Reč ima narodni poslanik Suzana Grubješić, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Đorđević.
Istovremeno obaveštavam da će sednica Odbora za saobraćaj i veze biti održana u 14,00 časova u sali na trećem spratu.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, u svom izlaganju osvrnuću se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Ovo je novi pokušaj da se privatizacija ubrza i da se uveća deo privatnog sektora u stvaranju društvenog proizvoda, koji danas čini jedva nešto preko 40%, po čemu je Srbija na poslednjem mestu među zemljama u tranziciji.
Krajem 1989. godine Vlada Ante Markovića je donela prvi Zakon o privatizaciji, a već naredne godine, na osnovu primene tog zakona, Srbija je prednjačila po broju privatizovanih preduzeća i po tom merilu je bila jedan od šampiona tranzicije. Četiri godine kasnije privatizacija je praktično poništena i zaustavljena, sa obrazloženjem da su deonice stečene po bagatelnoj ceni u uslovima hiperinflacije. Tako je procenat transformisanog društvenog kapitala u vreme donošenja Zakona o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine, kada je resorni ministar bio Milan Beko, iznosio samo oko 4%.
Jedna od prvih mera Vlade koja je formirana januara 2001. godine bila je suspenzija autonomne transformacije. Za tih nekoliko meseci u privatizaciju je ušlo oko 350 preduzeća, gotovo polovina onih koja su transformisana po tom modelu. Prvi razlog je bio realni kurs dinara koji je tada uspostavljen, a drugi tačna procena direktora da im je to poslednja šansa za opstanak, jer je promena modela bila već izvesna.
Novi model privatizacije koji je uveden zakonom donetim juna 2001. godine učinio je privatizaciju oročenom i obaveznom. Budući da je imao obimnu međunarodnu stručnu i donatorsku podršku i da je izglasan dvotrećinskom većinom u ovom parlamentu, najavljena je očekivana brza i efikasna privatizacija. Za tri i po godine sprovođenja ovog modela privatizovano je ukupno 1.145 preduzeća, od čega na tenderima 39, uprkos najavama da će taj broj biti veći od 150.
Iako je broj preduzeća na aukcijama dostigao cifru od 1.100, u oko 10% slučajeva, znači 106 preduzeća, došlo je do raskida ugovora, od kojih je samo 20 pravosnažno. Prema podacima Agencije za privatizaciju, na koje se ovde pozivam, 25 ugovora je raskinuto zbog neizvršenja ugovorenih investicija, 45 zbog neplaćanja preostalih rata, a 35 zbog promene u predmetu poslovanja.
Samo tokom 2004. godine Agenciji je stiglo oko 5.000 dopisa, što žalbi, što zahteva, što prigovora. Između ostalog, zbog ovog navedenog broja žalbi i prigovora, kao i slučajeva koji su punili novinske stupce, da navedem samo neke: "Jugoremedija", "Keramika" - Kanjiža, "Veterinarski zavod" itd., danas se dopunjuje Zakon o privatizaciji.
Za 2005. godinu planirano je da jedan od prioriteta bude restrukturiranje velikih preduzeća, uključujući i javna. U pripremi za prodaju na aukciji ili tenderu je više od 50 ovih preduzeća, odnosno pojedinih njihovih delova, a 43 se nalazi još uvek u procesu restrukturiranja. Ovaj proces će se okončati verovatno u mandatu neke sledeće vlade, sve i da ova sadašnja odradi svoj puni mandat do 2008. godine. Za privatizaciju je ostalo još oko 1000 društvenih preduzeća, ali će biti veliki uspeh ukoliko polovina od njih nađe novog vlasnika u dogledno vreme.
Prethodna 2004. godina je bila slaba iz tri osnovna razloga: prvo, zbog najave da će se vršiti revizija, drugo, novi direktor Agencije za privatizaciju, a od avgusta već bivši, sve snage je usmerio na kontrolu obavljene privatizacije i hvatanje lopova, pa je u tome izgubljeno nekoliko dragocenih meseci, a treće, verovatno i najbitnije, većina preduzeća koja su imala tržišnu vrednost je već bila prodata.
Na aukcijama je prodato samo 260 preduzeća, na tenderima osam, ali, istine radi, treba reći da je u poslednjem kvartalu 2004. godine raspisano 14 od ukupno 15 tendera za celu 2004. godinu. Najveći poslovi su učinjeni u pripremi preduzeća za restrukturiranje, mada se ti rezultati još uvek dovoljno ne vide, jer je ovaj proces ubrzan tek u drugoj polovini 2004. godine.
Akcijski fond u prvih šest meseci prošle godine gotovo da ništa nije prodao, zvanično, okrivljeni su loši zakoni koje je trebalo promeniti i bila je opšta hajka na dotadašnju privatizaciju. Uglavnom, od početka jeseni, kada se konačno krenulo sa radom, prodato je samo 60 manjinskih paketa, jer se vreme potrošilo na priče o manama i nesaglasnostima u postojećim zakonima, pre svega u ovom o privatizaciji i Zakonu o hartijama od vrednosti, u čemu se često tražio razlog za potpuno obustavljanje prodaje manjinskih paketa iz Akcijskog fonda u uslovima primene odredbi o preuzimanju.
Konačno, pred nama se nalaze predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti, Zakona o privatizaciji i Zakona o Akcijskom fondu, a završen je i Nacrt zakona o preuzimanju, koji bi trebalo da se nađe na dnevnom redu skupštinskog zasedanja. Sudeći prema predlogu izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, koji je Vlada usvojila još u decembru mesecu i uputila u skupštinsku proceduru, a o čemu mi danas ovde raspravljamo, radi se o obimnim i suštinskim promenama, ali u okvirima postojećeg modela koncepta i metoda privatizacije.
Postojeći tekst zakona je značajno promenjen i promene bi mogle da se razvrstaju u četiri kategorije. Prvo, to su promene koje su suštinskog karaktera i kojima se propisuje postupak u slučajevima raskida ugovora o prodaji kapitala i imovine privatizovanih preduzeća.
Izmene su predložene jer do sada nije bila precizno utvrđena procedura u slučajevima raskida ugovora zbog nepoštovanja uslova iz ugovora od strane lica koja su kupila preduzeća, što je dovodilo do dodatnog gubitka vremena, a time i do obezvređivanja kapitala pravnih subjekata čiji se proces privatizacije poništio. Ovim izmenama se regulišu procesi upravljanja u preduzeću u slučaju raskida ugovora, proces povraćaja akcija koje su na zaposlene prenete bez naknade, a uvodi se institut ustupanja ugovora.
Drugo, to su izmene koje se odnose na status kupca, prava i obaveze učesnika na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, prava i obaveze trećih lica, naknadu štete i ostalo. Ova pitanja su do sada bila rešena podzakonskim aktima, a sada se, stavljanjem u zakonski okvir, dodatno osnažuju, čime se povećava pravna sigurnost celokupnog procesa.
Treće, izmenama se usavršavaju i dograđuju postojeća zakonska rešenja u delu koji se odnosi na prekid postupka privatizacije, sadržinu i raskid ugovora o prodaji kapitala i promet akcija emitovanih u samom procesu privatizacije.
Četvrto, zakonom se uvode novi pravni instituti i to su zastupnik kapitala i ustupanje ugovora o prodaji. U pogledu odgovornosti učesnika i kupaca predviđena je i naplata štete. Ako učesnik na javnoj aukciji koji je proglašen kupcem ili koji istakne drugu najvišu ponudu ne potpiše zapisnik ili ne plati u predviđenom roku, on gubi svojstvo kupca i pravo da učestvuje na budućim aukcijama za to preduzeće, kao i pravo na povraćaj depozita. Zabrana važi i za članove njegove porodice. Pored, toga uplaćuje, na ime štete koja je nastala za subjekt privatizacije i za Agenciju, novčani iznos u visini od 30% prodajne cene na račun Agencije, od čega 15% pripada subjektu privatizacije.
Suštinski je promenjen član 41. Zakona – ugovor o prodaji kapitala smatra se raskinutim ako, ni u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje ugovora, kupac ne plati prodajnu cenu, odnosno bilo koju od dospelih rata; ako ne investira u subjekt privatizacije na način kako je utvrđeno ugovorom; ako raspolaže imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora; ako ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi čijeg je obavljanja subjekt privatizacije osnovan; ako ne dostavi garanciju za investiciono ulaganje na način kako je utvrđeno u ugovoru; ako ne poštuje odredbe o načinu rešavanja pitanja zaposlenih, i u drugim slučajevima predviđenim ugovorom.
Raskidom ugovora zaposleni u subjektu privatizacije zadržavaju vlasnička prava na kapitalu, a kapital koji je bio predmet prodaje prenosi se na Akcijski fond. Kupac kao nesavesna strana nema pravo na povraćaj plaćenog iznosa na ime prodajne cene, a radi zaštite opšteg interesa.
Restrukturiranje u postupku privatizacije definiše se kao znatna promena u preduzeću, uključujući i njegova zavisna preduzeća, a te promene omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, i to su: statusne i organizacione promene; otpis glavnice duga, kamate ili drugih potraživanja; otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala i imovine tog preduzeća, kao i druge promene predviđene zakonom. Izričito se kaže da će ubuduće odluku o restrukturiranju donositi Agencija za privatizaciju.
Novim odredbama se uvodi obaveza da javna preduzeća, Poreska uprava i drugi republički organi i organizacije, tj. državni poverioci, otpuštaju dug preduzeća u restrukturiranju, sa tim da se namiruju iz prihoda od prodaje kapitala. Oko 75% tih dugova su dugovi prema državi. Ako se subjekt privatizacije ne saglasi sa visinom prijavljenog potraživanja državnog poverioca, on može da podnese prigovor arbitražnom veću u roku od osam dana od dana dostavljanja prijave.
Subjekt privatizacije je dužan da program restrukturiranja dostavi Agenciji u roku od 90 dana od dana kada Agencija odobri sveobuhvatne analize poslovanja subjekta privatizacije, a ovaj rok Agencija može da produži najduže za 90 dana, na zahtev subjekta privatizacije ili poverioca, ako za to postoje opravdani razlozi.
Dosadašnji problemi i loše iskustvo su verovatno uslovili i odredbu koja predviđa da Agencija može da odredi prekid postupka koji traje dok postoje razlozi za prekid, a najduže 90 dana od dana donošenja odluke o prekidu, sa tim da za to vreme prestaju da teku ranije navedeni rokovi.
Uvođenje dva nova pravna instituta je takođe rezultat velikih problema u preduzećima nakon raskida ugovora. Danom raskida ugovora o prodaji kapitala ili imovine Agencija imenuje privremenog zastupnika kapitala, koji ima pravo na nagradu za rad i naknadu stvarnih troškova, ali i odgovara neposredno svojom ličnom imovinom za štetu nanetu subjektu privatizacije, ako je do štete došlo namerno ili krajnjom nepažnjom. Troškove za nagradu i naknadu zastupnika snosi subjekt privatizacije, u visini koju određuje ministar nadležan za poslove privatizacije.
Ustupanje ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine je takođe novina u ovom zakonu. Kupac kapitala može da ustupi ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine trećem licu, pod uslovima propisanim ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Agencije. To treće lice mora da ispunjava propisane uslove za kupca kapitala ili imovine. Ustupanjem ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, on postaje nosilac svih prava i obaveza iz ugovora o prodaji.
Namera predlagača je očigledna. Sve ove pomenute izmene trebalo bi da doprinesu ubrzanju privatizacije. Jasno je da se Vlada Republike Srbije suočila sa problemom kako da proda društvena preduzeća koja su preostala nakon dva prethodna talasa privatizacije kada su prodate najbolje firme. Prezaduženost tih preduzeća je sigurno jedan od glavnih razloga njihove neatraktivnosti za potencijalne kupce, a uz to ide i tehnološka zaostalost i ogromni gubici.
Na kraju, nadam se da će se Vlada, a potom i vi poslanici, ozbiljno pozabaviti i problemom denacionalizacije, o čemu su već pričale moje kolege poslanici, jer taj problem sprečava da se privatizacija privede kraju. Prvi korak u tom pravcu je već načinjen, na dnevnom redu ove sednice Narodne skupštine nalazi se Predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, a logično je da se nakon toga u skupštinskoj proceduri nađe i predlog zakona o denacionalizaciji.
Poslanička grupa G17 plus će podržati predložene izmene i dopune ova tri zakona. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji predstavlja još jedan u nizu zakonskih predloga koji neće doneti nikakvu značajnu, suštinsku promenu u privrednom životu Republike Srbije.
Naime, ovim predlogom Vlada Republike Srbije pokušala je da prezentuje javnosti i u ovoj Narodnoj skupštini ministar je govorio da se ogromne kvalitativne promene u procesu privatizacije omogućavaju ovim predlogom o izmeni i dopuni Zakona o privatizaciji.
Međutim, te izmene postojećeg Zakona o privatizaciji, koji je donela bivša vlast DS-a, predstavljaju samo kvantitativne promene i one su samo kvantitativne prirode. Većina izmena odnosi se na normativno-tehničke izmene kojima se operativno precizira rad Agencije za privatizaciju.
Jedinu suštinsku promenu Zakona o privatizaciji predstavlja uvođenje privremenog zastupnika kapitala ukoliko dođe do raskida ugovora o prodaji kapitala subjekta privatizacije.
Poslanička grupa SRS podnela je predlog zakona o privatizaciji pre više od godinu dana.
Cilj našeg predloga zakona je bio daleko operativniji, bio je, pre svega, u interesu zaštite građana Republike Srbije i radnika od brutalne pljačke finansijskih moćnika. Naš predlog zakona nije ušao na dnevni red Skupštine Republike Srbije.
Važeći zakon ima niz nepreciznosti. Donet je u julu 2001. godine. Takav Zakon o privatizaciji donela je većina ove skupštine, na čelu sa Demokratskom strankom, i omogućila je da se pretvaranje društvene svojine u privatnu vrši na taj način da je jedan broj ljudi bliskih režimu DS-a i tadašnjeg DOS-a kupio cementare, kombinate, šećerane i najprofitabilnija društvena preduzeća budzašto.
Učesnici privatizacije nisu se ponašali baš najbolje, oni su se ponašali upravo onako kako sam sad izneo – zavili su građane Srbije u crno.
Kao što sam rekao, najprofitabilnije firme su prodali budzašto.
U prošlom sazivu kolege iz opozicije, tj. poslaničke grupe SRS su za ovom govornicom ukazivale na suštinu tadašnjeg sprovođenja Zakona o privatizaciji koji je sprovodila vlast Demokratske stranke. Rezultat takve privatizacije jeste da je nekoliko stotina hiljada radnika u Srbiji ostalo bez posla. Milijarde su se slile u ruke ljudi bliskih režimu tadašnje vlasti DS-a.
Ova vlada, vladajuća koalicija je ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji predstavila javnosti kao nešto što će doneti kvalitativne promene u odnosu na važeći zakon. Ovaj zakonski projekat ima 37 članova.
Naime, ministar u svom izlaganju nije izneo analizu sprovedene privatizacije od strane Vlade Republike Srbije; ta analiza nije urađena, nije prezentovana Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zašto nema podataka prezentovanih u ovoj Narodnoj skupštini, koliko se to uspešno sprovela privatizacija, koliko neuspešno?
Kvalitet privatizacije meri se, pre svega, po tome koliko je novih radnih mesta otvoreno u toku prošlog mandata bivše vlasti. Zbog toga je vlast DS-a i DOS-a izgubila na izborima 2003. u decembru. Građani Srbije su jasno rekli šta su mislili o toj vlasti, a baš upravo na ovom zakonu i Zakonu o radu su dali svoje mišljenje na izborima 2003. godine u decembru mesecu.
Ministar Bubalo je rekao u svom izlaganju da ovim izmenama ubrzavamo proces privatizacije. To govore svi poslanici vladajuće koalicije. To jeste tačno. Mi završavamo privatizaciju, a nije izgrađeno finansijsko tržište. To govori o prirodi izmena Zakona o privatizaciji. Demokratska stranka je započela ovaj proces privatizacije i zavila je građane Republike Srbije u crno. Ovim predlogom omogućavate nastavak takvog načina sprovođenja privatizacije.
Građani Republike Srbije su na prethodnim izborima jasno rekli šta su mislili o onome kako je to radila prethodna vlast Demokratske stranke.
Svi su na izborima obećavali da će se te malverzacije i korupcija u ovoj državi smanjiti, obećavali ste poštenu privatizaciju i reviziju onih privatizacija društvenih preduzeća koje nisu sprovedene po zakonu. Ništa od toga se u proteklih godinu dana nije uradilo. Znači, nastavlja se dalje da se sprovode neuspešne reforme.
Srpska radikalna stranka je iz tog razloga podnela deset amandmana, da uskladi ovaj zakonski predlog koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini. Videćemo kako ćete se ponašati, da li ćete glasati za amandmane koje smo podneli kao poslanička grupa SRS. Glas protiv značiće glas protiv interesa građana Republike Srbije.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, a neka se pripremi narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, tačno je da je DSS u predizbornoj kampanji obećala da će izvršiti reviziju privatizacije, ali sa druge strane, DSS nijednom rečju u predizbornoj kampanji nije govorila da je protiv privatizacije.
Naprotiv, potrudićemo se da ubrzamo proces privatizacije i da one greške, nedostatke u zakonu, ali i u aktivnosti institucija koje su sprovodile Zakon o privatizaciji uočimo i učinimo sve da ih ispravimo, da učinimo Zakon efikasnijim i da u ovoj trećoj fazi privatizacije, kada se zapravo i otvaraju oni najozbiljniji problemi, ta privatizacija bude poštena, da uključuje zaštitu prava radnika, odnosno da se njihov položaj na najbolji mogući način reguliše i da samom tom privatizacijom uspemo, pre svega ovim predlozima izmena i dopuna Zakona, ali i ukupnim privrednim ambijentom da dovedemo kvalitetne strane investicije. To je ono što je prioritet i na tome radi ova vlada i to podržava DSS.
Nadam se da ćemo imati prilike da u ovom periodu koji je pred nama to i dokažemo u praksi.
Neću puno detaljisati oko ovih zakona, radi se o setu tri zakona, Zakonu o privatizaciji, Zakonu o Akcijskom fondu i Zakonu o tržištu hartija od vrednosti, iz prostog razloga što će se rasprava ovde otvoriti i kada budete govorili o amandmanima koje su podnele mnoge poslaničke grupe.
Ono što je ovde karakteristično i od čega bih krenuo, o tome sam na samom početku nešto rekao, jesu ciljevi koje želimo da postignemo ovim izmenama zakona. Jednostavno, da stvorimo atraktivan politički ambijent, odnosno privredni ambijent u kome ćemo opet pokrenuti jedan ciklus investiranja u našu privredu, naročito stranih kvalitetnih investicija.
Opšte je poznata činjenica da je 2001. godine donet Zakon o privatizaciji, koji je tada najavljivan kao zakon koji će promeniti našu privrednu strukturu i on je to zapravo i radio.
U suštini, koncept tog zakona mi ne menjamo, ali one nedostatke koje smo uočili pokušavamo, i mislim da se to radi na dobar način, ovim izmenama i dopunama da menjamo.
Dakle, među značajnim tačkama izmene ovog zakona jeste tzv. privremeni zastupnik kapitala, u slučaju raskida ugovora. Jednostavno, uočeno je da se u tom međuprostoru, kada se krene u raskid ugovora, dešavaju mnoge čudne stvari: otuđivanje kapitala, otuđivanje imovine, sve na štetu zaposlenih. Sa jednim zastupnikom imovinskog kapitala, koga će predložiti Agencija, odnosno država, takva mogućnost se sada sprečava. Mi smo smislili taj način za borbu protiv zloupotreba zakona. Ako neko ima bolji predlog, neka ovde iznese. Čisto sumnjam. U onome što sam čuo u dosadašnjim raspravama i što su predlagali oni koji nisu spremni da podrže ovaj zakon nisam čuo bolji predlog.
U nameri da ovu privatizaciju učinimo i efikasnijom uvodi se novi institut, a to je ustupanje ugovora o prodaji. Dakle, otvara se mogućnost da ostane ugovor na snazi, tako što će se ustupiti ugovor nekome ko želi da ustupi određeno preduzeće, odnosno subjekt privatizacije. Takođe, uvodimo jednu stavku da položaj zaposlenih u firmi bude jedan od bitnih elemenata ugovora prilikom privatizacije.
Što se tiče Zakona o Akcijskom fondu i Zakona o tržištu hartija od vrednosti, poznata je činjenica, prvo, kada je donet Zakon o Akcijskom fondu (takođe jula 2001. godine) i kasnije, kada je donet Zakon o tržištu hartija od vrednosti, faktički, ta dva zakona su bila međusobno u suprotnosti, što je dovelo do blokade trgovine akcijama iz portfelja Akcijskog fonda. Samim tim je smanjen priliv u budžet, sa svim posledicama koje to ima. Namera izmena i dopuna ovih zakona jeste da odblokira takvu novonastalu situaciju i da vratimo Akcijskom fondu jednu aktivnu ulogu na tržištu.
Sve u svemu, da ponovim, ove izmene i dopune Zakona, sa jedne strane, popravljaju primenu ovog zakona, u smislu pravičnosti i pravednosti koju su građani očekivali od samog donošenja Zakona o privatizaciji. Priznajemo, zloupotreba je bilo, to niko ne može da negira. Efekti, pre svega po zaposlene u firmama koje su privatizovane, nisu onakvi kakve je većina građana, naročito onih koji su bili zaposleni u firmama koje su privatizovane, očekivala. Dakle, tu stanje popravljamo. Sve ostale izmene i dopune su u funkciji okončanja procesa privatizacije na najkvalitetniji mogući način, kreiranja tržišne privrede, privrednog ambijenta koji je kompatibilan sa našim okruženjem ili sa onim privredama kojima težimo. Stoga, još jednom da ponovim, DSS će glasati za ove izmene i dopune zakona.

Reč ima narodni poslanik Momčilo Duvnjak, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Vučelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o izmenama Zakona o privatizaciji. Pre nego što započnemo diskusiju o izmenama Zakona o privatizaciji, moramo otvoreno nešto reći o dosadašnjim rezultatima, promašajima, zlim delima i pljačkama koje nam je doneo postojeći, važeći zakon, koji, navodno, danas menjamo.
Većina stranaka u parlamentu i vas koji ste u vlasti se u izbornoj kampanji za ovaj parlament zalagala za preispitivanje dosovske privatizacije. Mi radikali očekivali smo da će svi akteri ove pljačkaške privatizacije biti privedeni pravdi. Vi koji ste sada na vlasti prećutno nastavljate istom metodom, kao i vaši petooktobarski saborci. Prevarili ste birače od 5. oktobra vašim kriznim štabovima po preduzećima. Po ovom zakonu se polako legalizuju firme. Uglavnom ih kupuju vaši saborci za minimalnu cenu, ulažući prljav novac, za koji niko ne zna njegovo poreklo. Uglavnom su to ljudi bliski vlastima, koji su najčešće bili u zemunskom, surčinskom i sličnom klanu. Oni su sa vama 5. oktobra rušili ovu državu i palili našu skupštinu. Sudije koje ste vi postavili svakodnevno legalizuju njihov, a verovatno i vaš, prljav novac.
Na osnovu napred rečenog, a iz predloga izmena zakona koji ste učinili, sa ove govornice tvrdim da vi, to jest ova vlast, nemate nameru da preispitate raniju privatizaciju. Oštro ste kritikovali Agenciju. Ovim predlogom im dajete još veća ovlašćenja. Gde vam je zakon o odgovornosti Vlade i ministarstva, sudova, MUP-a, Agencije i pojedinaca koji sprovode privatizaciju?
Otvoreno pitam - kako ćemo po ovom zakonu nekoga kazniti ako napravi promašaj sprovodeći privatizaciju? Ovaj predlog je još jedna prevara u nizu. Da li smo po postojećem zakonu nekoga mogli da privedemo pravdi zbog loše privatizacije? Nismo, a i sada nećemo moći. Jasno je da vi, kao i vaši prethodnici, želite da vladate bez ikakve odgovornosti.
Sada ću vam reći istinu koju svaki radnik u Srbiji zna i oseća. Prvo ste radnike prevarili tvrdeći da je društvena svojina ničija, a zatim ste zakonom tu svojinu prisvojili i nakon toga pristupili rasprodaji. Vašim zakonima oteli ste od radnika fabrike i iste eliminisali iz postupka prodaje. Prodajete fabrike ubeđujući radnike da je to u njihovom interesu. Da li ste se ikada zapitali ko je te fabrike pravio i koliko je bilo odricanja od zarada da bi se stvorile iste?
Zbog svega ovoga i danas je na licima radnika i njihovih porodica tuga, jad i nezadovoljstvo. Veoma je mali broj zadovoljnih. Polako ali sigurno od radnika pravite najamnike, pa najčešće i sluge, u do juče njihovim fabrikama. Da je sve ovo što sam rekao tačno, izneću primer ove vaše privatizacije u Kruševcu i okolini. Ovo moram da učinim, jer vam je samo bitno da od prodatih firmi uzmete 95% za vladu, a preostalih 5% date lokalnoj samoupravi.
Hemijsku industriju "Merima" u Kruševcu, do pre tri godine bila je jedna od najboljih u Srbiji, sa 1200 radnika, sa platom tri puta većom od proseka u Srbiji, dosovci su prodali, kako vi kažete, strateškom partneru "Henkelu". To je učinjeno pogodbom, a radnike niko nije pitao da li to žele. U "Merimi" sada radi oko 650 radnika, lični dohodak je na nivou proseka u Srbiji, obim proizvodnje stagnira, a dobit na kraju godine je nula.
"Župa", još jedan hemijski gigant za proizvodnju đubriva i hemijskih sredstava, prodata je u bescenje, poklonjena nekoj Violeti Josifovoj. Ona je novac zaradila u firmi. Sa nekoliko radnika iz Makedonije je došla da kupi kruševački gigant. Nakon privatizacije gigant je u rasulu, radnici se šikaniraju, a godinu dana nisu primili lične dohotke.
Iz ovih podataka se jasno vidi da korist ima samo gazda. On ostvaruje izuzetan profit, koji iznosi iz države na razne načine. Država ubira iz "Merime" 3-4 puta manje para na ime poreza i doprinosa. Polovina radnika je na ulici, a druga polovina se grčevito trudi da se dokaže gazdi, dobijajući 3-4 puta manje nadnice, mislim na realnu vrednost u odnosu na period pre privatizacije.
Možda bi ovo mogli da nam objasne oni koji su doneli zakon. O čemu se zapravo radi? Gde su rezultati njegove privatizacije? Tvrdim, u Kruševcu i okolini ne postoji nijedan pozitivan primer privatizacije po ovom zakonu, odnosno po ovom modelu privatizacije. Zašto vi koji ste sada na vlasti nastavljate po ovom modelu? Zapravo, znam da vas interesuje samo novac od prodatog, a radnici vas ne interesuju. Zašto u ovim izmenama zakona niste predložili da lokalnoj samoupravi pripadne veći procenat od dosadašnjih pet posto, jer ako novac ostane u lokalu, onda će i radnici i njihove porodice imati neku korist od toga. Iz ovoga se vidi da ste vi isti kao prethodnici.
Evo kako u Kruševcu izgleda privatizacija kada ste vi sadašnji prigrabili vlast. Kažem, prigrabili, jer radikali su osvojili vlast, a ne vi. Ovih dana čuveno preduzeće "Rubin" prodato je tajanstvenom kupcu zvanom Peconi, kažu Surčinac, a kažu da je hapšen u "Sablji". Isto kao i ranije, niko ne zna gde je zaradio taj novac. Zar to nije isto kao i ono što smo ranije kritikovali? Zapravo, ovo je verovatno vaš petooktobarski saborac.
Na ovom primeru privatizacije jasno se vidi da vi ne želite ništa da promenite. Naprotiv, nastavljate isto. U Predlogu izmena Zakona ništa se ne menja, a ne prihvatate odgovornost za ono što radite. Ako radnik odgovara za kvalitet i kvantitet svog rada, a poslodavac za organizaciju posla, sa ciljem da ima veći profit, kako vi mislite da nešto radite bez ikakve odgovornosti.
Morate u zakonu da predložite odgovornost i kazne za sve koji vrše prodaju preduzeća, i kolektivnu i pojedinačnu.
Kao postojeća vlast, vi nemate procenu uspešnosti privatizacije. I, zašto ne kažete istinu o ovome? Pitam se gde su ti naši intelektualci, ekonomisti, pravnici, inženjeri, novinari i ostali stručnjaci. Moraju se probuditi i podići svoj glas dok ne bude kasno. Radnici su opljačkani, obespravljeni i napušteni. Prijavite ih na tržište rada i ne primaju nadoknadu godinu ili dve, a nakon toga idu na ulicu. Nama radikalima je dužnost da vam ovo kažemo.
Vi zapravo ovim izmenama u privatizaciji nemate nikakav novi koncept. Nastavljate tamo gde su vaši prethodnici stali. Narod ovo mora da zna. Agencija ovim predlogom dobija još veću moć, bez ikakve odgovornosti. Mi radikali ćemo stati u zaštitu radnika i njihovih porodica. Ako ste im na silu oteli fabrike i iste rasprodali u bescenje, morate očekivati da oni te fabrike povrate, možda na isti način kako ste ih i oteli.
Gospodine ministre, na kraju, vi znate kakva je situacija u Hemijskoj industriji "Župa". Radnici "Župe" traže imena i prezimena ljudi iz Kruševca, kao i iz bivšeg režima, koji su prodali "Župu" i zašto je "Župa" morala da se proda kada je bila od strateškog značaja za Kruševac i čitavu Srbiju. Evo zašto: Hemijska industrija "Župa" slavi 51 godinu postojanja. Počela je kao fabrika plavog kamena 1934. godine, i to kao prva u Evropi. Da li bi vinogradi mogli da rode grožđe da nije bilo "Župe"? Da li bi ovaj deo Evrope koristio pijaću vodu da nije bilo "Župe", da li bi rudnici širom sveta mogli da rade i da se iz njih vadi ruda da nije bilo "Župe"? Odgovor je jednostavan – bez hemijske industrije "Župa" se nije moglo.
Zbog čega mora hitno da se reaguje, gospodine ministre? U "Župi" se trenutno nalazi 80 tona hlora u tri cisterne, jedna je rezervna koja služi za pretakanje, 420 tona sumporne kiseline, 240 tona sone kiseline, 80 tona ugljendisulfata ili vojni suzavac. On se nalazi pod vodom i pod vodenim zvonom, pa ako se ovo upali nema gašenja, eksplodira dokle god ga ima.
Na kraju hoćemo da znamo, ako je vlasnica "Župe" ispunila ugovor i dala garancije, a to se lako i vrlo brzo proveri, recite nam i pustite da ta firma može da radi. Možda je u pitanju nešto drugo. Možda ona nije smela da kupi ovu firmu, nego je trebalo da je kupi neko drugi. Hvala.

Najpre jedno obaveštenje: pauzu ću odrediti u 14,20 časova, s obzirom na to da je Skupština danas počela kasnije da radi.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, a neka se pripremi narodni poslanik Milka Silajev.

Poštovani narodni poslanici, na makroekonomskom planu privatizacija bi trebalo da dovede do rasta proizvodnje, standarda, zaposlenosti, a u stvari, pod vašom vlašću, odnosno pod vlašću DOS-a, a i sada, pretvorila se u svoju suprotnost.
Kumovska i lopovska privatizacija dovela je do pljačke, tj. otimačine imovine i kapitala koji su decenijama stvarale generacije zaposlenih. Ta njihova i vaša privatizacija dovela je do pada proizvodnje, opšteg pada životnog standarda, opšte nezaposlenosti. Nepoštovanje zakona i celokupnog privatizacionog procesa karakteristika je vaše dosadašnje vlasti, kao i ogroman broj nezakonitosti prilikom privatizacije pojedinih privrednih subjekata, nepoštovanje ugovora i slično.
Umesto da se materija oko postupka privatizacije uredi na sistematičan način, da se razradi postupak prodaje kapitala tenderom i aukcijom, vi improvizujete i donosite Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koji je u suprotnosti, na kraju, sa mnogim zakonima i Ustavom, a naročito sa Zakonom o stečajnom postupku.
Srpska radikalna stranka se zalaže za privatizaciju i za prodaju kapitala tenderom i njegovo završavanje zaključenjem ugovora samo u postupku gde bi bile najmanje tri ponude. Time bi se ispoštovao princip konkurentne ponude. SRS smatra da treba obavezati Agenciju da odredi kupca koji je ponudio najveću cenu, a svi ostali uslovi ne mogu uticati na takvu temu. SRS se dalje zalaže da se ugovorna cena plaća odmah, čime bi se sprečile mnoge mahinacije i pljačka kapitala i države.
Srpska radikalna stranka smatra da je potrebno dati veća ovlašćenja Odboru za privatizaciju u pogledu kontrole procesa privatizacije, dati mu ovlašćenja da može izdavati naloge inspekcijskim organima da izvrše kontrolu poslova privatizacije i da ti nalozi imaju prioritet i obavezuju inspekcijske organe. Potrebno je detaljno odrediti nadležnost ovog skupštinskog odbora. On danas nema nikakve ingerencije, a to vam mogu odgovorno tvrditi kao član tog odbora. SRS smatra da bi trebalo ostvariti mogućnost da se za kontrolu postupka privatizacije koriste usluge registrovanih revizora.
Srpska radikalna stranka takođe smatra da Zakonom o privatizaciji treba ograničiti vrednost imovine koja može biti predmet privatizacije, jer bi se na taj način potpuno zaštitila imovina i kapital preduzeća od opšteg interesa, pa bi se na adekvatan način zaštitila imovina koju su stvarale čitave generacije zaposlenih.
Izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji predlažu se mnoga neprihvatljiva rešenja. Na primer, navešću član 3 – da se kao kupac kapitala u privatizaciji pojavljuje dužnik subjekta privatizacije. To je neprihvatljivo. Takođe, neprihvatljivo je da ministar nadležan za poslove privatizacije određuje i propisuje visinu troškova provizije.
Dakle, to je tzv. deregulacija odnosa, koju nije trebalo uraditi, već se to mora regulisati zakonom. Članom 23. (novim članom 41.) predlagač omogućava da i dužnik subjekta privatizacije kroz ustupanje ugovora postane vlasnik subjekta privatizacije, što je zaista neshvatljivo i nedopustivo. Izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, član 2, daje se Agenciji za privatizaciju previše ovlašćenja, a posebno da određuje metod privatizacije. Članovi 3. i 4. izmena i dopuna Zakona su protivustavni, jer se pojedini učesnici, dakle građani, dovode u neravnopravan položaj, iako su po Ustavu Srbije svi građani jednaki.
Odbor za privatizaciju Skupštine Srbije predložio je niz rešenja, ali predlagač se nije udostojio da prihvati nijednu sugestiju i nijedan predlog Odbora. Dakle, radi se o vrlo lošem zakonu, čije su odredbe protivustavne, nezakonite, a u ovom momentu čak i necelishodne, pa ga po mišljenju srpskih radikala ne treba usvojiti. Hvala.