TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.05.2005.

19. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

19. dan rada

10.05.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:45 do 18:05

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Pitam da li, pre zaključenja načelnog pretresa, žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Prvo, gospodin Paja Momčilov, ovlašćeni predstavnik SRS, a potom Živodarka Dacin, ovlašćeni predstavnik SPS-a.

Paja Momčilov

Srpska radikalna stranka
Poštovani narodni poslanici, evo nas na kraju ove rasprave koja ipak nije preterano dugo trajala, a bogami povod nije zavredeo više vremena, mogao bi čovek da tako da kaže.
Šta hoću na samom kraju da kažem. Potpuno je jasan stav poslanika SRS da u ovoj poplavi zakončića i nebitnih zakona, eto, utopili smo se i mi u to, podržaćemo ovakav predlog zakona, jer principijelno smatramo da se ne može biti protiv. Međutim, samim našim ukazivanjem, kada vi ne stvorite uslove da nešto ostvarite, možemo da vam izrazimo naše sumnje da niste dobronamerni kada ste ovakav zakon predlagali.
Prvo moraš da uloviš zeca, pa onda da praviš ražanj, pa da ga onda pečeš. Vi pravite ražanj, nemate ni vatru, nemate ni zeca, nemate para dovoljno, to je neodgovorno i mi smo dužni da to ponovimo u ovoj završnoj reči.
Ne bih ponavljao ono što je rečeno. Za nas je jako važno da smo skrenuli pažnju vašu da ovde imamo jednu instituciju kojoj treba posvetiti puno pažnje, a to je Zavod za osiguranje. Naveli smo da postoje jasni dokazi da se tamo ne poštuju zakoni, da se tamo radi mimo zakona i da tamo treba uvesti red. Da li ćete to uraditi ili nećete, to je na vama, ali mi skrećemo građanima Srbije pažnju da tamo stvari ne funkcionišu kako treba i da se tamo zakon ne poštuje.
Ono što smo uspeli da kažemo i skrenuli pažnju našoj javnosti, a nadam se i vama, potpuno dobronamerno, da vi morate uzeti u obzir činjenicu da Evropa, na koju se vi pozivate i u studiji koju često nama spočitavate ovde, kaže u uvodnim preambulama, dakle, da je korupcija temeljni problem sa kojima se mora suočiti ovo društvo i isto tako vi morate da otvorite načine borbe protiv te korupcije.
Iz ove rasprave, koja je nekima bila dosadna, nekima je bila korisna, za nas je proistekao jedan jasan zaključak. Dakle, da vi niste reformska vlada, da se vi ne zalažete za prave reforme za koje se zalaže EU, da vi održavate sistem koji ste kritikovali žestoko, koji je nastao zbog sankcija i ratnih uslova, upravo ugradnjom sistemske korupcije na svim nivoima, niskim ličnim dohocima.
I, naravno, jer vi privatizaciju shvatate na nakaradan način, da je privatna praksa i da je zalaganje za nju kada pre podne u svojoj bolnici radim kao državni službenik, a popodne kao privatnik ili trčim u 30 različitih drugih ordinacija da obavljam privatnu praksu. To nije privatizacija, to je nakaradna privatizacija, to je sukob interesa.
Sigurno je da i to može da se dozvoli da egzistira i da živi, ukoliko je potreba za zdravljem naših građana to nalagala, jer nećemo tada imati ništa protiv.
Ono što nemate i što niste imali, a morate pre ovih malih zakončića da donesete, morate doneti politiku zdravstvene službe na osnovu analize zdravstvenog stanja, a potom strategiju da vidimo. I nju neka donese Vlada ili vaše ministarstvo, pa onda da donosimo zakone. Mi vas uporno molimo da tako radite, a vi uporno tako ne radite.
Ni u jednom društvenom segmentu, a mi iz SRS stalno ponavljamo, ne postoji prethodna temeljna analiza stanja na osnovu kog sledi nacionalna politika, iz nacionalne politike sledi strategija i onda zakonsko normiranje. Ovde se ide naopakim putem, zakončićima se nešto popravlja, menja, diktira se dnevnom politikom, i nema onih suštinskih sistemskih reformi u zdravstvu i institucijama. Verujte, imate veliko nezadovoljstvo i zdravstvenih radnika i pacijenata.
Vi kažete, dobro je, mnogo je bolje. Hajde samo da vam kažem za jedno pismo koje je stiglo Odboru, a stiglo je i vama.
Jedan intelektualac, koji je lečen u jednoj vrhunskoj tercijalnoj ustanovi, kaže: "U ustanovi u kojoj sam lečen nema jastučnica na jastuku, ne postoje." Dakle, u Beogradu, usred Beograda, neću da imenujem ustanovu, nema potrebe, jer vi ste to pismo dobili. I onda vam je izračunao on, i potpisalo se pet pacijenata, da se u toj ustanovi obave dva pregleda dnevno. Dakle, prepušteni su nemilosti, i bez stručne nege i nadzora su tokom popodneva i noći, a u pitanju su i teški srčani bolesnici. O čemu mi pričamo, gospodine ministre?
Prema tome, poslanici SRS u zaključnoj reči kažu, glasaćemo za ovaj predlog zakona, ali krenite da rešavate ozbiljne probleme i izjasnite se jasno, nećemo mi reformu onu pravu, jer nećemo privatni sektor da uključimo. Ovo što ste nam govorili o zakonu o javnim službama, to su tehničke stvari. Bitna je suština. Hoćete uvesti njihov sistem na pravi način. Evropa vam kaže, oni u koje se vi kunete, da je korupcija glavni problem, hajde da vidimo vaše viđenje kako vi vidite taj problem i da vidimo rešenja kojim hoćete sve to da suzbijete.
Mi ne kritikujemo radi kritike, mi vam dajemo i rešenja. Naravno, vi ćete kazati, mi se ne slažemo sa tim. Ali, dobro, građani Srbije, oni će znati da procene na nekim narednim izborima i njima će biti potpuno jasno za koga i zašto treba da glasaju. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Izvolite, narodni poslanik Živodarka Dacin.
Dozvolite, molim vas, nije korektno, po Poslovniku šta, a šta po Poslovniku, izvolite? Ne, izvinite, već smo razgovarali, budite ljubazni, krajnje korektno smo razgovarali.
Dozvolite, inače, da se zahvalim gospodinu Momčilovu što podržava i pretpostavljam da će Odbor Skupštine tražiti da još jednom detaljno pogleda analizu koju je ministar, odnosno Ministarstvo naručilo o stanju u zdravstvu i koja je završena još pre dve godine, i što se pridružuje ovoj zajedničkoj borbi protiv korupcije.
Izvolite, gospodin Avramov, recite mi po Poslovniku - šta?

Mita Avramov

Srpska radikalna stranka
Po Poslovniku. Naime, hteo sam da iskoristim priliku dok je ovde prisutan ministar, pošto ima jedan veoma gorući problem u Srbiji.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Samo kažite član.

Mita Avramov

Srpska radikalna stranka
Biću veoma kratak.
JKP "Vodovod" Šid: "Ovim vas obaveštavamo da se JKP "Vodovod" Šid nalazi pred ozbiljnim problemom zbog nedostatka hlora jer je preduzeće "Župa" Kruševac, kao jedini proizvođač, u štrajku više od dva meseca. Isti problem imaju sva javno-komunalna preduzeća za proizvodnju i distribuciju vode u Republici Srbiji.
U aprilu mesecu smo preduzeli sve radnje oko nabavke hlora preko uvoznika "Patentin" DOO iz Beograda, koji je trebalo da nabavi i isporuči hlor ovom preduzeću do 10. maja, što isti nije učinio, a obavestio nas je da potrebnu količinu hlora, koju smo avansno uplatili, ne može isporučiti za najmanje dvadesetak dana.
Tako da ako ne izvršimo eventualnu pozajmicu minimalne količine hlora u roku od dva dana, bićemo prinuđeni da vodu za piće proglasimo tehničkom, pa vas molimo da ovom JKP pomognete u rešavanju problema oko nabavke hlora. Kako ste ujedno i narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, molim vas da upoznate nadležne za rešavanje ovog problema."
Mislim da je ovo stvarno gorući problem. Naime, došao sam do saznanja da 70 vodovoda u 70 opština koristi ovaj sistem sa bocama. To je približno oko 3,5 miliona stanovnika, koji će biti prinuđeni da proglase vodu tehničkom vodom, jer neće biti za piće. Tu je ministar zdravlja, bakterije se legu u vodi i voda će biti neupotrebljiva.
Molim vas da to ažurirate, problem će biti na severu Srbije, problem će biti na jugu Srbije, gde će takođe doći, zbog poplava, do urušavanja bunara i epidemija. Znači, hlor će biti neophodan. Postoji slučaj u opštini Kula, gde je pronađen višak arsena, što je možda još opasnije itd. Zahvaljujem se, predsedniče, što ste mi dali reč.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Ja se vama zahvaljujem što ste upozorili nadležne, mada vas još jednom molim da to uradite na predviđeni način sledeći put. Ministar je tu, recite mu i on će, naravno kao i do sada, preduzeti adekvatne mere. Ovo, inače, nije bilo po Poslovniku.
Poslovnik izričito kaže da ne može poslanik iz vaše poslaničke grupe da vam da mogućnost za repliku. Nije vas lično prozvao. Nemojte po gradovima. Vi ste predsednik opštine Kula. Ovde radimo po Poslovniku i po poslaničkim grupama.
Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin, ovlašćeni predstavnik SPS.

Živodarka Dacin

Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedniče, uvaženi gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, vidite kako je izmena samo jednog člana u Zakonu o zdravstvenom osiguranju ponukala na niz priča koje malo imaju, malo nemaju veze sa zdravstvom, malo smo išli preko Haga i Studije izvodljivosti do izmene ovog člana, malo smo govorili o svemu i svačemu.
Dve su prilike: ili predsednik Skupštine više ne treba da nam daje ovako dugu pauzu, pa smo se zaželeli govornice i priče, ili ono drugo što bih želela da je činjenica, a to je da svi željno očekujemo onu reformu i zakone koji su najavljivani već par godina unazad.
Dobro, Tomislave Nikoliću, ali sada ste vi u opoziciji. Socijalisti će ući u vlast i onda će to biti najbolja vlada. Govorilo se čak i o tome kakva je ovo vlada, da je jako loša. Rekla bih da ova vlada uopšte nije loša i, naravno, da bi bila mnogo bolja i biće najbolja kada socijalisti budu učestvovali, jer prosto imamo mnogo više iskustva.
Dakle, htela bih da kažem da je očigledno sva ova priča možda i dobra pretpostavka, pa će biti manje priče na narednim sednicama, da što pre dođu na dnevni red upravo ova dva sistemska zakona o zdravstvenoj zaštiti i o zdravstvenom osiguranju. I zaista za nas apsolutno nije sporno da bi oni trebalo da uđu paralelno u proceduru, jer jednostavno dok god se ne bude definisalo koliko je zdravstveno osiguranje zemlje po glavi stanovnika dotle, čini mi se, nećemo biti sposobni da opredelimo koji obim zdravstvene zaštite država Srbija u ovom trenutku može da pruži svom građaninu. To jeste teško, ali mi se sa tim moramo suočiti.
Čuli smo od više govornika i od gospodina ministra da se ovde zapravo menja samo starosna dob, nema više limita. Da se ne bi sada govorilo o tome kako će se sutra u novinama na naslovnim stranama reći - građani Srbije izvolite, možete da se lečite u inostranstvu, jasno je rečeno da samo ukoliko postoji medicinska indikacija i ako ne postoji nijedna ustanova u zemlji Srbiji koja može da pomogne pacijentu, tada će moći na ovaj predviđen način, bez obzira na starosnu dob, da ide i potraži pomoć van granica naše zemlje.
Želela bih da ovo drugačije i obrnuto posmatramo, a to je da ova sredstva, koja jesu minorna, ne budu ni toliko potrebna, nego da država Srbija, Vlada i, naravno, naš resorni ministar, učini toliko napora da edukuje, a inače mi imamo sjajne stručnjake iz raznih oblasti zdravstva, da tehnološki opremi i onda da mi budemo kao zemlja osposobljeni da lečimo ne samo građane naše zemlje, nego da obrnemo priču, pa da iz okolnih zemalja dolaze i kod nas na izlečenje. Zašto da ne? Mislim da je to neko vreme koje znamo i pamtimo da je ranije bilo i zašto ne bismo na tome izgradili našu budućnost.
Naravno da je objektivno situacija u kojoj se naša zemlja nalazi, kao zemlja u tranziciji, vrlo teška, a to je ekonomska situacija i to su činjenice od kojih ne možemo da pobegnemo. Danas u zemlji Srbiji dva miliona ljudi iz svojih zarada izdvaja za lečenje, dok osam miliona ima pravo na zdravstvenu zaštitu i treba da ima. Država Srbija mora da obezbedi za svakog svog građanina da ima apsolutno jednaku mogućnost lečenja za sve i za svakog. Za to su se uvek socijalisti zalagali i uvek će pozdraviti svaku promenu zakona koja će ići u prilog čoveka, građanina naše zemlje, a naročito pacijenta. Istini za volju, mi možemo da pričamo, ali bez poboljšanja ekonomije i standarda ne možemo poboljšati ni situaciju u zdravstvu.
Drugo, socijalisti su se uvek zalagali da to zdravstvo bude besplatno, ali očigledno je da u ovom trenutku, kada nam se zemlja nalazi u tranziciji, mi to nismo kao država moćni da omogućimo svojim građanima. Da smo danas razgovarali o reformskim zakonima o zdravstvenoj zaštiti i o zdravstvenom osiguranju onda bismo, ali moramo kada budu ti zakoni, gospodine ministre, na dnevnom redu da kažemo otvoreno i jasno da ovaj paket zdravstvenih usluga zemlja Srbija može besplatno da pruža svakom građaninu ove zemlje, a sve van toga u nekim određenim uslovima, participacijama ili kako god.
Dalje, govorilo se ovde u više navrata, licitiralo se sa tim koliko se izdvaja u zemlji za lečenje našeg stanovništva. Znam da je doskoro to bilo svega 50 evra, zaista vrlo malo i rekla bih najmanje. Mi smo čuli podatke i sa jedne i sa druge strane, a opet raspolažem nekim podacima da se otprilike za lečenje po glavi stanovnika izdvaja od 140 do 160 evra. To je ono što je realno, to jeste 300 posto ili tri puta više nego što je bilo, ali još uvek nedovoljno.
Ako malo izanaliziramo zemlje naše bivše stare Jugoslavije, one su nam ipak najsrodnije i najbliže, recimo Hrvatska u ovom trenutku izdvaja četiri puta više, a Slovenija čak 10 puta više, pa s obzirom da nam je Slovenija bila republika koja je u toj staroj Jugoslaviji bila reper, želela bih da nam danas isto bude reper, bar kao primer zemlje u tranziciji u kojoj su prošle sve te reforme, pa i u oblasti zdravstva, a imale su za sobom dobro iskustvo i dobre zakone. Bila bih vrlo srećna i zadovoljna da sledeće godine u ovo doba i mi imamo taj standard i kažemo - zemlja Srbija je sada ta koja je za 10 puta uvećala izdvajanja za lečenje svog stanovništva.
Naravno, tu ne može a da se ne pomene ova vrlo teška situacija koja objektivno postoji u zdravstvu. Mi smo, u komunikaciji sa direktorima zdravstvenih ustanova, čuli podatak da 2004. godina u odnosu na 2003. godinu ima jedan pomak, ali negativan; zapravo, da su tekući materijalni troškovi povećani za 75%. To zaista nije sporno. Lično, kao čovek koji tolike godine radi u zdravstvu, nikada ne mogu da verujem da zdravstvo može da posluje sa gubitkom, jer zdravstvo pokriva debelo svaku svoju uslugu time što će pomoći svom građaninu.
Naravno, problem je sistemski, neuređenosti stvari, da uvek taj gubitak ostane na zdravstvenim ustanovama, a ne na onom što treba da obezbedi ta sredstva, a to je Fond, država i naše filijale dole. Znate, 30 godina je ta priča da Fond uvek mora da bude neka zaštićena životinja, da mora da završi godišnje poslovanje sa pozitivnom nulom, a svi ti gubici se prebacuju na zdravstvene ustanove. Tako je i danas.
(Predsednik: Vreme.)
Predsedniče, imam 20 minuta.
(Predsednik: Deset minuta u završnom delu. Izvolite, završite.)
Tako je bilo i onda. Mislim da to treba da se izmeni i da treba da kažemo da mi imamo tačno toliko para i da se ne potpisuju ugovori zdravstvenih ustanova sa fondovima za zdravstvo početkom godine za tu godinu, ako realno ne postoji mogućnost da se obezbede te pare po republičkom cenovniku koji je zvaničan cenovnik na koji valjda ova država i ova vlada daju zeleno svetlo.
Znači, to su neki problemi koji nisu samo na ovim relacijama. Jednostavno, to sve nas podstakne da razmišljamo o uređenju situacije i boljem funkcionisanju sistema zdravstva u našoj zemlji. Naravno da, kada je reč o ovoj izmeni, socijalisti će apsolutno glasati za.
Imamo jednu otvorenu dilemu i da kažem da je to upravo ovo što je u objašnjenju zakona - sredstva za sprovođenje. Citiraću samo jedan deo: "Za sprovođenje ovog zakona u 2005. godini nije potrebno obezbediti dodatna sredstva, s obzirom da su ona već predviđena". Međutim, čak smo i na Odboru za zdravlje izračunali da je to negde oko 720.000 evra. To nije bitno, taj fiktivan iznos.
Rekla bih da je nemoguće da ovde ne treba obezbediti dodatna sredstva, jer su ova sredstva planirana u vreme kada još uvek nije bio izmenjen ovaj član, koji još danas nije izmenjen, ali na svu sreću će biti izmenjen, da bi trebalo učiniti napora, kada bude rebalans budžeta, da ministar svojim autoritetom, da Vlada razume situaciju i da pomogne, i to paralelno u dva pravca.
Dakle, ne samo da se uvećaju sredstva i da omoguće svima, ukoliko nemaju mogućnosti da izlečenje dobiju u svojoj zemlji, da mogu da dobiju van granica, nego i u ovom drugom pravcu, da se vrši paralelno edukacija zdravstvenih radnika, kako bi realno postojala potreba za onim objektivnim medicinskim indikacijama, da se ti pacijenti šalju van granica naše zemlje.
Imam lično, kao narodni poslanik, jedno veliko zadovoljstvo da, čini mi se, posle Rezolucije o Kosovu, za koju smo apsolutno svi jednoglasni, ovo će biti jedina stvar oko koje ćemo imati apsolutni konsenzus, da će svih 250 poslanika u danu za glasanje glasati za ovu izmenu. Mislim da je to dobra poruka pre svega našim građanima, dobra poruka i pouka za sve nas, da bi tako trebalo i da radimo.
Treba i na skupštinskim odborima da sučelimo svoja mišljenja i ovde da se izborimo, ali da sve to bude u interesu građana, a naročito kada je oblast zdravstva u pitanju. Priznaćete da su svi zakoni nama mnogo važni, sve nam je mnogo važno i u životu, ali ni za koga od nas ne može ništa biti preče od zdravlja. Zahvaljujem.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
 Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe G17 plus Snežana Stojanović-Plavšić.

Snežana Stojanović-Plavšić

G17 Plus
Želim da iskoristim priliku da na kraju ove rasprave, u ime poslaničke grupe G17 plus, prenesem poslanicima, gospodinu predsedniku, uvaženom gospodinu ministru i javnosti Srbije stav poslaničke grupe G17 plus po pitanju ovog zakona.
Najpre, želim, kao i koleginica koja je govorila pre mene, da izrazim veliko zadovoljstvo zbog činjenice da ćemo ovaj zakon, nadam se po najavama, usvojiti u Skupštini jednoglasno. To zaista čini veliko zadovoljstvo svima nama, ali moram da konstatujem da je, nažalost, današnja rasprava iskorišćena, pre svega, za raspravu o stanju u zdravstvu i kritiku Ministarstva zdravlja, što mislim da je zaista bilo moguće uraditi u nekoj drugoj prilici.
Da se vratimo na zakon oko koga smo se svi složili. Zakon je dobar, dobronameran i on će doneti dobrobit građanima Srbije. U slučaju ovog zakona želim da istaknem još nešto, to je nešto o čemu sada nismo govorili. Mislim da je ovo jedan od zakona, mogu da kažem jedini otkako sam poslanik u ovoj skupštini, koji je zaista usvojen i čija je inicijativa došla direktno od građana Srbije, čak ne ni preko poslanika koji jesu njihovi predstavnici.
Naime, inicijativa je zaista potekla od ljudi koji su imali problem i čija su deca imala, nažalost, 15 godina i nekoliko meseci ili 16 godina.
Mogu sa zadovoljstvom da vam kažem da je i deo poslanika imao učešće u celoj ovoj priči, jer se čitava inicijativa dogodila tako što smo ovde u skupštinskim klupama pročitali članak pod nazivom - "Zakon važniji od života deteta".
Danas sa zadovoljstvom mogu da kažem da zakoni, na sreću, nisu važniji od života dece. To je bio naslov koji je podstakao mene i poslanike G17 plus, naravno, pozvali smo i našu dobru saradnicu gospođu Dacin. Tog istog dana smo pozvali i oca devojčice o kojoj je bilo reči. Naravno, želeli smo da čujemo u čemu je problem. Čuli smo priču o devojčici koja ne može da ostvari pravo na lečenje jer ima više od 16 godina.
Naravno da nismo mogli da obećamo tog trenutka lečenje, ali ono što smo obećali i ono što smo rekli, to je da ćemo se svim silama zalagati da zakon koji stavlja ovakva ograničenja bude promenjen i da ćemo, naravno, ono što jeste naša druga funkcija, biti posrednici građanima u kontaktu sa Ministarstvom zdravlja, da ćemo obezbediti kontakt sa ministrom i da će Ministarstvo zdravlja učiniti sve što je u njihovoj moći da ovo dete bude lečeno u inostranstvu.
Zaista ne želim da ovo koristim u marketinške svrhe. Smatram da to nije potrebno. Tom prilikom, svi poslanici koji su prisustvovali tom razgovoru, zamolili su dotičnog gospodina da nijednom, ni u jednom javnom nastupu ne iskoristi to. Tako se i dogodilo. Ubacili su se neki drugi koji su to rado iskoristili, moram da kažem, no poslanici koji su tada prisustvovali i pomogli ovoj porodici nisu do sada o tome govorili.
Danas to želim da kažem ne iz marketinških razloga, nego zato što želim da isteknem dobru praksu koja je moguća, a to je praksa da građani Srbije posredstvom poslanika i izvršne vlasti menjaju zakone u svoju korist. To je ono što smo mi danas uradili i na tome svima vama, uključujući i Ministarstvo zdravlja, zahvaljujem. Da li Ministarstvo zdravlja radi dobro ili ne, tema je za neki drugi dan.
U više navrata sam direktno prozvana od nekih drugih poslanika i imam potrebu da na to odgovorim. Tačno je, siromaštvo u Srbiji je veće nego što smo želeli i tačno je, korupcija u Srbiji je znatno viša nego što bismo želeli. Verovatno da je i u zdravstvu znatno viša nego što bismo želeli. Mislim da je svima koji o ovim pojavama žele ozbiljno da razmišljaju jasno da su to pojave koje ne nastaju preko noći i da su to pojave koje moramo svi zajedno iz korena da menjamo, onako kako su i nastajale - dugotrajno i uporno.
Moram da odgovorim, trudiću se kratko, na prozivke oko toga da G17 plus favorizuje svoje kadrove u zdravstvu. To nije tačno.
Ne stojim jako dobro sa matematikom, ali ako sam rekla da od 290 jedva dvadesetak direktora jeste na čelu zdravstvenih ustanova, onda to svakako ne može biti 20%, nego nešto ispod 10. Zašto su oni tu gde jesu? Ne zato što su prethodni dobro radili, već zato što su loše radili.
Da li oni rade dobro? O njihovim rezultatima možemo razgovarati na osnovu brojki, a evo nekih brojki. Reći ću ih za Leskovac, pošto dolazim iz Leskovca. Rukovodstvo je zateklo sledeću situaciju - 124.989.000 i dalje dugova prema dobavljačima. U roku od devet meseci ovi ne da su samo nove nabavke bile redovno servisirane, nego su dugovi smanjeni na 110 miliona. Znači, negde blizu 15 miliona smanjeni dugovi.
Dalje, što se tiče troškova reprezentacije, koji su za 2003. godinu iznosili 456.000, u ovoj godini odnosno za devet meseci novog rukovodstva smanjeni su na 200.000. Znači, više nego duplo.
Što se tiče uštede u sredstvima, sredstva koja su se odlivala na ime refundacije, u prvih šest meseci 2004. godine bilo je 8.254.000 dinara, a sada je 20 puta manje. Za prva tri meseca iznosi samo 230.000. Znači, to su rezultati o kojima možemo govoriti. I, možemo govoriti o tome koliko su pacijenti zadovoljni ovim rezultatima.
Mislim da tokom današnje rasprave nije pomenuto da Ministarstvo zdravlja kontinuirano prati zadovoljstvo pacijenata radom zdravstvenih ustanova u Srbiji i da o tome imamo vrlo jasne i egzaktne rezultate. Ispitivanja javnog mnjenja možda baš nisu ono što daje relevantne rezultate i podatke o ovome.
Opet ću vam reći za Leskovac, odnosno za leskovačku bolnicu. Na pitanje - koliko ste problema imali da dobijete mesto u bolnici, 96,3% pacijenata odgovorilo da je mesto u bolnici dobilo bez ikakvih problema. Ovo možda jeste i odgovor na to koliki je stepen korupcije. Ako nemate nikakvih problema, onda nemate ni potrebe da koristite dodatna sredstva da biste te probleme rešili.
Na pitanje - kakav je bio odnos vašeg lekara prema različitim bolesnicima, 95,7% je odgovorilo da lekar nije pravio razliku među bolesnicima. Na pitanje - u kojoj meri ste zadovoljni radom vašeg lekara, 91,4% je odgovorilo da je lekar, po njihovoj proceni, dobar stručnjak, a na pitanje o ukupnom zadovoljstvu lečenjem u bolnici, 88% je odgovorilo da su potpuno zadovoljni tim lečenjem.
I, samo kratko ću još reći rezultate za službu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine, u kojoj je na pitanje - koliko obično čekate da vas pedijatar primi, 53,1% odgovorilo da na prijem čeka svega 10 minuta, a 35% da čeka oko pola sata, što čini 90% onih koji čekaju manje od pola sata na prijem kod pedijatra. Na pitanje - da li ste zadovoljni vašim pedijatrom, 86% je potpuno zadovoljno, a 0,4% odgovara da je vrlo nezadovoljno, 2,3% je relativno nezadovoljno.
(Glas - u kojoj to zemlji?)
U zemlji Srbiji, u Leskovcu gradu, izvolite, možete da proverite, rezultati su egzaktni i jasni. Dakle, o ovome ćemo još govoriti kada tema bude vlada i rad Ministarstva zdravlja, a sada još jednom zaista želim da pozdravim inicijativu Ministarstva zdravlja i snagu svih nas da ovaj zakon usvojimo.
Jer, zašto žurimo? Na kraju, želim da dam odgovor i na to pitanje. Žurimo zato što veliki broj dece, koja prelaze 15 godina, imaju 16, 17 ili 18, u ovom trenutku čekaju na to. Ovaj zakon je u proceduri već više meseci. Za nekoliko meseci veliki broj dece u Srbiji mogao je da ostvari ovo pravo. Zašto se to nije desilo? Zato što smo ovu sednicu produžili unedogled. Zato što ne znamo kada će na sledećoj sednici biti na dnevnom redu i zato što sistemski zakoni, za koje se svi zalažemo, čekaju na taj red.
Apelujem još jednom da požurimo, da radimo efikasnije, u korist građana Srbije. Hvala.