TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 22.03.2005.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

22.03.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 12:00 do 18:02

OBRAĆANJA

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Da li još neko želi reč. (Ne).
Na član 3. amandman je podneo poslanik Goran Cvetanović.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslani Goran Cvetanović.

Goran Cvetanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman da se briše član 3. Predloga zakona o izmenama i dopuna Zakona o Akcijskom fondu, dakle, da se briše tekst "akcije iz stavova 1. i 2. ovog člana prodaju se na finansijskoj berzi javnom aukcijom i van berze prihvatanjem ponude za preuzimanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti, a udeli javnom aukcijom, osim akcija za koje ministarstvo nadležno za poslove privatizacije odluči da ih evidentira u Privatizovanom registru", kao i "akcije koje Akcijski fond prodaje na finansijskoj berzi ili van berze daju pravo glasa kupcu tih akcija."
Vlada Republike Srbije je odbila ovaj amandman i u obrazloženju je dala da se ne prihvata zbog toga što Predlog zakona vrši usaglašavanje Zakona o akcijskom fondu sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i otklanja koliziju ovih zakona zbog koje u prvih šest meseci 2004. godine nije bilo prodaje akcija iz portfelja Akcijskog fonda, kao ni prihoda u budžetu Republike Srbije i PIO fondu zaposlenih. Takođe se Akcijskom fondu omogućava proaktivna uloga pri prodaji akcija i završetak privatizacije u oročenom periodu.
Već sam u načelnoj raspravi zamolio ministra da neke amandmane SRS prihvati, da bi zakon bio mnogo kvalitetniji, jer, zaista, sa aspekta SRS je neprihvatljivo da se hartije od vrednosti koje izdaje Republika ili neki njen organ mogu prodavati van berze. Novim zakonskim predlogom povećava se mogućnost zloupotrebe, kao i monopola na hartije od vrednosti koje izdaje Republika ili neki republički organ. I da bi preventivno delovali, da smanjimo mogućnost zloupotrebe, predlažem ministru da prihvati ovaj amandman. Hvala.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se gospodinu Cvetanoviću. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Vrlo je opasno kada se bivši i sadašnji ministar slože oko nekog člana. To ćete videti već na prvom koraku. Pošto je sad u pitanju amandman na član 3, a odnosi se na član 9. zakona, vi ste  tu ubacili novi stav 3. i novi stav 7, stav 5. ste promenili.
Prilikom ove intervencije vi ste zaboravili samo na jednu stvar. Rekli ste da Agencija za privatizaciju organizuje postupak prodaje akcija ili udela iz člana 8. ovog zakona.
To su praktično sve one akcije do kojih dođe Akcijski fond u posed. Ovaj nalog iz stava 2. koji daje Agencija Akcijskom fondu da zaključi ugovor o prodaji verovatno treba da zameni zaključak koji se obično postiže na berzi posle završene trgovine, ali ono što menjate u stavu 3, to je da ako se akcije prodaju na berzi, onda se to radi javnom aukcijom, a van berze samo preuzimanjem, naravno u skladu sa Zakonom o hartijama od vrednosti, a ukoliko je u pitanju trgovina udelima u portfelju Akcijskog fonda, onda javnom aukcijom, osim ovih drugih za koje nadležno Ministarstvo predvidi da treba da se evidentiraju u Privatizacionom registru.
Sada ide ono što je velika smetnja. U ovom četvrtom stavu, pričam o prečišćenom tekstu ovog člana kada se ovo vaše ugradi, "izuzetno od stava 3. ovog člana, ako Agencija donese odluku, akcije, odnosno udeli mogu se prodavati i putem javne ponude ili javnog tendera."
Sve ono što je bilo u prvoj tački dnevnog reda, već je sadržano u ovom zakonu, i to baš u ovom članu 9. stav 4, s tom razlikom što vi ovde, i kada je u pitanju aukcijska prodaja, ubacujete Agenciju za privatizaciju, pa čak dajete mogućnost da i manjinski akcionari sa Akcijskim fondom naprave paket, te na taj način omogućavate da nije postupak preuzimanja, već putem javnog tendera se prodaju i akcije definisanih vlasnika, fizičkih lica. To je nemoguće. Nema veze da li je dobrovoljno ili nije dobrovoljno.
To je isto kao kad kažete - ko mu je kriv, on je dobrovoljno otišao u javnu kuću. To je isto što pričate. Šta znači dobrovoljnost? U nezakonju dobrovoljnost kao oslobađajući faktor, nije valjda da vam je to rezon.
Dalje šta se kaže: "Akcijski fond u postupku prodaje poštuje principe javnosti i nediskriminacije", to nekako može da se prihvati; i onda, kažete na kraju - "akcije koje Akcijski fond prodaje na finansijskoj berzi ili van berze daju pravo glasa kupcu tih akcija." Drugačije ne bi moglo ni da bude, jer bi se onda postavljalo pitanje zašto neko kupuje akcije ako ne bi dobio pravo glasa.
Šta vi promovišete ovom izmenom koja je sadržana u članu 3? Praktično unosite haos. Ovde se Akcijski fond, shodno prethodnom članu, pojavljuje kao neko ko raspolaže akcijama države, a Agencija za privatizaciju pojavljuje se kao mesto – navodim vam šta kaže u prvom stavu ovog člana - gde se organizuje postupak prodaje. Onda imate u stavu 4. - prodavati putem javne ponude i putem javnog tendera.
Ovde praktično Agencija za privatizaciju postaje tržište. Agencija za privatizaciju može da se uključi samo u postupak privatizacije društveno-pravnog lica ili tog društvenog kapitala, ali ovde više nema društvenog kapitala.
Vi od Agencije za privatizaciju pravite tržište hartija od vrednosti jer Akcijski fond prodaje hartije od vrednosti i udele. To je moguće samo na finansijskoj berzi. O tome se radi.
Vi potpuno nepotrebno ubacujete novo tržište u vidu Agencije za privatizaciju, a ona ne može dobiti to ovlašćenje, pogotovo ovaj stav gde joj se omogućava da mali akcionari, Pera, Mika, Đoka itd. pridruže svoje akcije Akcijskom fondu i da se proda kod Agencije za privatizaciju. Jeste li vodili računa šta menjate u zakonu?
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću...)
Ovo ne može da vam prođe nikako i svi oni koji budu pokrenuli postupak pred Ustavnim sudom ovo garantovano obaraju, jer i vi uvodite kvazitržište. Od Agencije za privatizaciju pravite novu berzu.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se gospodinu Krasiću. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Boris Karaičić.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Aleksandar Vlahović.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? (Da.)
Narodni poslanik Aleksandar Vlahović, izvolite.
...
Demokratska stranka

Aleksandar Vlahović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Dame i gospodo narodni poslanici, najzad ovaj amandman koji smo mi predložili na član 3, a to je da se stav 3. i stav 4. brišu. Naizgled zvuči kao tehnička redakcija postojećeg člana. Međutim, to nije bila intencija predlagača. O čemu se zapravo radi.
Stav 3. ovog člana je vrlo jasno govorio da se u stavu 5. postojećeg Zakona o Akcijskom fondu nakon reči "prodaju" zapeta se zamenjuje tačkom, a reči "radi prodaje većinskog paketa" se brišu. Smatramo da to nije dobro. O čemu se radi?
Intencija ovog člana jeste da Akcijski fond, zajedno sa manjinskim akcionarima, formira respektabilni većinski paket radi prodaje tog paketa u skladu sa metodama koje se definišu u drugim članovima ovog zakona, a već je sve usklađeno sa izmenjenim Zakonom o hartijama o vrednosti. Međutim, mi smatramo da ovakva akcija države ima smisla samo ukoliko se prodaje većinski paket akcija, da nema efekta ukoliko država ulazi u ukrupnjavanje paketa, a pri tom ne formira većinski paket.
Kao što vam je poznato, interes države nije samo prihod od privatizacije, već interes države jeste i respektabilni investicioni program, respektabilni investitor, socijalni program za zaposlene u preduzećima gde se, u ovom slučaju, nastavlja privatizacija. Sva ta ograničenja ili kvalifikacioni kriterijumi, ili zahtevi koji se postavljaju pred investitorom - potencijalnim kupcem, mogući su samo ukoliko vi investitoru omogućujete većinsko pravo upravljanja, odnosno ako prodajete više od 50% kapitala.
Prema tome, ne vidim razloga zašto bi država ulazila u formiranje paketa akcija koji ne obezbeđuje većinski procenat kapitala, dakle 50% plus jedna akcija, upravo zbog toga što se ovi drugi ciljevi, za koje je samo država zainteresovana, ne mogu ostvariti prodajom manjinskog kapitala. Zbog toga predlažemo da se te reči "radi prodaje većinskog kapitala", koje postoje u postojećem Zakonu o Akcijskom fondu, prihvatanjem ovog amandmana vrate nazad, drugim rečima, da postojeće rešenje bude u ovom posebnom stavu, da ono ostane, zato što je ono, na karaju krajeva, ekonomski celishodnije i društveno opravdanije.
Što se tiče drugog dela amandmana, radi se ponovo o članu 3, predložili smo da se stav 4. briše. Taj stav 4. se odnosi na komentar, gde se kaže da akcije koje Akcijski fond prodaje na finansijskoj berzi ili van berze daju pravo glasa kupcu tih akcija. To se podrazumeva. To je i do sada bilo tako. I do sada je, kupovinom akcija iz Akcijskog fonda, onaj ko je kupio istovremeno dobijao pravo glasa.
Međutim, amandman opet treba gledati kao celinu, a ne kao pojedinačni, istrgnuti deo. Ako ovo uporedite ili posmatrate zajedno sa prethodnim amandmanom, i sa amandmanom koji će doći, gde striktno definiše koji deo prava upravljanja Akcijski fond ima, u kom delu, na koje odluke, mislim da je jasno zašto predlažemo i ovaj amandman, jer se podrazumeva da prodajom akcija iz Akcijskog fonda kupac tih akcija stiče i pravo upravljanja.
Na kraju krajeva, to je definisano i drugim zakonima. Zbog toga predlažemo, pre svega zbog prvog stava ovog amandmana, da ovaj amandman od strane predlagača bude prihvaćen. Najzad, gospodine ministre, vi ćete imati problem, jer ćete morati da ukrupnjavati pakete ispod 50%, što je apsolutno ekonomski necelishodno.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Prihvaćen je amandman Aleksandra Vlahovića, tako da postaje sastavni deo zakona.
Vlada je prihvatila amandman, ali će se glasati o njemu, pošto odbori nisu prihvatili.
Na član 4. amandman je podneo Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Da, narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Član 4. Predloga zakona odnosi se na novi član 9a, koji glasi: "Ugovor o prodaji akcija, odnosno udela smatra se zaključenim kada ga potpišu Akcijski fond, Agencija za privatizaciju i kupac, osim ugovora o prodaji akcija na finansijskoj berzi."
Sada se vidi upravo ono što sam vam malopre pričao. Vi Agenciju za privatizaciju tretirate kao tržište kada je u pitanju trgovina koja ide preko njih. Kako je moguće da na strani prodavca ili svedoka za prodavca se nađe Agencija za privatizaciju? Agencija za privatizaciju je državna institucija koja sprovodi postupak privatizacije, sprovodi tenderski i aukcijski postupak i vrši kontrolu da li se to zakonito sprovodi, određuje ko je kupac, ko je postigao najbolju cenu itd.
Vi sada Agenciji za privatizaciju ne zna se koji značaj dajete u ovom članu 9a. Da li je ona sapomagač prodavca - Akcijskog fonda, da li je to trgovac preko koga je neko trgovao i uopšte koja je svrha Agencije za privatizaciju u članu 9a? Malopre sam vam rekao da onaj nalog Agencije iz člana 9. stav 2, gde kažete "Akcijski fond prodaje akcije, odnosno udele na osnovu naloga Agencije ", ovde je dat u smislu zaključka koji se daje na berzi da je završena trgovina. Zaključak berze ste vi ovde shvatili kao nalog Agencije i od Agencije ste napravili jednu klasičnu državnu berzu. To ne može nikako da prođe.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo poslanik Boris Karaičić.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Ne.
Na član 5. amandman je podneo poslanik Aleksandar Vlahović.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović. Izvolite.
Vlada je prihvatila i amandman Dragoljuba Stamenkovića koji je gospodin Krasić obrazlagao.
...
Demokratska stranka

Aleksandar Vlahović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Ovo je tehnički amandman i verujem da će ga ministar prihvatiti, pogotovo što je već prihvaćen amandman gospodina Palalića na član 2. Zapravo, radi se o članu zakona koji briše u postojećem zakonu stavove 2. i 3 člana 11.
Šta se briše: "Akcijski fond neće koristiti pravo na upravljanje po osnovu akcija koje su mu prenete". Mi smo predložili amandman u kome se tu dodaje "osim u slučajevima utvrđenim u članu 8a zakona". Mislim da je to potpunije rešenje.
Kaže se da Akcijski fond neće koristiti pravo upravljanja, osim u slučajevima koje definiše drugi član zakona, a to je amandman gospodina Palalića, koji je prihvaćen.
Mislim da tu nema spora. Time se apsolutno svaka dilema oko načina upravljanja, količini upravljanja Akcijskog fonda, jednostavno, razrešava i ne postoji. Ovde se jasno kaže da Akcijski fond nema pravo upravljanja, osim u slučaju iz člana 8a. Kraj priče, završena stvar.
Što se tiče ovog drugog, stvarno ne razumem, gospodine ministre, zašto se odričete dividende koju Akcijski fond treba da uzima kao vlasnik akcija u nekom preduzeću? To će da vam koristi za finansiranje rada Akcijskog fonda. Na kraju krajeva, iz toga ćete finansirati tenderske prodaje, finansiraćete svo ono ukrupnjavanje paketa akcija. Drugih sredstava Akcijski fond nema, osim onoga što budžetom Ministarstvo finansija prenese Akcijskom fondu.
Meni je vrlo dobro poznato da je taj iznos koji se budžetom prenosi veoma mali, daleko manji nego što je bio ranije planiran i da je, između ostalog, i to razlog zašto je tempo privatizacije u 2004. godini bitno usporen. Prema tome, predlažem vam da ono što ste omaškom, pretpostavljam, obrisali da vratite nazad, a to je da Akcijski fond naplaćuje dividendu po osnovu akcija koje su mu prenete i da taj iznos novca iskoristite, a koji nije veliki.
Da se razumemo, ne radi se ovde o super uspešnim preduzećima, ali tu je deo novca koji ćete iskoristi za finansiranje Akcijskog fonda. Zbog toga smatram da je ovo tehnički amandman, da nema potrebe dugo obrazlagati i očekujem da će i ovaj amandman DS-a biti usvojen.
(Predrag Bubalo: Ne znam koliko ima mogućnosti za tehničku redakciju.)