"Laki je malo nervozan."
Gospodine ministre, veoma kulturno su vam poslanici ukazivali na ono što oni misle da je problem u zdravstvu i nisu zaslužili od vas, niti ću to ikada da dozvolim bilo kom ministru, da na njih vičete, a onda da pitate građane Srbije da li su baš ovakve birali.
To vama ne dolikuje, gospodine ministre. Nije vaše da procenjujete koga su građani birali. To procenjuju građani. A kada smo već kod ovog zakona, koji je tako jednostavan i tako prost, pa vi ste četiri godine ministar zdravlja. Jeste, bogami; i kad ste davali ostavke, da bi rušili Vladu, pa da bi vaša stranka ušla u Vladu, sve je to bio deo politike, gospodine ministre.
Kako vam ne pade za ove četiri godine da tamo neko gleda da li je 15 godina i 2 meseca, kako vam to pade baš sada u maju mesecu, baš sada kada se traži da se priča ovde o odgovornosti Vlade Republike Srbije za užasno lošu situaciju u društvu, baš sada kada se traži rasprava o izglasavanju nepoverenja Vladi, kako se setiste baš sada da to smeta.
Pa, ubeđen sam - ako je humanost bila razlog da se 15 godina postavi kao granica, da taj razlog stoji i danas. Teško ćete se odlučiti, izuzev dok vi ne okrenete telefon ili neko od vaših pajtaša, da nekom drugom, starijem od 15 godina, omogućite ovo. Nema para, ministre. To razumem. Nestašica novca je uvela granicu, a ne nehumanost. Nijedan ministar pre vas nije bio tako nehuman, pa da kaže - baš me briga za ove starije od 15 godina. To je bila nestašica novca.
Pa, kada je već ta korupcija uzela toliko maha da su se lečile babe, tetke, strine, stričevi, da su vršili plastične operacije, crtali su ih lekari po Italiji kao šahovsku tablu, gde da im skinu salo, gde da ih ispumpaju, onda je neko rekao - pa, daj da odredimo da granica bude 15 godina. Pa, baš me briga, neka se i ogreše, neka ode i dete od 15 godina koje to nije zaslužilo. To je bio motiv. To je bio motiv za uvođenje. Nehumano je, neustavno je, ali evo četiri godine ste trpeli tu nehumanost i neustavnost.
Znam da sada vaši saradnici listaju zakone i traže šta bi još mogao ovaj ministar da popravi pa da ostane upamćen kao dobar ministar. A, ja vam kažem - pođite malo po bolnicama, prerušite se malo. Mogu da vam dam nekoliko načina kako to možete, a da vas ne prepoznaju. Oslušnite malo pacijente. Oslušnite malo šta im sve treba da bi se lečili. Sada kada ima sredstava, šta im sve treba. To bi bilo mnogo dobro za ministra.
Znam da vi niste ugroženi. Nisam ni ja. Zaista nisam. I tamo gde sam se pojavljivao, gde su najcrnji dosovci bili lekari, niko nije smeo da radi protiv struke. Neće ni vama smeti, imaćete para i vi, kao i ja, i za najskuplje operacije, i u to sam ubeđen, ili će se naći neko ko će da vam pozajmi. Ali, znate li koliko miliona ljudi nema od koga da očekuje to.
Pričate o veštačkim kukovima. Pogledajte sadašnje spiskove, koliko košta veštačku kuk. Koliko građana Srbije ima para da donese veštačku kuk da bi bio ugrađen. I znate da postoje kvalifikacije, hoćeš da ti traje 20 godina, ili 10, ili 5, ili da traje 2-3 godine, od kog materijala će da bude, i koliko su opterećeni vrhunski lekari, koliko god novaca da imate, i da mu date novac, on ne može za 4-5 meseci da vas operiše.
Hoću da otvorim ozbiljnu raspravu o zdravstvu, o svakoj temi o kojoj hoćete da razgovaramo, a ne ovako - optužite nas da političimo, a vičete ovde na nas i prozivate građane Srbije da razmisle o tome za koga su glasali. Razmišljaju oni odavno za koga su glasali, to pokazuju rezultati najnovijih izbora i neću time da se hvalim. Možda i nije naša zaliha, možda i mi nismo toliko dobri koliko ste vi loši.
To je ono, što od vas gori ne mogu da budu. Od ove kombinacije, koja sada harači Srbijom, gorih nema i menjajte to. Nađite načina da više ne ucenjujete jedni druge, da ne zavisite više jedni od drugih. Nađite načina da dobro vodite državu.
A što je nama problem da vam podržimo ovako dobar zakon? Ali nam je problem što nam ne dozvoljavate da vodimo državu kao Narodna skupština, da u njoj raspravljamo o onome što je najvažnije, da u njoj raspravljamo o onome što je najbitnije ovog časa za državu. Evo, poslanik iz Šida će da vam pročita pismo. Vodovod nema više čime da hloriše vodu. Sve druge priče padaju u vodu. U Srbiji više nama hlora za prečišćavanje vode za piće u gradovima, u kojima se na taj način obezbeđuje zdrava, i bakteriološki i hemijski ispravna, voda za piće.
Šta ste preduzeli? Fabrika zatvorena, tamo se štrajkuje, ne proizvodi se. Ovaj uvoznik, koji je sada verovatno privilegovan, ima mnogo posla. On ne može za dva meseca da isporuči hlor, a sutra treba da se pije voda. Da li ćemo sada da kupujemo svi u prodavnici flaširanu vodu. Imaju li svi novaca za to? Izvinjavam se...