Molim vas, vreme je isteklo davno, budite ljubazni, završite. Hvala.

.... i izvršne vlasti nad parlamentom. Evo, završavam. Zaista smatram, uprkos svom uvažavanju, da pominjanje Ramuša Haradinaja, gospodine Aligrudiću, i Studije izvodljivosti, nije bilo korektno, jer mislim da mi govorimo o jednom vrlo važnom pitanju koje se tiče rada ovog parlamenta. Vi koristite argumente, znate to vam je kao onda kada je 9. marta...
(Predsednik: Hvala...)
Evo završavam. Kada je 9. marta opozicija demonstrirala, a na RTS-u se pusti snimak o tome kako se u Hrvatskoj vrši naoružavanje. Znači, to je zamena teza i mislim da nije bila korektna, a u krajnjem slučaju, poznajući vas, sigurno vama ne priliči takav način obraćanja. Izvinjavam se zbog prekoračenja vremena.

Hvala vam, gospodine Markoviću. Po Poslovniku, gospodin Krasić, pa vidim i gospodin Jevtić, gospodin Petrović, a pre toga gospodin; ne, odustali ste, hvala vam. Samo pojašnjenje koje sam dužan.
Dakle, molim vas, gospodine Markoviću, nije traženo povlačenje amandmana, sasvim je jasno pitano, zbog sugestija Vladi, za koje je rešenje, šta je bila volja izražena amandmanom.
Ali, budući da to nije nešto što se raspravlja ovde, još jednom vas podsećam, izvinjavam se, izvinio sam se gospodinu Šutanovcu zbog šale. Naprosto, pošto predsednik Skupštine sigurno nema šta da krije, našalio sam se na račun jedne izjave i još jednom se izvinjavam ako sam se našalio. Ali, nadam se da se sve snima, kažem, jer nemam šta da krijem.
Izvolite, gospodine Krasiću, i izvinite molim vas što ste čekali, pa gospodin Jevtić, pa gospodin Petrović. Izvolite

Dobro, napokon smo rešili da predsednik Narodne skupštine nije ovlašćen da pronalazi volju, motive, pobude poslanika, naročito kada se završi rasprava o zakonu.
Ali, predsedniče, vi ste malopre grubo okrenuli ono što sam sa ove govornice istakao kao povredu Poslovnika. Opet vas podsećam na početak ove rasprave, kada je gospodin Tomislav Nikolić vrlo precizno ukazao u čemu se ogleda povreda Poslovnika. Vi ste nama u sazivu napisali da predlažete dnevni red - zahtev predsednika Republike Srbije. Molim vas, mi imamo to pismo koje ima dva stava. To nije zahtev. Znači, nije zahtev. E sad, ako se pogleda ovo pismo predsednika Republike od 24. februara 2005. godine, onda se u prvom stavu izražava čuđenje zbog falsifikata. To prevodim. A, u sledećem stavu se navodi da on moli vas da postupite u skladu sa Ustavom Republike Srbije. To je ova žuta knjiga.
Dalje, zakonom i Poslovnikom Narodne skupštine, Poslovnik je plava knjiga, kojim je propisano, obratite pažnju - postupanje u situaciji nepotpisivanja ukaza o proglašenju i vraćanja zakona Narodnoj skupštini Republike Srbije. A vi ste nama u sazivu napisali - zahtev predsednika Republike da Narodna skupština Republike Srbije, saglasno članu 84. Ustava Republike Srbije, ponovo glasa o zakonu.
Koliko vidim, on čovek uopšte nije tražio da se ponovo glasa o zakonu. On je video situaciju iz člana 181. Poslovnika, ali je očigledno morao da piše i članove. U toj situaciji postupa se ovako: "Ako predsednik Republike u Ustavom utvrđenom roku ne potpiše ukaz o proglašenju zakona (to se desilo), koji je donela Narodna skupština, niti zahteva da Narodna skupština ponovo glasa (kao što vidimo, on ne zahteva da se ponovo glasa) o zakonu koji je donela, predsednik Narodne skupštine o tome obaveštava narodne poslanike."
Znači, ovo što ste vi danas nas pozvali, to je danas obavestite da se desio falsifikat. To ste i priznali. Taj deo posla smo završili i sada treba da usmerimo raspravu, naravno, pošto se utvrdi dnevni red, a on bi trebalo da glasi - obaveštavanje o falsifikatu, u nastavku da vidimo ko je falsifikovao, pa da Skupština odluči šta će dalje da radi. Ali, ovo što vi nama "gurate", to je amnestiranje, to je naknadna legalizacija nečega što Narodna skupština nije uradila.
Ako mislite da većinom to možete da uradite, verovatno da možete da uradite. Ali, setite se onoga ko je rekao - sa 70 glasova i zemlja će biti kockasta. Namerno vam nisam pomenuo, znam za...
(Predsednik: Vreme.)
....tri primera grubog falsifikata u nekom prethodnom sazivu, ali o tome ćemo kada dođe na red vaša tačka dnevno reda, odnosno naš predlog da se vi razrešite sa ove dužnosti.

Hvala vam, gospodine Krasiću. Evo, tako nastaju zabune. Kod mene je ista stvar i u plavoj i u žutoj boji, bitna je suština, a suština je da je predsednik Srbije izrekao tvrdnju koju ste pročitali, da se postupi po Ustavu, kao odgovor na zahtev predsednika Skupštine da se postupi po članu 84.
Izvolite, gospodin Jevtić, gospodin Petrović, gospodin Nikolić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, želim da reklamiram povredu člana 28. Poslovnika o radu Skupštine, koji govori o tome da je predsednik Skupštine dužan da se stara o primeni Poslovnika, a da je sekretar Skupštine dužan da njemu i potpredsednicima u tome pomaže.
Više poslanika ukazalo je na to da izvorni Zakon o radu, koji je poslat predsedniku Srbije da ga potpiše, nije podudaran sa Zakonom o radu koji su izglasali poslanici Republičke skupštine....

Gospodine Jevtiću, izvinite što vas prekidam. Pozvali ste se na povredu člana 28. i naveli šta on reguliše. Član 28. uopšte to ne reguliše. Stvarno mi je žao... budite ljubazni...

Povredili ste član 140. Želim da vas upozorim da, pored Poslovnika koji ste povredili u članu 28. i 140, vaš čin u sebi sadrži i elemente krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, koje je predviđeno članom 242. Krivičnog zakona Republike Srbije, a takođe i članom 245. istog zakona, koji govori o nesavesnom radu Skupštine.

Gospodine Jevtiću, da li tražite povredu Krivičnog zakona ili povredu Poslovnika? Citirajte Poslovnik, da bi mogla Skupština da prati šta izlažete.

Želim samo da vas upozorim. Pošto je očigledno da je u vašem ponašanju sadržana namera da Zakon o radu danas stavite na glasanje, od vas zahtevam da ovde rešimo jedno prethodno pitanje, pre nego što to ovde učinite, upravo zato što vaše ponašanje u sebi sadrži elemente krivičnog dela.
Želim da pred svim poslanicima ove skupštine i svim građanima Srbije kažete da li je vaš izvornik, koji ste poslali predsedniku Srbije na potpis, podudaran sa Zakonom o radu koji su izglasali poslanici ove skupštine, i to u čl. 105, 108. i 118.