Gospodine Anđelkoviću, neke prethodne govornike iz vladajućih stranaka, koji se nijednom rečju nisu dotakli ni ovog amandmana ni zakona, niste prekidali. Mene sada prekidate, iako je moja celokupna diskusija bila usmerena na ovaj amandman.

Gospodine Šaroviću, ako hoćete da vas podsetim, ovde je gospođa Nataša Jovanović govorila sedam minuta, potom je još nekoliko poslanika iz SRS-a govorilo po 6,5 minuta. I vi govorite preko sedam minuta. Zato vas molim da završite vašu diskusiju. Završili ste. Dva minuta vam je prošlo vreme. Mlad ste čovek, poštujte zakon i Poslovnik, jer je Poslovnik u ovoj skupštini zakon. Zato vas molim da učite da poštujete norme koje ova skupština usvaja. Završili ste. Hvala vam.
Gospodine Šaroviću, izvolite, po Poslovniku.

Povređen je član 100, odnosno povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Od vas se, gospodine Anđelkoviću, kao od predsedavajućeg, a na to smo inače upozoravali i gospodina Markovića i sve ostale koji predsedavaju, očekuje da na isti način gledate sve narodne poslanike. Neprihvatljivo je kada svoju funkciju zloupotrebljava predsednik ili je zloupotrebljavate vi kao predsedavajući, upadate mi u reč, govorite više od dva i po minuta, a opominjete mene da sam govorio više od sedam.
Govorio sam negde oko 5 minuta o amandmanu. Na pet minuta i 20 sekundi ste me prvi put prekinuli i onda to vreme koje ste vi koristili niste jednostavno ni smeli ni mogli da računate u vreme koje sam iskoristio da obrazložim amandman.
Kao drugo, sami ste konstatovali da je nekoliko poslanika govorilo i preko sedam minuta. Ne znam zašto ste vi toliko netolerantni prema meni, da li je u pitanju neki lični animozitet, zaista nemam ništa protiv vas, a nadam se da ćete i ubuduće imati isti stepen demokratičnosti i tolerancije. A nemojte, molio bih vas, ni da me omalovažavate zbog toga što sam mlađi čovek. Kao i svi ostali, ovde sam izabran od strane građana i pre svega sam narodni poslanik. Moje godine nisu bitne, nije bitno ni to kog sam ja pola, niti bilo šta drugo.
Jedino što tražim jeste da se prema meni ponašate kao i prema drugima, a budite sigurni da ću za ovo što sam propustio da obrazložim po ovom amandmanu to svoje pravo iskoristiti po nekom od narednih. Hvala.

Zahvaljujem se. Prvo, izrazio sam zadovoljstvo što ste vi mlad čovek i meni čini to zadovoljstvo, jer sam kao mlad sedeo u ovoj skupštini, mlađi nego što ste vi. Drugo, priznali ste da sam vas upozorio tek na pet minuta i 22 sekunde, znači pustio sam vas više, 21, hajde, gospodine Markoviću. Treće, svi oni koji su danas popodne prekoračili vreme bili su iz opozicionih redova i to je dobro, ali ne treba preterivati. Molim vas da, kao što smo do sada imali međusobno razumevanje, tako nastavimo u tolerantnom tonu.
Narodni poslanik gospodin Milan Veselinović ima reč. Izvolite.
To je radila jedna predsedavajuća ovde, a ja nemam nameru da izričem opomene, mi smo ovde kolege i naći ćemo načina da rešimo taj problem u međusobnoj komunikaciji. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin predsedavajući danas redovno krši Poslovnik. Jednostavno, odgovara sa mesta i komentariše sve ono što poslanici ovde govore. Mi stariji poslanici pamtimo još Radomana Božovića, koji je ipak imao smisla i bio je inspiracija nama srpskim radikalima, ali izgleda mi da gospodin Anđelković pokušava da nas srpske radikale na ovaj način ukroti, da nas spreči da govorimo o amandmanima i da jedini komentarišemo ovaj besmisleni zakon koji je predložila većina u ovoj skupštini.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u više navrata za ovom govornicom rekli otvoreno da je ovaj zakon o kome danas raspravljamo besmislen. To je čista podvala građanima Srbije. Kada je ministar davao obrazloženje rekao je kako će se ovim zakonom izmiriti građani i država Srbija. To je apsurd, da jednim ovakvim političkim pamfletom možemo da izmirimo građane i državu.
Znači, oni koji budu prijavili svoju imovinu izmirili su se sa državom Srbijom. To je po jednom ovako predviđenom zakonu nemoguće, jer građani Srbije ovim ne dobijaju ništa, izuzev što moraju ići (to je predviđeno članom 3. ovog zakona) da traže tapije, papire, pa možda se to svede i na dva svedoka jednog dana, kako bi dokazali da su imali imovinu i da su oštećeni.
Kaže se u ovom zakonu da će tek posle biti donesen zakon o denacionalizaciji. Posle toga, kada se budu sumirali neki rezultati, država treba da izmeri svoju snagu i da donese neki zakon. Kakav će taj zakon biti i ko će ga doneti, to ćemo sačekati i videti.
Pošto ste dali rok 30. jun 2006. godine, to znači da je ova vlada na neki način oročila svoj mandat. Ali, sa ove govornice kažem da je to dug period, 30. jun 2006. godine, ako se nastavi sa ovakvim radom kako vi ovde radite.
Svi ovi zakonski projekti koje donosimo u ovom skupštinskom sazivu su nebitni za građane Srbije. Ovde su moje kolege pomenule Zakon o privatizaciji, za koji ste obećali da ćete ga promeniti u korenu čim stupite na vlast. Nažalost, do današnjeg dana to su samo neke kozmetičke promene, Zakon o privatizaciji je najveće zlo, na osnovu kog se legalno pljačkaju građani Srbije.
Bilo bi najbolje da ste danas poslušali gospodina Vučića, pa da prekinemo ovu besmislenu raspravu i da jednostavno svi mi poslanici sebe osudimo da budemo zatvoreni u ovim skupštinskim klupama dok ne postignemo konsenzus o Kosovu i Metohiji. To je najvažniji problem danas koji tišti našu zemlju, državu Srbiju i svi zakonski projekti koje donesemo neće biti valjani zato što se ne mogu primeniti na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.
Kažete u ovom članu 3. da će evidenciju vršiti Republička direkcija za imovinu. Toj direkciji je odvojeno negde oko tri miliona dinara. Mislim da će ta direkcija potrošiti i progutati bar tri puta više novca dok se ovaj posao delimično ne završi. Bili smo mišljenja da je ovaj posao mogla da odradi država Srbija preko svojih organa i organa uprave i da mi narodni poslanici pred sobom imamo broj oštećenih građana od 9. marta 1945. godine do današnjeg dana. Sa tom cifrom bi se možda moglo baratati i ne bi se danas ovde pominjale milijarde, 60, 80 i slično. Država Srbija je već mogla da pronađe i nađe taj presek i bez pozivanja građana da evidentiraju svoju imovinu.
Na kraju, šta reći uopšte o ovom zakonu i članu 3. Bilo bi dobro...

Gospodine Veselinoviću, bez obzira na ono što ste govorili na početku, prošlo je šest minuta. Molim vas da privodite kraju.

Bilo bi dobro i najbolje...

Čak sam vam uračunao i minut dok ste mene ...

... da se ovaj projekat povuče iz skupštinske procedure i da se, normalno uz puno uvažavanje oštećenih građana Srbije, napravi zakon koji bi regulisao ovu materiju, jer onda građani ne bi bili prevareni i ne bi danas pisali parole protiv ovog zakona...

Gospodine Veselinoviću...