Vrlo ću kratko, zato što me jednom ovako konstruisanom laži provlačite kroz medije. Čak ste me doveli do toga da protiv mene okrenete brata pokojnog Ćuruvije. To vam je i trebalo, zato što medijski napadi ne bi uspevali da se ne umeša neko iz porodice.
Dakle, za ovom govornicom sam rekao da ne žalim sa Slavkom Ćuruvijom. Nikada nisam rekao da ne žalim što je neko ubijen. Nemojte da lažete. Da sam rekao da ga ne žalim, rekao sam i da sebi zadržavam pravo koga ću da žalim i koga neću, ko je zaslužio da ga žalim, ko nije, ali nikada nisam rekao da mi nije žao što je neko ubijen. Zbog toga vi iz DS, kojima štabovi prave pripreme za napade na mene, okanite se laži.
Stojim iza svake svoje reči i svaka moja reč je objavljena u nekoj knjizi SRS. Svaku ću da ponovim. Pitajte me šta sam za Miru Marković govorio, sve ću vam reći. Šta sam za Miloševića govorio, sve ću vam reći i stojim i dan-danas iza toga. Ali, nemojte da lažete.
Porodica Slavka Ćuruvije je ugrožena. Vaša policija je htela da mu ubije brata na autoputu kod Galenike, imao je udes sa policijskim autom. Njegova tzv. supruga je direktor nekog srpskog muzeja, i nije ni Srpkinja. Da li ste negde čuli ili ste negde pročitali da sam bio protiv toga? Njegova porodica je u sporu oko ostavštine. Da li sam se mešao u to? Nisam.
Nemojte samo da izmišljate i da lažete. Tražite kad sam gde nešto pogrešio, koristite to u borbi protiv mene, protiv SRS, bilo koga, ali nemojte da lažete. To sa lažima ne može da prođe.
Treba li hiljadu puta da ponovim to što mislim o ubistvu. Hiljadu puta ću da ponovim, nije me sramota. Ali, ubistva nisu bila u moje vreme, niti možete ijedno da mi pripišete.
Vašim rukovodiocima pripisujem mnogo ubistava. Pripisivala im je pravnička javnost, ta koja se sada okrenula i stoji uz njih. Pitajte ih koji je razlog. Tog advokata Danilovića izveo bih pred neki sud da kaže koje dokaze je imao kada je optužio Zorana Đinđića za "Ibarsku magistralu", a koje dokaze ima sada kada optužuje državnu bezbednost. I da nije na dokazima samo promenio ime ili možda izbrisao deo dokaza, a deo ostavio. I Vuk Drašković je grešio nekoliko meseci, optuživao je Vojislava Šešelja za atentat na Ibarskoj magistrali, pa mu se posle javno izvinio, jer je video da je to besmisleno.
Za Miru Marković, da je bilo koja žena u ovoj sali ili bilo koja žena u Srbiji pogledala dnevnik u kome joj se tovari da je organizovala ubistvo predsednika vlade, mislite li da bi ostala u zemlji? Ja sam ostao, iako ste i meni to tovarili. Sećate li se izjava prvih nekoliko večeri? Tražili ste šta sam izgovorio pre mesec dana, dva, pet, deset, samo da me nađete negde.
Samo što sam tada imao neoboriv argument, ni jednog od tih 11.000 nisam poznavao lično, možda trojicu-četvoricu, koje ste posle dva meseca hapsili, ali onih prvih 40 i nešto koje ste optužili direktno za ubistvo, na poslednjoj konferenciji koju su hteli da prenesu vaši mediji, rekao sam: hajde da kažem koga od njih poznajem, a da to kaže Čedomir Jovanović, a da to kažu nosioci akcije "Sablja", da kažemo koliko puta sam se ja sa njima video, a nisam nikada, a da kažu oni koji sada izlaze na televiziju i optužuju nas. Taj ispit niste izdržali.
Jeste, ponekad pravim i doskočice. I toga mi je bilo žao. Vi znate koju ste moju doskočicu najviše citirali, ali otkud znam koga će banda sutra da ubije, pa da ne smem da ga pomenem. Toga se i vi držite u životu, ako hoćete mene da optužujete. Ali, da sam rekao da mi nije žao što je neko ubijen, da sam se ja izjednačio sa ovima iz DS, to nikada nije bilo.

Nastavljamo u 15,05 časova.

(Posle pauze – 15,45)

Dame i gospodo narodni poslanici, još jednom dobar dan. Nastavljamo popodnevni rad sednice. Molim za početak da utvrdimo kvorum. Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Prema službenoj evidenciji u sali je prisutno 105 narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Živorad Smiljanić, a neka se pripremi, a pre toga, izvinite, nisam znao. Replika, gospodin Martić, na izlaganje gospodina Nikolića i gospodina Vučelića.

Žao mi je što nema gospodina Nikolića ovde, ali možda može i Krasić da odgovori, ne ljutim se jer mi je tu komšija.
Dakle, nisam baš dovoljno precizno interpretirao ono što je Tomislav Nikolić rekao. Znači da mu nije žao što je ubijen Ćuruvija, a on kaže da je samo rekao da mu nije žao Ćuruvije. Interesuje me u čemu je razlika, ako znate za nekoga da je ubijen, pa kažete - nije mi ga žao ili mi ga nije žao zato što je ubijen. To je jedino što sam hteo da čujem od Tomislava Nikolića, ali možda može Krasić da objasni tu razliku.
Što se tiče odgovora gospodinu Vučeliću i njegove terminologije ovde, nazivanja članova jedne političke stranke fašistima, što znači i praktično poistovećivanje i birača te stranke sa članovima stranke, to dovoljno govori o njemu, to nikada ne bih rekao za pripadnike neke političke stranke, pa ni za pripadnike SPS, pa čak i za njega.
Inače, oko prisvajanja Miloševića, taman posla da ga mi prisvajamo. Ako ga neko prisvaja, prisvaja ga Radikalna stranka, SRS, posebno u ovom predlogu rezolucije, i njega uzima u zaštitu i članove porodice Milošević.
Inače, niti sam poistovećivao porodicu Milošević sa nekim drugim porodicama, niti sam rekao da je cela porodica Milošević imala saznanja, ali sam rekao da sumnjam da Mira Milošević i Slobodan Milošević nisu imali saznanja o ubistvu Ćuruvije, o likvidaciji Stambolića i o Ibarskoj magistrali. Znači, odnosilo se na bračni par Milošević. Niti sam rekao, niti mogu da tvrdim da su nalogodavci, ali da nisu imali saznanja o tome, to prosto ne mogu da verujem.
I ako već pričamo o nasilju koje se dešavalo, uostalom, Vučeliću, vi ste bili desetak godina jedan od čelnih ljudi tog režima, koji je izvodio tenkove na ulice, koji je krao izbore, koji je uveo Srbiju u rat, koji je doveo svojom politikom do toga da je Srbija imala nekoliko stotina hiljada izbeglica. Moram reći samo jednu scenu koje se dovoljno sećam, a verovatno i ostali, premlaćivanja koje je televizija snimila, premlaćivanja jednog mladog člana Otpora, gde ga je jurilo pet policajaca i tuklo na ulici, i to sve u vreme dok ste vi bili jedan od čelnih ljudi tog sistema, pa pretpostavljam i policijskog.
Na kraju, što se tiče školovanja dece, to nisam tražio da vi meni lično objasnite, niti da meni polažete račune. Položite svojim glasačima, položite Srbiji kako za svoje dete odvajate pola miliona švajcarskih franaka za školovanje.

Replika? Replika na repliku ne može. Možda po Poslovniku. Pozovite se na Poslovnik.

Mogu da se pozovem na Poslovnik i vrlo jednostavno, pošto je došlo do zabune ovde, govorio sam kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba.
Prvo, nije tačno, rekao sam da vi koristite fašističke metode. Vi ste to potvrdili. Fašističke metode koristite zbog toga što upotrebljavate pitanje porekla, rodbinskih odnosa, i to su poznati metodi koji postoje u tom batinaškom repertoaru i koje može primenjivati i ona, a posebno ona stranka koja ima takvo shvatanje pravde da sudi bez suda, da falsifikuje činjenice itd.
Poslanička grupa SPS je 2001. godine u ovom parlamentu, u vreme vaše vlasti, tražila da se ustanovi anketni odbor i da se ustanovi istina o ubistvu Ćuruvije. To ste vi odbili. Nemoj sada da se neselektivno pozivate i dalje na krv i suze. Nama je svaka žrtva ista, za razliku od vas. To ste odbili da uradite. Vi ste odbili.
Govorite o batinanju studenta. Tadašnji lider te grupacije je vama omogućavao većinu ovde u ovom parlamentu. To vam nije smetalo. Te snimke o kojima govorite, to su snimci bili koji su vama obezbeđivali lidera te frakcije tada u poslaničkom klubu, da izglasavate zakone koje izglasavate, pravite kvorume i da rušite i destruirate SPS. Naravno, zna on dobro i znaju oni dobro na koga se to odnosi, i sa njim ste srušili SPS.
Sve što ste radili, vi ste razgradili svaku instituciju, sve što ste dokopali u ruke, sudstvo, tužilaštvo, Ustavni sud, parlament je imao 300, 297, 308 poslanika, to se nije znalo koja je odluka, kome pripadaju; 150 tužilaca je birala Vlada po svom nahođenju. Takav udar na pravnu državu nije izvršio nikad niko na ovom tlu, u ime demokratije nikad niko nije izvršio.
Nisam rekao i neću reći nikad da su glasači DS, niti da je DS fašistička. To što ste vi ponovo upotrebili govoreći laži, sad je to već 500.000 u svojoj nemoći, to ide vama na čast. Druga je stvar što u vašem moralu, ako je to uopšte moral, što vi ne razumete da se o deci, očevima i drugim stvarima ne priča. Do vas to ne dopire.
Vaš moralni integritet ne podrazumeva to, ako se uopšte može govoriti o integritetu. To su fašistički metodi, i to su prljavi metodi, i to su batinaški metodi, i to su metodi koji govore o vašoj nemoći, intelektualnoj, političkoj, i u najblažem slučaju moralnoj indolenciji. To što vas niko ne upozorava u Skupštini da to govorite, samo govori o shvatanju, bilo koji da je predsedavajući...
(Predsednik: Vreme.)
... zaštite moralnog integriteta poslanika, što se ovde smatra dopuštenim, da mu se pominju preci i potomci, i to se smatra normalnim. To već nije moj problem, nego problem onih koji vode ovu skupštinu.

Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Živorad Smiljanić, pa narodni poslanik Boško Ristić.
Gospodine Smiljaniću, imate na raspolaganju samo šest minuta, koliko je ostalo vašoj poslaničkoj grupi.

Poštovani poslanici, svi mi koji imamo svoju decu, volimo svoju decu. Oni koji imaju unučad, oni obožavaju svoju unučad. Slobodan Milošević obožava svog unuka, ali nažalost ne posećuje ga.
Slobodan Milošević obožava i svoju ženu. On je jako voli i mi to znamo. Jednom na glavnom odboru, omaklo mi se, pa sam rekao - Slobodan voli svoju ženu jako i u te odnose ne vredi se mešati. Kod nas Srba nije uobičajeno da budemo zaljubljeni u svoju ženu 60 godina, ali Slobodan nije običan Srbin, nego izuzetnih vrednosti i kvaliteta, pa je i neobičan što se toga tiče.
Znači, za odbranu Slobodana Miloševića je jako važno da mu Mira Marković dolazi u posetu, jer ona ga inspiriše, ona ga nadahnjuje i verovatno bi on još bolju odbranu imao da ima tu posetu. U stvari, pošto ovo građani slušaju, treba da znamo zašto je raspisana međunarodna poternica za Mirom Marković. Kada se raspiše međunarodna poternica, u pitanju su ubice, kriminalci najvećeg formata.
Zamislite zašto je protiv Mire Marković raspisana međunarodna poternica i optužba. Mira Marković je nagovorila sekretara tadašnje Vlade, Kneževićku, da ona nagovori Baneta Ivkovića da on dodeli stan spremačici koja je radila kod njih. Praktično, ona je nagovorila, smešno je to uopšte i pričati, znam kakav je Bane Ivković bio poltron, Mira nije trebala preko bilo koga da ga nagovara i zamerio bih joj da se nije izborila, kakav je uticaj imala, za svoju spremačicu da dobije stan.
Bio sam 30 godina direktor doma zdravlja. Kad god sam bio u prilici nekoj sirotinji da dam stan, dao sam. Koliko je kadrovskih stanova podeljeno u Beogradu, sad je dobila jedna spremačica i to je motiv da se raspiše međunarodna poternica za Mirom Marković, jer je nagovorila Kneževićku da nagovori Baneta Ivkovića.
Ako bi neko i trebalo da odgovara ovde, onda je to Bane Ivković, jer je on dodelio stan, ali pošto je Bane Ivković, kada je DSS izašao iz DOS-a, podržao Vladu Đinđića i zahvaljujući njemu su opstali skoro tri godine, sa još pet jajara iz SPS, koje su kupili. Prema tome, to je suština toga.
Što se tiče Marka Miloševića, protiv njega, jer je navodno nekom testerom jurio, a posle je ispao da je taj momak rekao - nije baš tako i promenio iskaz. Tu je advokat Jojić pa nek' kaže da li je to istina. Eto zbog čega su međunarodne poternice protiv porodice Slobodana Miloševića pokrenute.
Što se tiče Slobodana Miloševića, znate li datum kada je Slobodan Milošević proglašen ratnim zločincem – 24. maj 1999. godine. Posle dva meseca besomučnog bombardovanja Srbije, kada je Madlen Olbrajt shvatila da neće Srbija kleknuti, onda su ga proglasili ratnim zločincem.
Znate li da su Slobodan Milošević i Karadžić bili u Dejtonu, tada je bio završen rat i u Bosni i u Hrvatskoj, skoro dva meseca su bili tamo. Što ga nisu hapsili ako je bio ratni zločinac? Zbog zločina u Bosni mu se sudi. On je bio u Dejtonu. Onda nije bio ratni zločinac. Karadžiću su obećali Amerikanci, ako se povuče iz politike, da ga neće ganjati. Obećali i slagali ga, kao što obično rade.
Hoću da kažem, šta je praktično Hag? Stalno pričamo o Hagu. Neki dan sam slušao kada su generala Strugara osudili na osam godina robije, ne zato što je bombardovao Dubrovnik, kao istorijski grad, nego što nije sprečio bombardovanje. Šta je Dubrovnik, u pogledu istorije, prema Bagdadu?
Tamo između Tigra i Eufrata je nastala svetska civilizacija. Bagdad ima hiljade godina tradiciju. Svaki kamen u Bagdadu je kulturna baština ovog sveta. Sravnjen je sa zemljom. Oni muzeji koji govore o hiljadugodišnjoj kulturi naroda ove svetske civilizacije su uništeni. Da li će iko odgovarati za to? Naravno da neće, jer moćnici vladaju ovim svetom.
Hag, pogledajte, osude generala Blaškića na 43 godine zbog ratnih zločina, pa ga posle tri godine puste kući. Kakav je to sud? Gde u svetu može neko da bude tretiran kao Krajišnik, šest godina sedi u zatvoru, a nije pokrenut postupak protiv njega. To nema veze sa sudom. Naravno da je sud u Hagu u stvari alibi za ono što su činili našem narodu, jer su ubijali decu i to nazivali kolateralnom štetom.
Što se tiče ovih ubistava, kad čovek to gleda sa strane ne može da shvati. Recimo Stambolić, dugo sam političar, bio mi je čak i simpatičan, i kada je on ubijen, bio sam zaprepašten. Ali kad gledate neke istorijske činjenice, konvencija DOS-a je napravljena 7. jula 2000. godine i Vojislav Koštunica je utvrđen kao jedinstveni protivkandidat opozicije Miloševiću. Dve nedelje posle toga je ubijen Stambolić. Niti je bio kandidat, niti je bio politički aktivan, niti je bio ikakav protivnik Miloševića. Koji je motiv da ga Milošević ubije u početku svoje kampanje?
(Predsednik: Vreme.)
Hoću da završim samo jednom rečenicom. Jako želimo da se istina o Stamboliću dokaže, a nju je rekao i Legija kad su ga uhvatili, rekao mu je Šiptar, Dušan Spasojević: ubiše Stambolića da bi Milošević izgubio izbore. To je stravična istina. Videćete da će se to na kraju i dokazati, jer nije bilo nikakvog motiva.
Ali, nažalost, pogledajte. Kada je Đinđić izgubio glavu? Onog momenta kada je počeo da priča da je Kosovo neotuđivi deo Srbije.
(Predsednik: Molim vas, vreme.)
Posle toga se to desilo. Pre toga nije bio problem. Prema tome, hoću da vam kažem, priča o Miloševiću, to će istorija da kaže, ali ono što je nepobitno, prvi put sam slušao profesora Šulovića kada mi je rekao - kolega, znate li zašto nas katolici mrze; kaže - katolička religija došla do Filipina, nikad Drinu nije prešla. Prvi put u istoriji srpskog naroda je napravljena srpska država preko Drine. Po tome će se Milošević pamtiti, a ne po ovim pričama.

Hvala vam. SPS više nema vremena za raspravu. Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, vi imate još četiri minuta. Neka se pripremi narodni poslanik Petar Jojić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, počeću od zadnjih reči mog prethodnika koji kaže da je poznavao pokojnog Ivana Stambolića. Na moju sreću, ujedno i nesreću, odlično znam gospodina Stambolića, jer je to moj ujak.
Nije mi jasna doza bezobrazluka i cinizma sa kojom se žrtve jednog režima pominju kao argumentacija da se pokuša dokazati da ne postoji motivacija iskazana od strane Miloševića i njegove porodice prema svojim političkim neistomišljenicima, a da budu uklonjeni na svaki mogući, pa i najbrutalniji način, sa lica ove zemlje.
Čudno je, dragi prijatelji, dragi građani Srbije, da su mnogi ljudi iz okruženja te porodice nestali likvidacijom. Badža, Kundak, Tref, Stambolić, Ćuruvija, sve što ih povezuje zajedno jeste poznanstvo sa porodicom Milošević. Ne želim da dajem nikakve insinuacije, ali to su činjenice.
Da bi se utvrdila istina, neminovno je voditi sudske postupke, sudske procese. Nije nimalo čudna koincidencija da se sada u pravosuđe vraćaju ljudi koji su bili poltroni te porodice i određene političke opcije, da se Miloševiću poništava presuda kojom mu se oduzima vila koju je kupio dva dana pre bombardovanja, koja predstavlja rezidenciju, a koja je inače nacionalizovana od jedne stare beogradske porodice.
Očekujem da se i "Bambilend" vrati Marku Miloševiću, koji je građen u vreme dok je Srbija bila bombardovana. To je tema, to je motivacija sa kojom izlazite za ovu govornicu da branite Slobodana Miloševića, Miru Marković i njegovog sina.
Ne želim da generalizujem odgovornost. Svako ko je pozvan na odgovornost i za koga postoje dokazi da je činio nešto kriminalno dužan je da prođe kroz sudsku proceduru. Mi imamo optužnice koje pokazuju dovoljan stepen izvesnosti da su se oni kriminalno ponašali.
To što su se oni kriminalno ponašali i pripadali jednoj porodici nije osnova za njihovu amnestiju.
Ova rezolucija je nezakonita, protivustavna, jer niko nema pravo da se meša u sudske postupka. Čudno je i to da je Milošević jedino procesuiran u postupku za ubistvo Ivana Stambolića i baš sada kada taj postupak dolazi u jednu interesantnu fazu za utvrđivanje odgovornosti, kada treba da se sprovode dokazi, da se izvodi dokazni postupak, sada dolazi ova rezolucija na videlo dana da bi se obustavio takav postupak. To nije ustavno, to nije zakonito.
Samo pojedinačnim aktom predsednika države može da se pokrene postupak protiv pojedinog lica. Samo zakonom o amnestiji može da se pokrene postupak dekriminalizacije ponašanja unapred određenog kruga ljudi za izvršenje određenog krivičnog dela. Ovo bi bio izvanredno loš presedan za pravosuđe u Srbiji. Sada kada Srbija pokušava da se suoči sa svim svojim problemima iz prošlosti, sa svojim greškama, da prođe kroz proces demokratizacije, imamo pokušaj restauracije režima Miloševića i njegove glorifikacije.
Zamena teze je da Milošević brani srpski narod u Hagu. Milošević iznosi ličnu odbranu zato što je optužen po pravilima Međunarodnog prava, i Srbija je dužna da poštuje pravila Međunarodnog prava, i dužni smo da se utvrdi istina o zločinima koje su svi činili, Muslimani, Hrvati, Albanci, ali i neki od nas, pripadnika srpskog naroda.
Neću da se solidarišem ni sa jednim zločincem koji je činio ma kakve zločine, ma prema kome. Zato insistiram da se postupci za utvrđivanje odgovornosti za počinjene zločine i krivična dela doteraju do kraja, i dosledno ću se boriti da ovaj parlament ne utiče na sudske procese političkim pritiscima i da ne šaljemo poruku nezavisnim sudijama, da ovaj postupak dovedu do kraja.
Time ću završiti, ali koristim priliku da stavim jednu primedbu po Poslovniku.