Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavam amandman našeg poslanika na član 10. ovog predloga zakona i smatram da ovaj amandman treba da se prihvati od strane poslaničke većine.
Srpska radikalna stranka je istakla svoj stav o ovom zakonu; zalažemo se da se ovaj zakon skine sa dnevnog reda i kao takav ne uđe u proceduru da bude usvojen. Ovo skidanje zakona su istakli i poslanici koji ne pripadaju opozicionoj grupi, tako da smatramo da on nema uporište u vladajućoj većini, već da ima za cilj samo da ispuni tamo neki broj koji od nas verovatno traže ovi što nam odobravaju Studiju o izvodljivosti.
Smatramo da ovaj predloženi zakon nije u skladu sa trenutnom političkom situacijom i protiv smo ovakvog i sličnog zakona zbog toga što bi ovaj zakon naneo više štete nego koristi. To smo komentarisali do sada u više navrata.
Ovim zakonom se samo mimikrijskim metodama želi da dezavuiše postojeće obećanje DOS-a, odnosno malog DOS-a. Oni su obećali da će vratiti oduzetu imovinu, ali su to obećali onako stidljivo, tako da ovaj zakon koji je sada na dnevnom redu i proističe iz tog obećanja. Zašto do sada nisu vratili, odnosno zašto do sada to nisu učinili kad imaju većinu već više od četiri godine? Mogli su to da urade kad god su hteli, ali oni nisu verovatno našli konsenzus u toj vladajućoj strukturi ni pre ni sada, pa tako ovaj zakon stidljivo i predlažu.
Ovim evidentiranjem se samo želi produžetak tog roka koji je po svim pravnim normama istekao ako znamo da nešto po zakonu zastareva posle 20 godina.
Evropska unija verovatno nema ništa protiv ovog i sličnih zakona, jer njihov cilj nije na strani građana, već je njihov cilj da stanje u Srbiji bude onakvo kakvo će njima najbolje odgovarati, a to je čekanje nečega čega neće biti. Taj sistem ucena od strane Evropske unije je evidentan; oni nas svakodnevno ucenjuju i upućuju nam onakve poruke kakve njima odgovaraju, a naši građani se samo obmanjuju raznoraznim šarenim lažama.
Ovim amandmanom na član 10. predlažemo da se on briše i time da se ovaj zakon ne usvoji. Protiv smo ovog zakona, jer on ništa ne čini, niti će činiti time što će navodno imovina biti evidentirana. Pa, ta imovina je evidentirana i to se nalazi u arhivama naše države. Što bismo ponovo formirali agenciju za ovu oblast, pa da time zaposlimo još 1000 ljudi iz DOS-ovske većine i tako im dozvolimo da oni premoste svoje želje preko ovog mosta koji se zove zakon o evidentiranju oduzete imovine?
Ova odredba člana 10. ne omogućava fizičkim licima ništa, pa ni vraćanje imovine. Nema po ovom zakonu ni pravičnosti ni pravde.
Navodno se zalažete da oduzeta crkvena dobra vratite posebnim zakonom. Pa, niste bili u stanju, ni vi, ni ona bivša vlast, da to učinite. Iz istorijske čitanke sam primio informaciju, a i od starih ljudi koji su mi pričali, da su nam ustaše 1941-1943. godine u Sremu opljačkale i odnele iz Fruškogorskog manastira preko 40 vagona dragocenosti i imovine (ikone, freske, murali, ikonostasi i sve što je bilo vredno u manastirskim riznicama) u Zagreb. Nikada niste to tražili natrag.
A sada jedan primer: u poslednjem ratu jedan Srbin je iz Hrvatske preterao nekoliko kobila lipicanerske rase i te konje ste podigli na najviši nivo međudržavnih razgovora, da se oni vrate u Hrvatsku. Takvih primera ima više, a vezani su i za ovaj predlog zakona.
Uvek smo vam davali informacije vezane za Kosovo i Metohiju. Znate kakvo je stanje tamo. Tamo je naš narod u jednom novom vidu grupnih zatvora. Oni su na novom ispitu. Kako će se oni ponašati, tako će Evropska unija u budućnosti moći da vlada sa tim manjim narodima za koje ona ima interes.
Nismo vam mogli ovom prilikom istaći oduzetu imovinu naših građana u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na svim onim mestima gde su naši Srbi napustili svoja ognjišta i svoje gruntove. Tu Evropska unija ništa do sada nije uradila. Pravila je određene pilot sisteme preko nekih nevladinih organizacija, navodno pomažući te građane, ali to nije dovoljno i to nije dosta za ono šta su oni pretrpeli i šta su ostavili kao materijalna dobra na tim našim gruntovnim prostorima.

Reč ima narodni poslanik Miloš Dišić.

Dame i gospodo narodni poslanici, svrha jednog amandmana je da poboljša zakon, ako je to uopšte moguće. Izgleda da ovi amandmani Srpske radikalne stranke ne mogu poboljšati ovaj zakon, pa SRS predlaže da se on povuče iz procedure. Mislimo da je to najbolje rešenje za jedan ovakav zakon.
Podržavam amandman narodnog poslanika gospodina Milovana Radovanovića na član 10. On zaista ne valja i pokušava da napravi razliku između vlasnika oduzete imovine, zemljišta. Predlažem da se ovaj amandman prihvati iz razloga što upravo pokušava da popravi ionako loš tekst zakona koji je sada na dnevnom redu.
Što se tiče ovog amandmana, Srpska radikalna stranka je već dosta rekla o tome, a što se tiče ovog zakona, takođe, Vlada upravo treba da posluša stav SRS-a i da ne napravi još jednu grešku i da omogući svim vlasnicima oduzete imovine da ravnopravno uzmu učešće u ovome da bi po ovom zakonu moglo da se bilo šta rešava.
Vlada se ovim zakonom oglušila o SPC, gde nije predvidela povraćaj oduzete imovine, a znamo da bi situacija na Kosovu i Metohiji daleko bila povoljnija za Srbe, jer je upravo na Kosovu i Metohiji oduzeta imovina Srpske pravoslavne crkve. Ona se danas obrađuje, a banditi iz Albanije, odnosno separatisti sa Kosova i Metohije albanske nacionalnosti rade šta hoće. Samim tim bi u boljem položaju bio sav srpski narod koji se nalazi na Kosovu i Metohiji.
Ako znamo da crkva nikada nije išla mimo naroda nego upravo uz svoj narod, kada se slavilo – slavila je, kada se patilo – patila je sa svojim narodom, niste smeli ovim zakonom da dozvolite da pravoslavna crkva bude van zakona, jer nije primereno i nije u redu da sve ovo radite na ovaj način.
Nemojte ovim zakonom da pravite razlike među vlasnicima, nemojte da pravite selekciju, već napravite zakon koji će biti primenljiv za sve. Mi smo protiv ovog zakona, to moram da vam istaknem još jednom, sve dok zemlja ne ojača, dok ne bude u stanju da ovo sprovede bez problema. Protiv smo toga da sirotinja puni budžet kojim se bivšim bogatašima vraća imovina. Ovo može da se sprovede samo onda kada zemlja ojača, kada naši radnici budu radili, kada naša deca budu išla mirno u škole i kada budu završila sve i kada budu našla posao.
Zahvaljujem vam se i predlažem vam da prihvatite amandman Srpske radikalne stranke.

Reč ima narodni poslanik Srđo Komazec.

Poštovani poslanici, dame i gospodo, kao što je ceo zakon besmislen, tako je isto i član 10. ovog zakona o prijavi i evidentiranju oduzete imovine.
Ni drugi zakoni nisu nešto naročito, nisu im prethodili neki zakoni, tako je i ovaj zakon apsolutno nepotreban.
Mali broj poslanika skupštinske većine je uzeo učešće u ovoj raspravi, bilo u načelu, bilo o amandmanima; svi su isticali da je potrebno da se zna tačna vrednost oduzete imovine, kao da ta evidencija ne postoji, a zatim da se utvrdi dinamika eventualnog vraćanja imovine ili neke novčane naknade. To je samo lažno ispunjenje predizbornih obećanja.
Ako se ima stvarna namera povraćaja imovine, pogotovo crkvi i drugim verskim zajednicama, onda se to može učiniti i bez ovog zakona, kao što je to uradila Srpska radikalna stranka u vreme vršenja vlasti. U pitanju su crkve na Kosovu, mada je stav SRS-a da crkva i građani Srbije dele istu sudbinu i da imovinu treba vraćati po istim uslovima, ali to je sigurno moguće u nekom kasnijem periodu, kada se reše egzistencijalna pitanja građana Srbije.
U obrazloženju zakona stoji da se ovo čini zbog otklanjanja revolucionarne nepravde. I, pozivate se na moral, a sve što ste do sada učinili manje-više je nemoralno. Isporuka građana Srbije Haškom tribunalu je toliko nemoralna i ma šta da učinite ne možete otkloniti taj nemoral.
Najbolje rešenje jeste da povučete ovaj zakon iz skupštinske procedure. Ne misle tako samo poslanici SRS-a, već i građani Srbije.

Reč ima narodni poslanik Prvoslav Savić.
Gospodine Šaroviću, već ste se javljali povodom ovog amandmana, nije moguće dva puta. Ja bih voleo da se vi javite i pet puta, u pet nedelja, ali nije moguće, morate da čitate Poslovnik i da se setite da ste se već javili.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 10. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine moj kolega poslanik iz SRS-a Milovan Radovanović pokušao je kako Vladi tako i vašoj poslaničkoj većini da predoči svu moguću pogubnost ovakvog zakona koji u praksi neće građanima Srbije dati ništa opipljivo, osim nadu da će neka nova vladajuća struktura izvršiti možda povraćaj oduzete imovine, jer ova vlast nema hrabrosti da građanima kaže da je povraćaj nemoguć posle tolikog protoka vremena, niti ima mogućnosti da taj povraćaj izvrši.
Naravno, u predizbornoj kampanji svi vi iz vladajuće strukture obećavali ste građanima ovaj, po nama, nemogući povraćaj imovine, pa želite ovim predlogom zakona da to prolongirate i da taj vreli krompir koji ste uzeli u ruke ugurate u ruke nekom drugom, pa neka se taj drugi njime opeče.
Znate, kao i svi drugi poslanici Srpske radikalne stranke, svestan sam toga da ovo što govorimo o ovom predlogu zakona vas savršeno ne interesuje, ali, gospodo, mi to vama ne govorimo, jer znamo da nas ne slušate, govorimo građanima Srbije koji žele da znaju šta im ovakav predlog zakona nudi, odnosno ne nudi. Kakav je to zakon koji ne nudi rešenje kako da se vrati imovina crkvama i verskim zajednicama, već će to pitanje da uredi neki drugi zakon, kako stoji u ovom članu 10?
Zbog svega ovoga ja, kao i ostali poslanici SRS-a, apelujem na Vladu da povuče ovaj predlog zakona iz skupštinske procedure i tim potezom građanima Srbije pokaže da bar delom brine o njihovim interesima.

Reč ima narodni poslanik Lazar Čavić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS gospodin Milovan Radovanović podneo je amandman na član 10. Predloga zakona kojim predviđa brisanje odredbe člana 10. ovog zakona. Iz člana 10. vidi se besmislenost ovog zakona iz više razloga. Član 10. počinje rečima – vraćanje oduzete imovine. Već nekoliko dana raspravljamo, i u načelu i u pojedinostima, o predlogu koji nosi naziv – Predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine. Ni u jednom momentu se ne pominje vraćanje imovine i to ovaj predlog zakona o kojem je reč ne tretira.
Ovaj predlog zakona bi trebalo da bude pravni osnov za donošenje nekog drugog zakona o vraćanju imovine fizičkim licima. U članu 10. kaže se: ″Vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediće se posebnim zakonom.″
Smatram, kao i svi poslanici SRS koji su govorili o ovoj temi, da je ovo vaša predizborna kampanja, da je ovo vaš pokušaj dobijanja političkih poena. Nadam se da birači neće nasesti na to, jer ste iste metode koristili na prethodnim izborima. Obećali su vraćanje oduzete imovine, ali da bi smanjili nezadovoljstvo birača koji su naseli na njihova obećanja smislili su ovaj promašeni zakon kojim bi samo evidentirali oduzetu imovinu.
Da li će biti realno vraćanje imovine crkvama, koja se razlikuje od pitanja koje se tretira i reguliše ovim predlogom zakona o prijavljivanju i evidentiranju imovine kao osnovnim zakonom?
Posebno je pitanje kojim crkvama i verskim zajednicama ta imovina može da se vrati. Da li bi bilo realno da se vrati Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Rimokatoličkoj ili Slovačkoj crkvi itd.
Da li smatrate da nekoj crkvi ili verskoj zajednici treba vratiti oduzetu imovinu? U kom pravnom aktu to piše? Ovim zakonom ne možete to regulisati, dok se osnovnim zakonom o priznavanju crkava i verskih zajednica ne reguliše pitanje postojećih istorijskih i priznatih crkava i verskih zajednica.
Postavlja se pitanje kako će se eventualno članom 10. zakona rešiti pitanje vraćanja imovine crkvama i verskim zajednicama.