Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo popodnevni rad današnje sednice.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O TURIZMU (načela)
Prisutno je, po službenoj evidenciji, 114 narodnih poslanika. Molim da utvrdimo kvorum. Molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Istovremeno, prenosim izvinjenje. Upravo stiže ministar. Javljao se sve vreme dok je bio na putu i očekujemo svakog časa da stupi u Skupštinu.
Konstatujem da imamo kvorum.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Leila Ruždić-Trifunović, Dušan Petrović, Svetlana Stojanović, zajedno Milan Ninić, Sanja Čeković, Blagica Kostić i Staniša Stevanović, Dragan Vuksanović, Branka Bošnjak, Nataša Jovanović, Veroljub Arsić, Gordana Pop-Lazić, Vjerica Radeta, Zoran Antić, Dragoljub Stamenković, Momir Marković, Milorad Mirčić, Darko Glišić, Zlatan Jovanović, Ljubomir Kragović, Zoran Krasić, Branislav Rankić, Nemanja Šarović, Dragan Čolić, Miljko Četrović, Milovan Radovanović, Rodoljub Gačević, Tomislav Penezić, Zlatko Radić, Milan Škrbić, Radiša Ilić, Sreto Perić, Petar Jojić i Zoran Anđelković.
Primili ste obaveštenje narodnog poslanika Svetlane Stojanović da povlači amandmane koje je podnela na čl. 6, 17, 22, 26, 31, 46. i 50. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za trgovinu i turizam i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat 37 minuta 12 sekundi, Demokratska stranka Srbije – jedan sat tri minuta i 36 sekundi, Demokratska stranka - Boris Tadić – 44 minuta 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Srpski pokret obnove - Nova Srbija – 21 minut 36 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO-a i tri poslanika SDP-a i jedan nezavisni poslanik, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Istovremeno vas obaveštavam da su ovlašćeni predstavnici za ovu tačku dnevnog reda: ispred SRS-a Nataša Jovanović, ispred DSS-a Arsen Đurić, ispred DS-a Aleksandar Radosavljević, ispred G17 plus Branka Bošnjak, ispred poslaničke grupe SPS Rajko Baralić.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Pošto predstavnik predlagača još uvek putuje, da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Odbora za trgovinu i turizam – Rajko Baralić, predsednik Odbora? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za trgovinu, turizam i usluge je praktično tri puta razmatrao Predlog zakona o turizmu zbog toga što je, iz razloga koji nisu nepoznati, zakon o turizmu dva puta povučen iz skupštinske procedure. Takođe, želim da kažem da je u okviru jednog projekta koji je realizovan nedavno u saradnji sa OEBS-om Odbor za turizam razmatrao Predlog zakona o turizmu.
Želim ovom prilikom da ukažem na jedan problem koji imaju i drugi skupštinski odbori, mislim ukupno šest. Odbor za turizam, usluge i trgovinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije nema tzv. vladinu većinu. Neophodno je da se taj problem prevaziđe. Naime, Odbor broji 11 članova, od čega narodnih poslanika iz SRS-a i DS-a ima četiri plus dva, dakle, šest, a stranke koje tvore ili koje podržavaju Vladu imaju ukupno pet članova Odbora za trgovinu, turizam i usluge.
Iako je Odbor do sada održao 10 sednica, a zahvaljujem se narodnim poslanicima na kolegijalnosti i drugima koji su pomogli da Odbor funkcioniše normalno, molio bih da se ovo pitanje raspravi, radi se o nekim drugim odborima, i da se obezbedi skupštinskim radnim telima, odborima da normalno funkcionišu.
Nije moguće da jedan odbor kvalitetno radi ukoliko ne može da započne svoj rad iz prostog razloga što stranke koje ne podržavaju Vladu ili nisu u Vladi neće da daju kvorum ili ne žele da se izjasne o nekim od zakonskih projekata ili izveštaja ministarstva. To otežava rad, komplikuje našu situaciju i našu poziciju.
U tom smislu, molim vas, gospodine predsedniče, da sa šefovima poslaničkih grupa, u skladu sa Poslovnikom, obezbedite da skupštinski odbori odražavaju strukturu vladine većine, kako bi odbori mogli nesmetano da obavljaju svoje dužnosti. Naravno, poslanici opozicionih stranaka čine ono što je njima, po Poslovniku, na raspolaganju i na njih se ovom prilikom niko ne ljuti, samo prosto konstatujem o čemu se ovde radi.
Dakle, to sam želeo da kažem. I pored toga, ovaj predlog zakona je na Odboru dobio neophodnu podršku, na čemu se zahvaljujem kolegama narodnim poslanicima, što nije slučaj sa Odborom kada je u pitanju zaštita konkurencije, o tome ćemo govoriti kada taj zakon dođe na dnevni red.
Što se samog zakona tiče, o njemu ću nešto više reći kada budem govorio kao ovlašćeni predstavnik SPS-a.

Da li predsednik Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Izvolite, prvo narodni poslanik Nataša Jovanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako gospodin ministar za trgovinu i turizam nije ovde prisutan, on je u tri navrata mogao na sednicama Odbora da čuje mišljenje koje sam iznela u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke. Moram samo da dopunim ovo što je rekao predsednik resornog odbora, gospodin Baralić, u prilog tome koliko dugo ovaj zakon čeka da uđe u skupštinsku proceduru, odnosno da danas o njemu raspravljamo.
Naime, gospodin Baralić je, kao predsednik Odbora, insistirao na tome da raspravljamo o Predlogu zakona, i to je bilo u septembru 2004. godine. Od te prvobitne verzije, tog prvog sastanka, na kome su prisustvovali poslenici iz turističke oblasti, pre svega mislim na kolege iz naše najveće nacionalne asocijacije, iz JUTE, do Predloga zakona koji smo sledećeg meseca, odnosno u oktobru, dobili nije se ništa promenilo, u smislu stava Vlade prema pojedinim pitanjima koja smo mi potencirali kao ključna u našem negiranju ovakvog Predloga zakona.
Kada je sazvana sednica u novembru mesecu sa obimnim dnevnim redom, u tom dnevnom redu je bio i Predlog zakona o turizmu; desilo se, zbog lošeg funkcionisanja skupštinske većine i zbog činjenice da se bliži kraj godine, da ste u tesnacu sa vremenom, a budžet ste morali da usvojite, da je zakon povučen iz procedure.
Ako je to već bilo tako, onda je resorno ministarstvo trebalo da promeni jedan deo obrazloženja koji je ostao u ovom predlogu zakona. Naime, u jednom delu obrazloženja stoji da je zakon urgentan, da on treba da unapredi turističku privredu, sveukupnu turističku oblast u našoj zemlji i da je potrebno da se usvoji pre početka zimske turističke sezone. Mi smo na pragu letnje turističke sezone (neki su se, a vidim i pojedini članovi Vlade, dobro baškarili, iskoristili to preliminarno letovanje u ovim danima praznika), a zakon je tek sada pred nama.
Iako mi je ovo bliska oblast, zaista bih želela da razgovaram o nekim drugim pitanjima zbog toga što mislim da je za građane u mestu Jaša Tomić i u drugim mestima u Banatu mnogo važnije i ključno pitanje šta Vlada Republike Srbije radi kada je u pitanju pomoć najugroženijima. Ako Vlada nije bila u datom trenutku sposobna da obezbedi pet ili više hiljada pari gumenih čizama da se pomogne tom narodu, ako ta pomoć stiže sporo, u najmanju ruku je, dame i gospodo poslanici, degutantno da mi govorimo danas ovde o jednoj privrednoj grani koja u pravom smislu reči za ogroman broj građana Srbije, a tako je svuda u svetu, u zemljama sa razvijenom privredom i sa standardom, predstavlja luksuz.
Mogli bismo da razgovaramo o turizmu kada ovaj zakon ne bi bio, u pravom smislu reči, za unapređenje turističke privrede mrtvo slovo na papiru i kada bi on davao garancije nama kao poslanicima i uopšte svima koji očekuju da nađu uposlenje u turističkoj grani da će se u narednom periodu, a da to bude produkt usvajanja ovakvog zakona, obezbediti više desetina hiljada radnih mesta.
Postoje egzaktni podaci za zemlje jugoistočne Evrope, u nekoj komparaciji sa Grčkom, pa sa zemljama na zapadu, sa turistički razvijenom Španijom, Italijom, tu je i Francuska, koliko je potrebno sredstava u toj prvobitnoj akumulaciji kapitala, kada je u pitanju turizam, da bi se obezbedio određeni broj radnih mesta.
S obzirom na naš životni standard, na veliku nezaposlenost i procenat nezaposlenosti žena u odnosu na ukupan broj nezaposlenih u Srbiji, a njih je 980.000, ljudi koji su se bavili ovim, a pre svega su sa Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca, kroz razne studije koje su izrađivali u tom smislu, došli su do zaključka da bi jedna milijarda američkih dolara investirana u turizam donela 120.000 novih radnih mesta.
Naravno, građani Srbije ne mogu ni da sanjaju o investiciji od milijardu američkih dolara, jer i oni veliki privredni sistemi koji čekaju da budu restrukturirani, na način kako je to nakaradno utvrdila prethodna DOS-ovska garnitura, u situaciji su da sada posmatraju šta se dešava sa onim, uslovno rečeno, razvijenijim privrednim granama, nego što je turizam danas.
Svi ljudi koji prate turizam i kod nas i u svetu moraju da se slože sa ocenom da ta privredna grana, pre svega zbog svog sezonskog karaktera i zbog određenih negativnih uticaja koji su ovde u Srbiji prisutni, na sveukupan ekonomski rast može da ima depresivni karakter.
Ako pogledate stanje u srpskom hotelijerstvu – danas je počela u Vrnjačkoj Banji godišnja turistička berza banjskih i klimatskih mesta u Srbiji – ako pogledate banjski turizam, rekreativni turizam, stanje našeg ugostiteljstva, svi ćete se složiti sa ocenom da je sistematsko urušavanje privrede, što je naročito bilo izraženo kroz pljačkašku i svakojaku privatizaciju poslednjih nekoliko godina, doprinelo tome da se privredna grana kao što je turizam dodatno uruši, da se ti negativni efekti izbace na površinu, odnosno da se broj nezaposlenih u turizmu povećava, umesto da se smanjuje.
Šta nam je predlagač u ovom zakonu dao, a sa čime se ne slaže poslanička grupa SRS? To su odredbe zakona koje samo, uslovno rečeno, usklađuju turističku oblast sa drugim razvijenim zemljama; stvara se fond za razvoj turizma, čiji karakter i način poslovanja nisu prihvatljivi za SRS, a i za sve druge ljude koji bi pretendovali da dobiju pomoć za razvoj svog turističkog programa, odnosno projekta, zato što je ovaj fond koji je ovako sačinjen i kroz ovakav upravljački organ prostor za manipulisanje.
Vi znate stav Srpske radikalne stranke kada je u pitanju bilo koja agencija ili osnivanje bilo kog novog fonda.
Evo, uporediću to sa fondom koji je Vlada Republike Srbije osnovala za naše napaćene sunarodnike na Kosovu i Metohiji. Videli ste da je efekat akcije koju je SRS sprovela, a to je samo prva faza, kroz pomoć deci u osnovnim i srednjim školama i kroz donaciju 100 kompjutera, odnosno celokupne konfiguracije za školu, mnogo veći nego celokupan efekat onoga što je Vlada Republike Srbije učinila za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Mi koji smo bili tamo i obišli srpske enklave, obišli sela Prilužje i Plemetina, naravno da nismo mogli da dođemo sa pričom o tome da je na dnevnom redu sednice, iza vaskršnjih praznika i Đurđevdana, zakon o turizmu, zbog toga što bi to bila, u najmanju ruku, uvreda za te ljude. Oni nemaju struju već četiri meseca, nemaju hranu, nemaju osnovna sredstva i mogućnosti da školuju svoju decu.
Ako ovaj zakon samo treba da predstavlja neki okvir, ali on nije dobro definisan, onda da malo pogledamo šta je to na šta bi buduća odgovorna vlast, za koju jedino tvrdim da će biti ona radikalska, trebalo da obrati pažnju da bi se razvoj turizma u Srbiji unapredio.
Na tom prvom sastanku, kada smo razmatrali Nacrt zakona o turizmu, bile su velike primedbe od strane uvaženih kolega, izuzetnih stručnjaka, pre svega vlasnika vodeće turističke agencije u zemlji, dve agencije, a zatim i direktora JUTE gospodina Stankovića, na činjenicu da JUTA, kao institucija u pravom smislu reči, kada je u pitanju metod, način i restrikcija okupljanja pravih poslenika turističke privrede, nije zastupljena u upravnom organu Turističke organizacije Srbije.
Zatim, za nas je, ako je već predlagač hteo da uredi turističku oblast, bilo neprihvatljivo da nam se na naš amandmanski predlog da obrazloženje da u lancu turističke ponude ne treba svi da budu kažnjeni, odnosno da snose konsekvence ako dođe do nepoštovanja ugovora.
A, sa druge strane, drugi amandmani, koji se tiču polisa osiguranja za putovanje, i to piše – za svako putovanje, o tome ćemo kada bude rasprava u pojedinostima, za turističke agencije, ovde su kasnije prihvaćeni, ali kompromisnim rešenjem koje je ponudila grupa poslanika okupljena oko Vuka Draškovića, odnosno SPO (jer za ove druge se ne zna šta su), jer je u međuvremenu došlo do stranačkog, odnosno internog usaglašavanja tih kolega poslanika sa gospodinom ministrom.
Dakle, to nisu bili njihovi prvobitni amandmanski predlozi, odnosno reakcije na pojedine članove, već je to učinila SRS i njeni poslanici, kao gospođa Pop-Lazić, jer jedan amandman se odnosi na njen predlog, gospodin Nemanja Šarović, kolega Darko Glišić i svi oni koji su identični amandmanima ove grupe koja je prihvaćena.
Tu se zapravo vidi da ministar nije pokazao, što se pokazalo kroz raspravu na odborima, fleksibilnost u tom smislu, a naročito kada su bile na sastanku prisutne kolege iz JUTE, u septembru mesecu, iz dve vodeće turističke agencije poznatih tur-operatora u našoj zemlji; veoma loše je dočekao te naše primedbe, ne shvatajući zapravo da one dolaze iz struke i da su to zaista pravi problemi koje imaju turističke agencije u svom poslovanju.
(Predsednik: Da li koristite i drugih deset minuta?)
Da, iskoristiću. Smatrali smo da je neophodno da se u lancu turističke ponude svaka manipulacija ili svaka improvizacija strogo sankcioniše.
Vama su poznati slučajevi, nažalost, neki su i tragično završeni, kada su u pitanju neki kvaziprevoznici, kada su u pitanju organizatori pre svega ekskurzija za našu omladinu, i to u inostranstvu, da je bilo dosta nemilih događaja. Zato je intencija poslaničke grupe SRS bila da amandmanom koji smo podneli na Predlog zakona definišemo koje je to preduzeće, taj pravni subjekt koji može da se bavi organizovanjem turističkog putovanja.
Kada je u pitanju amandman na član 54, koji je podneo uvaženi kolega Milorad Mirčić u ime poslaničke grupe SRS, išli smo dotle da kroz predlog sasvim novog člana, odnosno dodatka uz postojeći član, definišemo šta je to dužna da uradi turistička agencija u obavljanju poslova organizovanja putovanja. Verujte, sve ovo što smo naveli, odnosno kolega Mirčić, u tačkama od 1) do 6) izvire iz problema koje danas imaju turističke agencije u Srbiji.
Kolege koje se visoko profesionalno time bave, koje su u otežanim okolnostima, pod neviđenim sankcijama koje je naša zemlja imala, smogle snage i energije da bezbedno, profesionalno, veoma korektno organizuju putovanja u zemlji i inostranstvu znaju da je ovako nešto potrebno, a ministar se jednostavno o to oglušio i nije želeo da prihvati.
Nametnuo se opšti utisak kod poslanika SRS-a, članova Odbora za turizam, da je gospodin ministar, koji nije došao na vreme, na početak rasprave, a čekao je osam meseci da mu zakon dođe u proceduru, nastupio više stranački, odnosno sa određenim animozitetom kada je u pitanju naša poslanička grupa, iako je šest meseci posle toga malo prerađene, ali suštinski gotovo iste amandmane drugih kolega koji pripadaju njegovoj stranci prihvatio. Njihovo je pravo da to podnesu, ali tek toliko da se zna da su to bile naše osnovne primedbe od samog početka.
Srbija, uz sve ove probleme koje ima, ne može da kaže da je osnovni prioritet razvoja privrede turizam uopšte.
Ali, kada je u pitanju jedinica lokalne samouprave, kada je u pitanju okrug (ili kako to neki vole da zovu - region, jer on to nije, u administrativnom smislu samo je zaokružena celina), naročito u centralnom delu Srbije i u banjskim i klimatskim mestima, ti ljudi imaju velike probleme, zbog toga što bi mogli u punoj turističkoj sezoni da uposle veliki broj onih koji su bez posla, pretežno žensku radnu snagu. Jer, osim upravljačke funkcije, za rad u turizmu, pre svega u ugostiteljstvu, nije potrebna neka posebna kvalifikacija i to bi i te kako koristilo tim ženama, ali zašto ne i mladićima ili mlađim muškarcima koji su bez posla.
Ovde se zapravo ide na to da se kroz privatizaciju koja je izvršena, pre svega određenih hotelskih i ugostiteljskih preduzeća, sposobni ljudi, sa decenijama istrajnog i marljivog rada u oblasti turizma i ugostiteljstva, izbacuju na ulicu i za njih danas nema posla.
Naravno, mi ne možemo da kažemo da ćemo Jadransko more da smestimo u Šumadiju ili Vojvodinu ili da će kroz Aranđelovac da protiče Dunav, ali znamo da svaka zemlja koja stremi razvoju, svaka oblast koja ima razvojne mogućnosti, ali da je odgovorna, naravno, vlast (što su pokazali radikali u opštinama gde su došli na vlast), može da uradi projekte za svoju okolinu i samim tim da poboljša uposlenost. Međutim, očigledno je da od strane Vlade Republike Srbije nema dovoljno sluha za one projekte koji čekaju već nekoliko godina.
Branislav Dudić, inspektor za turizam u Šumadijskom okrugu, još 2001. godine podneo je zahtev za kategorizaciju na području Šumadijskog okruga kada je u pitanju seoski turizam. Jedna gospođa koja je profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu je još pre više godina uradila, zajedno sa grupom svojih studenata, kada je otvoren odsek za turizam pri fakultetu, studiju o tome šta može Šumadija, sa svojim kulturnim, etno i svim drugim osobenostima, da ponudi kao turistički proizvod. Međutim, do dana današnjeg nema odgovora od Ministarstva, ni onog prethodnog koje je vodio Milosavljević, ni ovog koje vodi Dimitrijević.
Takođe, sećate se da je u tom sazivu o kojem sam govorila na početku rasprave bio i predlog zakona o skijalištima. Mogu vam reći da je taj zakon još iz vlade u kojoj je učestvovala Srpska radikalna stranka, kada je Čerović bio ministar za turizam; do dana današnjeg toga nema na dnevnom redu.
Što se tiče turističkih organizacija, a to se potencira u obrazloženju, hitnosti i neophodnosti donošenja ovog zakona, reći ću vam nešto što je potpuno poražavajuće za turizam uopšte, a tiče se grada Kragujevca. Reći će ministar da to nema direktne veze sa Ministarstvom ili Vladom, ali neka se zapita zašto je to tako.
Turistička organizacija Kragujevca, verovali ili ne, sa samo šestoro uposlenih, u centralnoj Srbiji, u gradu koji ove godine obeležava, kako su to ovi Stevanovićevi proglasili, godinu ustava i teatra, ne dobija ni jedan jedini dinar iz budžeta Skupštine grada Kragujevca. To treba da ide na dušu Veroljubu Stevanoviću i novoj gradskoj vladi koja nije imala sluha za to, već se oglušila na zahteve kolega koji već mesecima ne primaju platu, izdržavaju se od čuvenog ″šumadinca″, odnosno one skulpture, veće ili manje, koju neki od vas možda imaju u svojim kabinetima ili su poneli kao uspomenu iz nekog etno-centra.
Da li je normalno, kada se razvoj regionalnog turizma i privrede uopšte promoviše od strane gospodina Dimitrijevića ili bilo kog drugog ministra, da u takvom stanju i sa takvim mogućnostima, koje zaista ti ljudi imaju, jer su iskusni u svom poslu, ne mogu da ih iskažu, jer ni od koga nemaju pomoći.
Nama uopšte nije bilo prihvatljivo ni rešenje, a to gospodin ministar zna iz prethodne tri diskusije u odborima, koje se tiče mogućnosti organizovanja putovanja i da se pod to podvuče sindikalno ili rekreativno putovanje koje može da organizuje bilo koja asocijacija, sindikat ili ljudi koji su neuki za taj posao, a da to putovanje traje više dana.
Ne mogu da špekulišem time da li će skupštinska većina, a Vlada i ministar su to učinili, da prihvati amandman koji je istovetan amandmanu SRS-a, a koji je podnela malopre pomenuta grupa poslanika, jer je naš cilj bio ...
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Imaćemo mogućnosti da dosta razgovaramo i o Predlogu zakona u pojedinostima ili, eventualno, u replikama.
Zapravo, naš cilj je bio da omogućimo rad ljudima koji su visoko kadrovski obučeni, koji taj posao kvalitetno rade i koji su spremni da, ako naprave grešku, zaista snose konsekvence, ali da bude isti aršin za sve. Bilo nam je neprihvatljivo i onda smo podneli amandman. Međutim, kažem, prihvaćen je amandman istog teksta, ali podnet od strane drugih poslanika, iako je usledio mesecima kasnije.
Rekla sam već gospodinu ministru da turistička grana ili bilo koji drugi posao koji obavlja bilo koji ministar u Republičkoj vladi, ali očigledno je to manir svih ministara, ne može da bude u uskostranačke svrhe. Gospodine ministre, uzmite "Veliku Srbiju", najnovije izdanje, možete kasnije da pogledate.
(Predsednik: A vi privedite kraju vaše izlaganje.)
Pitala sam gospodina ministra, verujte mi, to je jedan jedini put da u poslednjih 14 godina nisam otišla na turističku berzu, odnosno na sajam turizma u Beogradu, zašto je na pozivnici napisano da će sajam turizma (inače, direktor sajma je takođe član SPO-a) da otvara neko ko pretenduje na neki kraljevski presto. Oni su napisali, zamislite – njegovo veličanstvo prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Ma nije moguće!
Onda je on meni rekao – znate, sajam može da otvori bilo koji drugi građanin. Lepo, gospodine ministre, ali vi nećete biti u toj prilici, to vam tvrdim, sledeće godine kada bude bio sajam turizma u Beogradu, pa neće moći niko od vas, ni taj Trpković, ni vi da se šepurite tamo, ni onaj ko ne zna da govori srpski jezik.
(Predsednik: Vreme.)
Vi ćete posmatrati kako će to da čini budući ministar, odnosno vlada koju će da predvodi SRS. Ne samo da Branislav Dudić, kolega inspektor iz Kragujevca, i druge kolege neće morati da čekaju po nekoliko godina da se izvrši kategorizacija seoskih kapaciteta u Šumadiji i u drugim oblastima, nego ćemo, uz one prioritete koji nas očekuju, turizmu dati veliki značaj i uključićemo ljude iz struke.
Bez obzira na to što ste vi sujetan čovek, mogli ste da prihvatite one predloge i sugestije koje su vam kolege dale, ali vi to niste želeli, jer ste uskostranački posmatrali ovaj problem. Branili ste se argumentima na svim sednicama Odbora, koji zaista ne piju vodu, što bi Šumadinci rekli, ali u danima koji slede, jer ova rasprava o amandmanima će biti duga i možda mukotrpna za vas, pokazaćemo vam da smo imali bolja rešenja i da je trebalo još u septembru da ih prihvatite.
Ovako, ovaj postojeći zakon o turizmu, uz ove korekcije i izmene i uz naše apsolutno neprihvatanje ovakvog osnivanja fonda, neprihvatljiv je za poslaničku grupu SRS.

Reč ima ministar.
Pridružujem se ovom zahtevu da se koristimo tačnim pravopisom. Dakle, prestolonaslednik se piše – njegovo visočanstvo, a samo bi se za kralja pisalo – veličanstvo.

Dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, želim da vas pozdravim i da se izvinim. Razlog mog zakašnjenja je što smo upravo bili na turističkoj berzi "Banje Srbije" i u 15,15 sam krenuo iz Vrnjačke Banje da bih stigao ovde, tako da je moj vozač imao dobar domaći zadatak.
Ovo je moje prvo obraćanje pred Skupštinom i moram da priznam da imam izvesnu tremu zbog važnosti institucije kojoj treba da obrazložim kratko ovaj zakon. Mislim da je ovaj zakon rezultat rada prethodnog ministarstva i rada čitave turističke privrede za prethodne tri godine.
Konačno smo, posle ovih iscrpljujućih rasprava povodom drugih tačaka dnevnog reda, dočekali da i ovu tačku stavimo na dnevni red. Stoga mi dozvolite da relativno kratko obrazložim osnovnu ideju ovog zakona.
Uspešan razvoj turizma jedne zemlje u velikoj meri zavisi od kvaliteta turističke politike i koordinacije razvoja turizma i drugih komplementarnih privrednih delatnosti. U svetu su poznata iskustva razvijenih turističkih zemalja u kojima se kao nosioci turističke politike pojavljuju državni organi, a njeno sprovođenje se konkretizuje kroz odgovarajuće sistemske propise i mere tekuće ekonomske politike.
Turistička politika kod nas je u ranijem periodu odstupala od klasičnih i u razvijenim zemljama poznatih metoda. Nisu u dovoljnoj meri uvažavana pozitivna iskustva zakonskog definisanja i uređivanja oblasti turizma. Iako je važeći Zakon o turizmu stvorio normativno-pravni okvir za unapređenje turizma kao delatnosti od značaja za ekonomiju zemlje, u dosadašnjoj primeni ovog zakona se pokazalo da za ostvarenje željenih efekata turizam mora biti sagledan kao integralna aktivnost, konceptualno prilagođena razvojnim potrebama i mogućnostima, sa stabilnim izvorima finansiranja.
S obzirom da je turizam privredna delatnost koja prevazilazi nacionalne okvire, tekst ovog zakona usklađen je sa regulativom Evropske unije, a kao načelo na kojem se zasniva uređenje odnosa u oblasti turizma usvojeno je načelo održivog razvoja turizma iz Agende 21, sa svetskog samita u Rio de Žaneiru 1992. godine.
Zakon se sastoji iz nekoliko poglavlja. Razvoj i promocija turizma sagledana je kao integralna delatnost koja se ostvaruje kroz integralno planiranje razvoja turizma, zaštitu, rezervaciju i održivo korišćenje turističkog prostora i koordinaciju aktivnosti organa i službi, javnih, privrednih i drugih subjekata vezanih za turizam.
Predviđena su dva mehanizma za podsticanje razvoja turizma. Podsticajne mere za realizaciju projekata iz oblasti promocije, prostorno urbanističkog planiranja, izrada projekata zaštite prirode, životne sredine, prirodnih resursa i kulturne baštine, izgradnja turističke infrastrukture i unapređenje postojeće turističke ponude finansiraće se iz budžeta Republike Srbije. Ovo su pretežno oni projekti koji uglavnom nemaju komercijalni karakter.
Fond za razvoj turizma otvara se u okviru budžetskog sistema i finansiraće se iz sredstava budžeta Republike, dela turističke naknade, donacija i kredita iz zemlje i inostranstva i iz drugih izvora. Sredstva fonda će se koristiti kao podrška turističkoj privredi, sufinansiranjem, sa nižim kamatnim stopama ili subvencioniranjem dela kamata bankarskih kredita za izradu i realizaciju projekata od prioritetnog značaja i za unapređenje razvoja turizma.
U oblasti promocije naglašenija je uloga nacionalne turističke organizacije u procesu unapređenja i usmeravanja ukupnog turističkog razvoja, kao i u koordinaciji aktivnosti turističkih organizacija, javnih privrednih i drugih subjekata u turizmu, koji deluju neposredno i posredno na unapređenje promocije srpskog turizma.
Turistička organizacija Srbije, pored toga što realizuje i priprema strategiju promocije turizma, utvrđuje smernice za izradu programa rada i planova promotivnih aktivnosti teritorijalnih i lokalnih turističkih organizacija, organizuje istraživanje turističkog tržišta, analizira uspešnost promotivnih aktivnosti i obavlja niz drugih poslova koji su važni za stvaranje jedinstvene slike o turističkom proizvodu Srbije.
Pored definisanja poslova i uloge u unapređenju i promociji turizma teritorijalnih i lokalnih turističkih organizacija, njima je, po ugledu na turistički razvijene zemlje, data mogućnost da sa subjektima koji obavljaju delatnosti povezane sa turizmom, uz saglasnost osnivača, mogu osnivati neprofitne organizacije za operativne, marketinške i promotivne poslove.
Zakonom je predviđeno donošenje posebnog akta o sadržini i izgledu turističke signalizacije, sa ciljem da se izvrši standardizacija simbola i znakova koji imaju važnu ulogu u procesu obaveštavanja turista o turističkim potencijalima i sadržajima turističke ponude. Kratka napomena – odmah po usvajanju ovog zakona mi ćemo početi izradu projekta turističke signalizacije, za šta smo, inače, ovim sredstvima subvencija obezbedili odgovarajuća sredstva.
Novina u zakonu je turistička naknada, koja predstavlja iznos koji plaćaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja obavljaju delatnost putničkih, odnosno turističkih agencija, ugostiteljsku delatnost i pružaju usluge u turizmu, ili obavljaju drugu delatnost neposredno povezanu sa turizmom na teritoriji turističkog mesta.
Cilj ovog zakonskog rešenja je da se stvore stabilni uslovi finansiranja turizma, kao i da se deo prihoda ostvarenog zahvaljujući pogodnostima određene destinacije, koja je proglašena za turističko mesto, ponovo vrati i uloži u razvoj turizma tog mesta.
U deo zakona koji reguliše delatnost putničkih, odnosno turističkih agencija, sa ciljem usklađivanja normativno-pravnih rešenja sa pravom zemalja članica Evropske unije, ugrađene su odredbe iz Direktive Saveta Evropske unije o organizovanom putovanju, odmoru i kružnom putovanju iz 1992. godine i predložena su rešenja koja imaju za cilj podizanje nivoa kvaliteta usluga, zaštitu korisnika usluga, kao i zaštitu turističke profesije.
Takođe, izvršena je podela turističkih agencija na organizatore turističkih putovanja i agencije posrednike. Agencije organizatori turističkih putovanja, u pogledu uslova koje moraju ispuniti, mogu biti organizatori putovanja u zemlji i inostranstvu (to je kategorija A) i organizatori putovanja u zemlji (kategorija B).
U delu zakona u kome su definisane usluge turističkih profesija, pored usluga turističkog vodiča, novo rešenje je definisanje usluga turističkog animatora u cilju poboljšanja kvaliteta naše turističke ponude, u skladu sa međunarodnim standardima.
U odnosu na postojeća rešenja, pored određenih dopuna i preciziranja dosadašnjih rešenja, posebna novina je stvaranje normativno-pravnih pretpostavki da se u kategorizaciji smeštajnih i drugih objekata u našoj zemlji primene međunarodni standardi. Ovo je izuzetno važan korak za integraciju naše turističke ponude sa razvijenim turističkim tržištima.
U cilju razvoja seoskog turizma regulisano je pružanje usluga smeštaja i ishrane u seoskim turističkim domaćinstvima, koja se nalaze na seoskom području, čiji članovi pretežno žive od poljoprivredne proizvodnje i koja su organizovana kao seoska turistička domaćinstva.
Odredbama poglavlja o nautičkoj delatnosti definisana je ova delatnost, kao i vrste objekata nautičkog turizma. U saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove saobraćaja dato je ovlašćenje ministru nadležnom za poslove turizma i saobraćaja da donese propis kojim će se propisati minimalni tehnički uslovi, usluge i kategorizacija ovih objekata. Na osnovu ovakvih ovlašćenja iz zakona, nautička delatnost biće regulisana jedinstvenim propisom.
Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo preko turističkih inspektora, sa utvrđenim pravima, dužnostima i ovlašćenjima.
Dame i gospodo uvaženi poslanici, naravno, pripremio sam i detaljno obrazloženje sadržaja svakog od članova zakona, ali bih se ovog puta suzdržao od te vrste objašnjenja i obrazloženja, kao što bih, naravno, sačekao i druge komentare, pretežno šefova poslaničkih grupa, pa bih možda još jednom nešto rekao o rezultatima turističke privrede u prethodnih godinu i nešto dana, otkako vodim ovo ministarstvo. Hvala, za početak.

Hvala dr Bojanu Dimitrijeviću, ministru trgovine, turizma i usluga.
Sledeći ima reč ovlašćeni predstavnik SPS-a Rajko Baralić, a potom se javio gospodin Radosavljević, ovlašćeni predstavnik DS-a. Izvolite, gospodine Baraliću.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, već praktično godinu dana, iz razloga koje sam naveo na samom početku rasprave o ovoj tački dnevnog reda, u skupštinskoj proceduri se nalazi zakon o turizmu. To je veoma važan zakon. S obzirom na potencijale Republike Srbije, na turističke, ugostiteljske potencijale, na stečenu naviku i dobru praksu da građani Srbije putuju i da primaju goste i na iskustvo koje je postojalo u poslednjih nekoliko decenija, prihodi od turističke privrede u Srbiji su bili daleko značajniji od nekih drugih oblasti nego što se danas, sa ove vremenske distance, uopšte i može zamisliti.
Podsećam da je 1972. godine Vrnjačka Banja ostvarila milion noćenja. Te godine su to ostvarile samo još dve banje u Evropi, Karlove Vari i Baden-Baden. Naravno da je to bilo vreme socijalnog turizma, drugačije organizacije države, drugog sistema, ali to govori o tome da je moguće, kada postoje osnovne pretpostavke, da se u oblasti turizma napravi značajan ekonomski rezultat i da se na taj način uposle drugi resursi jedne države, kao što su poljoprivreda, zanatstvo, saobraćaj i mnogi drugi.
I, molim jednog sadašnjeg i jednog bivšeg ministra da posle ćaskaju, ako je moguće. Zahvaljujem.
Nažalost, situacija u Srbiji danas nije takva. Ogroman broj turističkih objekata, pre svega ugostiteljskih, nalazi se ispod nivoa koji je moguće tolerisati, ispod nivoa koji može garantovati elementarnu kvalitetnu uslugu onima koji takvu uslugu žele da ostvare. Nivo tehničke ispravnosti, tehničke kondicije saobraćajnih sredstava je danas daleko ispod onoga što je, takođe, moguće tolerisati. Kupovna moć stanovništva je daleko ispod onoga što bismo želeli.
U tom smislu je važno da Narodna skupština Republike Srbije usvoji zakon koji će da stvori pretpostavke i obezbedi uslove da se značajnije razvija ova grana privrede, koja je u sferi usluga, ali, naravno, podrazumeva i sve ove druge kompatibilne delatnosti o kojima sam sada govorio.
Takođe želim da kažem da je stav SPS-a prilikom formiranja ove vlade bio da Vlada Republike Srbije treba da ima portfelj turizma i portfelj sporta. Žao mi je što to ne postoji. Sve ono što u Srbiji postoji kao moguća perspektiva u ovoj oblasti moglo bi da zasluži da kada jedan predsednik vlade komponuje kabinet obezbedi poseban resor, poseban portfelj za turizam, zbog toga što se sada Ministarstvo usluga, turizma i trgovine bavi i turizmom. Želeli bismo da se jedno ministarstvo bavi samo turizmom. To nije predmet ovog zakona, ali je prilika da se uz predloženi zakon kaže.
Zakon reguliše i rezerviše turistički prostor, prostor za obavljanje turističke delatnosti. To je kompatibilno sa rešenjima koja se nalaze u Prostornom planu koji je parlament usvojio devedeset i neke godine, izvinjavam se što ne znam tačno; ako je to važno, reći ću to – dok je vlast vršila Socijalistička partija Srbije.
Ovaj zakon definiše na koji način se obavlja ugostiteljska delatnost, na koji način agencije postaju odgovorne prema korisnicima turističkih usluga.
Ovaj zakon ne može da definiše ono što bismo mi želeli, receptivu, dakle nemoguće je zakonom propisati da jedna agencija obezbeđuje što je moguće veći broj stranih gostiju u Srbiji. U svakom slučaju, postoji jasna namera i postoji svest o tome da je to neophodno, jer Srbija je danas zemlja koja, nažalost, izvozi turiste, a neadekvatno tom broju ugošćuje goste iz drugih država.
Na taj način ima stalni deficit koji treba da bude naša stalna briga i u ovoj i u svim drugim oblastima. To nije jednostavno postići. Potreban je čitav niz mera. Novi zakon o turizmu je jedna od važnih pretpostavki da se sve to definiše na normalan način.
Želeo bih posebno da govorim o turistima, subjektima svega onoga čime se danas bavimo ovde. Slobodan sam da kažem da predstavnici turističke privrede, turističkih agencija, ugostiteljskih objekata često svoj posao ističu kao osnovni, nezamenljiv, bez koga ovo ne bi postojalo. To nije tačno. Svi oni, njihove delatnosti, njihovi kapaciteti postoje isključivo zbog toga da bi se zadovoljile potrebe ljudi da se odmaraju, da se leče, da putuju i da se hrane, kulturne potrebe; svi ti kapaciteti služe isključivo toj svrsi.
S tim u vezi, u zakonu postoji nekoliko odredaba koje to jasno definišu. Gost turista će posle donošenja ovog zakona biti u Srbiji zaštićeniji nego što je bio do sada. Bez obzira na primedbe koje su došle od strane JUTE, HORES-a i drugih, želim da kažem da turističke agencije moraju da preuzmu odgovornost, iako je to rešeno nekim drugim zakonima, Zakonom o obligacionim odnosima.
Moraju da preuzmu odgovornost kada odvedu 50 ljudi hiljadu kilometara od mesta boravka, a to su često deca, to su deca predškolskog i školskog uzrasta. Moraju da imaju punu odgovornost, moraju da garantuju da će kvalitet prevoza i svih drugih usluga koje su predmet tog aranžmana biti na nivou ugovorenog, a ne dogovorenog. S tim u vezi, apelujem i na gospodina ministra i na njegove saradnike da se ovoj stvari i turističkoj inspekciji i svim drugim posveti pažnja maksimalno.
Ovaj zakon ne definiše organizaciju đačkih ekskurzija. Odbor za turizam, trgovinu i usluge inicirao je razmenu mišljenja o ovoj temi.
Molim predsednike Odbora za prosvetu i Odbora za saobraćaj Narodne skupštine Republike Srbije da se sa predstavnicima ovih ministarstava i odbora i svih drugih zainteresovanih turističkih organizacija, a pre svega JUTE, održi zajednički sastanak, savetovanje, razgovor na temu organizovanja đačkih ekskurzija u Srbiji.
Ima više razloga zbog čega o tome ovde govorim. Pre svega, želimo da zaštitimo decu, želimo da propišemo na koji način se organizuju ekskurzije, želimo da se đačke ekskurzije organizuju u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Želimo, kako ste ranije voleli reći, da sve bude transparentno i da oni koji organizuju ekskurzije i vode decu deset dana i više izvan mesta boravka, a najčešće u inostranstvo, preuzmu odgovornost
Znači, oni koji vrše saobraćajne usluge treba da imaju saobraćajna sredstva koja su na nivou neophodnog kvaliteta koji može garantovati bezbednost deci koja su učesnici u ovim ekskurzijama. Definitivno, prosvetni radnici, koji preuzimaju veliku odgovornost vodeći našu decu na ekskurzije, na propisan način treba da budu nagrađeni za ono što rade. Kada kažem na propisan način, onda sam potpuno jasan, ništa ne imputiram, ali želim da kažem da je to važno zbog toga što smo svi mi roditelji, stričevi, neki su dede, a neki će biti.
Dakle, veoma je važno da se bezbedno i kvalitetno organizuje đačka ekskurzija. Neka Ministarstvo prosvete kaže šta je važno kada je u pitanju sama suština organizovanja ekskurzije, svi ovi drugi treba da učine sve što je neophodno da se ekskurzija organizuje onako kako svi mi želimo.
Koristiću drugih deset minuta u sledećem javljanju. Želim da kažem, gospodine ministre, SPS će glasati za ovaj zakon. Molio bih da narodni poslanici podrže amandman koji smo podneli, a o njemu ćemo kada bude rasprava o pojedinostima.
Sasvim na kraju, želim da kažem da se, nažalost, iz razloga koje sam naveo kada sam se danas prvi put javio kao predsednik Odbora, zakasnilo sa donošenjem zakona. To nije krivica Ministarstva i nije krivica Odbora, radi se o koordinaciji, šta dolazi na dnevni red.
Još jednom molim i gospodina ministra i gospodina predsednika Narodne skupštine da Odbor za turizam i trgovinu bude konstruisan tako da odražava vladinu većinu i da ima strukturu kao što ima Vlada, jer u protivnom gubimo previše energije organizujući sednice Odbora i gubite vreme vi iz Ministarstva i mi iz Odbora. Neophodno je da Odbor za turizam i usluge i trgovinu ima formaciju 6:5. Dakle, po Poslovniku, ukupno 11 članova, šest iz struktura onih stranaka koje čine i podržavaju Vladu, a pet iz opozicionih stranaka. To je jedini način da Odbor može efikasno da radi, a on je i do sada radio kvalitetno. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Baraliću. Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
Reč ima Aleksandar Radosavljević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, moji prethodnici su već napomenuli, pred nama je predlog zakona koji je samo u toku prošle godine dva puta povlačen iz skupštinske procedure. Oba puta je povučen, da li zbog preambiciozno utvrđenog dnevnog reda od strane predsednika Skupštine ili jednostavno nepoznavanja pravila skupštinskog rada i skupštinske aktivnosti. Ovaj važan zakon je dočekao maj mesec 2005. godine. Toliko o dobroj zakonodavnoj aktivnosti koju smo imali u proteklom periodu.
Dakle, Predlog zakona je, kao što je ministar sam konstatovao, u najvećem obimu utvrdila prethodna vlada, odnosno kako se on izrazio, da budem precizan, njegovi prethodnici. Možemo slobodno reći da o ovom zakonu raspravljamo u vreme kada je sezona uveliko otpočela, tako da sam po sebi zakon neće biti u punom obimu primenjiv za ovu godinu, tek od naredne 2006. godine biće potpuno primenljiv. Da je bilo dobre volje i valjanog utvrđivanja značaja predloga zakona, svakako da bi on mogao već od januara 2005. godine da bude u punoj snazi. Dotle će u oblasti turizma ili turističke privrede stanje biti veoma loše.
Demokratska stranka konstatuje da Vlada Srbije nema čak ni koncept kako i na koji način započeti rad na razvoju turizma. Nema strategije razvoja turizma u Srbiji. Podsećam da je njegov prethodnik u Vladi Srbije sačinio strategiju, da se ona nalazi u Ministarstvu, ali da je tu strategiju već trebalo neko do sada da pogleda, ako ne i sam ministar. To se do danas nije dogodilo.
Elementi turističkog proizvoda u Srbiji su i dalje nedefinisani i neprepoznatljivi. Kada se oni obrade, to se čini stihijski, haotično i uglavnom po nekom ličnom nahođenju pojedinaca. Stranih investicija u turizmu nema. Mnogo se u proteklom periodu govorilo o tome kako će veliki broj stranih kompanija doći da investira u Srbiju. To u ovom konkretnom slučaju gotovo da ne postoji. Do danas se po ovom pitanju apsolutno ništa nije učinilo. Privatizacija hotela je potpuno zaustavljena, zadržan je sistem rada koji je, slobodno možemo da konstatujemo, apsolutno prevaziđen i neprilagođen savremenim turističkim tokovima.
Takođe, za Demokratsku stranku veoma je nejasno kako se i po kojim kriterijumima plasiraju budžetska sredstva.
Primer Kopaonika i primer investiranja u ″Geneksove″ žičare veoma je neobičan, pa pitam gospodina ministra da li je ministar finansija prilikom investiranja u ″Geneksove″ žičare konsultovao bilo koga, ako ne lično samog ministra trgovine i turizma.
Gde je u tom slučaju tender? Gde je u konkretnom slučaju javnost? Da li je tu bilo kakvih zloupotreba? To ostaje veoma nejasno pitanje. Zašto se tek tako investira u vlasništvo jedne firme koja kasnije od eksploatacije ostvaruje ne baš mali i zanemarljiv prihod, a dotle razvojni projekti u oblasti turizma ne mogu da se finansiraju?
Podsećanja radi, turističke signalizacije u Srbiji gotovo i da nema i samo sa tim sredstvima koja su otišla u pomenute objekte moglo se mnogo toga popraviti i dovesti u red u oblasti turističke signalizacije.
Kako je čitava grana bez koncepta, kao što smo rekli, tako je bez koncepta i promocija turističkih potencijala Srbije. Nije urađena niti utvrđena nijedna tačka turističke ponude koja predstavlja motiv za dolazak u Srbiju. Način obrade podataka, merenja turističkog prometa je apsolutno neadekvatan. Praćenje posebnih efekata potrošnje, na primer, gotovo i da ne postoji. Politika prodaje smeštajnih kapaciteta ne postoji, svako kreira svoju individualnu politiku, bez obzira na kvalitet i stepen popunjenosti i slično.
Šta je ovo ministarstvo moralo u proteklom periodu da uradi, a nije učinilo, da se stanje, koje smo u najkraćim crtama napomenuli, popravi? Nije bilo stimulisanja za ulaganje u razvoj, nije bilo efikasne kreditne politike. Stanje u tom delu, pre svega od resornog ministra i ministarstva, mora se drastično popraviti. Mora se voditi odgovarajuća poreska politika kojom bi se stimulisao razvoj i ulaganje u turizam u Srbiji.
Imajući u vidu sve ove navedene probleme, deluje zaprepašćujuće činjenica da nam posle godinu i više dana resorno ministarstvo izađe sa svojim prvim zakonom iz resora koji oni pokrivaju, zakonom koji je, da vas podsetim još jedanput, u najvećem delu kreiran od strane prethodne vlade Srbije.
Moram da vas podsetim, malopre se predsednik skupštinskog odbora požalio na nedostatak većine. Skupštinski Odbor za trgovinu i turizam nije usvojio godišnji izveštaj resornog ministra ne zato što nije bilo dovoljno poslanika vladajuće većine, već su glavni razlozi upravo u nedostatku dobre komunikacije sa predsednikom Skupštine i manjku zakonodavne aktivnosti, koja je u ovoj oblasti apsolutno neophodna i gde je Ministarstvo pokazalo svoju veoma veliku usporenost. Ne znam odakle i od koga im to.
Što se poslanika DS-a tiče, konačni stav o Predlogu zakona ćemo doneti nakon izjašnjavanja o određenom broju amandmana. Neki su prihvaćeni na nadležnom odboru, postali su sastavni deo teksta, ali moram da istaknem da je, što se DS-a tiče, daleko veća šteta da nemamo zakon, nesaglediva šteta, zato što je zakon čekao godinu i nešto više dana da se pojavi pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.
U svakom slučaju, prema broju usvojenih amandmana poslanici DS-a će se opredeljivati u danu za glasanje, a u načelnoj raspravi učestvovaće i ostale moje kolege koje će svakako izneti i razloge zbog kojih smatramo da je ovaj zakon trebalo mnogo pre da bude u skupštinskoj proceduri.