Vi znate da je naš Zakonodavni odbor ocenio da je amandman pravno moguć. Zakonodavni odbor Skupštine se stara o zakonitosti i ustavnosti onoga što se predlaže.
U krajnjem slučaju, Sekretarijat za zakonodavstvo u Vladi Republike Srbije nije ovlašćeni tumač zakona, niti se on stara o ustavnosti i zakonitosti onoga što ide pred Skupštinu ili onoga što Skupština usvoji.
Moj predlog, odnosno moja molba je – kao što ste i za amandmane na član 5. razmislili malo, zamolio bih da se do kraja ove rasprave, a ona će očigledno još potrajati, još jedanput konsultujete, jer jasno mi je da se i vi sadržinski slažete sa amandmanom i da je ostalo samo to pravno pitanje. Moj predlog je da prihvatite taj rizik i da vidite da li će neko uopšte i pokrenuti ocenu ustavnosti, da li će neko uopšte reći da to nije u skladu sa Ustavom i zakonom, a ja vam jemčim, u skladu sa svojim znanjem koje nije veliko, ali dovoljno je da pokušam da tumačim ovo, da ukoliko prihvatite sigurno nećete pogrešiti.

Nemojte se loše izražavati o narodnom poslaniku. Molim vas, sa puno uvažavanja o svim narodnim poslanicima, pa i o gospodinu Markoviću.
Izvolite, gospođa Leila Ruždić-Trifunović.

 Drugi deo moje replike je bio ovo što je gospodin Marković  rekao. Prethodno sam htela da vam kažem da ovo nije materija samo prekršajnog i krivičnog postupka. Kada se pogleda uporedno pravo, ova rešenja postoje u svakom zakonu u našem okruženju i u Evropi. Nema nijednog zakona bez prinudnog lečenja od alkoholizma i droge i zakona koji ne predviđa tretman kod psihologa.

Na član 203. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS uložio sam amandman na član 203. stav 4.  Predlažem da se na kraju teksta tačka zameni zapetom i dodaju reči "u roku od 90 dana od dana objavljivanja zakona u "Službenom glasniku RS". To znači da treba ostaviti dovoljno vremena ministru da on podzakonskim aktom reguliše način sticanja znanja iz ove oblasti koja se odnosi na prava deteta. Bez određenog vremenskog perioda, bilo bi pogrešno da se donese zakon i da se objavi u "Službenom glasniku" i u roku od osam dana da se zakon primenjuje, a da se ne izvrše određene pripreme i da se pripreme organi i fizička lica, ujedno i Ministarstvo, organ starateljstva i sud.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju član 203, osvrnuću se i na stav 2, gde se predviđa da sudije i članovi moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta.
Sada se postavlja pitanje da li mi imamo sudije koji su ostručeni i koji su u ovoj oblasti sposobni odmah da preuzmu ulogu da donesu odluku.
Sa druge strane, u stavu 3. se takođe govori da se porotnici iz stava 1. ovog člana biraju iz redova stručnih lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima. Možda je ovde trebalo pravilnije reći i preciznije odrediti, jer se ovde ne može videti (onaj ko bude primenjivao ovaj zakon i odlučivao o tome ko će biti porotnik) koju stručnu spremu taj porotnik treba da ima, da li je to vaspitač, učitelj, nastavnik, profesor, socijalni radnik, pravnik itd. Dakle, po mom mišljenju, trebalo bi da se u konkretnom slučaju u svakom članu precizira mogućnost primene zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče člana 198. propustio sam malopre, došlo je do nesporazuma, jer sam se javio u odnosu na član 198. kada su u pitanju mere zaštite od nasilja u porodici. U članu 198. stav 2. tačka 3. predlagač zakona predviđa zabranu približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti. Voleo bih da bilo ko u praksi preciznije i jasnije odredi koja je to udaljenost. Nije to puška M-48, čiji je domet 1000 metara. Moralo se ovde nešto drugačije urediti i osmisliti. Šta će se desiti ako sud donese odluku da se ne mogu približavati jedno drugom na kilometar, izađu na ulicu i sretnu se na trotoaru? Šta ćemo u tim slučajevima da radimo?
Ima dosta nejasnoća, bez ikakvih ljutnji. Ima dosta uopštavanja, ali interesantno je da na ovoliki broj članova predloženog zakona obrazloženje ide samo na pet-šest stranica. S obzirom da se uvode brojne novine, kao što se vidi, predlagač zakona dužan je da svaku novinu i svaki član, kao što to obično i rade predlagači, obrazloži i omogući poslanicima da jasnije shvate predlog.
Sa druge strane, ako se predlagač poziva na usklađivanje sa evropskim standardima, bio je red da nam kaže na osnovu kog zakona, koje države, da bar nešto bliže znamo da li se to odnosi na Nemačku, Francusku, Švajcarsku, Italiju, Rusiju, Englesku, Ameriku itd. Dakle, mi te podatke nemamo, a imali smo prilike u donošenju nekih drugih zakona da su nam bile izmišljene deklaracije i rezolucije, a u stvari nije bilo govora o tome, jer takve i ne postoje, i naše pravo nije usaglašavano.
Zato je predlagač bio dužan da pomogne poslanicima, da upozna poslanike, kada donosi ovaj veoma važan zakon koji se tiče porodičnih odnosa, o svemu tome. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, izvolite.

Ministre Laloviću, zaista ne znam koliko puta moram sa ove govornice da vam ponovim da ste dužni da se narodnim poslanicima obraćate sa uvažavanjem, pa čak i ako govorite kao kolega poslanik.
I ne znam koliko puta moram da vam ponovim da se vaša primedba kojom upućujete poslanike da čitaju zakone koje nam vi ovde predlažete ne može odnositi na poslanike SRS.
Rekla sam vam i pre neki dan a i sada vam ponavljam – mi čitamo i ono što piše u zakonu, čitamo i ono što ste vi predvideli između redova, ali vi ne čitate. Vi ovde prezentujete nama prepisane zakone. Znate, da ste vi neko ko je radio na ovom zakonu možda bih i uvažila vaše mišljenje.
Dakle, ovde se govori o postupku pred sudom u vezi sa porodičnim odnosima, konkretno u članu 203. govori se o sastavu veća, i kažete: "Program i način sticanja posebnih znanja iz stava 2. ovog člana sporazumno propisuju ministar nadležan za porodičnu zaštitu i ministar nadležan za pravosuđe." Kada će to biti, ne znamo. "Đekna još nije umrla, a kada će ne znamo".
Vi u obrazloženju kažete da amandman ne možete da prihvatite zbog toga što je primena zakona, odredbom člana 363. Predloga, odložena do 1. jula 2005. godine, do kada će biti doneti svi podzakonski akti potrebni za sprovođenje ovog zakona. Tim pre ne vidim nijedan razlog zbog koga ne želite da se u ovom članu 203. u stavu 4. precizira da ćete program i način sticanja posebnih znanja iz stava 2. ovog člana urediti u roku od 90 dana. To je svakako jedan primeren rok, za vas i ministra pravde, tako da ne vidim čega se to plašite, osim činjenice o kojoj smo mi danas više puta govorili, da opet donosite zakon koji je neprimenljiv, odnosno koji će bez ovih podzakonskih akata biti neprimenljiv.
Posebna je priča što predviđate da se ovi postupci u vezi sa porodičnim odnosima rešavaju opet u nekakvim specijalnim sudovima, opet ćete nekakve specijalne sudije da regrutujete za ovu vrstu posla. To je jednostavno nepotrebno.
Ako imamo dobar zakon, ako imamo dobre sudije, svaki sudija je u stanju da primenjuje svaki zakon. Svaki sudija je u stanju da tumači svaki zakon. Naravno, mislim na časne i profesionalne sudije, i dalje ubeđena da je u Srbiji više takvih nego onih koji će verovatno biti pretvoreni u ove specijalne sudije, jer je to tako i ona prethodna vlast radila – one najproblematičnije sudije prevela je u nekakav specijalan status.
Sećamo se svi ovde kada smo govorili o Zakonu o parničnom postupku da je onda taj zakon ovde predstavljen kao neko epohalno dostignuće, kao sveobuhvatan zakon. Ministar pravde nam je tada govorio, kao i kolege koje su tada podržale taj zakon o parničnom postupku, kako konačno u tom zakonu imamo sve što je za bilo kakvu parnicu predviđeno, sve je regulisano ovim zakonom i više nećemo imati na stotine strana regulisanu tu materiju.
Evo, koliko vremena posle toga, a još Zakon o parničnom postupku nije ni stupio na snagu, a evo nam u ovom zakonu, porodičnom, kako ga vi nazvaste, a ja opet kažem da bi bilo primerenije da se zove zakon o porodici, predviđate čitav jedan odeljak koji se bavi parničnim postupkom. Opet nesklad između članova Vlade, opet "slobodni strelci" u Vladi, opet zamajavanje javnosti, kako se, evo, bože, predlaže nešto epohalno, od ovog zakona sve kreće nabolje u ovoj oblasti, a i šire. To smo imali priliku mnogo puta da slušamo, a danas pogotovo, odnosno ovih dana, kada je u pitanju ovaj zakon.
Još jednom ponavljam, pošto konkretno govorim o članu 203, ne postoji nijedan opravdan ni pravni razlog da ne prihvatite obavezu da program i način sticanja posebnih znanja sudija vezanih za postupak pred sudom u porodičnim odnosima regulišete u roku od 90 dana. Izvinjavam se zbog produženog vremena.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 229. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović. Zaista se izvinjavam – narodna poslanica.

Ovo bi bilo – zar i ti, sine Brute, ali nije bilo. Ne, ne, dobro se izvukao.
Napisala sam amandman na član 229. čija je sadržina postupak posredovanja. Zakon kaže: "Postupak posredovanja (u daljem tekstu: posredovanje) obuhvata postupak za pokušaj mirenja (u daljem tekstu: mirenje) i postupak za pokušaj sporazumnog okončanja spora (u daljem tekstu: nagodba)."
Videćete i po sledećim amandmanima, smatram da postupak mirenja treba iz zakona potpuno da se izbaci i zbog toga mojim amandmanom predlažem da član 229. glasi: "Postupak posredovanja obuhvata postupak za pokušaj sporazumnog okončanja spora". Kada budem govorila o mirenju onda ću kazati zašto ovo smatram. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 230. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović.