Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 11. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju imovine koji je podneo narodni poslanik Srpske radikalne stranke gospodin Momir Marković je potpuno logičan i sledi sve one amandmane koje su podneli narodni poslanici SRS-a. Mislim da je rasprava, koja traje već pet-šest dana, u potpunosti potvrdila svu besmislenost ovog predloga zakona.
Povod za moje mišljenje da je to tako mi daje i činjenica da se već nakon prvog dana rasprave gospodin ministar Parivodić delimično složio sa primedbama poslanika Srpske radikalne stranke, a onda je odmaglio iz ove sale u nepoznatom pravcu i do danas se nije pojavio, da bi njegov primer sledili i ostali poslanici vladajuće većine i nakon toga ih više nije bilo.
Dakle, sve argumentovane kritike ovog predloga zakona, iznete od strane poslaničke grupe SRS, poslanici vladajuće većine nisu mogli ili jednostavno nisu želeli da demantuju, niti da brane ovaj predlog zakona, verovatno i sami svesni njegovog besmisla i njegove neprimenjivosti.
Pošto smo u finišu, nalazimo se kod poslednjeg člana, možda ne bi bilo loše da rekapituliramo ono što se dešavalo u proteklih šest dana.
O čemu se ovde zapravo radi? Radi se o jednom potpuno besmislenom predlogu, o zakonu koji ne može biti primenjiv, zakonu koji je pun kontradiktornosti, paradoksa i pravnih nelogičnosti.
Mislim da su poslanici vladajuće većine svesni toga da se ovde radi o jednom političkom pamfletu, da se radi o bacanju prašine u oči građanima Srbije koji su i sami postali svesni da je ovo samo jedna pričica koja treba da zamajava javnost i građane Srbije i da skrene njihovu pažnju sa daleko važnijih pitanja. Građani su toga postali svesni i već nakon drugog dana rasprave grupa građana se okupila ispred Narodne skupštine protestujući protiv jednog ovakvog zakona.
Ako se već radi o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, kao što se govori ovde, onda je potpuno nejasno zašto ste ograničili njegovu primenu samo na fizička lica, zašto ste od evidentiranja imovine (dakle, ne radi se o povraćaju, nego o evidentiranju imovine) izuzeli imovinu verskih zajednica, o čemu je već bilo rasprave povodom prethodnog člana ovog zakona.
Taj problem postaje veći, mislim na imovinu Srpske pravoslavne crkve na području Kosova i Metohije, koja je besomučno oduzimana nakon Drugog svetskog rata, parcelisana i data Šiptarima na korišćenje. I, kako mislite da sprovedete jedan ovakav zakon, odnosno zakon kojim predviđate donošenje nekog posebnog zakona o evidentiranju, nekog novog.
Ali, puno je još paradoksa, puno je nelogičnosti, a o njegovoj neprimenjivosti nam govori i to da je nemoguće utvrditi legitimitet naslednika, o čemu ste i sami govorili, da je nemoguće utvrditi legitimitet imovine. Dali ste to jednoj državnoj instituciji koja uopšte nema nadležnosti da se bavi evidentiranjem oduzete imovine.
Puno je stvari koje nisu logične u ovom zakonu, a da ne govorim o univerzalnom periodu, mislim na 20 godina. Dakle, potpuno je jasno da jedan ovakav predlog zakona niti ima zakonskih niti ustavnih utemeljenja da bi bio donet i upravo se iz tog razloga mi iz poslaničke grupe SRS borimo.
Ono što se nama stavlja kao primedba i ono što nas mnogi pitaju jeste – zašto ste vi radikali protiv povraćaja oduzete imovine? Mislim da je to lako objasniti. Potpuno je nemoguće jednu istorijsku nepravdu, koja je evidentna, ispraviti, a da se u isto vreme nepravda ne učini nekom drugom i potpuno je nemoguće obeštetiti sve one koji su oštećeni u tom vremenskom periodu.
Vi možete vratiti imovinu, parče zemlje, ako je to oduzeto nekom fizičkom licu, ali kako mislite da obeštetite porodice onih koji su izgubili glavu u tom mračnom komunističkom diktatorskom periodu? Da li je njihova žrtva manja, pa se niste ni trudili, ili se tu radi o nečem drugom?
Mislim da se radi o nečem drugom, kao što sam rekao na početku izlaganja, o jednom čisto marketinškom triku vladajuće garniture, o želji vlasti da skrene priču na neke nebitne teme i da nas narodne poslanike već nedelju dana zamajava jednim ovakvim predlogom zakona. Hvala.