Zahvaljujem gospodinu Arsiću.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Boris Karaičić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije. Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Aleksandar Vlahović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije. Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije. Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, od kada je striktne podele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, uvek je bilo intencija, težnji, pogotovo od izvršne vlasti, da uđe malo u zabran druge dve vlasti. Setite se, recimo, kada je Batić jedno vreme, u doba kada je ona vaša buldožer revolucija prošla, hteo da bude i sudija, i tužilac, a u krajnjoj liniji i dželat, jer je tražio da se u zakon unese i smrtna kazna.
To je možda u neku ruku i normalno. Onaj ko ima deo vlasti uvek bi da prigrabi i iz drugih grana još pomalo vlasti. Upravo je i striktna podela na ove tri grane vlasti i jedina brana zloupotrebama koje bi iz tih prigrabljivanja vlasti proistekle.
Članom 262a Zakona o tržištu hartija od vrednosti određuje se kada se ovaj zakon ne primenjuje u prometu akcija, konkretno na prenos svojine bez naknade na hartijama od vrednosti koje su izdale banke sa državne zajednice Srbija i Crna Gora na Republiku Srbiju po osnovu Zakona o regulisanju odnosa između SRJ i pravnih lica i banaka sa teritorije SRJ koje su prvobitni dužnici, a onda odnosi se i na trgovinu hartijama od vrednosti koje su izdale banke kada je zakoniti nosilac tih akcija Republika Srbija po osnovu Zakona o regulisanju odnosa itd. i na trgovinu akcijama koje su izdale banke kada je zakoniti imalac tih akcija Republika Srbija po osnovu konverzije potraživanja.
Zakon je decidno jasan - odredbe ovog zakona o trgovini hartijama od vrednosti na organizovanom tržištu ne primenjuju se. Vlada Republike Srbije pokušava, kroz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hartijama od vrednosti, u članu 3, da izmeni član 262a u prvom stavu, tako da se u uvodne reči "odredbe ovog zakona" zamene, pa da se kaže - ako aktom Vlade Republike Srbije nije drukčije određeno, odredbe ovog zakona itd.
Drugim rečima, akt Vlade Republike Srbije, koji može da bude uredba, koji može u krajnjoj liniji da bude dopis jednog ministra, biće stariji od zakona koji je ova Narodna skupština donela. Direktno se zadire u ingerencije i Narodne skupštine i na direktan način se krše zakoni koje je ova Narodna skupština donela.
Razumem da su možda nekima porasli apetiti, jer unazad nekoliko meseci institucija Narodne Skupštine se blati, kalja, omalovažava i gleda na sve moguće načine da se sroza. Upravo su ovo razlozi zbog kojih se to radi.
Podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona kojim sam tražio da se stav 1 - ako aktom Vlade Republike Srbije – briše. Da ostane da Vlada ne može svojom uredbom menjati suštinu zakona.
Odgovoreno mi je od strane Vlade Republike Srbije - amandman se ne prihvata zbog toga što se članom 3. stav 1. Predloga zakona daje mogućnost da se aktom Vladom Republike Srbije, i to samo u taksativno nabrojanim slučajevima, primeni zakon, kada je inače isključena primena ostalih odredbi tog zakona. Pa ako je isključena primena odredbi zakona, ne može se aktom Vlade Republike Srbije, dopisom neke sekretarice u ministarstvu, jer i to je akt Vlade Republike Srbije, regulisati primena zakona.
Dalje se kaže - naime, aktom Vlade Republike Srbije se ne menja, niti se može menjati zakon, kao akt zakonodavne vlasti, već je intencija da se da mogućnost da se aktom izvršne vlasti, i opet - ne menja se zakon nego se menja zakon, ne menja se zakon nego se omogućava primena uredbe koja će promeniti zakon.
Dame i gospodo narodni poslanici, sve gubi smisao ukoliko se ovaj i amandman koji je podnela gospođica Nataša Jovanović, narodni poslanik, i amandmani uopšte, koje su podneli poslanici SRS, ne prihvate. Shvatam želju Vlade Republike Srbije da uđe i u taj zabran gde se nalaze hartije od vrednosti....
(Predsednik - vreme.)
... koje su direktno u vlasti Republike Srbije, i da i tamo promeni štošta, ne bi li se neki nosioci vlasti i na ovaj način malo ogrebali. Međutim, neprihvatljivo je i nedozvoljivo da se ovako nešto radi. Hvala.

Hvala vama. Izvolite, reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Molim vas da se makar okvirno držimo oko pet minuta. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, čini mi se da poslanici koji su glasali na odborima nisu ni ušli u suštinu amandmana koji je podneo moj kolega Momir Marković.
Neprihvatanje ovog amandmana je poniženje i za Narodnu skupštinu i za nas kao poslanike. Upravo smo kroz prethodno obrazlaganje videli da se ovim članom 3. Predloga zakona u stvari ovlašćuje izvršni organ, a to je Vlada Republike Srbije, da menja odredbe zakona koje donosi Skupština Republike Srbije, kao predstavnik zakonodavne vlasti.
E, sada se postavlja pitanje - čemu mi uopšte služimo. I, zašto ovde i poslanici sede, danima i noćima, i pripremaju se za rasprave u ovom parlamentu, pišu i podnose amandmane.
Nažalost, ta ista zakonodavna vlast nas na jedan određeni način sabotira, jer mnoge zakonske predloge šalje, pa ih skida sa redovnog, pa ih skida sa hitnog i stavlja na redovan postupak, da bi nam skratili rokove za proučavanje tih zakona, da bi nam skratili rokove za podnošenje amandmana, i da bi na kraju tražili da ih ovlastimo da menjaju zakone koje mi donosimo.
Pa onda, ako im ne treba Skupština, lepo neka je raspuste, pa neka uredbama vladaju, možda će im biti tako lakše, sigurno će im biti tako lakše, sigurno će jedna takva vlast biti sklonjena od očiju javnosti i sigurno će na jedan takav način mnogo lakše da završe taj svoj kriminalni posao, koji je otpočet 6. oktobra 2000. godine.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član na koji smo podneli amandman, odnosno gospodin Marković, odnosi se na ponudu za preuzimanje najproblematičnijeg dela u Zakonu o tržištu hartija od vrednosti. Vlada je dala sebi za pravo da izuzme pojedine akcije iz postupka za preuzimanje, boreći se na taj način da za te akcije dobije povoljniju cenu i da budžet Republike popuni što je moguće bolje.
Sasvim je nemoralno da je potpuno zaboravila male akcionare koji, zbog ponude za preuzimanje i nemogućnosti da se cena tih akcija na koje se ponuda odnosi verifikuje kroz tržište, ne mogu da dođu do prave cene, nego se njihove akcije po budžacima, po fabričkim krugovima otkupljuju. Neophodno je da se i te akcije nađu u sklopu Predloga izmena i dopuna ovog zakona, jer se radi o blizu 700 hiljada malih akcionara i, po nekoj proceni, o kapitalu od blizu tri miliona evra.
Ukoliko se Vlada bori da na što bolji način postigne cenu za akcije, što je sasvim u redu, bilo je moralno da se to omogući i malim akcionarima.
Nažalost, ovaj kompletan predlog izmena i dopuna Zakona o tržištu hartija od vrednosti je u pravom smislu reči nekorektan, da ne upotrebim neki grublji izraz, jer je i ovaj Zakon o tržištu hartija od vrednosti nametnut iz Savezne skupštine.
Republička skupština nikada nije imala prilike da o njemu diskutuje i ono što je do sada trebalo uraditi, to je sasvim sigurno, da se predloži novi zakon o tržištu hartija od vrednosti. Imam utisak da je pitanje da li će se ići na novi, da li će biti izmene i dopune postojećeg, to još uvek nije usaglašeno među ljudima koji bi taj zakon trebalo da donesu, a pre svega u Ministarstvu za finansije.
Mi smo danas došli u situaciju da nemamo dovoljno investicija u privredi, da se privreda finansira skupim kreditima, a da se finansijsko tržište u potpunosti ne razvija. Ne samo da nemamo zakon o tržištu hartija od vrednosti, mi nemamo ni zakon o investicionim fondovima, o samom tom tržištu, pa u neku ruku i o računovodstvu i reviziji, gde bismo imali mnogo bolje bilanse, na osnovu kojih bismo eventualno mogli da računamo na strane investicije, jer su investicije najveći problem naše privrede trenutno.
Želeo bih još jedanput da kažem da je neophodno da se hitno donese zakon o tržištu hartija od vrednosti, da bismo na taj način došli u situaciju da se borimo za privredu, za nova radna mesta, a ne da se pre svega Ministarstvo finansija bavi poreskom politikom. U redu je i to, potrebno nam je i to, ali su nam mnogo potrebnija nova radna mesta i mogućnost da naši građani žive pristojnije nego što je to danas.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Koristim priliku da obavestim poslanike - i zakon o investicionim fondovima i zakon o tržištu hartija od vrednosti je pripremljen od strane komisije, dakle tela koje je nezavisno izabrala ova skupština, i on sada prolazi zakonsku proceduru Vlade.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije. Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Najmanje dve odluke Ustavnog suda od 2000. godine do danas vrlo su jasne, i one kažu da reč postupak i način je jedno te isto, da su to u stvari dva sinonima za jednu istu stvar.
U ovom članu 262a, pored ove intervencije u stavu 1, gde kažete da Vlada može da odluči da li će da se primeni zakon ili neće, što je očigledno neustavno i zabranjeno, mi vam skrećemo pažnju da ste ušli u zabranjene vode. Skrećem vam pažnju i na stav 2. tog istog člana, u kome se kaže: "Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način trgovine hartija iz stava 1. ovog člana."
Onda ne znam da li je nekome sada jasno. Vlada odlučuje da li će da primeni zakon, a onda kaže Vlada propisuje, a Zakon o hartijama od vrednosti sadrži upravo odredbe koje regulišu trgovinu hartijama od vrednosti na organizovanom tržištu. Ne znam šta bi sada Vlada trebalo da propiše. Valjda zato postoji ovaj zakon. I kaže - ponudu za preuzimanje akcija. Naravno da postoji posebno poglavlje preuzimanja akcija, sa nadležnošću Komisije za hartije od vrednosti, a imali smo praksu sa "Knjazom Milošem".
Međutim, ono što sam obuhvatio u ovom amandmanu tiče se nečega što je 4. tačka dnevnog reda ove sednice. Vi, naime, kažete da odredbe ovog zakona neće da se primenjuju i kada je u pitanju trgovina hartijama od vrednosti, a to su akcije koje su izdale banke, kada je, u skladu sa zakonom, zakoniti imalac tih akcija Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka (čitaj G17 plus), kada je u pitanju trgovina akcijama koje su izdale banke, kada su zakoniti imaoci tih akcija posebnim ugovorom, koji mora biti zaključen u pismenoj formi, ovlastili Agenciju za osiguranje itd.
Verovatno to "posebnim ugovorom" misli se na državu, jer Agencija za osiguranje depozita i nije ovlašćena da sklapa neke poslovne aranžmane sa ostalim licima. Vi ste sada pokušali da kompletirate nešto, svesni problema koji postoji, a tiče se člana 9. Zakona o Akcijskom fondu. Vama nije bilo dovoljno ono što stoji u tom članu Zakona o Akcijskom fondu, tiče se javnog tendera, nego ste hteli da malo glumite da ste i u ovom zakonu, koji reguliše postupak ili, kako vi kažete, postupak i način trgovine hartijama od vrednosti na organizovanom tržištu i van tržišta, dogradili jednom kategorijom koja se zove javni tender, karakterističnom za javne nabavke. Vi ste pojmovno devalvirali hartije od vrednosti. One više nisu papiri, već su postali materijalna dobra.
Za vas je hartija od vrednosti postala jedna automobilska guma i vi mislite za tu automobilsku gumu koju imate, a izgleda kao hartija od vrednosti, da možete da postignete neku mnogo veću cenu, a pri tom ste zaboravili šta je pojam hartije od vrednosti. Znači, eksperti ne znaju šta je pojam hartije od vrednosti.
Naravno da smo protiv ovoga, jer na ovaj način vi terate Narodnu skupštinu da zloupotrebi svoje zakonsko i ustavno ovlašćenje da propiše nešto, pa da favorizuje do neslućenih razmera svakoga onoga koji u ime države ima u portfelju neke akcije. Konkretno, kod člana 3. tiče se akcija koje drži u svom portfelju opet ona asocijacija, za koju može da se kaže G17 plus.
Mi dižemo glas protiv toga, obaveštavamo javnost i sve one koji misle da pišu Ustavnom sudu: nećete da pogrešite, ovo je sve neustavno i verovatno će to Vučetić i da poništi.
Jer, ovakva zloupotreba nam samo pokazuje, pošto je ustaljena praksa da država nije dobar privrednik, da to privatnici mnogo bolje rade, onda po ovoj logici stvari država ništa ne zna, pa ne zna ni da vodi državne poslove, pa daj da uhvatimo nekog privatnika da vodi državne poslove.
Mi smo prepoznali to privatizovanje države i zato ovim amandmanima tražimo da se koliko-toliko ovo vrati u normalu, bez pozivanja na neko veliko ekspertsko znanje.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Replika, zamenik poslaničke grupe G17 plus, Snežana Stojanović-Plavšić.

Poštovane dame i gospodo, G17 plus se, kao što znate, otpočetka i uvek zalagao pre svega za rad i za inicijativu u rešavanju problema. U to ime zamolila bih vas da i dalje tako radimo i da danas radimo na taj način.
U tom smislu, želela bih zaista da zamolim sve da ne koriste ime G17 plus kada to nije neophodno i pogotovo da ga ne koriste onda kada je to netačno. Zaista smatram da svi mi treba da se zalažemo za toleranciju u političkom nastupu i govoru i za toleranciju u međusobnoj komunikaciji. Podsetiću vas da su ovi dani obeleženi upravo borbom za toleranciju.
Pozivam vas da zaista, i kao neko ko se puno ovim problemima bavi, svojim primerom pokažemo i mlađima od sebe, a i našim građanima, kako to treba raditi. Nije dobro da za ovom govornicom koristimo najružnije moguće reči i građani to Srbije nikada ne bi podržali.
U tom smislu pozivam vas da zaista reči koje neću ponoviti, ali najblaža od njih je - kriminalci i lopovi, ne koristimo za ovom govornicom. Dame i gospodo, vi ste juče sami tvrdili, da bismo za nekoga rekli da je kriminalac, to treba da dokažemo na sudu, ali bih podsetila, kriminalac je neko ko krši zakon. Za G-17 plus do sada još nije bilo takvih indicija, ali za neke druge stranke jeste.
Neću čitati sada u ovom nastupu kako i na koji način su sve zakoni kršeni, ali ću podsetiti da neplaćanje poreza, neplaćanje računa, svakako jeste zakonski prekršaj i da se oni koji to čine mogu nazvati imenima koje vi vrlo rado koristite.
G-17 plus naprotiv nije kršio zakon, niti zakon krši. G-17 plus iza sebe ne ostavlja dugove, kao što su to neki radili, a imamo naravno i te podatke. G-17 plus suprotno tome vraća dugove građanima Srbije, vraća zajam za preporod Srbije koji je oduzet građanima Srbije, vraća staru deviznu štednju, vraća dugove prema inostranstvu, puni devizne rezerve, a mi imamo sve podatke o tome kolike su one bile u vreme kada su ljudi iz G-17 plus došli do mesta na kojima jesu, a kolike su sada.
Znači, budžet Srbije dobro funkcioniše, penzionerima se ne daju bonovi za struju, grejanje i ogrev, nego im se daju penzije, i to redovne penzije iz budžeta, koji se puni naplatom poreza koji svi građani, pa i G-17 plus naravno, plaćaju.
Pozivam vas da se ponašamo na taj način i da u komunikaciji koristimo činjenice. Naravno, spremna sam da se javim i nakon replike.