Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Poštovani narodni poslanici, već poprilično dugo raspravljamo o jednom, po nama srpskim radikalima, besmislenom zakonu. Kao što je naš poslanik Momir Marković predložio, smatramo da treba brisati član 11. i na taj način obesmisliti u potpunosti ovaj zakon.
Ako bi čovek hteo da neke karakteristike ovog zakona još da, onda bi sigurno to bio jedan zakon koji služi propagandi i koji je demagoški zakon u potpunosti. Mi smo i ranije bili u Skupštini svedoci da se donose zakoni radi zakona. Videli smo da se donose neprimenjivi zakoni.
Da vas samo podsetim, jedan od poslanika iz Srpske radikalne stranke vam je rekao da vidite kako je Zakon o sprečavanju sukoba na stadionima neprimenjiv; događaju se vandalizmi i teška povređivanja naših građana na našim sportskim terenima i stadionima. Jedan od takvih zakona je i Zakon o sukobu interesa. Danas u zemlji Srbiji imate toliko kršenja sukoba interesa i ovog zakona da bismo mogli čitav dan o tome ovde da raspravljamo. No, to nikoga ne sekira.
Dalje, mi imamo ovde i loše predloge zakona, a samo ću vas podsetiti na Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, koji je donet prošle godine u ovoj skupštini. Samo da vas pitam kakva je situacija danas sa lekovima, da li se na našem tržištu nalaze ilegalni lekovi, koliko je tih lekova na našem tržištu i da li tu vlada ikakav red? Najbolje ćete sami odgovoriti ukoliko pročitate ono što piše naša dnevna štampa. Da kažem samo još to da se načelnik VMA pojavi na televiziji i kaže da mu farmaceutska mafija preti da će mu oduzeti život.
Kada se poveže sve ovo, možete i sami da vidite kakvi su to zakoni koje mi ovde donosimo, a hoćemo uvek da kažemo da su to reformski zakoni, da su to odlični zakoni.
Dalje, ono što je tipično za sve ove naše zakone, pa i ovaj – ni u jednoj društvenoj oblasti gde su do sada donošeni zakoni vi niste od predlagača dobili prvo analizu stanja vezano za taj problem. Iz te analize stanja bi trebalo da proistekne predlog neke politike za koju će se založiti naša skupština ili vlada, pa nakon toga treba da donose zakone. Mi ovde zakonima hoćemo da reformišemo sve oblasti društvenog života – jedan naopak put, koji ne poznaje Evropa i savremene razvijene zemlje.
Dobili smo jedan apsurdan predlog i onda je logično da se vodi apsurdna rasprava. Nije to slučajno. To je namerno bačeno ovde, da se ne bismo bavili ozbiljnim, važnim problemima koji tište ovu državu, ekonomskim problemima, problemima privatizacije, koja ide na način na koji ide, naravno, uz korupciju i kršenje zakona; da se ne bismo bavili Kosovom i Metohijom, što je gorući problem i ubrzano se nameće da bude rešen ove godine ili u narednom periodu.
Dalje, da se ne bavimo zdravstvenim problemima na pravi način, a u zdravstvu cveta korupcija. To nam danas kažu stranci, ne samo da nam govore naše novine i da imamo sami lično iskustvo kad odemo kod lekara i kada moramo da zatražimo medicinsku pomoć.
Dalje, interesantno je da ovu skupštinu nikada neće zainteresovati, a ni Vladu Srbije, kako se jednom predstavniku naše stranke - gospodinu Vojislavu Šešelju na flagrantan način krše ljudska prava u Hagu. Nikome da padne na pamet da predloži rezoluciju, da ovaj parlament i ova država podignu glas protiv flagrantnih kršenja ljudskih prava koja se sada događaju u Hagu. To je jako interesantno.
Šta je još jako interesantno? Interesantan je odnos predlagača, kukavički odnos, da se ne izađe pred parlament i da se ne brani ono što se predlaže. To je manir koji se ovde već danima demonstrira i parlament ćuti i trpi to, jedno takvo ponižavanje od strane predlagača. Mora se u podeli društvene vlasti shvatiti šta je zakonodavna vlast, šta je izvršna vlast, a šta je uloga pravosuđa. Ako gospodin ministar misli da je iznad parlamenta, to je njegov lični stav. Mora i parlament imati svoje mišljenje da li je to u redu.
Na samom kraju, ovim zakonom niko nije zadovoljan. Nisu zadovoljni navodno oštećeni ljudi koji demonstriraju pred ovim parlamentom. Sam delegat predlagača kaže da to nisu najsrećnija rešenja. Najbrojnija parlamentarna grupa u ovom parlamentu, Srpska radikalna stranka, takođe ukazuje da ovo ne valja. Vi drugi ćutite. Neka, to ide na vašu savest. Građani to gledaju, građani to procenjuju i cene.
Ima jedna zamerka sa kojom ću ja završiti, koja apsolutno ne stoji. Kažete da radikali vrše opstrukciju ovakvom raspravom u Skupštini. Ne, neodgovorna Vlada i neodgovorni ministar vrše opstrukciju istrajavajući dalje na jednom apsurdnom i nepotrebnom zakonu. Upravo je to prava istina. Građanima Srbije ste pripremili ražanj, zeca nigde nema i onda hoćete da mi kažemo da je to u redu i da se mi sa tim složimo i da vam to propustimo. Mi vam to ne propuštamo i građanima Srbije sa ovog mesta govorimo šta vi radite.

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Srpske radikalne stranke Momir Marković podneo je amandman na član 11, kojim traži brisanje ovog člana. Kao što su poslanici Srpske radikalne stranke do sada u svojim diskusijama o svim podnetim amandmanima tražili povlačenje ovog zakona, tako se i ovim amandmanom na član 11. traži brisanje. Nema nikakve svrhe od donošenja ovakvog zakona, koji je, u stvari, obmana i građana i institucija kojima je oduzeta imovina. Ovakav zakon ne treba da postoji u našem zakonodavstvu. Veoma je loš, neprimenljiv i može imati nesagledive posledice po državu.
Brisanjem člana 11. Skupština bi se na najefikasniji način ogradila od ovog vladinog predloga, koji nije naišao na podršku ni kod građana kojima je oduzeta imovina i koji su protestovali nekoliko dana ispred Narodne skupštine Republike Srbije.
Predlagač zakona, predstavnik Vlade, prvog dana rasprave ni sam nije bio siguran u efikasnost primene ovog zakona. Zato se više nije ni pojavljivao u sali Narodne skupštine, u maniru dosadašnjih predstavnika Vlade Republike Srbije, koji uvek, po prikazivanju svog predloga zakona, ubrzo odu iz skupštinske sale i više ih poslanici od tada ne vide.
Skoro niko nije ni pokušao da brani zakon iz redova skupštinske većine; i oni koji su nešto pokušali da pojasne napravili su još veću konfuziju i sebi i svojim političkim partijama.
Takođe, ovaj amandman poslanika Mome Markovića na član 11. treba podržati i zbog jedne veoma bitne činjenice.
Ovaj zakon je parcijalan. Pravite razliku između oduzete imovine, recimo, imovine crkvenih i verskih zajednica i ostale imovine. Zakon važi za sve podjednako ili ga nema. Još malo pa ćete u pojedine članove vaših budućih zakona stavljati slike objekata i lica na koje se zakon odnosi.
Brisanjem ovog člana zaustaviće se, pre svega, maltretiranje građana koji će morati da obijaju pragove mnogih institucija da bi evidentirali nešto što je već evidentirano.
Da li će ovaj zakon biti stvarna obaveza za Vladu Republike Srbije ili samo zakon pro forme zbog Evropske unije i Studije o izvodljivosti, ostaje da se vidi.
Vlada se bavi ovakvim nemogućim zakonima, umesto da se bavi akterima afera "Erikson", "šećerne afere", afere sa "Fijatovim" vozilima, itd.
Zato se podrška Vladi vidi kroz svakodnevne ankete, koje možete da pročitate u novinama. Niti ko može da pretpostavi u Vladi Srbije koliko će Srbiju koštati eventualno sprovođenje ovakvog, po radikalima nesprovodljivog, zakona, niti ko pokušava da sagleda krajnju sumu koja će biti potrebna za namirenje oštećenih građana i institucija.
Razmislite, kolege poslanici, o Vojvodini, da se ne desi da se Srbi kolonisti izbacuju iz kuća zbog folksdojčera, kojima ćete velikodušno vratiti imovinu, jer novca u državnoj kasi za to nećete imati. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović. Izvolite.

Dame i gospodo, ovaj predlog zakona o prijavljivanju oduzete imovine i član na koji je podneo amandman gospodin Momir Marković, poslanik Srpske radikalne stranke, gde se govori o datumu od kada važi prijavljivanje oduzete imovine, koji kaže da se ovaj član briše, još je jedno upozorenje od mnogih koje smo do sada čuli od strane poslanika Srpske radikalne stranke. Hoću da kažem da je ceo zakon, kao što je većina mojih kolega rekla, besmislen i skandalozan.
Hoću da kažem još jedan primer: imao sam priliku pre 15-20 godina da sretnem jednog čoveka iz Koceljeve, koji mi je pokazao zemlju površine možda 200 hektara i rekao mi da je vlasnik cele te zemlje postao jedan čovek, na taj način što je proširivao svoje imanje prisilno oduzimajući od ljudi koji nisu hteli da mu prodaju tu imovinu, fizički ih je prisiljavao i pravio velike štete tim ljudima.
Znači, onaj ko se suprotstavljao, morao je biti eliminisan. To je slika iz tih davnih vremena, čime hoću da kažem kakvim sve vi ljudima hoćete da vratite imovinu. Od tog čoveka, vlasnika te velike imovine, pre 15 godina, ostala je samo jedna stara baba, što znači da nema naslednika koji bi mogao da traži povraćaj te zemlje. Na toj površini sada ima, praktično, dva sela.
Vidim ovde da nema nijednog predstavnika iz Ministarstva, koji treba da brani ovaj projekat zakona. Gospodin Dinkić je dobio zabranu od svog šefa, gospodina Labusa, jer on ima "kratak fitilj" i dođe vrlo brzo u polemiku sa poslanicima Srpske radikalne stranke, pa onda izazove dodatne probleme i za svoju stranku i za Vladu. Prema tome, on jednostavno ovde ne sme ubuduće da bude u prvim klupama, gde bi trebalo da se nalazi.
Kada bismo vršili konfiskaciju zemljišta u ovom savremenom dobu, sadašnjoj situaciji, jasno, gospodinu Kariću, Labusu, Dinkiću i novokomponovanim bogatašima DOS-a svakako bismo imali mnogo štošta sa egzotičnih ostrva da oduzmemo, a i ovde u samom Beogradu i šire u Srbiji.
Zato kažem da je ovaj vaš zakon besmislen. To govori i sama reakcija ovog naroda, u javnosti je njihovo mišljenje već poznato, tako da sam projekat ovog vašeg predloga svakako nema smisao, koncepciju i realnost zbog čega bismo morali da vratimo tu oduzetu imovinu. Na sreću, mali broj ljudi je oštećen, onih kojima treba da se vrati zemlja, u odnosu na veliki broj onih kojima bi se sada napravila šteta kada bi se izvršila denacionalizacija i povraćaj zemlje. Zato smo mi, poslanici Srpske radikalne stranke, izričito protiv ovako lošeg predloga. Hvala.

Hvala. Pre nego što budem odredio pauzu, jedno obaveštenje: sednica Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije održaće se u 14,15 časova u sali u prizemlju.
Određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze – 16.10)

Poštovane koleginice i kolege, nastavljamo rad. Molim vas da pre početka popodnevnog dela sednice utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za rad.
Nastavljamo rad po amandmanu na član 11. koji je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević. Aleksandar Đorđević nije tu. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman na član 11. koji je podneo naš poslanik Momir Marković vam daje do znanja, on vas upućuje i on vas vodi tamo gde vi ne želite. Znamo mi, vaše želje jesu puste i neostvarljive. Ovaj amandman ne dozvoljava da ovaj predlog zakona zaživi za osam dana, mi znamo da on neće zaživeti ni posle 88 dana, odnosno ni posle 888 dana, jer vi ćete već za 100 dana morati da raspišete vanredne izbore.
Nećete moći, a nećete ni smeti da date odgovor na pitanje šta dalje sa Kosovom i Metohijom. Biće vam lakše da reagujete u maniru "nismo mi odavde", a da to pitanje reši neko drugi, a to ćemo sigurno rešiti mi srpski radikali.
Znamo mi, srpski radikali, kako je ta imovina u prošlosti oduzimana. Znamo da je ondašnja vlast i država načinila istorijsku nepravdu prema našim građanima, ali to vam je i u životu tako; kad jednu biljku sečete više puta u glavu ona biološki oslabi i počinje da se suši. Šta sam hteo reći ovim primerom, vi iz toga izvucite zaključak.
Znate li koliko bismo se mi ovim zakonom u budućnosti bavili, znate li koliko je sada tih porodica u progresiji, znate li vi da sadašnja vlast ne može da prati ni elementarne plate državnih službenika? Da li vam je to jasno? Šta će tek biti kad nam pristignu anuiteti MMF-a i banaka kojima smo dužni? To su samo detalji bez kojih Vlada ne može dalje.
Tri dana se mi ovde nadmećemo ko će da pogodi u žicu i da žica pukne i da se ovaj zakon nađe negde tamo kao puknuta struna na primu. Ovaj zakon je kvazizakon. Ovaj zakon niko ozbiljno iz Vlade ne podržava, a i ne prati ga već od početka rada ove skupštine. Znaju u Vladi da on nije dobar i da ih je sramota da bilo šta kažu u njegovu odbranu.
Govorili smo vam da treba da vratite, a i sada to potenciramo, svu imovinu našoj pravoslavnoj crkvi na Kosovu i Metohiji, ali vi i dalje upotrebljavate vaše krilatice koje vam šalju vaši nalogodavci, tako da od toga nema ništa.
Pošto sam poslanik iz Srema znam sve šta je bilo u tom delu Srbije, znam kako je patio naš seljak posle rata, znam da su našim porodicama oduzimali tanjire, viljuške, kašike, konje i fijakere, debele svinje, vinograde i voćnjake; znamo mi da su i glave padale u to vreme, da se mnogi nisu ni vratili sa robije. Sve mi to znamo, a znamo da vi sada ovim i sličnim zakonom ne možete nadoknaditi štetu i ublažiti boli za tom oduzetom imovinom. Samo iritirate stare rane, a znajte, kad procure stare rane, one više bole od onih prvih rana.
Šta to činite, šta vam sada to treba, zar niste sami svesni da je ovaj zakon obična prevara i laž? Znate da je imovina u Hrvatskoj imovina naših ljudi, pa tu nije vremenska distanca prošla, ćutite, ništa ne preduzimate. Zašto? Znate da je imovina u Bosni imovina naših ljudi, pravite se nevešti i tu ništa ne preduzimate. Zašto?
Video sam iz voza krive brazde i nesloženi plug na njivama naših Srba po selima uz prugu na Kosovu i Metohiji. Ko to ore i ko to gazi njihove njive, idite dole na Kosovo i Metohiju i vidite to, i recite ovde u parlamentu da se zalažete i da ćemo se zajedno izboriti za te naše njive na Kosovu i Metohiji. Zar to rudno blago za koje su nam Englezi plaćali koncesije mi sada da damo tamo nekim ljudima koji su se spustili sa albanskih vrleti? Nije to tema ovog zakona, ali on je debelo povezan sa tim. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.