojite ga, jer je zaista neprimereno i naglašavam, vidim da se ministar javlja za reč, ministre - nemamo obavezu ni prema jednoj konvenciji da unosimo ovakvu odredbu u ovaj zakon. Nemojte da vam idol bude Anđelina Džoli, koja je usvojila ono dete iz Kine; to je lepo, ali ona živi u nekim drugim uslovima i pitanje je da li će to dete i viđati. Naravno, ne sumnjam da tom detetu neće biti dobro sa materijalnog stanovišta.
Još jednom vas molim, ovo je zaista ozbiljna stvar, kolege poslanici, glasajte za ovaj amandman, nemojte da prihvatite da našu decu usvajaju stranci.

Hvala. Dajem pauzu do 19,30 časova, kada nastavljamo rad.
Prvi će imati reč narodni poslanik Momir Marković. Hvala.
(Posle pauze.)

Nastavljamo rad popodnevne sednice.
Molim vas da na početku utvrdimo kvorum. Molim poslanike da svoje identifikacione kartice ubace u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Hvala.
Molim vas, pozovite narodnog poslanika Momira Markovića. (Nije prisutan.) Sledeći govornik je Milivoje Vuković (nije prisutan).
Da li se još neko javlja za reč?
Omogućićemo poslaniku Markoviću da govori, pristigao je. Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Nemojte da se žurite, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon i zakon o agencijama završićemo valjda do pola osam ujutru.
Evo ključnog člana, na koji je bilo neophodno podneti amandman. Vi ste bili svedoci nedavno, kada je cunami zahvatio onaj deo dole zemljine lopte, da su mnogi roditelji morali pomoću DNK da dokazuju da su stvarni roditelji dece. S obzirom da je zemlja sve starija, da je populacija sve starija, da se mnogo manje dece rađa nego što bi trebalo za prostu reprodukciju, ovakav član zakona sigurno ne bi trebalo usvojiti.
Član 103. stav 1. kaže – strani državljanin može usvojiti dete pod uslovom: 1. da se ne mogu naći usvojitelji među domaćim državljanima, 2. da se ministar nadležan za porodičnu zaštitu saglasio sa usvojenjem. Stav 3. kaže: "Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje stranom državljaninu i pre isteka roka iz stava 2. ovog člana ako za to postoje naročito opravdani razlozi". Opravdanih razloga, pogotovo naročito opravdanih razloga, da decu rođenu u Srbiji usvajaju strani državljani, nema. Podneo sam u ime SRS amandman, kojim tražim da se ovaj stav briše... Samo trenutak, dame i gospodo, da pronađem član 99.

Molim vas, govorite o amandmanu na član 103. koji je podneo poslanik Nedeljković. Ali, potpuno ste u pravu, to je tema o kojoj govorite - usvajanje i predlog da se briše, da umesto člana 103. piše - strani državljanin ne može biti usvojitelj.

Upravo tako, stav 3. iz ovog člana treba brisati i ne treba dozvoliti stranim državljanima da usvajaju decu rođenu na teritoriji naše države.

Hvala vam, gospodine Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Milivoje Vuković, a sledeći govornik je Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji je podneo moj kolega iz Srpske radikalne stranke dr Miroslav Nedeljković član 103. Predloga porodičnog zakona menja se i glasi: "Strani državljanin ne može biti usvojitelj". Mislim da bi ovaj amandman trebalo usvojiti iz više razloga. Kao prvo, trenutno je tri puta više prijavljenih za usvajanje nego što ima dece, pa ne vidim razlog zašto bi se tu uključivali i strani državljani. Vlada se tu ograđuje i kaže – amandman se ne prihvata jer nije u skladu sa članom 21. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Mislim da je tu nešto drugo u pitanju, a ne ova konvencija. U pitanju je lični interes pojedinaca i mogućnost raznoraznih manipulacija, prevara i zloupotreba dece.
Lep nam je primer u načelnoj raspravi izneo gospodin Baralić. Bogati biznismeni, kada ovde usvoje dete, snižavaju poresku osnovicu u prekookeanskim zemljama, na prihod od sedam do osam miliona dolara, čak za milion dolara; pa mi onda, molim vas, recite da to dete nije usvojeno radi ličnog interesa, već iz humanih razloga, i pored toga što usvojilac ima i svoju decu.
Jeste, u zakonu je predviđeno da će stranac moći usvojiti dete ako je prošlo više od godinu dana od dana unošenja podataka o budućem usvojeniku u jedinstveni lični registar usvojenja. Ovde se javljaju ogromne mogućnosti zloupotrebe položaja, ali sada pod okriljem zakona. To znači da će odgovorni radnik moći da manipuliše sa decom i čak "sačuva" odgovarajuće dete za nekog stranog milionera, ali uz dobru nadoknadu, što u našem slučaju, znajući u kakvoj se ekonomskoj situaciji nalazimo i u kakvim uslovima živimo, ne bi bilo ništa nemoguće.
Voleo bih da nam gospodin ministar (po običaju nije tu) objasni, ako je usvojilac strani državljanin, na koji će način utvrditi da ima lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će roditeljsko pravo vršiti u najboljem interesu deteta, kako je to predviđeno u članu 100. Predloga porodičnog zakona i na koji način će se pripremiti lice za usvajanje, kad se u članu 102. kaže da će lice biti pripremljeno po posebnom programu.
Još me interesuje koje su naše mogućnosti da pratimo šta se dalje događa sa tim detetom koje je u inostranstvu – kako ono živi, da li se normalno razvija, u kakvoj je porodici. Ili smo se jednostavno odrekli jednog građanina za sva vremena, a mislim da to u ovom periodu smanjenog nataliteta i tzv. "bele kuge" nije pametan potez.
Na kraju bih rekao i ovo. Gospodinu ministru se ostavlja mogućnost, u dva do tri člana, da on može dozvoliti usvajanje stranom državljaninu ako za to postoje naročito opravdani razlozi. Pitam se koji su to opravdani razlozi i od čega to zavisi? Da li od debljine plave koverte ili boje novčanica u njoj?
Ako ne radi nečega drugog, onda bi radi ovakvih sumnji najbolje bilo gospodinu ministru da prihvati ovako dobar amandman Srpske radikalne stranke. Hvala vam.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, izvolite.