Ova rasprava koja se ovde vodi već 50 minuta uglavnom se vodi zbog javnosti i neće ostaviti nikakve reperkusije na aktuelne političke odnose u pojedinim opštinama. Jedini je problem to što su radikali navikli da napadnu SPS, a da pri tome ostanu bez odgovora.
Što se tiče gospodina Mirčića, pošto je malopre spomenuo gde su te opštine gde SPS održava nekoga na vlasti, nisam spomenuo da SPS održava bilo koga na vlasti, ali spomenuću još jednom da SPS učestvuje u vlasti u više od 80 opština u Srbiji. A, što se toga tiče, siguran sam, ako biste napravili analizu gde je na vlasti SPS i SRS, da bi to bilo sigurno 90 posto opština gde je na vlasti SRS.
Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije svakako su najpoželjniji koalicioni partneri jedni drugima. Pa, šta onda hoćete? Da se ovde svađamo? Hoćete da nestane SPS? To vam je strateški pogrešna politika, ali to je pokušao i Đinđić, da nas uništi, pokušali su i mnogi da nas preotmu, pa nisu uspeli. Za nas je Srpska radikalna stranka prihvatljiva, mi smo njih podržali u drugom krugu lokalnih izbora i sa ovakvim rukovodstvom, jer mi ne ulazimo u rukovodstvo SRS-a.
Što se nas tiče, još jednom kažem, jednostavno ne želimo da dopustimo da se prema našoj partiji, i u odnosu na ove druge koji sa nama čine parlamentarnu većinu, tako ponašate. Da vam kažem jednu stvar – što se nas tiče, Socijalistička partija Srbije je najrasterećenija što se tiče političkih odnosa. Koja god strana da osvoji najveći broj glasova u Srbiji, svejedno nam je, ni jedna ni druga strana ne mogu bez nas. Svejedno nam je. Hvala.

Dobro. Možemo li da nastavimo dalje?
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? Izvolite, reč ima Miroslav Janković.

Hajde da se vratimo na temu. Sada smo slušali propagandni program. Građani ne znaju sada o čemu se razgovara, da li su izbori na redu ili neki zakon. Na redu je Predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine.
Dakle, ova vlada ima šta da radi. Ova vlada otvara procese, ne otvara sukobe. Oni koji su bili spremni ovih prethodnih sat vremena ili 45 minuta da ovde otvaraju sukobe očigledno nemaju šta da kažu o ovom zakonu. Nemaju, jer da su imali šta da kažu u prethodnih 10, 15 godina, rekli bi, predložili bi neki zakon i rešili ovo pitanje.
Svakako ni ova vlada ne pledira da reši ovo pitanje. Neko je rekao da je vrednost oduzete imovine, kako ovde piše – imovine koja je nacionalizovana, oko 60 milijardi dolara. Ni ova niti bilo koja vlada, a verujem ni mnoge vlade u svetu, nikada neće imati te pare da bi to pitanje rešila. Prema tome, želja je ove vlade da otvara procese.
Kao što je otvorila i nastavila proces privatizacije, nastavila obnovu infrastrukture, rešila da se pozabavi Ustavom, ne da otvara nego i nastavlja proces rešavanja kosovskog pitanja, pridruživanja Evropi, saradnje sa Hagom, ova vlada se hvata u koštac i sa povraćajem oduzete imovine. Ovo je samo početak i ko god raspravlja na način da već na početku ovo blokira, nema dobre namere.
Građani treba da podnesu prijave šta im je oduzeto, šta je njihovim precima oduzeto i to treba da uđe u postupak evidentiranja, a kada i kako će biti vraćeno, to će biti odlučeno tek kada prijavljivanje bude okončano. Prema tome, ne treba raspravama koje blokiraju ovakav proces dovoditi u zabunu građane da sutra ne učestvuju u ovom postupku. Ovde je u pitanju dobra namera i svako ko je dobronameran u ovoj skupštini treba da podrži to otvaranje procesa. Ako već učestvujemo u radu po amandmanima na ovaj zakon, onda treba time da se bavimo.
(Predsedavajući: Vi ste već učestvovali u raspravi o amandmanima, gospodine Jankoviću.)
Treba ovim da se bavimo, a ne međusobnim stranačkim sukobima i obračunima.

Gospodine Jankoviću, ovo vam računam kao repliku. Prozvao sam gospodina Milajića, tako da vaše ime nisam pogrešio, nego sam prvo prozvao gospodina Milajića, zato što ste vi govorili o ovom članu; ovo vam pripisujem kao repliku da bih bio tolerantan i da bismo ispoštovali Poslovnik. Zato gospodin Milajić sada ima reč, a gospodin Janković je, zbog zapisnika, imao repliku.

Što se tiče amandmana na član 3. ovog predloga zakona koji reguliše koja lica mogu da vrše evidentiranje oduzete imovine po osnovima koji su navedeni u članu 1. ovog zakona, prethodni govornik je pomenuo da su i prethodne vlasti htele i da su imale dobru volju da urade nešto po tom pitanju. Međutim, nije ovde pitanje dobre volje i zlovolje, da li je neko dobre volje ili je zlovoljan, nego je pitanje mogućnosti i realne ostvarivosti postupka restitucije, odnosno denacionalizacije.
U članu 3. je predviđeno da fizička lica mogu da prijavljuju svoju oduzetu imovinu, odnosno njihovi naslednici ili pravni sledbenici. U članu 10. istog zakona pominje se da će se posebnim zakonom regulisati oduzeta imovina verskim zajednicama i crkvama.
Kao što je poznato, verske zajednice i crkve ne spadaju u kategoriju fizičkih lica.
(Predsedavajući: Gospođica Jovanović da se koncentriše, ali vi to morate da rešite kod vas, a ostali ćute, zato vi, gospodine Milajiću, nastavite slobodno.)
Upućeno je svim poslanicima. Što se tiče evidencije imovine verskih zajednica i crkava, po predlogu ovog zakona one ne bi mogle da evidentiraju svoju imovinu, jer ne spadaju u kategoriju fizičkih lica. Kako će oni evidentirati tu imovinu ostaje nepoznato, prema ovom predlogu zakona. Jedino je predviđeno u članu 10. da će se doneti poseban zakon kojim će se vratiti oduzeta imovina, samo nije jasno koja i kolika, jer ovaj zakon bi trebalo da bude prethodni zakon, osnovni zakon koji omogućuje donošenje posebnih zakona kojima će se vršiti povraćaj imovine.
Takođe, tu ostaje jedan krupan problem, a to je što nema ograničenja u pogledu državljanstva. Sva fizička lica mogu da podnesu zahtev za povraćaj imovine. Mogu da podnesu folksdojčeri, Hortijevi Mađari, mogu da podnesu ustaše iz Srema, mogu da podnesu ljotićevci, koji su otvoreno sarađivali sa Nemcima. Apsolutno ne postoji nijedno ograničenje.
Čisto radi upozorenja o veličini i opasnosti problema koji će se pojaviti donošenjem posebnih zakona o povraćaju oduzete imovine izneću podatak da je po popisu iz 1939. godine bilo 500.000 folksdojčera ili podunavskih Nemaca u Banatu i Bačkoj; 1945. godine je ostalo samo 5.000, 495.000 je proterano iz Banata i Bačke u Nemačku.
Oni nisu proterani bez pravnog osnova. Godine 1945, po Pariskom mirovnom ugovoru koji su potpisale, sile pobednice dale su mogućnost zemljama koje su učestvovale u antifašističkom bloku da mogu da konfiskuju imovinu svih onih koji su učestvovali u snagama fašističke Nemačke ili Italije, ili su bili otvoreni saradnici.
Znači, ondašnja FNRJ je imala pravni osnov, međunarodni pravni osnov da izvrši konfiskaciju imovine nemačke nacionalne manjine u Vojvodini. Na osnovu tog međunarodnog pravnog akta izvršena je konfiskacija i oduzeta sva imovina i ostalo je svega 5.000 Nemaca u Vojvodini. Znači, postojao je pravni osnov.
Ovde nema tih izuzetaka, tako da se ostavlja mogućnost podunavskim Nemcima, u stvari njihovim naslednicima ili pravnim sledbenicima, kojih po nekim procenama sada ima oko 2.000.000, da legitimno postave zahtev za povraćaj, za evidentiranje po ovom zahtevu.
Sa kolegama iz DSS-a, pre svega sa gospodinom Palalićem, predsednikom Odbora za pravosuđe i upravu, razgovarao sam baš na tu temu. Oni smatraju da će moći posebnim zakonom da izbegnu tu mogućnost tako što će u poseban zakon o vraćanju imovine crkvi i verskim zajednicama i drugi zakon koji će regulisati povraćaj ostale imovine ubaciti da prava mogu da ostvaruju samo državljani Srbije i Crne Gore.
Međutim, neće moći to baš tako da prođe, jer ako vi ovim osnovnim zakonom o evidentiranju dajete mogućnost svima da podnesu zahtev o evidentiranju, i ustašama, i Hortijevim Mađarima, i Nemcima koji su jedan kroz jedan bili u Vermahtu, nemačkim okupacionim snagama, ne znam kako ćete posebnim zakonom da im uskratite tu mogućnost da ostvare to pravo. Jednostavno, imate primer ...

Gospodine Milajiću, šest minuta je prošlo.

Ako, ako, da čujete nešto pametno.

Možemo u hodniku, ali molim vas da poštujete Poslovnik.

Imali ste primer sudetskih Nemaca, Češka nije mogla da uđe u EU dok nije rešila problem sudetskih Nemaca koji su proterani, oko dva miliona je proterano iz Češke i sve do jednog su morali....

Gospodine Milajiću, molim vas, šest minuta i 34 sekunde. Ima i drugih amandmana, ali minut i po sam tolerisao. Stvarno nema smisla. Budite korektni prema meni, da bih ja prema vama bio korektan.