Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Miloljub Albijanić.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 6. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Pošto su ovaj amandman, sa ispravkom, prihvatili Vlada i Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANjU ORGANIZOVANOG KRIMINALA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora. Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka jedan sat 38 minuta 24 sekunde, Demokratska stranka Srbije jedan sat tri minuta i 36 sekundi, Demokratska stranka – Boris Tadić 44 minuta 24 sekunde, G17 plus 37 minuta 12 sekundi, Srpski pokret obnove – Nova Srbija 21 minut 36 sekundi, Socijalistička partija Srbije 26 minuta 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO-a i tri poslanika SDP, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Za ovu tačku ovlašćen je gospodin Bojan Kekić ispred SPS i Zoran Krasić ispred poslaničke grupe SRS; obaveštenje smo primili usmeno.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi reč? Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalaze male izmene ovog zakona, onog leks specijalisa za suđenje za organizovani kriminal.
Prva izmena se odnosi na odredbe o pritvoru, a druge dve na one odredbe o kaznama za disciplinu u postupku. Prva izmena u stvari predviđa brisanje članova koji su vezani za pritvor iz jednog vrlo jednostavnog razloga. Opštim odredbama Zakona o krivičnom postupku predviđena je dužina trajanja pritvora za donošenje prvostepene presude, četiri godine za najteža krivična dela, a dve za blaža krivična dela.
Dok postoje ovakve odredbe u ovom specijalnom zakonu, odnosno lex specialis-u, ne bi mogle da se primene opšte odredbe iz Zakona o krivičnom postupku i došli bismo u situaciju da za najteža krivična dela pritvor traje kraće nego po Zakonu o krivičnom postupku i za ona blaža dela. Iz tih razloga, da bi se postiglo ujednačavanje ovih zakona, mi smo predložili brisanje ovih odredbi, tako da ostaje mogućnost primene opštih odredbi iz Zakona o krivičnom postupku.
Što se tiče druge dve izmene, one se tiču kazni novčanih, i to ima i te kako rezona. Ako su po Zakonu o krivičnom postupku kazne znatno veće, znači u onim slučajevima gde su blaža krivična dela, normalno da za pitanje procesne discipline veći značaj imaju ove odredbe kod suđenja za ona najteža krivična dela iz organizovanog kriminala. Iz tih razloga kazne su podignute, da bi se ujednačile sa već postojećim kaznama po onim odredbama Zakona o krivičnom postupku.
Što se tiče nekih ranijih izmena, mogu da vas obavestim da je radna grupa uradila nacrt kompletnog zakona, i ovoga i zakona za ratne zločine, i u završnoj fazi je izrada zakona o samom krivičnom postupku, i sve dileme koje budu postojale, a vezane za dužinu pritvora zaista će tada moći da se valjano rasprave u ovoj skupštini i da se odluči da li bi eventualno trebalo da postoje takve odredbe ili će se ići na onu varijantu, koja je nekada postojala, da sud može da određuje svaka dva meseca, da kontroliše dužinu trajanja pritvora, a u skladu sa standardima Evrope, da se u svakom konkretnom slučaju ocenjuje šta je to razumno trajanje pritvora.
Ovo da bude jasno, evropske zemlje ne poznaju ovakvo ograničenje. Mi smo nekada malo potrčali, pa uneli ta ograničenja, jer uvek smo hteli da budemo korak ispred. Imali ste situacije da je Savet Evrope negde ocenjivao da je prekoračeno ono vreme koje ulazi u takozvano vreme razumnog trajanja pritvora, ali imalo je gde ocenjuje da je, usled složenosti postupka, iako je pritvor dugo trajao, to bilo razumno vreme. Poslednji slučaj je suđenje Đovaniju Druski, šefu napuljske kamore, koji je proveo devet godina u pritvoru, i oni su ocenili da je to razumno vreme trajanja pritvora, imajući u vidu složenost dela i složenost samog postupka.
Kažem, to će biti ona tema o kojoj ćemo mi raspravljati zaista kada se raspravlja temeljno o kompletnom zakonu o krivičnom postupku i odredbama kompletnog ovog zakona o državnim organima i borbi protiv organizovanog kriminala.
Hvala vam na pažnji, izvinjavam se što moram zbog neodložnog posla da napustim Skupštinu i nadam se da to nećete protumačiti kao nepoštovanje Skupštine. Hvala vam još jednom.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

S obzirom da se ova izmena zakona odnosi na usaglašavanje sa nečim što nazivamo opšta norma i da je stvarno mala intervencija u ovom zakonu, može da se zaključi da zakon bez nekih većih problema može da prođe ovu skupštinsku proceduru. Međutim, ovo je prilika da se skrene pažnja da smo prošle godine u ovoj skupštini povećali te granice za određivanje pritvora i tada smo kritikovali to produženje.
Uvek kada se priča o organizovanom kriminalu i o ovom zakonu koji uređuje organizaciju i nadležnost državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, mislim da svako ko sedi u ovoj Narodnoj skupštini mora da izađe i da iskaže nezadovoljstvo faktičkim stanjem.
Imamo poseban sud, imamo posebne postupke, imamo posebne organe, imamo posebnu nadležnost i imamo organizovani kriminal. Šta tu ne odgovara? Sve imamo, a rezultati ne postoje. Rezultati ne postoje iz jednog prostog razloga što u pripremi predmeta, pre nego što se dođe do suda, postupa se traljavo ili neko izvlači dokumentaciju i dokaze iz predmeta, a odnose se na fazu pretkrivičnog postupka, kada su se obezbeđivali neki dokazi.
Imamo situaciju da tužioci prilično ćute pre nego što uzmu predmet u ruke, a tužilac upravlja krivičnim gonjenjem. Naši posebni organi, koji su organizovani za borbu protiv organizovanog kriminala, stičemo utisak da nisu ni osposobljeni za tu borbu.
Imamo situaciju da je 2003. godine ona Vlada, nju je predstavljao u Skupštini Vladan Batić, gotovo do nakazne forme promenila definiciju šta je to organizovani kriminal, pa je malatene svela – tri lica na jednom mestu.
Propise treba da uradimo, moraju da se urede, ali organizovani kriminal stalno menja svoju formu, počev od onog najprostijeg oblika zavere, dalje preko organizovanih zločinačkih udruženja itd.
Na kraju, imamo i ovaj kriminal belog okovratnika, čiji smo svedoci svi mi koji sedimo u Skupštini. Ukoliko neko posumnja da se nešto radi i da je to kriminal i dostavi dokumentaciju tužiocu, a tiče se Nacionalne štedionice, tiče Kipra, tiče se gašenja banaka, tiče se poslovanja nekih banaka, tiče šećera, tiče se privatizacije, i tako bi mogli da nabrajamo do sutra, a u svemu tome postoji organizovani kriminal. Taj kriminal u ovim slučajevima koje sam pobrojao ne može biti rezultat neke slučajnosti. Da su se slučajno našli Labus, Dinkić i još neko na jednom mestu, pa kao rezultat te slučajnosti je ispala afera šećera.
Postoji čitava ekipa, sa jasno podeljenim funkcijama, zadacima, i mi imamo u okviru SUP-a, MUP-a, neko posebno telo, postoji neka skraćenica koja ništa ne znači, a oni imaju mogućnosti da se obrate nadležnom sudu da dobiju saglasnost i da prate neka lica, da prisluškuju, da obezbeđuju dokaze, da obezbeđuju dokumentaciju, pripreme predmet. I u organizovanom kriminalu godinama se priprema predmet, a sudski postupak u relativno kratkom roku završava.
Ovde kod nas nije takva situacija, ovde čim se posumnja sve izlazi u te novine, posle nekoliko dana, već je u novinama osuđen, a kroz tri dana jedna grupa novinara se čudi kako on već nije u zatvoru.
Tužilac možda još nije ni dobio predmet i u stvari se na taj način signalizira vršiocima tih krivičnih dela, obuhvaćenih nekom grupom i nekom organizacijom, da su provaljeni, da se usmere na drugo mesto i oni brže-bolje u nekoj instituciji nađu nekog čoveka, objasne kako tu postoje neki planetarni, državni i nacionalni interesi i, naravno, sve se to zataška.
Verovatno to može još neko vreme da prolazi, ali vam tvrdim da za dve ili tri godine više u Srbiji niko neće biti u mogućnosti da toleriše ovaj stepen organizovanog kriminala. Svi će dobiti šamare od građana Republike Srbije, jer to je postalo neizdrživo.
Idite u bilo koje mesto u Srbiji, postavite pitanje, čovek koji se elementarno interesuje za neke stvari može da vam kaže koliko postoji organizovanih bandi, jedna uteruje dugove, druga kidnapuje, treća reketira, četvrta je u vezi sa MUP-om.
Kako je moguće, kako to država može da toleriše da načelnik jednog SUP-a ili predsednik jednog opštinskog suda dođu na otvaranje kafića kriminalca koji je izašao iz zatvora. Vi sada meni objasnite, ali ministar ode, kako taj predsednik suda, taj načelnik SUP-a i taj javni tužilac, koga oni treba da angažuju, mogu da se bore protiv organizovanog kriminala, kada je gazda te bande kućni prijatelj sa nosiocima tih pravosudnih funkcija zaduženim da gone to lice.
To može biti smešno, ali kada se pogleda koji je efekat tog rada državnih organa, kakvi su rezultati organizovanih grupa koje vrše kriminal, koje imaju kriminalni cilj; one postoje radi kriminala, radi sticanja dobiti. Preko organizovanog kriminala se zadovoljava neka od potreba građana Srbije i zato oni nalaze interes i mogu da prolaze tu.
Prosto stičem utisak da u nadležnim organima ne postoje ljudi koji, počev od teoretske pa do one praktične obuke, znaju šta je organizovani kriminal; i njih bilo koji državni funkcioner može da prevari i da predstavi da to nije kriminal.
Pogledajte ove naše banke, kako su osnovane, čijim kapitalom, pogledajte njihovo poslovanje, pogledajte ove anketne odbore koje smo imali, svaki je završen sa ponekom krivičnom prijavom. Ako nije mogao Anketni odbor da podnese krivičnu prijavu, onda je neko od članova Anketnog odbora potpisao krivičnu prijavu i to stoji već godinu dana.
Što se tiče struje, mislim da ima već sedam ili osam meseci, ako ne i više. Država ćuti, tužilac ćuti, sud nije dobio predmet, ne pita se. Poslanici koji su to pokrenuli doživljavaju da ih građani pitaju - pa, vodili ste neki postupak, bio je neki anketni odbor, koji su rezultati? Kao da poslanici, članovi Anketnog odbora, mogu da vode krivični postupak, da hapse i da teraju nekoga u zatvor.
A, istina je da su otišle krivične prijave i nema povratnog glasa - da li se krivična prijava odbacuje, da li se prihvata pa se pristupa gonjenju.
Ako tužilac smatra da nema elemenata krivičnog dela, neka obavesti podnosioca krivične prijave, pa će on kao supsidijarni da preduzme krivično gonjenje. Nema, nema, pre svega, aktivnosti i saradnje onih koji su zaduženi i plaćeni da se bore protiv organizovanog kriminala.
Mi organizovani kriminal možemo čak i da podelimo po robama, možemo i prema usmerenosti ka nekim službama, da li se vrši u inostranstvu, da li se vrši samo kod nas, da li na nekoj lokaciji, da li na široj lokaciji, da li je u pitanju droga, da li je u pitanju gorivo, da li je u pitanju nešto drugo. Jednostavno, tamo gde god postoji mogućnost da se napravi bilo kakav monopol, obavezno ide i organizovani kriminal.
Zato što organizovani kriminal i ljudi koji učestvuju u jednom takvom zavereničkom udruženju znaju da postoji interes građana i radi zadovoljavanja tih interesa oni, putem kriminala, završavaju deo svog posla, a u osnovi svega toga jeste velika, nekontrolisana, neoporezovana dobit.
Mene stvarno ne bi iznenadilo da možda za nekoliko meseci, ukoliko se ovakvo stanje nastavi i dalje, mi imamo i jedan drugi organizovani oblik kriminala, gde kriminalci nose javno oružje i suprotstavljaju se policiji ukoliko neko usmeri policiju ka toj grupi ljudi.
Mi imamo i situaciju da malo-malo izađe poneka informacija da je bivši policajac sada u nekoj grupi, pa šef obezbeđenja, pa glavni diler, pa glavni posrednik. Mi imamo situaciju da se jedan dobar broj advokata uključio u to. Ne kao branioci nego kao savetnici. To ima u svojoj nomenklaturi i svoj specifičan naziv. Oponaša se nešto što je nekada postojalo u Italiji, ali to sve menja svoje oblike. To je svakodnevna pojava. Sklono je promenama.
Znate i sami, kada je objavljen jedan zakon, knjiga nije mogla da se kupi jer su je pokupovali kriminalci. Na vreme se osposobili šta ih to čeka. Menjamo mi zakone, doterujemo to, jurimo neke standarde, neke propise, pridružujemo se, očekujemo da ćemo biti pridruženi, primamo se, ne primamo se, dovodimo situaciju do usijanja. Od tog i tog datuma zavisi sve. Da li će u Srbiji biti kiseonika ili neće. A organizovani kriminal nesmetano funkcioniše. Nesmetano funkcioniše.
Neki napori se čine u oblasti pravosuđa, promenama sudija, izborom sudija i predsednika sudova, ali mi u suštini nemamo institut razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija. Verovatno nekoliko desetina predmeta čeka pred Velikim personalnim većem, ali tu je kolegijalnost zastupljena do maksimuma. To se ne iznosi na sednicu Veća, te i nema ozbiljnih predloga da se neko razreši.
A ukoliko se neko i razreši, razreši se zato što nije bio ažuran ili zbog toga što je nastupila zastarelost pa nije reagovao, što smo imali prošle godine nekoliko puta na dnevnom redu kada su razrešeni neki tužioci, odnosno zamenici tužilaca i neke sudije. Znači, nema opšte akcije, nema političke odluke.
Evo, vidite i sami, i ovaj jedan predmet koji se vodi pred ovim sudom za organizovani kriminal koliko, već godinu i po dana traje, sve više liči na nešto drugo, a ne na suđenje. Tako ne možemo da se borimo protiv organizovanog kriminala, a to je samo pitanje dana kada će bilo ko od građana biti žrtva organizovanog kriminala.
Ako neko misli - sada je zaštićen, daleko je od tih ljudi koji se tim poslom bave, budite sigurni to je opasnost za svakog građanina Srbije.
Ako ne zbog nekih drugih stvari, zbog neke brutalnosti, a onda verovatno zbog toga što svakome od nas dete može postati žrtva jedne narko-dilerske grupe, koja je u mogućnosti da zarazi našu omladinu.
Sve što se činilo ovih godina je nedovoljno. Sve što se činilo ovih godina je neozbiljno. Da je ozbiljno, onda bi se iskoristile one odredbe Zakonika o krivičnom postupku, koje omogućavaju da nadležni organi za otkrivanje krivičnih dela, za rasvetljavanje krivičnih dela, pripreme odgovarajuću dokumentaciju - da li je to samo prisluškivanje, da li je to praćenje, snimanje, provera računa itd. Sve je to izostalo.
Kada se uzme u obzir ovo naše faktičko stanje i kada se pogleda u tom zakonu, onda stvarno može da se kaže - pa, dobro, promenite to. Ali, to ne rešava naš problem. Saradnja državnih organa, sigurno odabir ljudi koji treba to da rade, i u pogledu struke i u pogledu morala, treba da budu nešto što nama može da pruži garanciju da ćemo imati nekog uspeha u borbi protiv organizovanog kriminala. Ovako ne.
I još jedan vrlo značajan momenat o kome ova vlada ne vodi računa. Bez obzira koliko je to tačno ili nije tačno, ali ako se u javnosti podigne galama, recimo o Nacionalnoj štedionici, i s pravom tvrdi da tu postoje elementi organizovanog zločinačkog udruženja, onda država mora brzo da nađe odgovor. Mora.
Pa, vi koji ste na vlasti razmislite, vaš predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, ne znam kako se zove ta žena, u javnost je izašla sa informacijom da je MUP-u i tužiocu prosledila veliku, ogromnu dokumentaciju o Nacionalnoj štedionici, o toj banci u Rusiji, o tom švercu, preprodaji i ko zna šta se sve dešavalo sa gorivom, električnom energijom, a vlast ćuti.
To ćutanje vlasti deluje podsticajno na druge organizovane grupe. Ćutanje je signal da postoji nešto iza, da postoje neki ljudi koji to mogu da završe. Da li su to advokati, da li su to neki koji su bliski ljudima na vlasti koji mogu da utišaju progon, zaustave progon, narede da stoji u fioci još neko izvesno vreme. Uvek se vlast proziva zbog kriminala, jer nema ko drugi.
A vlast mora da bude i efikasna, i odgovorna, i da odgovori. Pošto država kasni, onda nije ni čudo da Miloš Vasić napiše knjigu. Pa, jeste, deluje tragikomično. Saobraćajac napisao knjigu o kriminalu. Ali, država je dala povod nekome da to uradi.
Javljaju nam se eksperti, svako nam drži neka predavanja, a poznato je - organizovani kriminal ima nekoliko svojih aspekata, kriminalističkih, policijskih, pravosudnih, socioloških, pa čak i penoloških. U ovoj zemlji postoje stručnjaci koji to znaju. Ima vrlo lepih knjiga napisani o organizovanom kriminalu, baziranih na naučnim saznanjima i iskustvima drugih država koje su se borile protiv organizovanog kriminala.
Pa, to samo neko treba da pročita i da preduzme akcije, da radi. Da se nešto malo tih propisa usaglase, ukoliko je još potrebno.
Ali, nama nisu problem propisi. Nama je problem nerad i odsustvo političke odluke da se zada odlučujući udarac svim tim organizovanim grupama. U svim porama oni postoje. I oni koji rade sa carinom, i oni koji rade sa poreskom upravom, i oni koji rade sa bankama. Proverite banke, videćete i sami.
Pa zar je moguće da je naša privreda na tako niskim granama, a toliko rajskog stanja za poslovanje banaka? Pa na osnovu čega oni mogu da naprave razliku između aktivne i pasivne kamatne stope i da ostvare zaradu? Pa zar to nije dovoljno upozorenje da se nešto dešava na tržištu novca? Pa, pogledajte berze? Pogledajte advokatsku kancelariju Ivanišević, ili kako se zvaše, na koju je prvi put pala jedna velika trgovina akcijama, mislim da beše Apatinska pivara pre dve godine.
Imali ste privatizaciju, odnosno prenos akcija "Knjaza Miloša", pa su neke brokerske kuće kažnjene. Tu ima elemenata za sve i za svašta. Da se pronađe da su članovi grupe više lica, da postoji organizacija, da postoji kriminalni cilj, da postoji podela posla, da postoji delo, sve elementi organizovanog kriminala. Ali, država ćuti, vlast ćuti, ministri obrazlože i odu, kao da će neko drugi to da reši.
Neće ni novine da reše, a ako građani treba da se bore protiv organizovanog kriminala na svoj način, stihijski, neorganizovano, onda nam ova vlast i ne treba. Dokaz kvaliteta nekog zakona jeste, pre svega, praksa i ovde je naš najveći problem što je praksa nula.

Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, tačka dnevnog reda na današnjoj Skupštini je Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala.
Pre svega, radi se o neusklađenosti pozitivno-pravnih propisa sa, kako ministar reče, lex specialis zakonom, i ovim izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala u osnovi vrši se usklađivanje sa poslednjim izmenama Zakona o krivičnom postupku, kojima je produženo vreme trajanja pritvora samo u opštem krivičnom postupku.
Brisanjem ovih posebnih odredbi, a ovde izmene i dopune odnose se samo na četiri člana Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, primenjivaće se odredbe iz Zakona o krivičnom postupku i u postupku prema organizovanom kriminalu, što je opravdano, imajući u vidu težinu ovih krivičnih dela, kao i složenost krivičnog postupka.
Predloženim izmenama ovog zakona u članu 3. takođe se usklađuje visina novčanih kazni za prekoračenje roka za veštačenje, odnosno tumačenje sa novčanim kaznama koje su predviđene poslednjim izmenama Zakona o krivičnom postupku. Ovim izmenama Zakona postojeće novčane kazne povećavaju se i pet puta i tako izjednačavaju sa važećim novčanim kaznama koje su predviđene po Zakonu o krivičnom postupku.
Ovo se čini zbog toga što je njihov tako uvećan iznos primeren i u postupku za deo organizovanog kriminala, imajući u vidu da je izricanje navedenih kazni obavezno u ovom postupku. Dakle, ovo usklađivanje odnosi se na dužinu trajanja pritvora i visinu novčanih kazni za nepoštovanje discipline ako je u pitanju veštak ili sudski tumač. Donošenje ovog zakona, koji po meni uopšte nije sporan, predstavlja usklađivanje sa pozitivno-pravnim propisima i primenu u praksi ovog zakona, znači osmog dana po objavljivanju u "Službenom glasniku".
Nedonošenje ovog zakona izazvalo bi velike probleme u svim postupcima koji su sada pred specijalnim sudom.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što je gospodin ministar imao neke obaveze i napustio sednicu, jer sam želela na početku svog izlaganja nešto da konstatujem u njegovom prisustvu što je izneo.
On je svedok u poslednjim danima jedne činjenice koja je nažalost bolna za građane, ali poražavajuća za ovakvu skupštinsku većinu. Naime, sada se vidi da su srpski radikali bili u pravu kada su tvrdili pre nekoliko godina, ispostavilo se da je to mnogo zla nanelo građanima Srbije i produbilo kriminal, da je sasvim bilo svejedno da li su Čedomir Jovanović ili Ljubiša Buha Čume potpredsednici Vlade.
Taj organizovani kriminal, povezan sa vrhom državne vlasti, prelivao se od kriminalaca do Republičke vlade i do svih struktura povezanih sa najodgovornijim funkcionerima u našoj zemlji. I na sve to je reagovao ko – Srpska radikalna stranka, njen predsednik, zamenik predsednika, poslanici ovde u Skupštini, svuda i na svakom mestu govoreći građanima Srbije da su, pored bede i nemaštine, i veoma teške ekonomske situacije, koja je urušena dodatno i vašom vladavinom, a naročito prethodne DOS-ovske garniture, najveći problem organizovani kriminal i korupcija.
Ako krenete od grada do grada po Srbiji i pitate građane šta je ono što najviše zameraju aktuelnim vlastodršcima i onim prethodnim, reći će vam, a i neka organizacija se bavila jednom studijom proteklih dana i meseci, u 78% odgovor - organizovani kriminal i korupcija.
Od najnižeg nivoa, od jedinica lokalne samouprave, neki su postali pravi maheri kroz uzimanje provizije od pet, deset, 20 i 30%, preko organizovanog kriminala i ljudi koji su ogrezli u kriminal najgore vrste, povezani sa najvišim nosiocima tužilačkih, odnosno pravosudnih funkcija.
Primera je mnogo u Srbiji, ali ću vam navesti samo neke. Pre svega zbog toga što je gospodin Krasić bio u pravu kada je rekao da ne postoji politička volja da se suzbije organizovani kriminal. Ne samo da ne postoji volja, nego je očigledna nesposobnost.
Ko su ključni ljudi u suzbijanju organizovanog kriminala u jednoj vladi? Ministar pravde, upravo gospodin Stojković, koji nam je predložio izmene ovog zakona kroz dva člana, i ministar policije. Onda se građani s pravom pitaju dokle ide njihova bezbednost, da li je svaki građanin Srbije bezbedan, da li sme da pusti svoje dete da ide normalno u školu. Ispostavilo se da ne, jer i na osnovu poslednjih nemilih događaja na beogradskim ulicama vidi se da nema ozbiljnog pristupa tom problemu kada je u pitanju maloletnička delinkvencija.
Znači, nije urađena ozbiljna analitička predstava o tome šta se to dešava. Da li su to učestala dešavanja? Da li su to počiniocima, među mlađim maloletnicima, prva krivična dela? Da li su učestala? Da li ih regrutuju određeni kriminalni klanovi i kada će država da se obračuna sa organizovanim kriminalom? Odgovor na to pitanje je kod svih anketiranih gotovo u procenat identičan.
Oni koji kažu da je najveći problem organizovani kriminal i korupcija, kažu vam da će se obračunati država onda kada srpski radikali budu na vlasti. S obzirom da će to biti po građane Srbije veliko olakšanje, i sreća za njihovu bezbednost i budućnost srpske dece, za nekoliko meseci, budite sigurni da mi nećemo da čekamo i da nećemo imati vremena ni dana, ni sata da čekamo da se obračunamo sa onima koji su počinioci najvećih krivičnih dela.
Što se tiče konkretnih slučajeva, znate da su građani Srbije 19. septembra prošle godine u mnogim opštinama i u gradovima u Srbiji, poučeni onim što smo im poručili u predizbornoj kampanji, a odlučni da ćemo da se obračunamo sa kriminalcima od lokalnog preko pokrajinskog do republičkog nivoa, izabrali srpske radikale za predsednike opština i gradova.
Danas ću vam, dame i gospodo poslanici, govoriti o slučaju Novog Sada i gradonačelnika Novog Sada, gospođe Maje Gojković, potpredsednika Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke. Ovih dana se na gradonačelnika Novog Sada, gospođu Maju Gojković, vodi neviđena medijska hajka i haranga, na nju i članove njene porodice, njenu majku, njenog brata. Na nju naročito kroz medije koji nisu naklonjeni Srpskoj radikalnoj stranci, ni onome što ona radi.
Ona je, kao izabrani gradonačelnik Novog Sada, drugog po veličini grada u Srbiji, zagazila u osinje gnezdo i krenula da se obračunava sa organizovanim kriminalom, izašla na medije, a to je učinio i gospodin Nikolić u duelu, gde je potpuno i do nogu potukao separatistu Nenada Čanka na državnoj televiziji, rekavši da je jedan od vodećih kriminalaca u Novom Sadu, odnosno u AP Vojvodina, izvesni Đerđ Ozer, tužilaštvu i te kako poznati lik, zbog toga što je počinio, i osnovano se sumnja, a naročito to tvrdi odgovorno gospođa Gojković, mnoga krivična dela.
Sasvim je jasno da je gospodin svoju funkciju u mandatu koristio da se obogati, zajedno sa svojom separatističkom klikom, da je kroz renoviranje osnovnih i srednjih škola fakture za renoviranje tih škola prikazivao tri, pa čak i do pet puta više, znači, fiktivno.
Drugi po redu u tom lancu organizovanog kriminala, koga je javno prozvala gospođa Gojković, danas je ministar za obrazovanje u Pokrajinskoj vladi - Zoltan Bunjik, koji je, takođe, poznat tužilaštvu u Novom Sadu, organima policije takođe, a naročito poznat zbog činjenice da je, povezan sa Ozerom i Branislavom Pomoriškim, počinio mnoga krivična dela i zloupotrebe pri vršenju svoje funkcije.
On je sada, dame i gospodo, u neoslobođenoj Skupštini AP, a verujem da ćemo svešću i savešću, pre svega, određene gospode odavde uskoro osloboditi i Pokrajinsku skupštinu, na čelu jednog od vodećih resora – obrazovanja.
Zašto je ovo sada problem, ne samo problem za medije da o tome pišu i da se određeni mediji tome podsmevaju na jedan neukusan i neozbiljan način, zbog činjenice da svih ovih dana, a to se intenzifikuje u proteklih nekoliko dana, stižu pretnje, i to pretnje fizičkom likvidacijom, pretnje ubistvom gospođi Maji Gojković, gradonačelniku Novog Sada. Zašto je to problem? To je problem zbog toga što tužilaštvo ne reaguje na sve ove očigledne zloupotrebe i na materijalne dokaze koje je dobila. A sa druge strane, postoji opšte odobravanje građana Novog Sada za sve ono što gospođa Gojković i vladajuća garnitura u Novom Sadu radi. Policija, uzgred budi rečeno, ne radi svoj posao, već je prepustila samoj Maji Gojković da vodi istragu o tome ko joj preti i šalje takve anonimne poruke, pretnje ubistvom njoj i članovima njene porodice, a naročito poslednjih dana.
Što je najžalosnije, istraga se i ne vodi i ne dolazi se do onih koji prete, a vi veoma dobro znate da je, ako postoji volje i ako neko želi da zaštiti nosioce javnih funkcija, to moguće učiniti. Ali, nema političke volje. Onda se dolazi do samog vrha i do činjenice da u svom šeretskom maniru Branislav Pomoriški daje izjave, i emituju te izjave svi elektronski i štampani mediji, da je u pitanju obična manipulacija i marketing gradonačelnika Novog Sada.
Sada vas pitam, dame i gospodo narodni poslanici, kako biste vi reagovali, a naročito vi koji imate opravdanja i koji ste u vlasti, u koaliciji sa ovim prozvanim ličnostima, poznatim pravosuđu, odnosno tužilaštvu i policiji, da se to vama desi i da takve pretnje stižu u vaše poštansko sanduče ili na kućnu adresu vaše majke ili vašeg brata.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo poslanici, da nije bilo volje, a na to je takođe trebalo da nam odgovori ministar Stojković, da se mnogi krupni problemi organizovanog kriminala reše, odnosno da bilo ko o njima javno progovori, a da to nisu srpski radikali.
Pre više od šest meseci gospodin Tomislav Nikolić je podneo krivičnu prijavu protiv Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, bliskih prijatelja – inače, ova dvojica su kumovi sadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića – zbog toga što su opljačkali građane Srbije.
A to je učinio na osnovu nepobitnih činjenica i materijala do kojih je došao Anketni odbor, ustanovljen u ovoj skupštini, da ustanovi sve zloupotrebe koje su ti kriminalci počinili i sa koliko stotina miliona evra opljačkali građane Srbije.
Onda, da se vratimo još dve godine unazad. Vi sada posmatrate da je specijalni tužilac Specijalnog suda Jovan Prijić, a moram da vas podsetim da je on bio zamenik Republičkog javnog tužioca kada je SRS njemu lično predala materijal o čuvenoj aferi "Mercedes-benc", u koju su umešani pripadnici bivše DOS-ovske garniture, pa i bivši šef kabineta bivšeg premijera, a onda zamenik ministra unutrašnjih poslova, i tako redom, do mnogih drugih pojedinaca. Vi o tome ćutite ili tome ne smete da se suprotstavite.
Onda, na kraju ovog današnjeg izlaganja, uz još jednu napomenu da razmislite o svemu ovome, a naročito o slučaju gospođe Maje Gojković, kakva vam je savest i šta vi uopšte razmišljate kada vam se spomene reč organizovani kriminal. To pitam vas koji danas vršite vlast. Da li vi imate smelosti i hrabrosti i da li kod vas postoji politička volja? Nema je.
Nemate ni smelosti ni hrabrosti da kriminalcima u lice kažete da su kriminalci, da otpočnete sa procesima koje morate da vodite. Bojite ih se, vi samo znate zbog čega, a mi ćemo ustanoviti to do najsitnijih detalja.
Zato je najpotrebnije da građani imaju priliku da vas, tako nepodobne i nesposobne da se obračunate sa kriminalcima, najgorim mogućim kriminalcima u ovoj zemlji, smene. Što će vam se i desiti na sledećim izborima, a vi ćete onda možda da razmišljate - trebali smo, mogli smo ovo, nije bilo spremnosti, nije nam neko dao, neko nam je zapretio prstom.
Radikalima, a pre svega Tomislavu Nikoliću i svima onima koji će biti spremni da od prvog dana iza rešetaka, na dugogodišnje robije, uz asistenciju svih onih koji moraju da rade taj posao, stave kriminalce, neće niko moći da preti i neće nas niko ucenjivati, zbog toga što je osnovni motiv našeg bavljenja politikom da kriminalci budu tamo gde im je mesto, a da pošteni svet u ovoj zemlji može da živi od svog rada.

Reč ima poslanik Blagica Kostić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku svog obraćanja želim da izrazim protest što predstavnik ministarstva nije ovde.
SPO smatra predložene izmene i dopune Zakona o suzbijanju organizovanog kriminala kozmetičkim, odnosno nesuštinskim. Naime, obaveza borbe protiv organizovanog kriminala preuzeta je potpisivanjem i ratifikovanjem Konvencije iz Palerma o borbi protiv organizovanog kriminala. Konvencija iz Palerma je osnov borbe protiv mafije i organizovanog kriminala u svim zemljama članicama UN.
Da bi naš tzv. Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala bio u duhu svetskih standarda i iskustava svih zemalja članica UN, da bi bio, pre svega, plodotvoran, neophodno je napraviti jednu suštinsku zakonodavnu izmenu - da specijalnog tužioca za organizovani kriminal bira Skupština Srbije, i to na mandat od četiri godine, po istim principima kao i tužioca za ratne zločine.
Sve dok specijalni tužilac zavisi od volje Republičkog javnog tužioca, a koji ga postavlja na vrlo kratak mandat, nema preduslova za efikasnu i uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala, a naročito u zemlji kao što je naša.
Uz sve to, neophodna nam je i tzv. tužilačka istraga, i to u celokupnom krivično-procesnom zakonodavstvu. Institut istražnih sudija je odavno prevaziđen i napušten u svim zemljama, čak i u Bosni. Verujem da ćete uzeti u obzir ove sugestije SPO i da će se uskoro naći okvir za njihovu primenu. Zahvaljujem.