TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 25.04.2005.

17. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

17. dan rada

25.04.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:45 do 17:57

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici dobar dan, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 142 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miodrag Đidić, Goran Knežević, Sava Urošević, Ksenija Milivojević, Snežana Stojanović-Plavšić, Suzana Grubješić, Ivan Živadinović, Milorad Belić, Milisav Petronijević i Milan Nikolić.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PRIJAVLjIVANjU I EVIDENTIRANjU ODUZETE IMOVINE (nastavak u pojedinostima)
Podsećam vas da je Narodna skupština prekinula rad u toku pretresa o amandmanu na član 10. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Ljubomir Kragović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, predlog zakona o evidentiranju imovine, koja treba da se vrati kroz neki od budućih zakona o restituciji ili denacionalizaciji, predstavlja politički marketing ili jedno obično zamajavanje; Srbi sa Kosova imaju jednu lepu rečenicu i kažu: "Zavodite nas za Goleš planinu".
Predlog zakona neće proizvesti nikakve efekte, nego je samo produkt predizbornog obećanja da se jednom delu stanovnika, koji je oštećen, izađe u susret. Međutim, treba uvideti da li je danas ta situacija, da li su zreli uslovi da bismo mogli ovakav predlog zakona da stavimo na dnevni red. Naravno da ne, jer postoje mnogi problemi koji su veći i prioritetniji, nego donošenje ovakvog predloga zakona.
Umesto da se Vlada Republike Srbije pozabavi sudbinom 250.000 nasilno proteranih Srba i nealbanaca sa Kosova i Metohije, da pokuša da ih vrati na njihova ognjišta i obezbedi im kakav-takav normalan život, mi govorimo da ćemo vraćati neku imovinu koja je oduzeta pre 60 godina, što je trenutno jako loš potez i nema nikakvog efekta, kako za te ljude koji će dobiti tu imovinu, tako i za ove jadnike koji trenutno ne mogu da se vrate na svoja ognjišta.
Inače, da vas podsetim da je reč Metohija nastala od reči "metoh", što znači crkveno imanje, dakle, većina tog zemljišta bila je crkveno vlasništvo. Postavlja se pitanje kako ćete vi ovaj zakon i ovaj predlog primenjivati na Kosovu i Metohiji i uspeti da ono što je oduzeto pre 60 godina vratite Srbima i crkvi, a ne možete da se založite i da iskoristite svoju poziciju na vlasti i da kroz pregovore sa međunarodnom zajednicom napravite kakav-takav pomak da bi se Srbima koji su oterani sa svojih ognjišta omogućilo da se vrate na svoja imanja.
Ovde je amandman gospodina Milovana Radovanovića, koji traži da se u Predlogu zakona član 10. briše. Vlada je dala obrazloženje da se amandman ne prihvata, jer postoji neka komisija koja je izvršila evidentiranje crkvenih imanja. A, vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediće se nekim posebnim zakonom.
Znači, to je jedan neprimeren član i nema potrebe da on stoji u ovom predlogu zakona. Ne mogu se u zakon stavljati članovi koji će neka buduća stanja i budućnost definisati nekim novim zakonom. To je pravno potpuno nemoguće i čini pravnu nebulozu; ovaj član 10. nikoga neće obavezivati, a ne može ni naterati nekoga da u budućem vremenu donese neki zakon u vezi sa tim.
Ukoliko ste mislili da nešto uradite, a srpski radikali su protiv takvog načina donošenja, onda je trebalo doneti konkretan zakon o restituciji ili denacionalizaciji i definisati ono što ste u predizbornoj kampanji obećali jednoj grupaciji građana, koji su stvarno oštećeni. To je teško vratiti, jer su to sredstva od oko 60 milijardi dolara, a to trenutno ova država ne može da vrati.
Znači, treba obezbediti uslove za rad, život, da građani Srbije mogu da napune taj budžet, a tek onda, nakon toga razgovarati o ovakvim ili sličnim predlozima zakona.
Zamolio bih da se prekine ova sednica i mučenje parlamenta i građana Srbije i da Vlada izađe sa predlogom programa kako će se pojedinim srpskim porodicama, koje su unazad pet-šest godina ostale bez krova nad glavom, omogućiti da se vrate na prostor Kosova i Metohije, a ne da govorimo o ovakvim zakonima, po kojima ćemo za izvesno vreme, godinu, pet ili deset, nije bitno kada, nešto da uradimo, što je sasvim suprotno svrsi i samog ovog parlamenta koji ovde radi. Toliko. Hvala.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se gospodinu Kragoviću. Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov. Izvolite, gospodine Zankov.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, član 10. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine je potpuno u skladu i duhu sa celim tekstom ovog zakona, dakle, radi se o jednoj potpunoj besmislici. Jedini način da se to ispravi jeste brisanje ovog člana, kao što je i predloženo u amandmanu Srpske radikalne stranke.
Predlagač, odnosno Vlada, u ovom članu kaže da će se vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediti posebnim zakonom. Prva nelogičnost jeste u samom razdvajanju od fizičkih lica i drugih kojima je oduzeta imovina; druga, još veća, u činjenici da u zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (koji nije, dakle, zakon o vraćanju imovine) kažete da će se vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediti po posebnom zakonu. Ovde ste mogli jednostavno da kažete da će evidentiranje, prijavljivanje oduzete imovine biti regulisano posebnim zakonom, a nikako vraćanje, jer to nije predmet ovog zakona.
Zbog toga mi već praktično peti dan pokušavamo da vas ubedimo da povučete ovakav predlog zakona, ali džabe mi to pričamo kada nema predstavnika Vlade. Očigledno da to nikoga i ne interesuje osim građana Srbije, koji prepoznaju još jednu prevaru Vlade Srbije. Radi se o pokušaju obmane građana Srbije, i to se vidi jasno i u članu 8. ovog zakona gde kaže da podnošenje prijave oduzete imovine u smislu ovog zakona ne predstavlja zahtev za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu, već uslov da se takav zahtev podnese u skladu sa nekim posebnim zakonom, a od koga najverovatnije neće ni biti ništa.
Vi sada evidentirate imovinu i terate građane da se prijavljuju do 30. juna 2006. godine, ali nigde ne postoji nikakva garancija, niti se obavezujete da ćete zakon o vraćanju imovine predlagati i uopšte donositi. Verovatno ćete tada reći da sredstava u budžetu nema zbog zahteva MMF-a i sličnih, koje moramo da slušamo, jer moramo da idemo, kako kažete, u Evropu, kao da se sada nalazimo u Africi. Verovatnije je da vi za godinu dana nećete biti u prilici da budete u vlasti i da bilo šta predlažete ili usvajate.
Koliko ste iskreni u svojim namerama govori datum koji ste stavili u prvi član Predloga zakona, gde kažete da se ovde radi o imovini koja je oduzeta posle 9. marta 1945. godine.
Postavljam pitanje – zašto nije 4, 5. ili bilo koji datum pre 7. marta 1945. godine ili zašto niste obuhvatili čuvene agrarne reforme, pošto i njih ovde pominjete, recimo kralja Aleksandra.
Nego, da se vratimo na član 10. koji je predmet ove diskusije. Kako bismo nešto uradili, najpre treba da postoji politička volja. Srpska radikalna stranka je pokazala, baš kada je bivši ministar vera bio podnosilac amandmana, a radi se o gospodinu Milovanu Radovanoviću, kako se na jedan pravi način pomaže crkvama i verskim zajednicama. To ćemo raditi i ubuduće, prvom prilikom kada budemo na vlasti. Hvala.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se, gospodine Zankov. Reč ima narodni poslanik Čolić. Izvolite.

Dragan Čolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom amandmana narodnog poslanika Srpske radikalne stranke gospodina Milovana Radovanovića. Ovako kako nas je Vlada udostojila da ima ko narodne poslanike da sasluša i da uvaži ili ne uvaži njihovo izlaganje, takav je odnos prema Predlogu zakona i neka eventualna rešenost Vlade Republike Srbije da ovaj zakon zaista primenjuje u praksi i da se svim onim građanima Srbije kojima je naneta nekakva šteta, nepravda, po bilo kom osnovu, nadoknadi šteta.
Mislim da Vlada Republike Srbije i sam Mlađan Dinkić imaju izvesnu dozu drskosti da sa ovakvim neprimenjivim zakonom izađu pred poslanike Narodne skupštine i da na neki način obmanjuju građane, a što su građani i sami primetili.
Jer, pored velikog iskustva koje kao poslanik SRS-a imam u mnogim zasedanjima Narodne skupštine, pri izlasku iz zgrade Narodne skupštine video sam nešto što me je obradovalo, a to je da su sami građani primetili obmanu i da ovaj zakon ne valja i nije dostojan pažnje, pa su stubove Narodne skupštine oblepili plakatima sa naslovom – velika prevara, još jedna velika prevara.
Znači, stvara se iluzija, uz značajnu dozu drskosti Vlade Republike Srbije i samog Mlađana Dinkića koji u sredstvima javnog informisanja kaže da treba da dobije Nobelovu nagradu za ekonomiju, a meni se čini da bi pre mogao da dobije nekog ″Oskara″ za glumu, jer glumi da radi, kao ministar finansija, nešto u korist građana Srbije.
Možda bi gluma mogla i da bude u nekom akcionom trileru, kriminalističkom filmu o upadu u neku banku, pljački banke itd.
Ovaj zakon sigurno neće moći da bude primenjiv u praksi, kao ni zakon o sprečavanju nasilja u sportu, koji smo doneli u jednom od saziva Narodne skupštine.
Videli smo svi šta se dogodilo na derbiju između Crvene zvezde i Partizana i kako je jedan od zakona koje su poslanici Skupštine Republike Srbije doneli apsolutno neprimenjiv u praksi, nema ga u praksi. To su zakoni koji su besmisleni.
Jedan sam od poslanika Srpske radikalne stranke koji su obišli građane Srbije, srpska sela na Kosovu i Metohiji. Nažalost, uverio sam se u svu golgotu i stradanje građana Srbije i našeg naroda koji je imao za nas samo jedno pitanje, a to pitanje se stapa i sliva u samo jednu rečenicu – a šta to radi Vlada Republike Srbije. Oni se uzdaju u državne organe, u državne institucije; nažalost, to je samo glas vapijućeg u pustinji.
Imamo ovde član 10 – vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediće se posebnim zakonom, a onda u objašnjenju osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja piše: ″Članom 10. predviđeno je da će se vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediti posebnim zakonom, što se ocenjuje kao celishodnije rešenje.″ U tih par reči – to je celishodnije rešenje – to je tek sad objašnjeno, tek će sada građani Srbije da se u nekog uzdaju.
Apsolutno od ove Vlade Republike Srbije nemaju šta da očekuju; ona meni, po ko zna koji put, liči na crvljivu jabuku kojoj ne treba oluja da je sruši, nju će srušiti prvi povetarac. Mi poslanici SRS-a i cela Srpska radikalna stranka sa svim svojim članovima učinićemo sve da na narednim i na svim budućim izborima pobeđuju samo srpski radikali.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se, gospodine Čoliću. Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević.

Rodoljub Gačević

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska pravoslavna crkva ima veoma dobro i brižljivo evidentiranu imovinu koja je svojevremeno nacionalizovana i oduzeta. Što se tiče restitucije, sa te strane nema nikakvog problema. Međutim, imovina Srpske pravoslavne crkve je bila prvenstveno na udaru tadašnjih komunističkih vlasti iz nekoliko razloga. Jedan od tih razloga je podanički mentalitet tadašnjih srpskih političara, koji su, da bi se dodvorili tom režimu, prvenstveno vršili oduzimanje imovine Srpske pravoslavne crkve.
Imovina drugih verskih zajednica manje je bila na udaru, jer su tadašnji srpski političari zazirali od toga da taknu tu imovinu plašeći se da im se ne pripiše i ne zalepi etiketa velikosrpskog nacionalizma, a to je tada bio najveći greh, bar partijski. Plašeći se svega toga, a znajući da i kada se odlepi etiketa srpskog nacionalizma ostaje fleka koja im stavlja tačku na političku, a bogami i na partijsku karijeru, iz tih razloga nisu se doticali eksproprijacije imovine drugih verskih zajednica.
Dakle, imovina SPC bila je prvenstveno pod tim udarom. Neki političari tog vremena su gradili svoju političku karijeru na blaćenju ugleda Srpske pravoslavne crkve, odnosno sveštenstva i monaštva. Tako je npr. jedan u to doba obestan komunistički agent, danas visoki funkcioner DS-a, i to samog centra, da bi se dodvorio tadašnjim komunističkim vlastima, negde pedesetih - šezdesetih godina, u Merdarima nekog nesrećnog popa jahao, gotovo dok ga sa dušom nije rastavio.
Sada, molim vas, kako je moguće izvršiti tu restituciju? Dakle, nije u pitanju samo oduzeta imovina, već i oduzet autoritet Srpske pravoslavne crkve.
Da li postoji način da se i tu izvrši kakva restitucija? To treba svako da se zapita, a svakako i Ministarstvo, kao i na koji način izvršiti restituciju.
Sa druge strane, ima li veće ironije nego kada se sada te dase, odnosno jahači sa rodea u Merdarima prodaju za velike, istaknute dušebrižnike SPC, ili za velike demokrate ili borce za ljudska prava i slobode?
Ima mnogo takvih slučajeva. Pre neki dan, kada smo mi poslanici Srpske radikalne stranke obilazili srpske škole na Kosovu, iskreno sam se začudio otkuda granica Kosova već kod same Raške. Neko mi je objasnio da je ta granica došla tako što je tadašnji izlapeli srpski političar iz tog vremena, Petar Stambolić, da bi izgradio političku karijeru, a možda i zbog tazbinskih odnosa i veza, otuđio, odnosno pripisao ogromnu srpsku teritoriju, a to je po dubini oko 66 km od Raške pa do Kosovske Mitrovice, i ubacio je u današnje okupacione granice Kosova i Metohije. Dakle, nije u pitanju samo to što je predao srpske manastire, crkvene posede, već i ogromnu srpsku teritoriju.
Ima takvih političara. Takve su dodvorice nekada bili političari sa partijske scene, sa partijske pozornice komunističke partije tadašnje Jugoslavije, odnosno Srbije, a danas ih ima i gorih.
Dakle, restituciju je potrebno izvršiti ne samo kada su u pitanju crkveni posedi već i druga imovina. Tu pre svega mislim na mnoge eksponate Srpske pravoslavne crkve, koji su iz manastirskih riznica pokupljeni i predati, navodno, nekim muzejima, a nekima se od tada gubi svaki trag. Po svojoj prilici, nalaze se u privatnim kolekcijama nekih pojedinaca. Dakle, potrebno je izvršiti restituciju i tog oblika imovine, odnosno tih eksponata koji su uzeti iz riznica SPC-a.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Živadin Lekić.

Živadin Lekić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, evo već nekoliko dana raspravljamo o ovom zakonu koji nije dobar.
Navešću jedan primer iz Mladenovca. Klanica u Mladenovcu ima svog vlasnika, Janka Badžaka. Klanica je oduzeta 1947. godine momentalno, a sada je tu klanicu zakupio Mile Damjanović. On je verovatno napravio ugovor na 99 godina.
U situaciji u kakvoj se sada nalazimo, ako donesemo ovaj zakon koji nije dobar, a ugovor je napravljen na 99 godina, onda će donošenjem zakona naslednici klanice u Mladenovcu imati pravo da traže povraćaj imovine, a njima neće moći da se omogući povraćaj imovine zbog toga što je napravljen ugovor na 99 godina sa Milom Damjanovićem. Znači, zakon ne može da se sprovede i nije dobar. Zakon će da ošteti jednu stranu: ili Mila Damjanovića ili korisnike, odnosno naslednike.
Znači, neću glasati za ovaj zakon. Imamo sličnih primera i u Vojvodini. Ako uzmemo knjige, kakva je situacija dole, znači, nije dobra. Neću glasati za ovaj zakon, ali za amandmane Srpske radikalne stranke hoću, za sve amandmane.