Replika, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Pošto ste vi čuvari lika i dela Mlađana Dinkića i kažete da se ne razume u oružje, pitajte ga da li se razume u CD-ove, i šta mu znači pseudonim "Avram besparić", i koliko je para po tom osnovu uzeo i kako se od toga obogatila "Grand produkcija". Kako to da baš ona, koja je uhvaćena u švercu, bira stan koji ide kao nagrada koju Ministarstvo finansija daje sirotinji? Poštujem svakoga koga je narod izabrao.
Sa te strane, vi poslanici G17 plus zaslužujete naše poštovanje. I vi ste deo naroda, tako da uopšte ne treba da dovodite u pitanje to da li vas poštujemo zato što ste narodni poslanici. Da, poštujemo vas.
Da li vas poštujemo zato što branite Mlađana Dinkića? Ne, ne poštujemo vas. Branite ono što niko u Srbiji ne sme da brani: ogromne pljačke, koje se mere desetinama miliona evra, uništavanje svega živog u Srbiji.
Da li je vama koincidencija uništavanje JAT-a i dizanje avio kompanije "Delta", sa kojom se Mlađan Dinkić slikao kada je prodavala banku? Za jedan perec PDV je sedam para, deset para, tri dinara, nije bitno.
Koliki je PDV za prodaju jedne banke? Ima li država išta od toga? Ako nema ništa od toga, ako je naš državljanin svoju stranu banku prodao stranom bankaru, što se tu slika ministar finansija?
Zašto se slika ministar finansija kad dva stranca razmenjuju banke između sebe i kad od toga država nema dinara i kad taj kapital ulazi kao strani kapital da nam upropasti JAT, da napravi svoju aviokompaniju?
Vama je to normalno. Vas je neko ubedio da je to potpuno normalno. Vas uopšte ne interesuje kako je stvorena Nacionalna štedionica. Vas uopšte ne interesuje što je Mlađan Dinkić 50 miliona dolara držao neprekidno u Moskvi, u banci za koju je Jelašić pisao da je sumnjiva i tražio od njega da povuče taj plasman i da se stavi u solidnu banku, novac kojim je energetska mafija trgovala strujom.
Vi znate kako su raspisivani tenderi za kupovinu struje. Država nije davala garanciju da će da plati tu struju i niko nije učestvovao osim Hamovića i Lazarevića, koji su već imali 50 miliona državnih para svakoga dana na svom računu. Vas to ne interesuje.
Vi kažete – mi smo politička stranka koja je izborila mesto u parlamentu. Slažem se. Vi kažete – sve je bilo crno do dolaska Mlađana Dinkića. A šta je belo otkako je on došao? Čuo sam jednog poslanika malopre koji kaže da sada u našim bankama ima milijardu i trista-četristo miliona evra štednje. U kojoj, kako se zove ta srpska banka u kojoj se nalazi ta štednja?
(Predsednik: Vreme.)
Ne, nego ste doveli ekspoziture stranih banaka, razmenili su građani marku za evro. Mlađan Dinkić je favorizovao sigurnost štednje u tim bankama. Naša štednja po veoma niskim kamatama je u tim bankama. Taj naš novac se po visokim kamatama vraća našem građanstvu i našoj privredi, ili taj naš novac služi da stranci kupe našu privredu.
(Predsednik: Vreme.)
Vi ste time hvalite i vi ćete naći neko opravdanje za to. Ja ću da vam kažem – Labus će da pobegne u neku ...
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, četiri minuta. Molim vas, završite.)
Gospodine Markoviću, kada ste se javili po Poslovniku na kraju poslednjeg dana prošle nedelje rekli ste da reklamirate član 100. i kada vas je predsedavajući na 3,46 minuta opomenuo da ste prekoračili vreme, vi ste rekli – imam pravo pet minuta. To je vaše tumačenje Poslovnika.
(Predsednik: Da, ali budući da sam danas više puta opomenut da moram strogo da se držim vremena, budite ljubazni i završite.)
To je vaše tumačenje Poslovnika. Kad govori Predrag Marković može pet minuta, a kad govori Tomislav Nikolić može tri minuta. I to razumem. Evo, samo u dve rečenice da vam kažem gde će ko otići. Možda vas to interesuje.
(Predsednik: Ja to znam.)
Onda ništa.

Moj posao je da imam tačne informacije, kao što znate.
Gospodine Krasiću, izvolite.

Gospodin Živadinović se javio povodom amandmana. Cenim, on je izašao i rekao da neće da podrži amandman. Međutim, javio sam se za repliku zato što je kao argumentaciju za to koristio – Mlađan Dinkić, pa drugi put Mlađan Dinkić, pa treći put Mlađan Dinkić. Osnovna argumentacija zašto neće da glasa za amandman jeste Mlađan Dinkić. Moram da vratim diskusiju, jer nije mi baš stalo da mi neko tako omalovaži amandman koji je suštinske prirode.
Moram i gospodina Živadinovića i gospodina Albijanića, mada me čudi da danas ne brani Dinkića, ali dobro, to je neka nova taktika, da upozorim na jednu stvar: pre ovog zakona morao je da dođe neki izveštaj, da nas eksperti papirima, dokazima i podacima ubede da je ovaj zakon neophodan. Toga nije bilo. Izašao je Mlađan Dinkić, ispričao pet-šest minuta nešto što je Labus napisao da on pročita, pokupio se i otišao.
Suština amandmana je da se, pre svega, skrene pažnja poslanicima da znaju šta reguliše taj zakon. Ako usvojite taj zakon, to onda znači da nepromišljeni otpis dugova, saradnja sa Londonskim i Pariskim klubom, takođe u režiji G17 plus, ima i svoj tajni dogovor. Taj tajni dogovor podrazumeva gašenje srpskog bankarstva, izbacivanje ljudi na ulicu, formiranje Nacionalne štedionice.
Pripremite se, uskoro će na trafikama da se pojavi i drugi deo knjige "Demokratska pljačka Srbije", gde će biti naročito govora o Nacionalnoj štedionici i kako su preseljene pare sa Kipra. Vi valjda, kao što crvena knjižica u Kini znači ono Mao Ce Tungovo, treba da držite ″Ekonomiju destrukcije″. Tamo je vaš idejni vođa Dinkić napisao – džakovima su odnete pare. Otišao je, potražio, našao dokumentaciju, uklonio dokumentaciju. Navodno, para nema. Pare su otišle na egzotična ostrva. Sada se javljaju u procesu privatizacije preko odabranih firmi.
Zbog toga ova država ne sme da usvoji ovaj zakon i da sva potraživanja pređu u potraživanje države prema privredi, da bi to bila garancija za vraćanje, navodno, nekih kredita. Da su te pare vraćene, kako su Dinkić i DOS obećali, nijedna banka ne bi otišla u stečaj. Beogradska banka bi bila najuspešnija banka u zemlji. Sinoć ga slušamo, jer prethodnog ponedeljka nije smeo da dođe u TV emisiju sa Borkom Vučić. Juče, u nameštenoj TV emisiji, drži nam neka predavanja, neki eksperti, stručnjaci. Kakvi stručnjaci, kakvi eksperti.
Gde su 4,3 milijarde dolara sa Kipra? On je napisao, on je dao dokaze da postoje. Gde su ljudi iz državne bezbednosti, policije koji su išli da traže, gde je taj Velimir Ilić, gde je taj Batić, što ne kažu gde su te pare? Svi putevi vode do Mlađana Dinića. Uostalom, vaša Vesna Barać...
(Predsednik: Vreme.)
... je podnela krivičnu prijavu zbog Nacionalne štedionice. Gde su ovi ministri, gde je republički javni tužilac, zašto se to ne otvori i ne razreši?
I nemojte da nam držite predavanja ovde, jer se vreme u Srbiji računa do studije i od studije. Pošto dolazi navodno neka studija, sada sve može da se prihvati. Kada se usvoji studija biće nešto bolje. Šta će biti bolje? Para nema, zgrabili ste pare, zgrabili ste JAT, ko zna gde ćete da završite sa tim avionima.

Hvala, gospodine Krasiću. Zaista molim sve poslanike da uvaže molbu gospodina Krasića, hvala. On je autor amandmana i čuli ste, doživljava kao uvredu kad god neko izađe povodom amandmana i govori o gospodinu Dinkiću. Molim vas da to ne radimo.
Vi ste želeli repliku? Ne može replika, ovo je bila replika na vaše izlaganje. Po Poslovniku? Pogrešno protumačeni. Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na onaj član 100. na koji se svi vi pozivate. Uz dužno poštovanje, gospodi Nikoliću i Krasiću, kao velikim majstorima poslaničkog zanata, dugujem odgovor na pitanje, pošto je gospodin Nikolić prvo postavio pitanje, a onda je konstatovao u pet-šest minuta još neke stvari.
Da li se Mlađan Dinkić razume u diskove? Razume se. Snimio je 2000. godine disk, sa jednom grupom muzičara, kao propagandni materijal u kampanji DOS-a; i posle je snimao još neke stvari sa svojim prijateljima muzičarima, a nadam se da će tako i ostati. Hvala.

Replika, a ovo je bilo po Poslovniku, pravo na repliku, gospodin Nikolić. Lično prozvan. Izvolite, gospodine Nikoliću.

Nisam pitao da li se on razume u snimanje diskova. Pitao sam i tražio sam da vi njega pitate da li se razume u šverc diskova. Da li je zaustavio akciju policije i Poreske uprave u kojoj je otkriveno na stotine hiljada diskova ″Grand produkcije″? Da li je u toj akciji učestvovao ″Avram besparić″, koji odavno više nije besparić, ali mu je to nadimak? Da li je čovek odgovoran za istrage u Poreskoj upravi odbio da posluša nalog Dinkića koji mu je prosledio Ilić?
Na tu vrstu diskova sam mislio. Na tu priču da čuveni ″Grand″ snimi CD i da ga ovde štampa u hiljadu primeraka, a da iz Bugarske uveze ilegalno 300-400 hiljada primeraka, pa da nema ni PDV, ni prihoda za državu i da se to prodaje na crno i da u tome učestvuje ″Avram besparić″. Na tu vrstu CD-a sam mislio.
Nemojte da me previše izazivate, to spremam za sud. Možda sada možete da sakrijete te tragove, ali toliko toga imam da njega više niko ne može da opere.
Samo gledajte da se otresete toga, gledajte da se sklonite, vi ste jedan čestit i pošten čovek, to sam video ovde u Skupštini. Gledajte da se sklonite iz toga. Pitajte ga prvo, neka vam da dokaze, pa izađite ovde sa dokazima da ga branite. To što je on potpredsednik stranke ili predsednik uopšte nije bitno.
Videli ste kako je Labus odgovorio bar na dva teška pitanja – pitajte Dinkića, pitajte Dinkića. Znate, kada učestvujem u nekoj emisiji i kažu mi nešto za Zorana Krasića, odmah odgovorim. Ako moram da kažem – pitajte to njega, to znači da ne smem da kažem o čemu se radi.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, reče jedan od prethodnika, član stranke G17 plus, da je ona novčanica od 100 dinara dobila vrednost onda kada je na nju stavljen potpis Mlađana Dinkića. A ja vam kažem, za tu novčanicu možete kupiti jednu paklu cigareta. Kada ovaj čovek sa slike, srpski junak, bude vodio ovu državu, onda će ta novčanica zaista vredeti.
Dame i gospodo, koriste se reči, Mlađan Dinkić je garant i argument, a mi tražimo samo dokaze, analize, studije, tražimo da nam neko kaže zbog čega treba da podržimo ovaj zakon.
Mi zaista tražimo da se prvi član briše. Evo da vam kažem zbog čega još uvek i zašto dodatno ne verujemo nekom zakonu koji potpiše Labus, a brani ga Dinkić.
Ovo je jedan stručni časopis – "Put i saobraćaj" broj 3, septembar-decembar 2004. godina, gde je rađena studija o opravdanosti koncesija Beograd-Požega. Samo na toj koncesiji, na toj deonici puta, koncesionar za vreme za koje koristi put zarađuje neto milijardu i 500 miliona evra, a vi znate da mi tu imamo tri deonice, sve ostalo je pljačka Srbije.
Tu odluku o koncesiji potpisao je Labus, tu koncepciju zastupa Dinkić; srpski radikali nikada neće podržati nijedan predlog koji dođe od strane te dvojice, jer oni upravo rade na pljački Srbije.
Kada ste maločas rekli da se Dinkić razume u diskove i da je čak i snimio jedan disk, gledao sam jedan taj disk, a to je – mala pljačka Narodne banke Srbije.