Da li se još neki predsednik ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SPS, DS, G17, SRS i DSS.
Prvi ima reč narodni poslanik Milisav Petronijević, a neka se pripremi narodni poslanik Dragoljub Živković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS gospodin Dragan S. Jovanović, koji je izneo stav naše poslaničke grupe o predloženim dokumentima, zadržaću se više na Strategiji razvoja energetike Srbije do 2015. godine. Da ne bih ponavljao ono što je već ovlašćeni predstavnik naše grupe izneo, želim da nastavim tamo gde je on završio.
Želim da podsetim da mi Strategiju razvoja energetike posmatramo kroz našu politiku i naš program, politiku i program SPS-a. O ovom pitanju on je jasan i mi se zalažemo za tri stvari.
Prvo, da se razvojnom politikom obezbede uslovi da energetski potencijali proizvedu dovoljnu količinu električne energije za potrebe privrede i građana, a u određenim situacijama da se omogući izvoz, dakle, ulaganje u proizvodnju.
Drugo, da se sprovodi program restrukturiranja energetike, uz poštovanje socijalnih programa i kolektivnih ugovora za zaposlene i u tom smislu podržavamo nastojanja sindikata radnika EPS-a. I još nešto, znamo da je restrukturiranje potrebno, nužno, ali isto tako želimo da upozorimo da ga ne treba vršiti na način kako je to počelo u JAT-u, NIS-u itd.
Treće, da energetske kompanije moraju ostati u državnom vlasništvu i da se stoga Vlada odupre očiglednim nastojanjima da se kroz slabljenje ovih moćnih kompanija one dovedu u bezizlaznu situaciju i kao takve rasprodaju na pijaci.
Želim da podsetim da je kontinuitet naših zalaganja u ovoj oblasti još od prošle godine, kada je razmatran Zakon o energetici.
Naši predlozi su tada bili da se proizvodnja uglja posebno tretira u zakonu kao energetska delatnost, drugo, da se zakonom odredi da je energetika većinsko državno vlasništvo, treće, da se zakonom precizira da će se principi restrukturiranja, koji su povereni Vladi, vršiti po vertikalnom ustrojstvu, uz očuvanje delatnosti.
Još tada smo se zalagali da u zakonu nađe mesto organizovanje prema ovim principima, a tada to nije prihvaćeno i dobili smo uveravanja da će Ministarstvo, odnosno Vlada voditi računa o tome, i mi očekujemo da vode računa o ovakvom načinu organizovanja EPS-a.
Sledeće što želim da upozorim, imajući u vidu da je Beograd ne samo najveći potrošač, već i najveći proizvođač električne energije, želim da postavim nekoliko pitanja ministru i Vladi u odnosu na to.
Prvo, s obzirom na to da Strategija obuhvata na jednom mestu i kaže da energetsku privredu u Srbiji čine, da ne nabrajam sve, rudnici uglja. Naravno, Kolubarski basen sa 14% rezervi uglja je, posle Kosova, najveći basen, i to je područje Beograda, i to pitanje nas interesuje.
Imajući u vidu da je predviđeno Strategijom razvoja proširenje zapadnog polja, polja "Tamnava", zatim uvođenje novog površinskog kopa "C", povezivanje sa kopom "B" i otvaranje novog površinskog kopa, to je predviđeno Strategijom razvoja, i to kao prioritet.
Smatramo to logičnim i normalnim, ali želimo da postavimo jedno pitanje, o kome upozoravamo Vladu da mora da vodi računa, a to je pitanje: šta se događa sa stanovništvom koje se nalazi na tom prostoru, koje treba da se raseli, a i ono koje ostaje na tim prostorima. Vratiću se na to pitanje posle.
Drugo pitanje, elektroenergetika; s obzirom da je nejasno u Strategiji, to je završetak termoelektrane Kolubara "B", u Strategiji stoji da nastavak izgradnje, pa čak kaže ili nova, da li je tu jasno šta se događa sa termoelektranom "B" u Kaleniću, a čuli smo malopre da je već 40% izgrađena.
Smatramo da to treba da bude prioritet u skladu sa našim zalaganjem i da se usmeri pažnja na veći razvoj proizvodnje.
Još jedno pitanje sa stanovišta Beograda me interesuje, s obzirom da to ulazi u energetsku privredu, a to je industrijska energetika. S obzirom da se na jednom mestu u Strategiji govori o tome, doduše vrlo kratko, da su to izvori koji se koriste za proizvodnju tehnološke pare i toplotne energije za potrebe proizvodnih procesa i radnog prostora, šta se događa, ima li Ministarstvo, Vlada, strategiju kako da se ta toplotna energija još racionalnije iskoristi?
Znamo da je to dato lokalnoj samoupravi, ali ako država utvrđuje strategiju, mora da obaveže i nju. Uzmimo primer Termoelektrane Obrenovac. Trenutno toplom vodom zagreva Savu. Postojali su projekti toplovoda Obrenovac-Beograd. Uloženo je oko 20 do 30 miliona evra. Nova vlast u Beogradu je to zaustavila i dok je jedna prethodna to otvarala, ova vlast zatrpava te kanale, cevi rasprodaje itd. Kakav je stav Ministarstva? Znamo za primere Praga, koji se takođe na sličan način zagreva; rurska šina, koja ima čak 60 kilometara tog toplovoda. Da li može tom toplom vodom da se zagreva i Beograd?
Sledeće pitanje, mislimo da razvoj energetike ne podrazumeva samo proizvesti više uglja, više struje, već i mnogo veću brigu o stanovništvu, a to sam malopre rekao, koje je živelo na prostorima gde su nicali površinski kopovi uglja, kao i stanovništvu koje je ostalo da živi u nemogućim uslovima u okruženju velikih površinskih kopova i termoelektrana. Navešću primer opštine Lazarevac, Obrenovac, i delimično Lajkovac i Ub, ogromna prostranstva su uzeta tom stanovništvu, plodna zemlja, pošto su na tom lokalitetu značajni energetski potencijali, na kojima su se razvili veliki površinski kopovi za eksploataciju uglja, jedan snažan energetski sistem "Nikola Tesla" A i B i Veliki Crljeni. Kada je to u pitanju, opet dva pitanja. Prvo pitanje šta se događa sa stanovništvom koje je živelo na tim prostorima?
Želim direktno da pitam za naselje Vreoci. Vreoci su okruženi kopovima površinskim, sušarom za preradu uglja, fekalnim vodama, svim mogućim zagađivačima. Ostalo je jedno ostrvo. Da li je moguće razvijati energetiku samo posmatrajući jednu stranu, a sa druge strane ostaviti to stanovništvo da živi u izuzetno teškim uslovima? Mi tražimo da Vreoci kao naselje bude kompletno zbrinuto, a ne samo delovi koje zakačinju površinski kopovi.
Kada se radi o stanovništvu koje je ostalo da živi u nemogućim uslovima uzeću samo nekoliko primera. Malopre sam govorio o velikim površinskim kopovima u termoenergetskom sistemu "Nikola Tesla" A i B i Veliki Crljeni. Oni su postali značajan činilac degradacije životne sredine. Svakodnevno se izlučuju velike količine gasova, pepela, prašine i otpadnih voda koje zagađuju vazduh, zemljište, truju vodu. Plodna zemlja se uzima, a zatim ona koja ostaje je zatrovana. Voda je zatrovana ili je pak površinski kopovi odvuku. Konačno, vazduh je zatrovan jer sagorevanjem uglja u Obrenovcu i Velikim Crljenima stvaraju se ogromne količine pepela, koji delom izlazi kroz dimnjak, dok se preostale količine odlažu na deponije, a deponije se ne tretiraju na najbolji način, tako da se pri nepovoljnom pravcu vetra, a uvek je na tom području za nekog nepovoljan pravac vetra, celo područje zasipa velikim količinama pepela koji sadrži teške metale.
Imao sam priliku u nedelju da prolazim krajem Junkovci, Sokolovo, Veliki Crljeni, Stepojevac. Dan je bio, a svetla na kolima nisu mogla da pomognu da se prođe kroz ogroman oblak koji se nadvio na tim krajem. Država mora da zaštiti te ljude i to mora da bude sastavni deo razvoja energetike. Mora da obezbedi zdravu zemlju, zdravu pijaću vodu tom stanovništvu i zdrav vazduh. Dakle, to su sve naši primeri, naša viđenja, kako mi posmatramo strategiju razvoja energetike, za koja pitanja tražimo odgovore i naravno na kraju ćemo svoj sud dati prilikom glasanja.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Živković, a neka se pripremi narodni poslanik Milka Silajev.
Istovremeno, prenosim obaveštenje da će se nastavak 10. sednice Odbora za trgovinu i turizam, koja je bila zakazana za utorak 22. mart sa početkom u 10,00 časova, održati u četvrtak 14. aprila 2005. godine sa početkom u 10,00 časova, u sali na petom spratu.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine je planski dokument čije je donošenje predviđeno Zakonom o energetici, koji je Narodna skupština donela jula meseca prošle godine.
Zakonom o energetici predviđeno je da strategija razvoja energetike definiše dugoročne ciljeve razvoja pojedinih energetskih delatnosti, prioritete razvoja, izvore i način obezbeđivanja potrebnih količina energije, odnosno energenata, podsticajne mere za finansijska ulaganja u energetske objekte u kojima će se koristiti obnovljivi izvori energije, podsticajne mere za povećanje energetske efikasnosti, uslove, načine i mere za obezbeđivanje zaštite životne sredine i druge potrebne elemente za ostvarivanje ciljeva energetske politike, koji su inače, kao što znamo, definisani tačkom 4) pomenutog Zakona o energetici.
Na samom početku želim istaći značaj donošenja ovakvog dokumenta, s obzirom da energetika podstiče celokupni privredni razvoj. Predloženi dokument u suštini treba da trasira put koji bi obezbedio da se iz trenutnog stanja energetski sistem, koga čine energetski proizvodni sektori i sektori potrošnje energije i energenata do 2015. godine, dovede u kvalitativno novo stanje u kome bi ovaj sistem mogao ostvariti zahtevane ciljeve energetske politike. U isto vreme strategija mora biti bazirana na projektovanom realnom privredno-ekonomskom razvoju iz koga će proizaći realne potrebne u energetskom sektoru.
Pri izradi strategije autori su imali dva izuzetno velika ograničenja. Prvo, to je nepostojanje strategije privredno-ekonomskog i industrijskog razvoja Republike Srbije i, drugo, to je nepoznavanje statusa energetskih resursa, pre svega uglja, ali i instalisanih kapaciteta na teritoriji Kosova i Metohije.
Nakon čitanja strategije, dva su osnovna pitanja koja se mogu postaviti. Prvo, da li predloženi dokument odgovara zahtevima definisanim članom 5. Zakona o energetici? Drugo, da li bi realizacija ovako definisane strategije stvorila uslove za privredni razvoj na celoj teritoriji Republike Srbije?
Najvažnije primedbe koje bi se mogle staviti na predloženu strategiju razvoja energetike do 2015. godine jesu da je tekst veoma uopšten, suviše je prostora posvećeno opisu postojećeg stanja u energetici i analizi odredaba Zakona o energetici. Moram priznati da je taj deo strategije prosto briljantno urađen, ali ima mesta zaista za puno kritike jer tu projekciju razvoja ne vidimo onako kako smo očekivali.
Najveći broj neophodnih konkretnih odgovora koje je trebalo da da strategija i usvoji Narodna skupština ostavlja se za kasnije programe i dokumente koje će doneti Vlada.
Četvrta primedba je da predloženi tekst nije u potpunosti odgovorio zahtevima sadržanim u tački 5) Zakona o energetici, gde je definisano šta mora da sadrži strategija razvoja energetike. Končano, strategija ne govori ništa o učešću domaće mašinogradnje u izgradnji planiranih energetskih objekata. Jedan od najvećih nedostataka je što predložena strategija ne definiše podsticajne mere za finansijska ulaganja u energetske objekte u kojima će se koristiti obnovljivi izvori energije. To znači da se odredbe Zakona o energetici, koje se tiču statusa povlašćenih proizvođača toplotne i električne energije, ne mogu koristiti za poboljšanje kvaliteta energetskog sistema.
Inače, naravno da je ideja Zakona o energetici bila da se uvođenjem takvih instrumenata obezbedi povećana efikasnost i efektivnost sistema, da se on modernizuje, ali nedostatkom podsticajnih mera dobre ideje, sadržane u Zakonu o energetici, neće se iskoristiti ili ćemo dobiti te mere naknadno odlukom Vlade, ali bez usvajanja u Narodnoj skupštini, što takođe predstavlja problem. Takođe, nisu definisane ni podsticajne mere za povećanje energetske efikasnosti, što se ovog puta može staviti na dušu Agenciji za energetsku efikasnost, jer je na osnovu člana 147. Zakona o energetici ova agencija bila dužna da to učini u toku postupka pripreme strategije razvoja energetike. Moram da priznam, ispada da je dokument koji je predložen od strane Vlade na usvajanje Skupštini u stvari predlog Ministarstva za energetiku, a ne Vlade, zato što je, po meni, prilično očigledno da u pravljenju ovog dokumenta, sem Ministarstva energetike, druga ministarstva nisu učestvovala, što nije dobro, jer pretpostavljam da je za definisanje podsticajnih mera za finansijska ulaganja u objekte elektroprivrede, koji koriste obnovljive izvore energije i u objekte kod kojih se povećava stepen energetske efikasnosti, Ministarstvo finansija trebalo da uzme učešća.
Dakle, na ovaj način ostavlja se mogućnost Vladi da programom ostvarivanja strategije definiše ove mere, ali bez odluke Narodne skupštine o tome, što je bilo predviđeno Zakonom o energetici.
Primedba se može staviti i na organizaciju javne rasprave. Naime, Predlog Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine bio je izložen javnim raspravama u javnim preduzećima EPS i NIS i na zajedničkoj sednici Privredne komore Srbije i Vojvodine, a javna prezentacija je obavljena na stručnom skupu energetičara Srbije – Elektrane 2004. godine.
Može se primetiti da u javnoj raspravi nisu učestvovale regionalne privredne komore i opštine. To može značiti da interesi pojedinih regiona i opština nisu u dovoljnoj meri uzeti u obzir, zbog čega predložena strategija, po našem mišljenju, ne obezbeđuje uslove za ravnomeran privredni razvoj i povećanje konkurentske sposobnosti privrednih subjekata u regionima sa nedovoljno razvijenom energetskom infrastrukturom.
Kao primer iznosim problem gasifikacije južne Srbije, iznet na sastanku Saveta za privredni razvoj juga Srbije u Leskovcu, na kome je bio prisutan i gospodin Naumov, ministar rudarstva i energetike. Zahvaljujem mu se javno na tome što je odvojio vreme i prisustvovao tom sastanku.
Savet za privredni razvoj juga Srbije, regionalne privredne komore Jablaničkog i Pčinjskog okruga, u proširenom sastavu, na prvoj sednici održanoj 26. februara 2005. godine, u čijem je radu, pored članova Saveta, učestvovao i gospodin ministar Radomir Naumov, kao i njegovi saradnici, generalni direktor NIS-Energogasa, gospodin Milutin Prodanović, i tehnički direktor "Jugoros-gasa" Beograd, gospodin Slobodan Ćirić, razmatrao je pitanje gasifikacije južne Srbije i tom prilikom konstatovao sledeće: prvo, da jug Srbije trenutno nema dovoljno energenata i da je to jedan od najozbiljnijih limitirajućih faktora njegovog privrednog razvoja u narednom periodu; drugo, da je u ovom delu Republike Srbije, s obzirom na prisutni nedostatak energenata, došlo do nekontrolisane seče drvne mase, kao i neracionalne upotrebe električne energije za potrebe niskotemperaturnih procesa, pre svega za grejanje, i nedovoljne zaštite ekoloških resursa, što bi se gasifikacijom znatno umanjilo; treće, da je, s obzirom na izražen nedostatak energenata u privredi juga Srbije, kao i zbog njegovog strateškog položaja, neophodno što pre prisupiti gasifikaciji, što bi doprinelo većoj konkurentnosti preduzeća i ubrzanju privrednog razvoja ovog prostora.
Na osnovu diskusije i navedenih konstatacija, Savet za privredni razvoj juga Srbije, regionalne privredne komore Jablaničkog i Pčinjskog okruga, doneo je sledeći zaključak: stvaranje mogućnosti korišćenja prirodnog gasa, kao komparativno najekonomičnijeg energenta, od ogromnog je značaja za dalji razvoj ovog dela Republike Srbije, te iz tih razloga privrednici i stanovništvo Jablaničkog i Pčinjskog okruga podržavaju predlog ministra za rudarstvo i energetiku da Vlada Republike Srbije, preko Ministarstva za rudarstvo i energetiku, stvori uslove da se u Strategiju energetskog razvoja Srbije, kao jedan od prioriteta, uvrsti izgradnja magistralnog gasovoda Niš - Leskovac - Vranje, kao deo realizacije projekta gasifikacije juga Srbije.
Ovoga puta mi očekujemo ga će gospodin ministar da potvrdi ove navode i da se složi da gasifikacija juga Srbije, odnosno da ovaj magistralni gasovod Niš - Leskovac - Vranje treba da uđe kao jedan od prioriteta. Mi smo svesni da izgradnja podzemnog skladišta u Banatskim Dvorima i magistralnog gasovoda Dubnica - Dimitrovgrad - Pirot - Niš treba da budu prioriteti, jer se tiču efikasnog i pouzdanog funkcionisanja sistema.
Ali, mi očekujemo da se izgradnja magistralnog gasovoda Niš - Leskovac - Vranje ne odlaže za period nakon izgradnje ova dva važna objekta, nego da se njegovoj izgradnji pristupi u isto vreme kada se gradi i gasovod Dubnica - Niš.
Na kraju, želim da istaknem nekoliko dobrih rešenja, po mom mišljenju, u Predlogu strategije. To su predlozi za formiranje saveta za energetiku, koji ima zadatak da prati i upravlja reformama u energetici i prati realizaciju strategije razvoja energetike Republike Srbije.
Takođe, vredan pohvale je i predlog, iznet u strategiji, da se osnuje institut za energetiku koji, po našem mišljenju, nedostaje Srbiji. To je takođe dobra ideja koju mi podržavamo, ali ovoga puta postavljamo pitanje da li postoji koordinacija između Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine.
Treće, takođe je vredno pohvale i insistiranje na uspostavljanju nove savremene tehničke regulative, propisa i standarda za energetske tehnologije, gde, nažalost, u odnosu na Evropu, poprilično kasnimo.
Ovde želim da ukažem na ozbiljne finansijske probleme koje ima Savezni zavod za standardizaciju. Obavljanje ozbiljnih poslova koji se nalaze pred ovim zavodom nije moguće bez ozbiljnije finansijske podrške kojom bi se finansirali projekti uspostavljanja nove tehničke regulative.
Dakle, zaključiću, poslanički klub DS-Boris Tadić ne može da glasa za predloženu strategiju, s obzirom da, po našem mišljenju, ona u sebi sadrži nedostatke koji su problem i zbog toga dokument treba vratiti Vladi na doradu.
Sasvim na kraju, što se tiče predloženog sastava Saveta Agencije za energetiku, Agencija za energetiku je regulatorno telo, kako smo već čuli u diskusiji prethodnika, koje imaju gotovo sve zemlje Evrope, pa i zemlje u okruženju. I Albanija ima regulatorno telo i agenciju. Savet Agencije za energetiku je izuzetno važno telo.
Mi stavljamo primedbu na predloženi sastav. Od pet predloženih kandidata, četvoro je iz EPS-a. Nema čoveka koji se profesionalno bavi naftom i gasom. Dalje, zaslužuje primedbu predloženi na tom spisku peti kandidat koji je ispunio uslove za penziju - 1940. godište, radi se o ženi. Mislim da je trebalo ići sa mlađim osobama. Dakle, DS ne može glasati ni za predlog kandidata za Savet Agencije za energetiku.

Reč ima narodni poslanik Milka Silajev, neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo poslanici, davno ili malo ranije vršena su ispitivanja - resursi zemlje Srbije i rečeno je da Srbija ima položaj, ima zemlju i ljude. Što se tiče energije, ne samo da imamo iluziju da smo bogati, štednja je ono na čemu se apsolutno mora potencirati, država mora da ima program štednje. Ne sme da u svaki proizvod sa 30% cene učestvuje energija. Za evropske zemlje je to daleko manje, orijentaciono 10%. Prema tome, neophodna je velika reorganizacija sistema i psihološki prilaz našeg naroda da je potrebno štedeti energiju. Sada bih prešla na strategiju, iz koje proizilazi i reorganizacija sistema, i stvaranje Agencije i donošenje zakona o prestanku važenja prethodnog zakona. Pozicija javnog sektora energetike i rudarstva u Srbiji je jedna od težišnih tačaka naredne faze ekonomskih reformi u Srbiji.
Dalji razvoj održivog ekonomskog sektora mora se tražiti u merama decentralizacije, demonopolizacije i racionalizacije, na bazi evropske konkurentnosti i restruktuiranja, koja leži u osnovi svih međunarodnih i evropskih zakona, prema nosiocima reformi u Srbiji. Na ekonomični izvor finansiranja i funkcionisanja energetike nakon demokratskih promena u 2000. godini do sada, normalno, uticale su donacije i neki krediti, ali oni su već presahli.
Društvo je suočeno sa obavezom da se energetski izvor osposobi i podigne na viši tehnološki nivo i organizaciono unapredi i postavi na samostalnu osnovu, u skladu sa principima regionalnog, balkanskog, evropskog tržišta, a u interesu građana i društvo u celini. Restrukturiranje energetskog sektora je sastavni deo ekonomskih reformi i kod svih zemalja u tranziciji predstavlja pripremu za tržišno osamostaljivanje i privatizaciju dela energetskog sektora, a u cilju veće efikasnosti i tržišne transformacije sistema.
Do sada su sve vlade, a naročito posle demokratskih promena, naglašavale promenu, ekonomske transformacije i restrukturiranja ovog sektora, ali nijedna nije bila spremna da zagrize tu kiselu jabuku.
Politička demagogija i populizam udaljavali su nas sve više od glavnih problema reforme energetike, uporedo sa političkim krizama i predizbornim kampanjama. Međutim, trebalo bi da je tome došao kraj.
Neophodan uslov za reformu energetskog sektora je finansijska podrška međunarodne zajednice. Promene koje predstoje u reformi energetike biće bolne, a takve su bile u čitavom svetu. Primer za to je engleski neoliberalni pristup, sa urgentnim gašenjem rudnika, koji je napravila gospođa Tačer.
Naš pristup treba da bude postepen i postepeno izdvajanje sporednih delatnosti, zatim dekomponovanje velikih sistema, kao što su EPS i NIS. Na taj način smanjuju se troškovi poslovanja i broj zaposlenih normalno, a to u saradnji sa sindikatima koji treba da podrže reformu, tako da bi došla do izražaja kooperacija, partnerstvo, a ne konfrontacija.
U svetu su na delu procesi globalizacije tržišta, decentralizacije i privatizacije energetskog sektora. Taj proces treba da počne i kod nas i tu je nacionalna strategija o dugoročnom razvoju energetike Republike Srbije vrlo važna.
Energetika ne sme da uđe u privatizaciju kao puki predmet trgovine najmoćnijih međunarodnih lobija ili multinacionalnih kompanija, sa ciljem da se kupi tržište, a na štetu zaposlenih građana Srbije, kao i društva u celini.
Uvažavajući tekuće i moguće privredno-ekonomske okolnosti u zemlji i u okruženju, dokumentom strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine definišu se dokumenti za utvrđivanje strategije razvoja, pa su predloženi sledeći ekonomski mogući i energetski opravdani prioriteti za usklađivanje rada energetskih sektora Srbije. I to, potreban je kontinuitet u tome, u kome predviđene mere i aktivnosti za značajno poboljšanje treba da postoje, i to tehnoloških i operativnih performansi i postojećih energetskih izvora putem detaljnih remonta, modernizacije i revitalizacije termoelektrana, hidroelektrana, rudnika uglja i sistema prenosa i distribucije rafinerije, gradskih toplana, industrijskih energana.
Neophodna je racionalna upotreba energije i povećanjem energetske efikasnosti. Tu su predviđene mere i aktivnosti za značajnu supstituciju električne energije, za zadovoljavanje toplotnih energetskih usluga u sektorima domaćinstva i javne komercijalne delatnosti, zatim za smanjivanje sopstvene potrošnje pri proizvodnji i gubitaka pri distribuciji električne i toplotne energije, i za povećanje efikasnosti korišćenja energije.
Selektivno korišćenje novih i obnovljivih izvora energije i energetski efikasnije tehnologija uređaja, u okviru kojih su predviđene mere i aktivnosti za intenzivnije korišćenje biomase i iskorišćenje preostalog hidro potencijala, a posebno za gradnju malih hidroelektrana. U zemlji je bilo mnogo inicijativa za pravljenje vršnih elektrana na rekama, ali država to nije dozvoljavala, što je bila šteta, i to sada mora da se ponovo koristi.
Istovremeno sa organizovanjem, istraživanjem i korišćenjem geotermalnih izvora, ima mnogo primera u Srbiji gde se topla voda ne koristi, a to je žalosno, pa moraćemo više da štedimo i da to bude iskorišćeno, kao i da organizujemo masovno korišćenje sunčeve energije za decentralizovanu proizvodnju toplotne energije.
Dalje, racionalna upotreba kvalitetnih energenata, povećanje efikasnosti u proizvodnji, transportu i distribuciji električne energije, a posebno toplotne energije, gde su nam gubici po običaju veliki, i to posebno toplotne energije na mestima obavljanja toplotnih energetskih usluga u sektorima industrije, domaćinstva i javne i komercijalne delatnosti.
Neophodna je diverzifikacija izvora i pravaca snabdevanja naftom, prirodnim gasom, intenziviranje istraživanja nafte i gasa u zemlji i inostranstvu, i za to naše firme poseduju veliko iskustvo u tom pravcu i to treba i dalje intenzivirati, u skladu sa ekonomskim mogućnostima energetske privrede i ekonomski opravdanim uvozom kvalitetnih energenata.
Zatim, postepeno uvođenje tehnološki pouzdane, energetski efikasne i ekonomski izvesne i ekološki prihvatljive tehnologije, uključujući povećano korišćenje obnovljivih resursa i tehnologije sa prirodnim gasom za spregnutu proizvodnju električne i toplotne energije. Selektivno korišćenje novih obnovljivih izvora energije, sa ciljem usporavanja stope rasta uvoza energenata, smanjivanja negativnog uticaja na okolinu, a o čemu je bilo reči kod prethodnih govornika.
Takođe, otvaranje jedne dodatne aktivnosti za domaću industriju i zapošljavanje lokalnog stanovništva, uključujući i prilagođavanje praksi i regulativi EU u ovoj oblasti. Strukturno reorganizovanje vertikalno organizovanih i integrisanih javnih energetskih preduzeća i stvaranje ambijenta za tržišno poslovanje energetskih subjekata, sa tako regulisanim cenama energenata za normalno prirodne monopole, koji uvažavaju opravdane proizvodne troškove i omogućuju ulaganja u razvoj i stvaranje fonda za zaštitu najsiromašnije grupe građana.
Stimulisanje naučno-istraživačkog rada, usmerenog obrazovanja i usavršavanja kadrova, zasnivanje tehnološko-razvojnih programa za potrebe energetske privrede, uključujući i domaću mašino i elektro gradnju, kao i potrebe obavljanja specijalizovanih hidroenergetskih delatnosti usluga.
Osnovni mehanizmi državnog uticaja na tržišno poslovanje i povećanje finansijske stabilnosti energetskih subjekata i iskorišćenje razvojnih potencijala energetske privrede za dostizanje održivog socio-ekonomskog razvoja zemlje treba da se sprovodi kroz: uspostavljanje racionalnog tržišnog ambijenta, usklađivanje tarifne i cenovne, poreske, carinske i antimonopolske regulative, kao i merama za strukturno reorganizovanje energetskih preduzeća i efektivniji nadzor i upravljanje nad društvenom imovinom u energetskoj privredi; uspostavljanje nove - savremene tehničke regulative, propisa i standarda za energetske i tehnološke delatnosti i uspostavljanje posebnih instrumenata za stimulisanje aktivnosti za racionalnu upotrebu i efikasnije korišćenje energije, uključujući i formiranje tela za praćenje i upravljanje reformama u energetici i realizaciju strategije razvoja energetike.
Postizanje dogovora za pristup Srbije u celini svoje teritorije u energetsku Zajednicu zemalja jugoistočne Evrope, čije se osnivanje očekuje u 2005. godini i na kome se intenzivno radi, čak je i jedna delegacija poslanika odavde, a bila sam u toj delegaciji, bila u Bukureštu na maloj obuci poslanika zemalja jugoistočne Evrope o značaju formiranja takve jedne zajednice.
Dalje, utvrđivanje podloga za ratifikaciju Kjoto Protokola i naših obaveza koje proističu iz njegove implementacije u našu regulativu i praksu, uključujući i institucionalno organizovanje za naše učešće u korišćenju olakšica koje omogućuje primena Kjoto Protokola.
Stimulisanje i podržavanje strateških inicijativa u domenu investicija u nove energetske izvore, odnosno tehnologije i energetski efikasne uređaje i opremu za korišćenje energije.
Mere finansijskog podsticaja za privatna ulaganja u ekonomski-efektivne programe energetske efikasnosti i selektivno korišćenje novih obnovljivih izvora energije, uključujući i mere za osnivanje nacionalnog fonda za navedene projekte.
Sprovođenje politike socijalne zaštite najsiromašnije kategorije stanovništva mora da bude obaveza ove države i čitavog sistema. Normalno je da se o tome mora voditi računa.
Potpuno sprovođenje odgovarajućih reformi u energetskom sektoru Srbije nameće obavezu resornom ministarstvu i relevantnim ministarstvima Vlade da, osim navedenih mera, utvrde i odgovarajući programski instrument, a pre svega: Program za racionalnu upotrebu energije i povećanje energetske efikasnosti; Program za korišćenje novih i obnovljivih izvora energije, zatim Program za zaštitu životne sredine i Program naučnog i tehnološkog razvoja u energetskim delatnostima Srbije, uključujući i sistem energetske statistike.
Statistika je nama strahovito bolna tačka, celoj zemlji. Nijedan relevantni dokument niste u stanju da donesete ako nemamo dobru statistiku, a Srbija je po tome poznata. Nešto mora u tom procesu da se menja. Statistika mora da bude dobra i da se vodi korektno, jer se na bazi statistike prave trendovi, a na bazi trendova prave se planovi.
Pri tom program za zaštitu životne sredine i program naučnog i tehnološkog razvoja u energetskim delatnostima moraju biti u programu usklađivanja Srbije sa EUROSTAT sistemom.
Dakle, u skladu sa društveno-ekonomskim reformama u Srbiji i pozitivnim efektima reforme energetskog sektora Srbije, očekuje se stvaranje povoljnog ambijenta za doslednu realizaciju navedenih prioriteta, uključujući i dva dodatna prioriteta. To su vanredno-opcioni prioritet, u okviru kojeg su obrazložene mere za urgentnu gradnju novog energetskog izvora, sa gasno-parnim ciklusom za spregnutu proizvodnju električne i toplotne energije, kako bi i energetski sektor podržao scenario intenziviranja proizvodnih i uslužnih delatnosti i aktivnosti, jer je perspektiva Srbije u uslugama; ne u velikoj proizvodnji, nego u uslugama.
Na taj način bi se povećao rast standarda građana i tako stvorili preduslovi za dostizanje prosperitetnog ekonomskog razvoja zemlje i našeg pridruživanja Evropskoj uniji.
Za ovakav scenario ekonomskog razvoja predviđeni su prioriteti kapitalnih ulaganja u objekte za proizvodnju električne i toplotne energije, delimično novih i zamenskih izvora, zatim ulaganje u sektore gasa, nafte i uglja, nove transportne pravce i izvore snabdevanja, u razvoj mreže za distribuciju i povećanje broja individualnih potrošača gasa.
U okviru ovog prioriteta predviđena su ulaganja u izgradnju manjeg broja gradskih toplana srednje snage, na gradski otpad, odnosno toplana u gradovima, koji gravitiraju rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom, uključujući ulaganja u nove termoelektrane na bazi lignita.
U tako stvorenim uslovima ekonomskog prosperiteta, osim sopstvenog ulaganja domaćih finansijski ojačanih energetskih subjekata, očekuju se i privatna i strana i mešovita ulaganja u navedene objekte.
Dakle, strategija razvoja do 2015. godine predstavlja viziju puta naše energetike. Njome je predviđeno da se u narednih desetak i više godina uspostavi kvalitativno potpuno novo stanje za obavljanje energetskih delatnosti, uz istovremeni razvoj energetskih subjekata. Predviđen je i novi zakonodavni, institucionalni, strukturno-organizacioni i ekonomski poslovni okvir.
Ništa manje značajno nije ni vizija o uključenju naše energetike u regionalne i panevropske integracije. Osnovne premise ovog dokumenta su izvedene na bazi procene trenda privredno-ekonomskog razvoja Srbije do predviđenog perioda 2015. godine. Potenciram da su uzeti egzaktni pokazatelji, koji su uvažavali naše trenutne privredne mogućnosti i trendove privrednog razvoja zemlje.
Uvažavajući realnost, a posebno tehnološko stanje celog energetskog sistema zemlje, strategija sagledava usklađeni razvoj proizvodnog sistema sa energetskim potrebama sektora potrošnje, i to sa maksimalnim troškovima koje naše društvo treba da plati da bi imalo normalno snabdevanje energentima.
Osim toga, strategija predviđa reorganizovanje vertikalno integrisanih javnih energetskih preduzeća i stvaranje ambijenta za njihovo tržišno poslovanje. Njome su sagledane i cene energenata, koje su regulisane tako da uvažavaju opravdane troškove proizvodnje, omogućavaju ulaganja u razvoj, ali isto tako i stvaranje fonda za zaštitu najsiromašnije grupe građana.
Restrukturiranje velikih energetskih sistema predstavlja prioritet u daljem sprovođenju strukturnih promena srpske privrede i države. Taj proces treba da se obavlja pred očima javnosti, a u skladu sa prihvatljivim principima, kako za Vladu, tako za stručno rukovodstvo kompanije, kao i za sindikate. Samo takav tripartitni sporazumni koncept restrukturiranja može biti održiv i dati odgovarajuće razvojne rezultate.
G17 će podržati strategiju, kao i prethodna dva zakona, a nadam se da je shvaćena svrha i cilj i strategije i ova dva zakona, da je to neophodno za Srbiju, da je potreba da se na ovom području Balkana ta oblast reguliše u skladu sa svim ostalim balkanskim zemljama, i normalno to je jedan vid pridruživanja Evropi. Hvala.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a neka se pripremi Radmilo Milošević - Baja. Izvolite, gospodine Vučiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS, kao najveća opoziciona, i ne samo opoziciona, već najveća stranka u Srbiji uopšte, neće glasati za set predloženih zakona.
Znam da to vas ne sekira. Najviše vas sekira kada vam daju manje šećera ovde uz kafu, ili malo više, pa vam to baš ne odgovara, a to što vam birači svakoga dana sve više okreću leđa, znam da vas preterano i ne interesuje.
Mi smo u Srbiji danas u jednoj prilično čudnoj situaciji, pokušavaju da nam nametnu neke nove dogme, kao što smo svojevremeno imali komunizam i jugoslovenstvo, tako danas u svakoj drugoj rečenici, ko god da se obrati, bilo ministar, bilo neki poslanici koji podržavaju Vladu, pa do onoga što gledamo svake večeri od pola osam na dnevniku TV Srbije, možete da čujete jedno te isto, a to je - evo, još samo malo, ulazimo u Evropu.
A to što narod nema hleba da jede, to što ljudi žive sve teže - to nikoga ne interesuje. Ali, oni su uveli novi dogmu, ako neko nešto kaže protiv toga, treba ga spaliti na lomači. Tako ako ste primetili poslednjih mesec dana, oni koji pažljivo prate dnevnik TV Srbije, na početku dnevnika se pitaju da li smo mi to negde sa Švajcarskom, a na kraju dnevnika shvate da smo mi odavno prevazišli Švajcarsku, pa samo ne znaju ko da nam bude pandan na kugli zemaljskoj, pošto toliko dobro živimo, toliko nam je lepo u Srbiji, toliko dobru Vladu imamo i toliko dobru vlast da uopšte ne znamo zašto se iko buni i za šta će nam opozicija.
Pa, jeste, kažem, najbolje je da izbora ne bude, ovako kako vam je Solana to lepo saopštio - nemoj da vas radikali pobeđuju tako lako i bez muke, pa možete sada vi da napišete u ovom ustavu što ga pišete već godinu ili dve, pa ćete još tri ili četiri, koliko vam bude trebalo, e da napišete - doživotno vladate, ne morate da se brinete, opozicija nije ni potrebna. Je l' tako?
Kao što je drug Tito radio. Znam da ste vi time najzadovoljniji i ovakvo oduševljenje kod poslanika vlasti ništa nije moglo da izazove sem nade da bi mogli doživotno da ostanu u svojim foteljama.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi u SRS smatramo da ovde, i kada je bilo reči o energetici svojevremeno, i kada je reč o tehničkim zakonima danas, ili o onima koji najavljuju stratešku borbu države Srbije za drugačije odnose i za povoljniji položaj unutar energetske sfere, ključni problem nije pomenut.
Mi ćemo danas o njemu da govorimo. Ne da govorimo onako - mi ni sami sebe ne razumemo, niti nas iko drugi razume, a onda smo mnogo stručniji i važni, već ćemo da govorimo narodskim jezikom, onim koji građani Srbije dobro razumeju, o onome što prihvataju i razumeju kao najveći problem danas u našoj zemlji.
Najveći problem u sferi energetike, u sferi ministarstva koje pokriva gospodin Naumov, upravo jeste korupcija i kriminal. Korupcija i kriminal danas vladaju ovim društvom, vladaju u ovoj zemlji. Korupcija i kriminal danas vladaju u energetskoj sferi. Korupcija, kriminal i mafija vladaju u telekomunikacijama. Korupcija i kriminal vladaju u finansijskoj sferi. Korupcija i kriminal, nažalost, vladaju u sferi kulture. Korupcija i kriminal vladaju u sferi sporta, u svim sferama društvenog života vladaju korupcija, kriminal i mafija.
To je suštinska stvar protiv koje građani Srbije hoće da se bore, ne bi li sebi i svojoj deci obezbedili neuporedivo bolju budućnost. Ovde se nameće pitanje, želeo sam to da pitam gospodina predsednika Narodne skupštine, pretpostavljam da još nije završio sa kafom i cigaretom ispred, ali to pitanje postavljam i vama narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini: zašto, suprotno Poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije, nikada nismo razmatrali izveštaj o radu anketnog odbora koji smo formirali da bismo utvrdili činjenično stanje u vezi sa, neki bi rekli navodnim, mi bismo rekli stvarnim, malverzacijama u Elektroprivredi, NIS-u, svejedno, u sferi energetike i finansijsko-bankarskim poslovima povezanim sa, pre svega, trgovinom u elektroenergetskoj sferi?
Zašto nikada taj izveštaj nije došao na sednicu Skupštine? Hoćete da vam kažemo zašto? Zato što smo do izveštaja došli preglasavanjem, zato što su poslanici vlasti i oni koji ih podržavaju, njih trojica, a jedan iz vlasti nije hteo da se saglasi sa njihovim izveštajem da ništa nije bilo, a možda je i bilo, a i ako je bilo nije ništa strašno, ali to će neko drugi da utvrdi, pa ćemo da iznajmimo nezavisne oditorske kuće, pa će to oni negde da kažu, a možda i neće, a sve u svemu da bude "pojeo vuk magarca". To je izglasala većina i nemamo ništa protiv.
Još jedan predstavnik opozicione stranke i ja, kao predstavnik najveće stranke u ovom parlamentu, bili smo preglasani. Bili smo preglasani i to na poluprevaru, jer nam je rečeno kako nas je obavestio šesti član komisije iz Nove Srbije, koji je obavljao taj zadatak kao i svi mi, nije mogao da dođe na tu sednicu, a nama nije rečeno da zbog smrtnog lučaja čovek nije mogao da dođe na sednicu. Je li tako, gospodine Mihajloviću?
Rečeno nam je da zbog smrtnog slučaja nije mogao da dođe, ali to smo saznali tek dva dana naknadno, a nekome je bilo potrebno da se usvoji ovakav izveštaj, da bi se zaboravilo i da niko nikada ne bi mogao da kaže da je bilo tu bilo kakvog lopovluka, bilo kakvog kriminala.
Pošto ovde postoji još jedna dogma koju svaki put slušamo, posle demokratskih promena 2000. godine, pa posle demokratskih promena 2000. godine, ne razumem šta to znači, ali znam da građani znaju da su bile lopovske i sada ću svaki put, kako budete tako nešto izgovarali, reći - posle lopovskih promena 2000. godine imali smo sledeće stvari.
Dakle, u skladu sa lopovskim promenama, lopovi su zauzeli ključne funkcije u državnoj vlasti i krenuli u obračun sa onim što je pripadalo društvu i državi. Krenuli su u obračun sa onim što su građani Srbije gradili, što su izgradili, što su uradili decenijama pre toga. Krenuli su u sveopštu otimačinu, rekao bih, na jedan prikriven način, dobro organizovan, onako kako to mafija radi, zaista ekspertski način.
Reč je o ljudima koji su veoma obrazovani, koji nisu za potcenjivanje, reč je o ljudima koji su majstori svog lopovskog zanata i koji su to činili na način da vrlo teško možete da im ustanovite krivicu. Samo je nekoliko slučajeva, u kojima je potpuno jasno i za svakog laika, koliko je država Srbija opljačkana. Kada kažem nekoliko slučajeva, ti slučajevi vrede nekoliko miliona dolara, da ne mislite da je u pitanju pljačka od 10 dinara ili 10 evra, ili 100 hiljada dinara.
Ne, u pitanju je pljačka od nekoliko desetina miliona dolara, koja je lako dokaziva i očekujemo da valjda tužilac reaguje, pošto znaju da je mafija danas u kohabitaciji sa svim vidovima i nivoima vlasti, a onda tužioci to drže u fioci, pa čekaju da se nešto završi, da se nešto okonča, pa će onda, kada dođe do promene vlasti ili kada radikali dođu na vlast, onda će da izvuku to iz fioke da bi se dodvorili novoj vlasti, da bi pokazali - e, sada ćemo da gonimo lopove, pošto do juče lopove nismo hteli da gonimo.
Pročitaću vam samo deo izveštaja koji nije mogao da postane sastavni deo izveštaja, pošto znam da nikada neće doći na dnevni red. Bilo bi dobro za građane da čuju o čemu je reč, a onda ću posvetiti malo pažnje i pokazati vam neku novu dokumentaciju za koju do sada niste čuli, koju do sada niste videli, pa da mi posle toga, gospodine ministre, ogovorite kako je moguće da se takav lopovluk pod plaštom i pod pokrivačem sadašnje vlasti sprovodi, a da niko ne reaguje.
Možemo da počnemo o tome odmah. Naime, ovde imam izveštaj iz NIS-a. Nećemo otkrivati izvor, ali sa tačnim brojevima faktura i pojedinim fakturama. Naime, Vlada Republike Srbije je dozvolila da se u 2004. godini na ime reklama, oglašavanja, potroši sedam miliona dinara. Znate li koliko je potrošeno? Potrošeno je 57.513.727 dinara i 89 para. Tačno.
Sada da čujete, dragi moji prijatelji, na šta se taj novac troši i kako to izgleda. To je javno preduzeće, državno je vlasništvo. Država je odgovorna za funkcionisanje i ponašanje, u skladu sa zakonom i u skladu sa interesima građana. Sada ćete da vidite gde se i kako peru pare, jer ćete morati da mi objasnite koji to spot, a nije umetnički film, košta 1.641.000 dinara.
Objasnite mi, gospodine ministre, svi učestvujemo u kampanjama, svi imamo sve bolje i sve skuplje spotove, došla neka bolja vremena, kako kažete, pa niko nikada nije platio preko 300 hiljada set spotova u dinarima, a ne jedan spot 1.641.000 dinara. Evo, na primer, emisija "Svet nafte", ne znam ni koja je to emisija, da budem iskren, pretpostavljam da ide na nacionalnoj televiziji, možda ide i negde drugde. Kaže - broj fakture 44130 DU-676 od 10. marta 1.824.750 dinara; 4414 DU-633 od 16. januara 2004. 1.307.100 dinara. Slušajte sada. Za 3. mart 2004. imaju dve fakture. To su 44123 DU-641 i 11124 DU-642. Jedna na 1.741.080 dinara, a druga na 1.611.000 dinara. Čak 3.400.000 dinara za jednu emisiju. Alo, ljudi, o čemu je ovde reč?
To ima za svaku nedelju koliko hoćete i svaki put su neki različiti i čudnovati iznosi na 0,89 para. Kako su to izračunali, niko živi to ne zna, ne može ni da sanja. Reč je o NIS-u. Posle ćemo da pričamo kako smo došli do NIS-a i koga ova vlast postavlja za v.d. generalnog direktora, jednoga od kumova. Čućete koga. Kuma mafije Vojina Lazarevića.
E sada, šta kažu. Dizajn panoa košta 312 hiljada dinara. Neko nacrtao kako da izgleda pano od 312 hiljada. Kaže - TV spot, evo ga ovde, 20. juli 2004 – 1.305.000 dinara. Da li to toliko vredi, gospodine ministre. Neće narod izgleda da ide na pumpe, nego će da sipa u prodavnicama sokova valjda gorivo, pa zato treba tolika reklama i toliko da koštaju spotovi. Dakle, prekoračeno za negde 50 miliona.
Sada dolazimo na nešto što je zanimljivo. Ima troškova koji nisu uopšte bili predviđeni planom za 2004. godinu; gospodine ministre, sve ću vam dostaviti da proverite.
Neplanirani troškovi, kaže ovako, olimpijske igre - rvanje, tri miliona. Sponzorstvo i donatorstvo, ali nepredviđena, ne govorim za ona koja su vam predviđena, nego govorim o onome što je preko sume novca, ona nepredviđena vam govorim.
Kaže, autotrke milion, 18.05.2004. godine, 45/82 DU 1416. Nije smešno, gospodine ministre, tužno je. Kaže, koncert - Sava centar, kakve koncerte ima u Sava centru da plaćaju, nisam čuo za koncert NIS-a. Kaže, drugi koncert u Sava centru, pa kaže, bokserski klub, pa biciklističke trke, nisam znao da je i za bicikle potrebna nafta.
Doći ću do najstrašnijeg što ću da pročitam. Kaže dalje, studentski karate šampionat 1.800.000, a onda neki specijalni koncert, dame i gospodo, koncert u Sava centru, uplata 29.06. 2004. godine, 45/239 DU 2164. Koncert plaćen 2.915.508 dinara. Cela sala, sada smo je iznajmljivali, da kupujete, i da jedete i da pijete, sa svim osvetljenjima, sa svim mogućim, pa košta 300.000 dinara, a šta košta, gospodine ministre, 2.915.508 dinara u Sava centru, šta to košta?
Nastavljamo dalje, autotrke, olimpijske igre - Atina. Odbojkaški savet, evropsko prvenstvo, košarka, sponzorstvo "Rodić", a sada atletski klub "Vojvodina" 7.200.000.
Reći ću naknadno i zašto, kao i zašto plivački klub; zato što jednog od direktora sin pliva tamo, imenom i prezimenom, da ne bude da sam izmislio, pokazaću vam i dokument, reč je o direktoru Naftagas prometa Bošku Vučureviću, njegov sin tamo igra, u stvari trenira plivanje, i zbog toga 1.200.000, lepo pliva. Sedam miliona i 200.000 za atletski klub "Vojvodina", a narod i građani Srbije ne znaju i nemaju hleba da jedu. Šta to košta tamo toliko, to su državne pare, da li je to državni interes, da li ste to predvideli ili niste? Niste, gospodine ministre, ovo su vam ovi nepredviđeni troškovi. Ima tu i nabavki lopti, tu je i "Egzit", ne znam ni sam kakvih stvari sve.
Imam ovde i dokumentaciju kako i na koji način znate za veliku pljačku povodom sirijske nafte, ali na to ću se vratiti kasnije, ne uklapa mi se u ovom trenutku u koncepciju. Ovako je bila moja zamisao kako bi trebalo da izgleda izveštaj povodom rada Anketnog odbora, nešto slično je i gospodin Mihailović napravio, moram da budem potpuno iskren, i mi smo bili spremni, naravno za različite vrste i kompromisa, i mnogih drugih stvari, tekst je laganim jezikom pisan, nema velikih optužbi, samo nešto što nam se činilo kao činjenica, koju bi Narodna skupština mogla da prihvati i da usvoji u svakom trenutku.
Dakle, mi smo jasno i nedvosmisleno utvrdili sledeće činjenice. Da je trgovina električnom energijom na prostoru regiona jugoistočne Evrope, a posebno na teritoriji Srbije i Crne Gore, toliko unosan posao, da su njegove razmere fantastične. Upravo zato i zbog činjenice, a sve firme koje imaju ugovore o kupovini moraju imati govor za istovremenu prodaju električne energije.
Anketni odbor je posvetio posebno pažnju monopolskom položaju povezanih firmi EFT i Interfejsu u trgovini strujom, kao i prethodnoj preradi mazuta, i ustanovio sledeće:
Prvo, EPS je u periodu od početka 2001. godine do februara 2004. godine (to je kada je došao onaj prvi posle lopovskih promena, Novaković, pa doveo svog prijatelja iz Santa Monike, gde su zajedno držali kafanu, ali to ću posle) sklopio poslove, od kojih su neki bili nesumnjivo štetni po EPS.
Pošto je reč o visokom poslu, bilo je teško ući papirološki u trag malverzacijama u EPS-u, ali se do toga ipak došlo i objektivne štetne posledice su postale nesporne.
Istovremeno je neshvatljiva reakcija Vlade Srbije i tadašnjeg resornog ministra, Kori Udovički, koja je tek posle primedbe Kancelarije visokog predstavnika Bosne i Hercegovine izvršila analizu 11 ugovora, a to su EPS i NIS sklopili sa EFT i Interfejsom.
Posebno su štetni bili ugovori o tzv. uslužnoj preradi mazuta, posebno sklapani u Novom Sadu. Taj aranžman ostvaren je bez ikakve naknade, obavljena je prerada u električnu energiju, uz obrazloženje da je to u interesu održavanja stabilnosti elektroenergetskog sistema u susednim zemljama. S obzirom da je izvoz struje bio u periodu od 27.07.2001. do 2.09.2001. godine, kada u sistemima susednih zemalja uglavnom postoje viškovi električne energije, a i na osnovu ugovorene izvozne cene, jasno je da do izvoza uopšte nije došlo, već je realno pretpostaviti, a to se i dogodilo, radilo se o deponovanju električne energije, koja je naknadno u zimskim mesecima uvezena.
Na to ukazuje i nalaz devizne inspekcije koja je obavljena u februaru 2003. godine i koja je došla do zaključka da do tog datuma nije izvršena naplata izvezene električne energije, kako one koja je izvezena 2001. godine, tako i one koja je izvezena tokom 2002. godine.
Drugo, potpuno je očigledna bliska lična i poslovna veza između rukovodstva EPS-a i NIS-a, sa jedne strane, i čelnih ljudi privatnih firmi EFT i Interfejsa, sa druge strane. Bliskost i veze između pomenutih rukovodstava doveli su blago do smanjenja pažnje kod generalnog direktora i rukovodećeg tima EPS-a, a u rukovodećem timu EPS-a je bio jedan od onih, gde su nam pogodili ljudi koga ćete da postavite za mesto generalnog direktora, takođe iz tima mafijaša Hamovića i Lazarevića. O tome ćemo posle, o kumovskim i ostalim prijateljskim vezama, to ostavljam za kraj.
Naime, rukovodstvo EPS-a, uprkos upozorenju iz resornog ministarstva, dakle tada ministarstvo Kori Udovički počinje da ih upozorava, sklopilo je kupoprodajni ugovor sa firmom EFT za mesec februar, iako Srbija zbog stanja u hidroakumulacijama i deponijama uglja nije imala nikakve potrebe za uvozom električne energije. Samo taj nepotrebni uvoz koštao je Srbiju četiri miliona evra, samo jedna tranša.
Oni su se, naravno, na Anketnom odboru svi branili kako ne mogu tačno da procene da li će da bude potrebe ili neće da bude, a bilo bi strašno da ne bude, i zato su predvideli bili i za februar unapred, kao da nisu mogli da dobiju vremensku prognozu kakvi će meteorološki uslovi da budu u tom periodu, pa eto idemo na taj način da rešavamo.
Treće, poseban problem predstavlja tzv. deponovanje električne energije. Elektroprivreda je gotovo uvek, pa i po cenu direktne štete, omogućavala firmi EFT skladištenje električne energije u trenutku kada je to odgovaralo londonskoj firmi, a da bi deponovanje bilo navodno opravdano, vršeno je stavljanje u hladnu fazu termoelektrane "Morava", kao i prelivanje na hidroelektrani Bajina Bašta ili potiskivanje energije u termoelektrani "Nikola Tesla", suprotno svim poslovnim normama.
Četvrto, konstatuje se apsolutna i jasna povezanost i isprepletenost lica u državnoj upravi, EPS-u, NIS-u i firmama EFT i Interfejs, sa kojima su javna preduzeća sklapala posao. Prijateljske i kumovske veze nedvosmisleno su korišćene za sklapanje poslova i održavanje monopolskog položaja EFT u trgovini električnom energijom.
Peto, istovremeno je očigledna namera čelnika firme EFT da svoje poslovne poduhvate zaštite političkim vezama, što u predstojećem periodu može predstavljati veliki problem za državu i njena javna preduzeća. Nimalo slučajno Vojin Lazarević, jedan od čelnika firme EFT i Interfejs, ima prijatelje i kumove u vrhu režimskih stranaka, DSS-u i G17 plus. Sve to ne bi bio nikakav problem da Lazarević svojim političkim vezama ne obezbeđuje unosne poslove za svoje firme.
Ta veza naročito je uočljiva u finansijsko-bankarskim poslovima, drugoj emisiji akcija Nacionalne štedionice koja je sprovedena na sumnjiv način, uz očigledan dogovor Lazarevića i Dinkića, kao i kroz krajnje sumnjivo deponovanje sredstava deviznih rezervi Narodne banke u Evroaksis banci u Moskvi. To više nije sumnjivo, to je sada svima jasno šta je u pitanju.
To je posebno jasno posle svedočenja Olivere Ilinčić i odustajanja od svedočenja nekadašnjeg službenika Vesne Trifoni, a pod jasnim i nedvosmislenim pritiskom aktuelnog rukovodstva Narodne banke Srbije.
Da kažemo sada nešto kako funkcioniše ta energetska mafija. Ta energetska mafija je jedno veoma ozbiljno zločinačko udruženje koje hara Srbijom. Oni imaju svoje prijatelje svuda. Čekam da mi neko kaže da to nije istina, pa ću sa ove govornice reći ko je od čelnika te mafije onaj koji donosi koverte za plaćanje podrške u pojedinim trenucima pojedinim političarima u Srbiji.
Ako kaže da lažem, reći ću tačno ko donosi, na koje mesto i kolike cifre u koverti, a i ko vadi iz džepa. To nije neka velika tajna. Doduše, to su vrlo sitne cifre koje se vade iz džepa, imajući u vidu ove koje se donose u kovertama od jednog od čelnika energetske mafije.
Prvi uočeni posao koji su napravili oni, posebno gospodin Hamović, bio je u leto 1997. godine, mada je jedini vidljiv u tom poslu bio Vojin Lazarević.
Sticao se utisak da je to samo neka mutna rabota na liniji EPS - Elektroprivreda Crne Gore. Radilo se o uslužnoj preradi mazuta u električnu energiju u TTO Novi Sad, a za potrebe Elektroprivrede Crne Gore. To je dogovoreno u privatnoj kući Vojina Lazarevića tokom leta 1996. godine sa čelnicima rukovodstva Elektroprivrede Srbije. Ne čudi nas da su baš posle toga oni koji su bili u toj vili imenovani 1997. godine za generalne direktore i zamenike Elektroprivrede Srbije. I kasnije, 1998. godine, mnogo veći po obimu poslovi dolaze baš sa Crnom Gorom i Republikom Srpskom, pokušaji ucenjivanja državnog rukovodstva i svih ostalih, i cenom električne energije, ne bi li se opralo što je više moguće novca i ne bi li oni ubrzo zaradili što veći novac.
Moram da preskočim jedan značajan deo, jer ne mogu baš sve da stignem da pročitam i kažem, ali da krenemo od onoga što se dogodilo u Republici Srpskoj. Dakle, tu kreću veliki problemi jer je ta ekipa obavljala svoj posao uvek u dogovoru sa izvesnim Dragom Skulićem, koji je bio jedan od čelnika Elektroprivrede Republike Srpske, i oni su umešani u sve moguće varijante, kupoprodajne ugovore, deponovanje električne energije, trgovinu na sve moguće načine, koje nikakve veze sa ozbiljnom trgovinom nisu imale.
Međutim, posle tog perioda dolazi do stvaranja prave strategije i ulaska na tržište Srbije. Naime, u tom trenutku počinje instaliranje gospodina Novakovića za ministra energetike i rudarstva u Vladi. To je bio prvi posao. Rutinski su ga završili, bez velikih problema, predstavljajući ga naravno kao velikog eksperta, velikog stručnjaka, koji je imao zajedno sa njima kafanu u Santa Moniki, kod Los Anđelesa ili gde već. Za zamenika ministra se postavlja Dimitrije Vukčević, sa jasnom i od početka vidljivom strategijom da se prvo ovlada EPS-om, zatim NIS-om. Videćete kasnije da taj Dimitrije Vukčević postaje upravo jedan od ključnih ljudi u ovom drugom sistemu.
Naravno, sprovedena je farsa oko izbora generalnog direktora EPS-a putem javnog konkursa tokom marta 2001. godine, što je prvi, jedini i verovatno poslednji put da se generalni direktor najvećeg javnog preduzeća u zemlji bira na takav način. To bacanje prašine u oči javnosti bio je prvi primer nadiruće transparentnosti. To su one, kako vi kažete, demokratske, a ja kažem lopovske promene.
Koliko je sve bilo transparentno najbolje govori podatak da je član komisije Ministarstva za izbor generalnog direktora EPS-a bio Sveta Bulatović, inače već tada izvršni direktor firme EFT. Naravno, izbor nije pravljen da bi se izabrao čovek sa vizijom kako da to, godinama ruinirano preduzeće, sanira i postavi na noge, već da se izabere čovek dovoljno upućen u poslove EPS-a, ali beskrajno zahvalan i poslušan svojim dobrotvorima koji će ga postaviti na to mesto. To je bio gospodin Gerić.
Sada gledajte šta se dešava. Da li je moguće da slučajno Ljubomir Gerić, a i onaj koji posle toga dolazi na čelo NIS-a, budu školski drugari? Da li je to moguće nekim konkursom ili ozbiljnim izborom, pa se slučajno dogodi i to, da kažete da su išli u neku veliku gimnaziju, veliku školu, pa eto dogodilo se slučajno. U Sentu išli u školu obojica, pa su i osnovnu školu išli istu, pa drugovi od tada, pare od tada delili, pa je sve prošlo, pa nikome ništa.
Šta se zbiva dalje? Vredi pomenuti, mnogo toga imam, samo neću stići sve da izgovorim. Pitam vas, gospodine Markoviću, kada ćete onaj izveštaj, što je bila vaša obaveza, da stavite na dnevni red, Anketnog odbora?

Gospodine Vučiću, samo nastavite da izlažete. Kao što znate, uvek ću po Poslovniku, čim se steknu uslovi, da stavim na dnevni red.

Baš vam hvala, gospodine Markoviću, nego čitam i sam Poslovnik, pa ne videh negde da postoji mogućnost da godinu dana držite u fioci. Nisam video taj član.
Dva slučaja nameštanja posebno da pomenem, od strane Gorana Novakovića i Dimitrija Vukčevića, a realizovanih preko Elektroprivrede Srbije. Indikativan je tender EPS-a za kupovinu struje na mađarskom pravcu od 15. novembra 2001. godine do 30. novembra 2002. godine, posao vredan oko 45 miliona dolara. Na tom tenderu deluju finansijski uslovi, namešteno je sve ono što obezbeđuje sigurnu pobedu EFT-u, a to je prvo plaćanje tek posle šest meseci i prednost za onog ko ne traži garanciju banke. To treba da rastera sve potencijalne ponuđače sem EFT. Trenutak je napomenuti, ali to je poznato tek sada, da je u to vreme vlasnik Trast banke bio, zamislite, Vuk Hamović. Takođe je, verovatno krajnje slučajno, veliki procenat svih EPS-ovih priliva išao baš preko Trast banke, vrlo perfidno i vešto.
Ali, mimo svega toga, javljaju se četiri ponuđača. Najnižu cenu nudi nemački RVE sa 28,5 dolara po megavat-času, EFT 28,9 dolara. Pobeđuje EFT sa većom cenom, a uz obrazloženje da ne traži garanciju banke. Zašto bi tražio kada EPS svoje pare već drži kod Hamovića? Da li je to kriminal ili nije? Zašto već kada drži pare ova država, 28 miliona dolara, u njihovoj Evroaksis banci u Moskvi? Da li je to kriminal ili nije? Da li je to korupcija ili nije? To je pitanje za ministra.
Drugi primer koji vredi navesti jeste ugovor o uslužnoj preradi mazuta u TTO Novi Sad postignut između firme Interfejs i EPS-a. Ovde se sada govori o tome, gde imaju vile, stanove, kuće, ne interesuje to mnogo građane, znaju da su mnogo opljačkani. Smisao aranžmana, struja koja se proizvede u TTO Novi Sad izvozi se iz Srbije za račun EFT u Grčku, Albaniju, Kosovo, to je za njih inostranstvo, već po dnevnim raspodelama od strane EFT.
Pošto je ovo lon-posao na mazut se ne plaća carina i porez. Zahvaljujući tome firma Interfejs je od NIS-a, dakle Vojin Lazarević od Dimitrija Vukčevića, od kuma njegovog kuma, kupila 130.000 tona mazuta po ceni 100,6 dolara po toni. U službenom bilansu EPS-a za 2002. godinu može se uočiti koeficijent prerade mazuta u struju. Pošto je za prva tri meseca u bilansu EPS-a predviđena isporuka EFT-u od 344 gigavat-časa, a za to je potrebno 83.900 tona mazuta, i prostim deljenjem dobija se 4,1 kilovat-časa iz jednog kilograma mazuta. Notorna je činjenica da se može dobiti maksimalno 3,55 kilovat-časova.
I to je čist kriminal, ali ne jedini, pošto je taj biznis tekao tokom leta 2001. godine i tokom cele zime 2001. i 2002. godine. Sa cenom od 24,53 dolara po megavat-času mogu se konstatovati direktne štete po EPS i NIS. One su kasnije utvrđene dokumentacijom i analizom ugovora, koje je sprovelo Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, to je vaše Ministarstvo – i ne mislim kada su ljudi iz različitih stranaka da baš država mora da se menja, kao što neki od vas misle – i napravili su analizu 11 ugovora između EPS-a i EFT-a. Tu se jasno stavlja do znanja koliko i na koji način su sprovedene zloupotrebe i koliko i na koji način je došlo do pljačke državne imovine. To je ogroman novac.
Pročitaću samo zaključak, da ne čitam sve, da bi građani Srbije mogli da shvate kakve su razmere pljačke. Ukupni gubitak EPS-a i NIS-a u realizaciji šest ugovora sa direktnom pogodbom može se proceniti na vrednost od 4.628.260 do 10.680.000 dolara. Ovo je samo 11 ugovora analiziranih. Nisu svi ostali, i ovi prevarantski oko deponovanja i svega drugog.
Dakle, od 2.708.260 do 8.760.000 je gubitak NIS-a po oba ugovora o prodaji mazuta, u zavisnosti od toga da li se računa gubitak u odnosu na prosečnu izvoznu cenu NIS-a, niža vrednost, ili u odnosu na evropsku prosečnu cenu u istom periodu, mada bi trebalo imati u vidu i da nije isključeno da su mogućnosti prodaje mazuta bile ograničene. Još je veća razlika u odnosu na cene po kojima je NIS prodavao mazut domaćim toplanama.
Dalje, 218.320 dolara gubitak EPS-a na ugovoru sa EFT, marginalni troškovi prerade i gubitak zbog loše ugovorenog koeficijenta prerade; 542.520 dolara gubitak EPS-a po ugovoru sa "Interfejsom" zbog nenaplaćenih marginalnih troškova proizvodnje i održavanja; 1.377.240 gubitak na razlici cene uvoza za EPS i cene po kojoj je "Interfejs" dobio energiju na bazi prerade mazuta.
To su samo delovi onoga što su nadležni državni organi zvanično ustanovili. To je nešto čemu, poštovani građani Srbije, moramo da se suprotstavimo.
Da vas pitam, gospodine predsedniče, pošto bih voleo da napravim pauzu, a hoću da nastavim, hoćete li da napravite pauzu?