Poštovani predsedniče, uvaženi gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, vidite kako je izmena samo jednog člana u Zakonu o zdravstvenom osiguranju ponukala na niz priča koje malo imaju, malo nemaju veze sa zdravstvom, malo smo išli preko Haga i Studije izvodljivosti do izmene ovog člana, malo smo govorili o svemu i svačemu.
Dve su prilike: ili predsednik Skupštine više ne treba da nam daje ovako dugu pauzu, pa smo se zaželeli govornice i priče, ili ono drugo što bih želela da je činjenica, a to je da svi željno očekujemo onu reformu i zakone koji su najavljivani već par godina unazad.
Dobro, Tomislave Nikoliću, ali sada ste vi u opoziciji. Socijalisti će ući u vlast i onda će to biti najbolja vlada. Govorilo se čak i o tome kakva je ovo vlada, da je jako loša. Rekla bih da ova vlada uopšte nije loša i, naravno, da bi bila mnogo bolja i biće najbolja kada socijalisti budu učestvovali, jer prosto imamo mnogo više iskustva.
Dakle, htela bih da kažem da je očigledno sva ova priča možda i dobra pretpostavka, pa će biti manje priče na narednim sednicama, da što pre dođu na dnevni red upravo ova dva sistemska zakona o zdravstvenoj zaštiti i o zdravstvenom osiguranju. I zaista za nas apsolutno nije sporno da bi oni trebalo da uđu paralelno u proceduru, jer jednostavno dok god se ne bude definisalo koliko je zdravstveno osiguranje zemlje po glavi stanovnika dotle, čini mi se, nećemo biti sposobni da opredelimo koji obim zdravstvene zaštite država Srbija u ovom trenutku može da pruži svom građaninu. To jeste teško, ali mi se sa tim moramo suočiti.
Čuli smo od više govornika i od gospodina ministra da se ovde zapravo menja samo starosna dob, nema više limita. Da se ne bi sada govorilo o tome kako će se sutra u novinama na naslovnim stranama reći - građani Srbije izvolite, možete da se lečite u inostranstvu, jasno je rečeno da samo ukoliko postoji medicinska indikacija i ako ne postoji nijedna ustanova u zemlji Srbiji koja može da pomogne pacijentu, tada će moći na ovaj predviđen način, bez obzira na starosnu dob, da ide i potraži pomoć van granica naše zemlje.
Želela bih da ovo drugačije i obrnuto posmatramo, a to je da ova sredstva, koja jesu minorna, ne budu ni toliko potrebna, nego da država Srbija, Vlada i, naravno, naš resorni ministar, učini toliko napora da edukuje, a inače mi imamo sjajne stručnjake iz raznih oblasti zdravstva, da tehnološki opremi i onda da mi budemo kao zemlja osposobljeni da lečimo ne samo građane naše zemlje, nego da obrnemo priču, pa da iz okolnih zemalja dolaze i kod nas na izlečenje. Zašto da ne? Mislim da je to neko vreme koje znamo i pamtimo da je ranije bilo i zašto ne bismo na tome izgradili našu budućnost.
Naravno da je objektivno situacija u kojoj se naša zemlja nalazi, kao zemlja u tranziciji, vrlo teška, a to je ekonomska situacija i to su činjenice od kojih ne možemo da pobegnemo. Danas u zemlji Srbiji dva miliona ljudi iz svojih zarada izdvaja za lečenje, dok osam miliona ima pravo na zdravstvenu zaštitu i treba da ima. Država Srbija mora da obezbedi za svakog svog građanina da ima apsolutno jednaku mogućnost lečenja za sve i za svakog. Za to su se uvek socijalisti zalagali i uvek će pozdraviti svaku promenu zakona koja će ići u prilog čoveka, građanina naše zemlje, a naročito pacijenta. Istini za volju, mi možemo da pričamo, ali bez poboljšanja ekonomije i standarda ne možemo poboljšati ni situaciju u zdravstvu.
Drugo, socijalisti su se uvek zalagali da to zdravstvo bude besplatno, ali očigledno je da u ovom trenutku, kada nam se zemlja nalazi u tranziciji, mi to nismo kao država moćni da omogućimo svojim građanima. Da smo danas razgovarali o reformskim zakonima o zdravstvenoj zaštiti i o zdravstvenom osiguranju onda bismo, ali moramo kada budu ti zakoni, gospodine ministre, na dnevnom redu da kažemo otvoreno i jasno da ovaj paket zdravstvenih usluga zemlja Srbija može besplatno da pruža svakom građaninu ove zemlje, a sve van toga u nekim određenim uslovima, participacijama ili kako god.
Dalje, govorilo se ovde u više navrata, licitiralo se sa tim koliko se izdvaja u zemlji za lečenje našeg stanovništva. Znam da je doskoro to bilo svega 50 evra, zaista vrlo malo i rekla bih najmanje. Mi smo čuli podatke i sa jedne i sa druge strane, a opet raspolažem nekim podacima da se otprilike za lečenje po glavi stanovnika izdvaja od 140 do 160 evra. To je ono što je realno, to jeste 300 posto ili tri puta više nego što je bilo, ali još uvek nedovoljno.
Ako malo izanaliziramo zemlje naše bivše stare Jugoslavije, one su nam ipak najsrodnije i najbliže, recimo Hrvatska u ovom trenutku izdvaja četiri puta više, a Slovenija čak 10 puta više, pa s obzirom da nam je Slovenija bila republika koja je u toj staroj Jugoslaviji bila reper, želela bih da nam danas isto bude reper, bar kao primer zemlje u tranziciji u kojoj su prošle sve te reforme, pa i u oblasti zdravstva, a imale su za sobom dobro iskustvo i dobre zakone. Bila bih vrlo srećna i zadovoljna da sledeće godine u ovo doba i mi imamo taj standard i kažemo - zemlja Srbija je sada ta koja je za 10 puta uvećala izdvajanja za lečenje svog stanovništva.
Naravno, tu ne može a da se ne pomene ova vrlo teška situacija koja objektivno postoji u zdravstvu. Mi smo, u komunikaciji sa direktorima zdravstvenih ustanova, čuli podatak da 2004. godina u odnosu na 2003. godinu ima jedan pomak, ali negativan; zapravo, da su tekući materijalni troškovi povećani za 75%. To zaista nije sporno. Lično, kao čovek koji tolike godine radi u zdravstvu, nikada ne mogu da verujem da zdravstvo može da posluje sa gubitkom, jer zdravstvo pokriva debelo svaku svoju uslugu time što će pomoći svom građaninu.
Naravno, problem je sistemski, neuređenosti stvari, da uvek taj gubitak ostane na zdravstvenim ustanovama, a ne na onom što treba da obezbedi ta sredstva, a to je Fond, država i naše filijale dole. Znate, 30 godina je ta priča da Fond uvek mora da bude neka zaštićena životinja, da mora da završi godišnje poslovanje sa pozitivnom nulom, a svi ti gubici se prebacuju na zdravstvene ustanove. Tako je i danas.
(Predsednik: Vreme.)
Predsedniče, imam 20 minuta.
(Predsednik: Deset minuta u završnom delu. Izvolite, završite.)
Tako je bilo i onda. Mislim da to treba da se izmeni i da treba da kažemo da mi imamo tačno toliko para i da se ne potpisuju ugovori zdravstvenih ustanova sa fondovima za zdravstvo početkom godine za tu godinu, ako realno ne postoji mogućnost da se obezbede te pare po republičkom cenovniku koji je zvaničan cenovnik na koji valjda ova država i ova vlada daju zeleno svetlo.
Znači, to su neki problemi koji nisu samo na ovim relacijama. Jednostavno, to sve nas podstakne da razmišljamo o uređenju situacije i boljem funkcionisanju sistema zdravstva u našoj zemlji. Naravno da, kada je reč o ovoj izmeni, socijalisti će apsolutno glasati za.
Imamo jednu otvorenu dilemu i da kažem da je to upravo ovo što je u objašnjenju zakona - sredstva za sprovođenje. Citiraću samo jedan deo: "Za sprovođenje ovog zakona u 2005. godini nije potrebno obezbediti dodatna sredstva, s obzirom da su ona već predviđena". Međutim, čak smo i na Odboru za zdravlje izračunali da je to negde oko 720.000 evra. To nije bitno, taj fiktivan iznos.
Rekla bih da je nemoguće da ovde ne treba obezbediti dodatna sredstva, jer su ova sredstva planirana u vreme kada još uvek nije bio izmenjen ovaj član, koji još danas nije izmenjen, ali na svu sreću će biti izmenjen, da bi trebalo učiniti napora, kada bude rebalans budžeta, da ministar svojim autoritetom, da Vlada razume situaciju i da pomogne, i to paralelno u dva pravca.
Dakle, ne samo da se uvećaju sredstva i da omoguće svima, ukoliko nemaju mogućnosti da izlečenje dobiju u svojoj zemlji, da mogu da dobiju van granica, nego i u ovom drugom pravcu, da se vrši paralelno edukacija zdravstvenih radnika, kako bi realno postojala potreba za onim objektivnim medicinskim indikacijama, da se ti pacijenti šalju van granica naše zemlje.
Imam lično, kao narodni poslanik, jedno veliko zadovoljstvo da, čini mi se, posle Rezolucije o Kosovu, za koju smo apsolutno svi jednoglasni, ovo će biti jedina stvar oko koje ćemo imati apsolutni konsenzus, da će svih 250 poslanika u danu za glasanje glasati za ovu izmenu. Mislim da je to dobra poruka pre svega našim građanima, dobra poruka i pouka za sve nas, da bi tako trebalo i da radimo.
Treba i na skupštinskim odborima da sučelimo svoja mišljenja i ovde da se izborimo, ali da sve to bude u interesu građana, a naročito kada je oblast zdravstva u pitanju. Priznaćete da su svi zakoni nama mnogo važni, sve nam je mnogo važno i u životu, ali ni za koga od nas ne može ništa biti preče od zdravlja. Zahvaljujem.