Reč ima narodni poslanik Tomislav Penezić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik, moj uvaženi kolega, da kažem, reče da je vrstan matematičar, diplomirani matematičar; vidim da matematika svima ide dobro od ruke, već pretpostavljate na šta mislim.
Ja sam isto diplomirani, ali nisam matematičar, nego sam završio srpski jezik i književnost, time se ponosim, pa pošto ne znam da računam, imam prazan džep i čistu radikalsku dušu.
Počeću svoj govor u stilu svoje struke – ko na brdo ak' i malo stoji, više vidi no onaj pod brdom. Vi ili stojite na brdu pa nećete da vidite da ovaj zakon ne valja ništa, da je ovo samo farsa ili ste stvarno pod brdom, pa ne vidite još ništa.
Mislim da je ceo zakon bespotreban, suvišan i ovaj amandman na član 11. normalno da treba prihvatiti; samim tim, čim se ovaj amandman prihvati, zakon pada u vodu.
Nemoguće je, gospodo, u ovom zamešateljstvu ispraviti sve. Možda mislite da mi srpski radikali želimo da opstruišemo Skupštinu, ali verujte da se mi studiozno pripremamo za svaku tačku dnevnog reda i zato u ovolikom broju izlazimo da bismo nešto radili u korist građana i da vam sasvim dobronamerno skrenemo pažnju da ovaj zakon nije dobar i da ovaj amandman treba usvojiti.
Iz ovog zakona možda bi trebalo izdvojiti član 10, preformulisati ga i bio bi prihvatljiv, da se crkvama vrati imovina. O tome će biti reči kasnije.
Da li se sve može vratiti? Moram ovde malo emotivno nastupiti – pitam vas da li se može vratiti moje oduzeto detinjstvo, moje dečaštvo i deo moje mladosti. Ja sam kao dečak od dve godine bio u logoru. Kome da tražim, da prijavim da mi se vrati to što sam izgubio? Kome da prijavim što mi je otac otišao u tom ratu?
Čast mi je, sa ponosom ovde govorim da mi je čast što sam ubacio karticu i rehabilitovao svog oca u ovoj skupštini i neka mu je slava.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Homan.

Dame i gospodo, želim da podsetim sve prisutne da razgovaramo ovde o amandmanu na član 11. ovog zakona. Razgovaramo danima o amandmanima SRS-a, koji su svi isti – član taj i taj briše se. Što se tiče člana 11, on sadrži odredbe koje kažu kada će ovaj zakon stupiti na snagu. Iste ovakve članove imaju svi zakoni koji su usvojeni u ovoj Narodnoj skupštini, pa i oni koji su usvajani u doba kada je SRS bila na vlasti; pisali su iste takve članove, a sada prave amandmane.
Želim da kažem sledeće: ovde se radi, to je svima jasno, o opstrukciji. Zašto? Zato što danima raspravljamo o nekim stvarima. Gospođice Jovanović, ne priliči vam da dobacujete mlađim muškarcima za govornicom; molim vas, nemojte.
Ovom opstrukcijom sprečava se rasprava o zakonu koji je sledeći na dnevnom redu, kojim se omogućava starijima od 15 godina da se leče u inostranstvu. To neka znaju naši građani, da mi ovde dane gubimo raspravljajući o amandmanima da se član taj i taj briše, dok oni čekaju na zakone i na izmene zakona koji su im i te kako bitni.
Ovde se dalje provlače neke laži i čita neka žuta štampa. Ovim lažima se želi reći, izgleda, da nadarena deca funkcionera ne smeju da dobiju stipendije zbog toga što su im roditelji na tim mestima, jer je to odmah sumnjivo. Žalosno je što se zaboravlja da su se upravo takve stvari, ali ne izmišljene nego istinite, dešavale do 2000. godine, da su se dobijali stanovi, školarine i školovala deca na svim mogućim mestima na ovoj kugli zemaljskoj i to nikoga nije zanimalo, a ponajmanje ove dušebrižnike iz "Kurira" i sličnih žutih novina.
Molim sve prisutne, one koji bi da raspravljaju o ovom besmislenom amandmanu i ostale, da se vratimo na temu, da zaboravimo više ovaj amandman i da krenemo dalje sa dnevnim redom, da radimo nešto što nam svima priliči u ovoj skupštini, nadam se svima.

Replika, narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvalan sam što gospodin Marković nije opominjao prethodnog govornika i neke druge koji su sa ove govornice pokušali da uvrede poslanike Srpske radikalne stranke. Moj prethodnik je odavde pokušao na najbrutalniji način da uvredi jednu damu, tobož neko će njemu nešto da dobacuje. Možda vam negde dobacuju, ali ne morate te znakove da mi dajete, ja tu gestikulaciju ne razumem. Možda neki drugi razumeju.
Sigurni budite da vam takve žene kao što je Nataša Jovanović nikada ne bi dobacivale, mnogo ste daleko od njih i mnogo ste ispod njih i ne biste imali nikakve šanse, ali je sramota da na ovakav način zloupotrebljavate govornicu i sramota je da neko ko bi trebalo da bude džentlmen na taj način vređa žene.
Vidim da vam je smešno, lepo se zabavljate. Pokradete celu državu, otmete narodu sve što stignete, pa umirete od smeha. Milina jedna koliko vam je to smešno. Narod razmišlja, hleba nema da jede, ali pošto ste pokrali sve srpske pare rešili ste i švedske pare da kradete. Malo je bilo sa srpskim parama i mislite da je to rešenje, pa se smejete, lepo vam je.
Lepo vam je kada kažete – dokažite da niste ubili Zorana Đinđića. Došao sam da vam dokažem. Da jesmo, valjda biste gonili nekog od srpskih radikala za to, pretpostavljam da ne biste prećutali da neko počini tako veliki, težak i strašan zločin. Računam da biste vi kao legalisti i neko ko hoće da godi kriminalce, zločince svakako po službenoj dužnosti gonili nekog od onih koji učestvuju u tom ubistvu.
Tamo ne vidim nijednog radikala, a bogami, što se vas tiče, oko srpskih para svuda ste. Sada vidim da ni Švedska nema mira. Namerili ste se na jednu od najmoćnijih kompanija, još i to da opljačkate i onda možete Nobelovu nagradu da dobijete, kao što ste rekli. Kada se ustanovi Nobelova nagrada za pljačku, mislim da ste vi prvi laureat, bez ikakve sumnje.
Što se Srpske radikalne stranke tiče, mi ćemo vam dokazati nešto drugo. Mi smo danas u opoziciji i onog trenutka kada dođemo na vlast nadležni državni organi govoriće o onome što ste vi radili. Zato samo budite spokojni, imajte mira, nemojte da pokušavate da vređate dame zato što to nije ni ljudski, ni muški, ni džentlmenski, nego izađite politički na duel, ako možete da ih pobedite, a Nataša Jovanović, Vjerica Radeta, Gordana Pop-Lazić, sve naše dame iz poslaničkog kluba SRS-a u političkom smislu mogu za doručak da vas pojedu.
Nemojte da se sekirate, mnogo toga će vam se dešavati ubuduće, a uskoro se spremajte ne da dokazujete, jer će državni organi dokazivati koliko je srpskih, a koliko švedskih para otišlo, vaše će biti da se branite. To će vam biti jedini posao.

Replika, poslanik Miloljub Albijanić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ako se prisetimo ranijih vremena, u prodavnicama su bili prazni rafovi, redovi za mleko i hleb; baš kad dođem na red, a imam malo dete, nema mleka. Ovi danas nas kritikuju, u situaciji kada se zemlja obnavlja, kada se standard koliko-toliko podiže; kritikuju nas oni koji su doveli zemlju na rub propasti, baš ti koji su nas terali da stojimo u redu čekajući hleb i mleko, a da ne stignemo, ili da budemo zadovoljni što smo ga našli.
Danas pravite prosek i kažete da se za prosečnu platu može toliko i toliko kupiti, kažete – u ovoj zemlji je katastrofa, ništa ne valja. Ne kažem da je dobro, ali daleko vam lepa kuća, za vas i vaše vreme.
Ima ona parola, kada je Milošević bio pred padom – puk′o je. Gospodo radikali, ova vlada je izdejstvovala jedan dokument koji je danas potvrđen u EU, a to je pozitivna ocena Studije o izvodljivosti. Meni je jasna vaša nervoza, jer vodimo zemlju u budućnost, a vi bi, svakako, vašom retorikom i pričom da vratite zemlju u prošlost. Pojavljuje se situacija u kojoj oni koji su upropastili zemlju danas pričaju o promenama i o tome da će današnja vlast da upropasti zemlju. Kako vam nije jasno, gospodo radikali, da posle dobijanja pozitivne ocene Studije o izvodljivosti postoji jasno zacrtan evropski put, a za vas samo jedna jedina poruka posle svega ovoga – pukli ste.

Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da nisam razumeo ovaj prvi deo izlaganja gospodina Albijanića. Da li je on to govorio o svom koalicionom partneru? Ne verujem da bi se neko usudio da kritikuje svog koalicionog partnera. Vama Vlada zavisi od onih koje ste malopre napadali.
Srpska radikalna stranka je dve godine bila sastavni deo Vlade Srbije. U ono vreme koje ste vi napadali, to je deset godina, bili su oni koji danas vas podržavaju. Vi njih kritikujete, kritikujete svoje partnere. Kakva je to vlast u kojoj partneri jedni druge tako javno kritikuju? Vi kritikujete njihovog predsednika i kažete da je puk′o. To je previše.
Zanimljivo je da nema nikoga da se pobuni i da kaže jednu jedinu reč. Ja ću da vam kažem. Ne znam ko je puk′o i šta vam to znači, ali izgleda mi kao da ste gotovi. Izgleda mi kao da više niko ne zna šta se zbiva u Vladi, šta se oko nje dešava, jedino narod zna šta mu se u državi događa. Nemam ništa protiv što ste izašli da kažete nešto što ste uradili. Neću da kažem da je sve katastrofa, kao što neću da kažem da je nešto idealno, ako to nije.
Sada sasvim ozbiljno da vam odgovorim. Naši građani imaju mnogo problema, mnogo muka, jedva krpe kraj sa krajem. Od tog vašeg papira ili bilo čijeg papira nemaju ništa. Ljudi i dalje svoju decu jedva prehranjuju, penzioneri nemaju svojim unučićima bilo šta da daju. Za to teško da će im pomoći i koalicija sa onima koji su odgovorni za te rafove o kojima govorite, ali ne znam kakve to veze ima sa Srpskom radikalnom strankom.
Sa druge strane, moram još nešto da vam kažem, kad već govorite o EU – izgleda da ste rešili baš sve vrednosti Evropske unije da uzmete. Ovo iz Srbije što je do sada moglo, moglo je, ali nije Švedska van EU, Švedska je u EU, Norveška je van EU. Vodite računa, to može krupne posledice na zemlju da ostavi, kad neko otima od članice EU; plašim se da može da nam se dogodi da nam uskoro kažu – ne možete, jednu od najmoćnijih kompanija EU uspeli ste da opljačkate i ona je ostala bez svojih značajnih prihoda i to predstavlja veliki problem.
Kad smo već kod toga šta kaže naš narod i toga kolika je, tobož, nekad inflacija bila, baš u vreme kada smo tu vladu rušili, tadašnju socijalističku, pa nekada govorite kako je bilo prazno u vreme ne znam ni ja čega, kad ste imali malo dete. Mnogi od nas imaju malu decu, i pravo da vam kažem, ne mislim time da se služim, da vam govorim šta, kako i na koji način se ko od koga sklanjao i ko je čak i decu morao da sklanja iz ovog grada kad ste vi mislili da zavodite vašu demokratiju. Dabogda se to vreme nikada ne ponovilo.
Što se tiče toga "daleko vam lepa kuća", kaže naš narod, naš narod ima jednu bolju poslovicu "ko laže, taj i krade". To bi građani Srbije mogli da primene na mnoge koji izgovaraju različite vrste neistina sa ove govornice i kojima je neistina osnovni princip političkog delovanja. Da ne govorim o onima koji su uzimali novac, a da se ne zna ni kako, ni zašto i da se ne zna, na kraju krajeva, koliko je to sve koštalo ovu zemlju i ove građane. Ovo ne iznosim zbog toga što je bilo kome krivo, što je neko zavidan ili pakostan zbog toga što neko ima. Ne, ovo govorim zbog toga što su građani Srbije i što je Srbija mogla da ima mnogo više da nije bilo vas.