Evo, ja kažem, mislim da je to radio Anđelko Vučić...

Gospodine Vučiću, kao predsedavajući, smatram da ste povredili član 100. Molim vas, obratite pažnju na dostojanstvo Narodne skupštine. Kada bude predsedavao neko drugi možda će imati drugačiji kriterijum, najlepše vas molim da nastavite na način koji neće vređati Narodnu skupštinu. Izvolite.

Što sam ja, gospodine Markoviću, povredio, kada je on rekao da je mene pravila državna bezbednost? Samo pitam ko je njih pravio i ništa drugo.
Što se tiče državne bezbednosti, pravo da vam kažem, sa njima nikakvog posla nisam imao, niti znam ko su, gde su, šta su. Vidim da ima nekih tu, koji se nešto petljaju, hvale se da imaju sa G17. Nemam blage veze o čemu se tu radi. Ne znam šta ste hteli time da nam kažete. Ako imate bilo šta, izađite pa kažite konkretno, ne morate da mudrujete previše.
Još nešto, vi ovde pričate o tome – časne, čestite, poštene ljude; sada vam kažem, hajde ljudi, ako imate, ako želite bilo gde, na bilo koji način, pošto pričate o krivičnim prijavama, to je još iz 2000. godine, još ste u tom svetu, pet miliona, pa svi postupci traju. Čekam za Šljivančanina da me osude za neki dan što sam učestvovao u grupi koja vrši nasilje nad policijom, ili ne znam šta već, ne znam tačno kako se zove krivično delo, nije ni bitno.
... Jeste, zato što sam hvatao takve lopove kao što ste vi. Za to ću posebno da idem u zatvor, baš tako.
Na kraju, u okviru ove replike, evo, ja vas čekam, ljudi, na vlasti ste, hapsite, radite sve što možete i sve što hoćete. Ja vama neću da pretim, niti mogu, niti želim. Posebno ne želim vašim porodicama nikada ništa loše. Ali, jednu stvar vam obećavam – za krađu, lopovluk i uništavanje Srbije moraćete da odgovarate, u skladu sa zakonom. Spremite se, taj dan se približio.

Molio bih da nastavimo rad po amandmanima. Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Srpska radikalna stranka želi amandmanom na član 11. da spreči štetne posledice ovog zakona. Naime, gospodo, upustili ste se u jednu avanturu, za koju ne znate kakve će rezultate imati.

Donosite zakon koji ima za cilj popis imovine. Kako ćete sprečiti potomke folksdojčera u Vojvodini da prijave oduzetu imovinu? Hoćete li reći da su njihovim precima bila uskraćena sva građanska prava, bila oduzeta imovina; pa i ovima koji traže pravo na nasledstvo na isti način je bilo uskraćeno građansko pravo i na isti način nije bila oduzeta imovina.

Kako ćete sprečiti neke potomke koji će se javiti da su naslednici begova? Kako ćete sprečiti one koji će tražiti pašaluke? Čitava Srbija je 500 godina bila vlasništvo begova i paša. Gde ćete to vi povući granicu? Koja je to godina granica? Kakvi su to osnovi realne granice?

Hoćete li samo da zamažete oči, da kažete – evo, mi smo ti koji popisujemo, evidentiramo one kojima je oduzeta imovina, a na bazi te evidencije nanećete toliko zlo većinskom stanovništvu u Vojvodini da niste svesni toga. Već uveliko potomci folksdojčera ističu svoj zahtev i pred Savetom Evrope da im se vrati imovina, da im se nadoknadi imovina. Vi i vaši politički istomišljenici organizujete autobuse, bukvalno kolone potomaka folksdojčera da obilaze Vojvodinu i da obeležavaju. To su oni naslednici, potomci pripadnika čuvene divizije ″Princ Eugen″, što je ojadila srpske krajine.

Postoje šanse da vas sprečimo u donošenju ovog zakona, ako naiđemo na razumevanje većine u ovom parlamentu. Ima nešto što Srpska radikalna stranka sada, u ovom trenutku ne može da spreči, a to je vaš lopovluk i kriminal. Ne može da spreči; kada vam se deca školuju u inostranstvu vi odmah nađete sponzora, pa taman to bio i onaj koji se bavi telekomunikacijama, kao što je "Erikson". Ali vama to nije bitno, vas ne interesuje firma, vas interesuje da vam deca studiraju u inostranstvu, da se tim hvalite, kako su dobri. Naravno da su dobri, kada imaju finansijsku logistiku od svetskih kompanija, kada je to samo za napojnice 13, 14 ili 15.000 dolara dnevno da troši jedno dete. Šta će, mora da je rasipnik na mamu.

Ne zameram pojedinim kolegama iz vladajuće većine, koji, braneći ovaj predlog zakona, posežu za argumentima utemeljenim i u ovom predlogu, a i u realnim činjenicama. Ne zameram ni kolegi Albijaniću. On je čovek koji kasni ה/2. To je 180 stepeni. On sada priča o 90. godini. Nije on kriv. Najveći problem kod njega je udaljenost centra za razmišljanje i za reprodukciju. Centar za razmišljanje mu je u donjem delu leđa, a za reprodukciju na ramenu.

Molim vas, kolega, nije duhovito, nemojte, molim vas.

Nije, ali je poučno. Ne mogu da razumem šefa poslaničke grupe ...

Dobro, ovo je bilo duhovito, sveukupno nije dostojanstveno. Molim vas, moram da vodim računa o redu na sednici, budite ljubazni.

...koji izlazi za ovu govornicu i sa tolikom mržnjom govori o Srpskoj radikalnoj stranci. Mržnja vas ne vodi nikuda, dragi moj kolega, ne vodi, trebalo je da naučite od svog predsednika stranke. Njega je Zoran Đinđić izbacio iz svoje vlade kada je video koliki je kriminalac, kada je video kakav je prevrtljivac. Pa, ljudi koji su ostali u toj stranci neka vam potvrde. Evo, gospodin Marković je jednim delom, doduše usmenim predanjem, bio upoznat sa tim.
Nemojte plakati, branite ovaj zakon argumentima, iznosite činjenice, a ne kada nemate argumenata, nemate činjenica, vi odmah kažete – radikali su krivi što je ubijen taj i taj. Nisu, gospodo, nemojte unapred da kukuričete, možete da završite u loncu. Još nije istraga završena.

Replika, narodni poslanik Miloljub Albijanić.