Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sporno da li će SPS podržati potrebu da stvorimo uslove da se svaki građanin, bez obzira na starosno ograničenje, leči ili bolje reći da mu se stvore uslovi da može, ukoliko nema uslova ovde, da bude lečen u inostranstvu.
Međutim, nije to tema. Prava tema, ukoliko ne stvorimo uslove da mogu građani Srbije da se leče ovde u zemlji, jer ako samo stvaramo odgovarajuće pretpostavke, a te pretpostavke ne mogu biti iskorišćene, bez obzira kakav konzilijum bio ili nešto slično, onda će to biti jedna lažna slika o pravima koja građani Srbije imaju. Potreba za sve nas i obaveza za ministarstvo, ako podržavamo jedan ovakav zakonski projekat, jeste da što pre dobijemo jednu ukupnu reformu socijalnog i zdravstvenog osiguranja i prava ljudi da ono što piše u zakonu mogu da iskoriste.
Ako mi sada imamo situaciju da se ljudi leče, da plaćaju ne iz svojih džepova, jer nemaju te pare u svojim džepovima nego moraju da pozajme, da uzimaju kredite da bi se lečili, a imamo masu takvih ljudi, dnevno primamo na desetine takvih ljudi, a da to što imaju pravo da naplate u zdravstvenim osiguranjima ne mogu da naplate mesecima.
Pa npr. ako ima tri puta terapiju, i to košta 300 hiljada, za poslednjih šest meseci naplati 30 hiljada, a treba da čeka još dve godine da ostalo naplati, a to pozajmio od komšije ili prodao sve što ima, i dalje nema šta da proda, onda nam ne vredi pravo koje ćemo mi danas da usvojimo da može neko da se leči u inostranstvu kada ne može da se leči u Beogradu, Kruševcu ili Vranju.
Znači, moramo da govorimo iskreno ovde i nalazimo formu koja će da stvori građanima Srbije pravo da ono što piše u zakonu mogu da iskoriste. Ako proširujemo pravo, sa čime se naravno slažemo, a sa druge strane to pravo ne možemo da iskoristimo, onda je to jedna lažna slika o zdravstvenom osiguranju u Srbiji.
Drugo pitanje je vezano za poziciju da li naši dobri lekari – a potpuno sam siguran da Srbija ima kvalitetne lekare, sposobne lekare, sposobne profesore, koji mogu najteže zdravstvene probleme, da ne kažem operacije ili nešto drugo, da rešavaju, i to pod uslovom da su tehnički osposobljeni –imaju takve aparate, takvu tehnologiju koja prati trend.
Čuo sam pre neki dan o nekim aparatima koji su kupljeni, a vi znate da je to treća generacija od onih koji se koriste u Evropi. A da ne govorimo o kardiovaskularnim aparatima, koji su kvalitetniji u Valjevu nego u Beogradu, a u Valjevu se za nedelju dana pregledaju dva-tri pacijenta, u Beogradu dnevno pedeset, ali ipak zbog donacije, zato što je neko završio, u Valjevu toga ima, a u Beogradu nema.
Ako ne uredimo ukupno zdravstveno osiguranje, onda se i naša dobra volja da podržimo ovakve zakonske projekte, da građani bez obzira da li imaju 15 godina ili 60 godina mogu da budu lečeni u inostranstvu, neće ostvariti. Ona će biti jedna magla koja će da zadovolji neku inicijativu neke grupe pojedinaca i neke kancelarije, a u suštini neće rešiti problem i neće građanin dobiti to pravo.
U tom smislu podržavamo ovu izmenu, ali upozoravamo da to ne bude "šarena laža" za prikupljanje jeftinih političkih poena. I nisu to neki poeni, nego će se dobiti bumerang, zato što neće biti ostvareno, ne samo to pravo nego i postojeća prava u zdravstvenom osiguranju, osnovna zdravstvena zaštita, da čovek može da se leči za ono što mu postojeća zakonska rešenja pružaju.
Prema tome, molim vas da znamo i danas da iskoristimo ovu priliku da saznamo da li se u tom smislu nešto predviđa u reformi zdravstvenog i socijalnog osiguranja i da li će ta prava biti iskorišćena. Mogu da budu iskorišćena ili će to biti samo pravo koje za običnog čoveka nema nikakav značaj.