Gospodine Nikoliću, potpuno vas razumem i mislim da je vaš predlog potpuno logičan, ali, nažalost, u Poslovniku doslovce piše da se to pravo ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe može koristiti samo za uvodnu i završnu reč. Zaista mi je žao.
Mislim da jeste u pravu sa stanovišta logike i dobrog parlamentarnog rada, ali stvarno me ograničava Poslovnik. Nema razloga da se ljutite zbog toga. Predsednik Skupštine Predrag Marković je prozivao vašeg predstavnika. Zaista je tako bilo. Molim vas, gospodine Nikoliću, uzmite vi reč i nastavite. On može na kraju da koristi u završnici svih 20 minuta. Žao mi je, tako piše u Poslovniku. Gospodine Nikoliću, vi ste predsednik Administrativnog odbora, pa pokrenite izmenu Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jedan predlog zakona oko koga, naravno, u suštini, čitajući striktno odredbe promenjenog člana 27, ne bismo morali previše da se sporimo.
Imao bih pravo da se sporim sa vama koji činite skupštinsku većinu, a činili ste je i u prethodnom mandatu.
Mislim na većinu koja je ovaj zakon već menjala i koja je svojevremeno ukinula pravo osiguranicima starijim od 15 godina da se leče u inostranstvu u slučajevima kada je njihovo lečenje u zemlji nemoguće, a postoje zemlje u kojima bi lečenje moglo da bude uspešno.
Mislim da je ovo jedan zakon koji samo prilagođava postojeći zakon Ustavu Srbije i da vam je na to ukazao vaš član, predsednik Ustavnog suda Srbije. Nije želeo da sazove sednicu Ustavnog suda, da postupi po predstavkama koje su upućivale na diskriminaciju građana, nego je opomenuo svoje partijske kolege da čak mogu da se promovišu time što će dati priliku mnogo većem broju građana da se izleči nego što je to bio slučaj do sada.
Ko će da odgovara za to što do sada građani nisu imali mogućnosti da se leče u inostranstvu o trošku države, kada tvrdite da je ovo sada u stvari izjednačavanje svih građana u Srbiji. Ko će da odgovara što građani do sada nisu bili izjednačeni? Ko će da odgovara za onaj broj dece koja su bila starija od 15 godina? Školske dece, kažete u obrazloženju, studenata, koji do sada nisu mogli da budu lečeni u inostranstvu.
Ko će da odgovara za mlade ljude, ljude do 20 godina starosti, do 30 ili 40 godina, što do sada nisu mogli da budu lečeni u inostranstvu. Ne može ovo da se predstavi kao humani zakon, zato što mora da se kaže da je prethodni bio nehuman, ko ga je predložio, ko ga je doneo i koliko je ljudi stradalo zbog toga što je postojao do sada ovakav zakon.
Tim pre što uopšte ne verujem da će bilo šta da se promeni, gospodine ministre, ako sredstva ostaju na istom nivou na kome su i planirana, jer je najmlađi deo populacije do 15 godina bio predviđen, prava za taj deo populacije su bila predviđena i računajte da je bar još četiri petine građana Srbije uključeno sada u ovo pravo, i to građana za koje morate da pretpostavite kao lekar da će biti skloniji da obole nego deca do 15 godina.
Ako biste želeli da sprovedete ovaj zakon, ako nije cinično napisan, a ne proizvodi prava, onda treba mnogo sredstava u budžetu, a ne reći da nisu potrebna dodatna sredstva. Kako to, ustanovljavamo novo pravo, a ne obezbeđujemo dodatna sredstva u budžetu za novo pravo? To nije za pet, deset korisnika, nego za osam miliona korisnika ustanovljavamo novo pravo. Voleo bih da je to napisano u obrazloženju, zato što me upućuje da tu nešto ne odgovara.
Naravno, moja primedba da se tek sada zakon usklađuje, ali samo u ovom delu sa Ustavom, opravdava se već prvim stavom vašeg obrazloženja.
Kažete da je postojala potreba da se stvori pravni osnov u izjednačavanju prava osiguranih lica, bez obzira na godine života, u mogućem upućivanju na lečenje u inostranstvu. Ustav takvu diskriminaciju nije ni dozvoljavao.
Po Ustavu, svi imamo ista prava i iste obaveze. I do sada, po Ustavu, svaki građanin Srbije imao je pravo da bude lečen u inostranstvu. Ako postoji takva odredba u zakonu za jednog građanina, onda postoji za sve. Tada je to opravdavano kako nemamo sredstava, pa ćemo ipak odvojiti da lečimo decu, a sada kažete "apsolutno ćemo restriktivno tome pristupiti, pošto nemamo dovoljno sredstava". To "restriktivno", reč "izuzetno", koja se pojavljuje u Predlogu zakona, može da zabrine i zabrinjava.
S obzirom na to da postoje strane analize o korupciji u zdravstvu, o nenamenskom trošenju sredstava za reformu zdravstva, u šta je umešano Ministarstvo, sam ministar i njegova politička stranka, uopšte ne verujem da vi imate dobre namere.
Vi dobre namere nemate, nego ste naturili ovoj skupštini dnevni red vaše političke stranke. Ovi ostali to ne razumeju, ćute, dani i meseci prolaze. Mi to koristimo, naravno, jer nama je sve u politici jasno, za razliku od nekih drugih. Ovaj zakon neće moći da vas predstavi kao jedinu humanu stranku, kao što ste do sada govorili - da ste jedina stranka koja vodi u Evropu.
Da sam na mestu vladajuće većine, birao bih dnevni red Narodne skupštine. Na dnevnom redu bi bili najvažniji problemi, a ne problemi jedne političke stranke, koja gleda kako da izbori cenzus od 5% za sledeće izbore. Mi ne govorimo o Kosovu i Metohiji, mi ne govorimo o poplavama koje haraju zemljom, ogromnim materijalnim štetama, mi ne govorimo ni o čemu što je za građane Srbije važno. Govorimo o lečenju u inostranstvu, a pitanje je hoćemo li imati dovoljno sredstava za to lečenje i za decu do 15 godina, koja su do sada bila predviđena.
Voleo bih da ministar, ili bilo koji član Vlade, ili predsednik Vlade, jednom godišnje ispune ustavnu i poslovničku obavezu i podnesu ovde izveštaj o radu Vlade Narodnoj skupštini. A kome bi drugo – ne novinarima, ne svojim kolegama, ne direktorima kliničko-bolničkih centara, poliklinika, ambulanti, svi su sa liste G17 plus, idete pa tražite ko će da se učlani da bi bio direktor – nego narodnim poslanicima, Narodnoj skupštini da podnese izveštaj.
Sada me interesuje, u okviru obrazloženja Predloga zakona, koliko je dece lečeno u inostranstvu prošle godine, koje su to bile bolesti, koliko je sredstava potrošeno? Kako da verujem da će Zavod da odredi za koju bolest i za kog pacijenta može da se izda uput za lečenje u inostranstvu? Zašto Zavod?
Gde je najviša struka za bolesti zbog koje pacijent ide u inostranstvo? Da li su svi ti profesori univerziteta, koji se tim bolestima bave, zaposleni u Zavodu? Zašto Zavod da propiše? Šta smo onda mi? Mi donesemo član od dve rečenice i prepustimo onda agencijama, Zavodu, ministrima da propisuju uslove unedogled, pa su onda ta prepisivanja ponekad 50 puta obimnija od samog zakona i zadiru u materiju koja zakonom uopšte nije predviđena.
Voleo bih da danas povodom ovog predloga zakona otvorimo raspravu o stanju u zdravstvu. Pohvalite se vi iz vlasti stanjem u zdravstvu. Hajde mi koji smo u opoziciji da vam kažemo kako to izgleda kod onih koji su nezadovoljni, a ne da čačkate po zakonima, šta može da se napiše da izgleda lepše nego do sada, da se predstavimo kao dobra vlast. Skupština ne postoji zbog toga.
Skupština postoji zbog toga da se u njoj rešava ono što je život, ono što je bitno, ono što je glavno, ono bez čega ne možemo. Nas 250 slušamo na televiziji kako je državni vrh usaglasio stavove oko Kosova i Metohije. Zna li iko od vas 249, sa mnom 250, kako izgledaju ti stavovi? Da li su vas ti iz državnog vrha konsultovali, pitali, obavestili? Nisu. Čujete i vi na TV, kao i ja, da državni vrh ima jedinstvene stavove o sudbini Kosova i Metohije. Gde su stavovi Narodne skupštine? Gde je ispunjavanje stavova Narodne skupštine Republike Srbije?
Voleo bih da smo otvorili raspravu o zdravstvu, ali dobro, ima još besmislenih tačaka dnevnog reda. Ova sednica će da traje. Od sada ćemo vam dokazivati svakog dana da poslanička grupa koja ima 82 člana ne može da bude u opoziciji. Ne možete vi što imate tri-četiri poslanika da rešavate kako će da izgleda sudbina zemlje. Od sada će to drugačije da ide.
Možda ćemo vam dosaditi, ali i vi ste nama dosadili, dosadili ste i narodu, pa ćemo ili da idemo na megdan, na izbore, ili će ovo da traje. I ovo je neka vrsta megdana. Mene nije sramota od građana Srbije. Kada se već ne raspravlja o nečemu što je bitno u Skupštini, hajde da vidite kako izgleda rasprava u kojoj će da učestvuju svi srpski radikali.
`Nezamisliva je situacija da vi izjavljujete na TV, pojedinačno ministri, da neće biti izbora zato što bi pobedila SRS. Ubeđen sam da će izbora biti mnogo brže nego što vi to očekujete. Nadam se, kao i građani Srbije, da će ti izbori biti što pre.

Replika, narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić, kao ovlašćeni predstavnik stranke G17 plus.

Ovo je replika na pominjanje stranke. Želim odmah jasno da kažem da netačne i tendenciozne navode nećemo tolerisati ni prilikom ove rasprave.
Pre svega, odnosi se na podatak da većina zdravstvenih ustanova u Srbiji ima direktore koji su iz G17 plus i da G17 plus sprovodi neku vrstu kontrole u onim oblastima u kojima ima ministre koji potiču iz ove stranke.
Dakle, još jednom ću naglasiti da je to potpuno netačno. G17 plus je, kao odgovorna stranka i stranka koja je dobila poverenje građana na izborima, preuzela odgovornost u određenim oblastima. Mi stojimo iza toga da naši ministri rade odlično. Raspravu o tome možemo voditi, možemo ovom prilikom voditi i raspravu o tome kako funkcioniše zdravstveni sistem u Srbiji.
Jasno želim da vam kažem podatak, dakle, da baratamo ciframa, a ne insinuacijama - od 290 zdravstvenih ustanova u Srbiji, tokom protekle godine smenjeno je svega šezdesetak direktora tih zdravstvenih ustanova, a od tih šezdesetak iz G17 plus je možda 20 njih. Brojke vrlo jasno govore, a sve ostale insinuacije o kumovima, strinama, tetkama i ostalo molila bih da zadržite za neke kuloarske priče ili kad sedite sa prijateljima u nekim opuštenim atmosferama.
Danas smo ovde da bismo govorili o zakonu, da bismo govorili o jednoj izmeni jedne tačke, jednog zakona i o izmeni koja donosi dobrobit svim građanima Srbije. Molila bih vas da se koncentrišemo na to. Naravno, spremna sam da o ovoj izmeni i ovom zakonu i dalje raspravljamo.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi Paja Momčilov. Izvolite.

Predsedniče i potpredsedniče, ne znam tačno ko predsedava, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da onima koji su juče iskreno želeli da obeleže Dan pobede nad fašizmom čestitam taj veliki praznik.
Što se tiče ovoga o čemu je ovde reč danas, molio bih da, sa dužnom pažnjom i sa velikim razumevanjem za one zbog kojih izmena i dopuna ovog zakona i jeste na dnevnom redu, o ovome progovorimo ozbiljno. Između bolesnih i zdravih ljudi postoji samo jedna razlika. Davno je već rečeno, oni koji su zdravi imaju problema, a oni koji su bolesni imaju samo jedan i žele da budu izlečeni.
Ovo naše "malo", koje bi njima moglo da znači mnogo ili sve, važno je i kao stepen našeg razumevanja i kao način naše podrške. Izmena i dopuna ovog zakona je pre svega nada. Nada za one koji ne znaju da li će im osvanuti novo jutro, ili za one koji ne znaju kako će im izgledati novo jutro, za njihove porodice, koje čine natčovečanske, nadljudske napore da obezbede elementarne uslove, da obezbede ljudsko dostojanstvo, da se u teškim bolestima, stanjima ili povredama bolje osećaju, koliko je to moguće, oni koji su im najdraži i najmiliji.
Mislim da, nemojte da mi zamerite, nije trenutak da na bilo koji način ovu temu politizujemo.
Jedna definicija, a mislim da je reč o članu 27, pomalo je nejasna i samo molim gospodina ministra da to razjasni. Tamo se kaže - lica starija od 15 godina stiču pravo, ukoliko u zemlji ne postoje uslovi za uspešno lečenje bolesti, stanja i povreda. Šta znači - uspešno lečenje?
Da li uspešno lečenje, gospodine ministre, podrazumeva izlečenje? Ako je to tako shvaćeno, onda mi imamo veliki problem, jer, ogroman broj bolesti, nažalost, jesu takve gde se izlečenje ne može u ovom trenutku obezbediti nikakvim medikamentima, sredstvima, negom ili pažnjom. Zato je važno da znamo tačno o čemu se ovde radi, kako ne bismo ovu nadu, o kojoj govorim, sada ovde lažno dali nekom ko ima veliki problem i ko objektivno ne može da bude izlečen, zato što je, nažalost, vrsta povrede ili stanja takva - opaka.
Da li ima ili nema sredstava? Sredstava nikada nema dovoljno, ali očekujem da će se izmenama baznog zakona, reorganizacijom i na druge načine obezbediti da za ovo o čemu mi ovde govorimo ima dovoljno novca. Jer, dozvolite, valjda je važnije da neko kome je dete bolesno dobije pravo na lečenje u inostranstvu o trošku države nego da 100.000 ljudi dobiju pravo na vakcinu koja košta dva dinara, 20 dinara ili 200 dinara.
Moramo tačno sve da nazovemo pravim imenom i da kažemo šta je ovde prioritet. (Predsednik zvonom opominje na red.)
Žao mi je što poslanici larmaju dok je ova tema na dnevnom redu, ali to nije moj problem.
Takođe želim da ukažem i na jedan detalj. Ovih dana smo imali prilike da pratimo sudbinu jedne devojčice. Preziva se Kobas. Izvinjavam se što ne znam kako se zove devojčica. To je jedino od 12 preživele dece iz banjalučkog porodilišta, u teškim godinama, kada zbog sankcija UN, taj veliki, humani, demokratski svet nije dao da polete avioni sa beogradskog aerodroma i donesu kiseonik u banjalučko porodilište.
Danima je trajala procedura da dobije vizu za Ameriku. Ogromni su finansijski i drugi problemi. Valjda je to dete, ta devojka danas, zaslužila toliko da je oni koji su takvu sankciju izrekli prime kod sebe i leče o svom trošku.
Bilo mi je važno da to kažem, samo da razumemo u kakvom svetu živimo, kakav nas svet okružuje i šta su sve spremni da urade, da od nas načine ono što misle da mi treba da budemo, a da pri tome, kada se suoče sa realnim posledicama svoje politike ne učine ništa, ili skoro ništa, da ne pomognu onima koje su unesrećili.
Ova država i ovaj narod treba da učine sve da imaju finansijska sredstva da leče takve i druge koji imaju ovakve probleme.
Dobro je da piše da se izmena zakona objavljuje narednog dana od dana usvajanja. On treba da se objavi "juče", pre 100 godina, kada bi to bilo moguće, zbog onih koji imaju ove probleme.
Bez ikakve dileme, bez ikakve kalkulacije i bez ikakve primisli bilo koje vrste glasaću za ovo, zato što znam da je ovo jedna od onih stvari koja onima koji su u beznadežnoj situaciji obezbeđuje makar ovu nadu o kojoj govorim, a molio bih vas, gospodine ministre, da samo objasnite ovo, veoma je važno da ne damo široko pravo, da ljudi to ne ostvaruju posle na raznim sudovima i na druge načine. Važno je da precizno znamo.
Što se tiče ove dileme - zašto zavod, ne polemišem ni sa kim, samo želim da kažem da onaj ko finansira mora da ima mehanizme - kako obezbeđuje prava, on angažuje stručnjake i imam najbolje moguće mišljenje o zdravstvu Srbije, o njegovim stručnjacima koji tamo rade, o iskustvu koje imaju i o njihovoj etici.
Želim i to da kažem, i rado ću da polemišem sa svakim ko tvrdi da je ova profesija korumpirana, da se u lekarsku ordinaciju ne može ući bez dinara, i da se na bilo koji način ne mogu rešavati problemi koji su propisani i koji su u skladu sa Hipokratovom zakletvom. Ponekad olako u Srbiji potežu reč "lopov", nesvesni posledice koje takvo izgovaranje ove reči ima po sve nas.
Završavam. Govorio sam više puta ovde - kod lekara se stupa kao u crkvu, skrušeno, sa velikom nadom. Ta komunikacija između lekara i pacijenta je najiskrenija moguća, najintimnija moguća, i zato je naša dužnost da obezbedimo uslove da ova profesija nesmetano obavlja svoj posao, da ih ne etiketiramo svaki dan, da od njih ne pravimo monstrume, zato što kod njih vodimo svoju decu, svoje roditelje i lečimo se sami. A one, naravno uvek ima takvih, koji se ogreše o svoju profesiju, o lekarsku etiku i o druga načela, treba da sankcionišemo na način kao što se sankcionišu i svi drugi iz drugih profesija. Hvala vam lepo.

 Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, a neka se pripremi Miroljub Marić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sticajem okolnosti nije mi bilo  omogućeno da ovde govorim kao ovlašćeni predstavnik grupe, a moguće i našom greškom. Kada je predsednik Skupštine meni uputio pitanje da li ispred Odbora želim da dam izveštaj, rekao sam ne. Prema tome, nisam se izjašnjavao ovde da li želim da dam uvodno izlaganje kao ovlašćeni predstavnik SRS, nego kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu.
Danas imamo još jedan u nizu kozmetičko-propagandnih zakona o kojima treba da raspravljamo.
Verovatno je diktiran dnevnim potrebama i, po meni, predstavlja mali zakonodavni kapacitet našeg Ministarstva zdravlja. Izaći sa jednim zakonom od dva-tri člana, to sigurno nije teško, to može svako da uradi i tu ne treba mnogo truda.
Znači, da se odmah razumemo, poslanici SRS nemaju ništa principijelno protiv predloženih mera, ali ostaju naše dileme. Imamo čitav niz dilema koje ćemo danas ovde iskazati, a onda ćemo te svoje dileme pokušati da dokumentujemo, i to brojkama; trudićemo se da ne spominjemo ili u najmanjoj mogućoj meri da spominjemo imena.
Prvo, nas čudi čemu ova žurba sada i da se ovako ishitreno donosi ovaj zakon. Na sajtu Vlade Republike Srbije od 13. maja kaže: ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije, Tomica Milosavljević, najavio je danas da će u maju početi javna rasprava o Nacrtu zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim će biti jasno definisana prava građana o zdravstvenoj zaštiti. Znači, imamo zakon najavljen, sistemski zakon koji čekamo od 2000. godine, evo već petu godinu, a ne možemo da vidimo kako će taj zakon da izgleda.
Sada mi kao prethodnicu donosimo samo jednu malu izmenu u prethodnom zakonu. Zašto, ako evo za mesec dana imamo raspravu o sistemskom zakonu, gde će sve biti jasno prikazano. Naime, pitamo se, da ne postoji pritisak političkog lobija ili nekog društvenog establišmenta u Srbiji da se šalje rodbina u inostranstvo radi lečenja i da treba tim zakonom, rušenjem ove barijere, to omogućiti. Ne kažem da je to tačno, ali takva mogućnost nama se u glavi pojavila.
Druga stvar, da se ne otvara na taj način jedan kanal za eventualno pranje novca u budućnosti. Poznata je afera "Medenica" i šta je ona sa sobom nosila i vukla. Zašto se mi brinemo i bojimo da ovde nisu stvari potpuno čiste? Prvo, zato što se u samom predlogu zakona kaže - osiguranim licima se može izuzetno odobriti. Znači, izuzetno, ne može se svima. Ne dajete vi univerzalno pravo svima da se leče ukoliko nema leka u Srbiji. Sam zakon kaže izuzetno. Već postavlja jednu barijeru.
Bliže uslove, kaže, za odobravanje troškova propisuje Zavod za zdravstveno osiguranje. To je zavod u kome vlada haos i bezakonje, koje ćemo u narednim minutima dokazivati pismenim dokumentima ovom skupu i ovom parlamentu. Mislimo da nije najpogodniji da on odlučuje o ovako bitnoj i važnoj stvari, ko će izuzetno moći da se leči u inostranstvo.
Dalje, zakon stupa na snagu narednog dana po objavljivanju u "Službenom glasniku". Tvrdim vam da ne postoji pravilnik donet u ovom zavodu ili postoji ilegalni, koji se drži u fioci i koji nije legalno donet. Kako može zakon sutra da se primenjuje ako pravilnik koji treba da proistekne iz ovog zakona nije donet.
Zatim, obrazloženje, koje su primetili i uvažene kolege iz drugih stranaka, da su obezbeđena finansijska sredstva i onda se kaže da je za ovu godinu u budžetu obezbeđeno 57 miliona dinara, a što će reći 712.000 evra. Tokom prošle godine je u inostranstvu lečeno 52 dece do 15 godina, od teških malignih bolesti uglavnom i za te svrhe su utrošene ove pare koje su ovde predviđene. Nema u budžetu ni dinara više, a vi sada znate koji pritisak MMF-a trpimo da skrešemo javnu potrošnju.
Znate u kakvoj se situaciji mi nalazimo i sada odjedanput se tvrdi da su sredstva obezbeđena. Sredstva apsolutno nisu obezbeđena. Ako se ovome doda podatak da za 52 dece italijanske zdravstvene ustanove nisu htele da uzmu ni dinara za lečenje, a smatrajući to humanitarnim činom i delom, onda je slika ovde potpuno jasna.
A da priča nije prazna, dovoljan je dokaz ako ste gledali emisiju na Studiju B 92, gde je uvaženi gospodin ministar učestvovao zajedno sa predstavnicima fonda kancelarije za pomoć građanima predsednika Tadića i naše države, gde je učestvovao nesrećni otac jedne nesretne devojčice. Vi ste videli i znate da je osnovan fond za lečenje u inostranstvu dece sa teškim oboljenjima, a u tom fondu nema para. To je realnost i to su činjenice. Otuda ove naše sumnje.
Rekao sam da je Republički zavod za zdravstveno osiguranje institucija u kojoj vlada nepoštovanje zakona. Hajde da to dokažemo. Prvo, tamo je primljeno mnogo novih ljudi bez sistematizacije i određenih kvalifikacija. Pitanje je koliko je novih primljeno od dolaska nove direktorke i da nam se na to odgovori.
Drugo, nestručne i nekvalifikovane osobe su na rukovodećim mestima. Ko je načelnik Odeljenja za javne nabavke? Da li ima fakultetsku spremu? Da li ima tri godine iskustva? Neću da znam ime čoveka, neću da spominjem, nije to njegova krivica što se našao na takvom mestu. Smena rukovodilaca u filijalama u Beogradu, Nišu, Pirotu, Leskovcu.
U kakvim je vezama šef filijale u Nišu sa jednim od ministara u Vladi. Provereni i iskusni stručnjaci podnose ostavke u ovom zavodu. Ko je podneo ostavku u Vladi Srbije, e tu ću da spomenem ime, Rada Lukovac, zamenik direktora Zavoda. Zbog čega? Zbog kršenja zakona. Ko je dalje podneo ostavke na funkcije u fondu u skorašnjem periodu, prof. dr Branislava Miljković i mr farmacije Gordana Simić na članstvo u komisiji za farmakoekonomiju od 21. februara 2005. godine. Sve papire držim ovde. Svako ko posumnja da nije tačno, pokazaću mu ovaj papir. Sve tvrdim odgovorno, sve je papirima pokriveno i ništa ovde nije neistina.
Zašto su one dale ostavku? Donošenje liste lekova od 27. decembra 2004. godine je povod za to.
Lista je doneta na nezakonit način, jer je bila dostupna članovima upravnog odbora tek na samoj sednici, a izglasana je sa većinom od 12 glasova od 21 prisutnog člana. Lista nije bila na komisiji za farmakoekonomiju.
Komisija za farmakoekonomiju, koja je ustanovljena u Zavodu, statutarnom izmenom od 18. juna 2002. godine, član 32b, tačno navodim i precizno, nalaže da lek mora proći obavezno ovu komisiju da bi mogao doći na listu. Ta komisija uopšte ne radi i to je skandalozno, a ove dve osobe su dale upravo ostavku zbog toga što komisija niti ima svoj pravilnik, niti radi, a dužna je po zakonu da ona da konačnu reč kada se stavljaju lekovi na listu. Neću da govorim uopšte o prethodnoj listi koja je sastavljena na potpuno ilegalan način, to da ostavimo.
To je ta ustanova koja će propisati i koja će odlučiti o ovako važnim stvarima kod lečenja naših građana u inostranstvu. Hoćemo da kažemo, kada se ovakvi zakoni nađu na dnevnom redu, zašto se ovakvi zakoni donose. Šta je razlog? Apsolutno mislimo da je to slab zakonodavni kapacitet našeg Ministarstva zdravlja. Ako vi gledate do sada usvojene zakone, a imali smo Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima oktobra 2004. godine, napis u dnevnom listu "Telegraf", evo ga ovde, govori o ilegalnim lekovima i lekovima povodom kojih je samo ministarstvo moralo da interveniše i povlači sa tržišta.
Znači, na tržištu lekova danas imamo jedan haos. Niko nije zadovoljan. Nisu zadovoljni strani predstavnici firmi, nisu domaći predstavnici. Tržište je preplavljeno ilegalnim lekovima, to i štampa već piše, a sama agencija koju smo ovde osnovali i te kakve finansijske probleme danas ima, i ne znam da li su isplatili zadnji lični dohodak. Interesuje me da li su im obezbeđena sredstva da mogu normalno da rade, da prežive.
Da li danas građanin može u apoteci za pare kupiti lek, antibiotik? U kojoj zemlji Evrope je to danas moguće, da izbavite iz buđelara pare i da dobijete antibiotik za novce? Šta je to sređeno ovim našim zakonom koji smo mi doneli? Kao finale tog haosa uzmite samo izjavu generala Stankovića na Studiju B, kada je rekao da mu farmaceutska mafija preti životom i da je razlog zašto je on demisionirao i to.
A kod nas je sve u redu, slažem se sa stavom drugih poslaničkih grupa da kažu da je u redu, da ne treba da otvaramo ove rasprave, ali mislim da neko ipak te rasprave mora da otvori. Kada su u pitanju sistemski zakoni, koje čekamo godinama, kakva je situacija? Situacija je loša. Sekcija za socijalnu medicinu Srpskog lekarskog društva, koja je vrlo merodavna i kompetentna da o ovome raspravlja, jasno je kazala da zakon apsolutno ne odgovora, neću citirati kratak zaključak, da ga treba vratiti i da se mora struka konsultovati.
Taj zakon je, na našu sramotu, prepisan hrvatski zakon. Bukvalno prepisani članovi. Neviđena sramota. Mi smo ranije u ovoj zemlji, dok je bila zajednička Jugoslavija, prednjačili po zakonodavnoj delatnosti u zdravstvu; 1978. godine koncept srpske zdravstvene službe je pobedio i u Alma Ati je naš koncept bio predstavljen kao primer dobre organizacije zdravstvene službe, i mi smo to tamo branili. Hrvatski nije prošao.
Ne kažem da je hrvatski zakon možda loš i neću da ulazim uopšte u hrvatski zakon, ali ne sme se prepisivati onako odoka. Onda prepišite sve, jer ste time potisnuli i ono što je u tom zakonu dobro nekim svojim tumačenjima. No, to sada nije tema, ali samo hoću dokažem zašto vi ovako sitne zakončiće donosite. Nemate snage i kapaciteta da one osnovne fundamentalne zakone, koje ste morali već doneti, donesete.
Isto tako, neću da vam čitam uopšte, znam da će ministar da se naljuti kada pročitam mišljenje Srpskog lekarskog društva iz Vojvodine, koje je rezolutno odbilo nacrte zakona i kazalo da neće uopšte da raspravlja o njima, neće da ulazi uopšte u ta tumačenja.
Mi imamo jednu interesantnu stvar. Naš ministar, čuli smo nedavno, opet je to bilo na sajtu, naljutio se na iznošenje nekih neistina navodno i najavio je i tužbe. To je vrlo interesantna stvar. To se nije desilo još do sada da je ministar zdravlja tužio kolege i da je tužio novinare. Ali dobro, ima pravo verovatno, pogotovo ako je i istina da je on oklevetan.
No, ima jedna druga stvar o kojoj bih sada par reči rekao, koje su jako važne. Upravljački kapaciteti našeg ministarstva zdravlja su vrlo problematični. Mi smo čuli da je 80 miliona bespovratne pomoći upućeno ovoj zemlji od Evropske zajednice i čuli smo da je 50 miliona evra već angažovano kreditima, a 174 miliona evra je najavljeno da će biti uzeto.
Ako govorimo da smo mi društvo u tranziciji, nama su neophodne reforme. Slobodno mogu da kažem da mi, kada su reforme u pitanju, u zdravstvenom sektoru tapkamo i da ništa nije urađeno. Najeklatantniji primer je privatni sektor, koji je potpuno van sistema i koji je neravnopravan, i koji uopšte nije po evropskim modelima uređen. Nema ni naznake da se želi da se uredi po evropskom modelu i po većini evropskih zemalja.
Mehanizam ostvarivanja i uticaj političkih stranaka na zakonodavnu delatnost je vrlo interesantan kada gledate projekte u zdravstvu. Imate Institut G17 plus, koji je učestvovao u ne znamo koliko projekata, ne znamo koliko je dobio projekata i ne znamo koja su to rešenja. Mi smo sa ove govornice molili uporno da vidimo projekat o transfuziji krvi, gde učestvuje Sofreko, ali hoćemo da vidimo otvoren projekat, da vidimo učesnike, imena, budžet, specifikaciju.
Da ne čitamo po novinama onda da je nabavljeno sedam puta više opreme za tri centra u Srbiji i da smo onda u nedoumici. Otvorite vi to lepo, kao što tražimo da otvorite projekat Assessment of healt services in Serbia (Procena zdravstvene službe u Srbiji) 2001. godine, koji je bio vredan 200 hiljada evra. Dajte da vidimo šta ste tu napisali, ko je radio, koja rešenja. Slažem se da vi imate pravo da se tužite ukoliko vas oklevetaju.
Jeste da demokratsko društvo počiva i na tome, na odgovornosti za izgovorenu reč, ali ono počiva i na javnosti. Vi ste to zvali transparentnost. To ste pričali, nismo mogli da živimo. Dajte, pokažite transparentnost, otvorite sve projekte koji su rađeni pod vašom kapom, ali na pravi način, gde se vidi specifikacija, rešenja. Ne mora da se vidi evaluacija, to će život sam da pokaže.
Jednu poruku za strance sa ovog mesta. Mi znamo da je ovde često žagor i galama, i onda čovek ima utisak kada nešto kaže, to uđe nekom u uvo, pa izađe na drugu stranu. Međutim, vidimo da odjekuje strašno, ali odjekuje u inostranstvu. Otvorite sve projekte u kojima su učestvovale institucije iz evropskih zemalja i strani eksperti. Postoji sumnja da je lavovski deo sredstava otišao nazad u Evropu, da ne bude po onoj našoj narodnoj "što kuma donela, sa ekspertima odnela".
Ljudi licitiraju sumama. Neću da verujem ni u jednu da je tačna, ali molim vas, otvorite, kažite - ovoliko smo platili eksperte, ovoliko su oni odneli, ovoliko smo platili domaće eksperte, Peri Petroviću toliko, Marisavljeviću ovoliko, onom onoliko, lupam bez veze. Znači, otvorite to.
To mi molimo strance i zbog vas i zbog nas, jer postoji velika sumnja da nisu sredstva utrošena na pravi način, a namera je apsolutno dobra i verujemo humana. Hajde jednu ksenofobičnu tvrdnju da ovde iskažem sa ove govornice, nama to i liči radikalima. Tvrdim da su domaći eksperti, koje mi imamo a koji se ne koriste danas, bolji od stranih koji su korišćeni u nekim ekspertima.
Da navedem imena, rekao sam neću imena, Olav Ezbi, nema taj šta da traži pored jednog eksperta UN, sada živog Mićovića, pored jednog živog eksperta profesora Jakovljevića, doživotnog eksperta, koga ste vi proglasili za JUL-ovca, koji je bio nosilac liste DOS-a na prvim izborima pred 2000. godinu, koji vam je bio prvi predsednik Komiteta za zdravlje ili kako se već zvala ta institucija DOS-a. Njih ste proglasili JUL-ovcima, izblatili ste ih i onda ne koristite njihove usluge.
Da vam kažem, taj profesor Jakovljević je napisao zakonsku regulativu za Republiku Srpsku i Evropa nema ni jednu jedinu primedbu, a mi se mučimo i mučimo sa sistemskim zakonima, porođajne muke gledamo ovde i ne znamo kakav će ishod tog porođaja da bude.
Neću ni da govorim o primarnoj zaštiti. Nešto moram kazati, ustanova je od nacionalnog značaja, Torlak, šta je urađeno sa Torlakom, sa vakcinama, zašto nije kupljena ona centrifuga koja je više desetina godina radila i koja je u takvom bednom stanju bila? To da je urađeno, mi bismo izvozili vakcine, zahvaljujući dobrim vakcinama. I pored toga što ne zadovoljavamo uslove, imamo dobre proizvođačke prakse.
Nama se kaže: imate veliki deficit – izvozite. To nije urađeno. Ovde u džepu jeste, ovo je tema, i ovo je tema, ovo je vakcina protiv rabijesa, koju je uradio čovek ovde u ovoj zemlji i koja ne može da se proizvodi u ovoj zemlji. Vrhunska vakcina, a uvozi se strana i žestoke pare se plaćaju. Ima i tema koliko se to izdvaja za antirabičnu vakcinu, ako nekoga interesuje.
Mi moramo da izvozimo, ovako prolazi neko ko napravi nešto, on bude eliminisan, on bude izblaćen i onda mi uvozimo onoliko koliko uvozimo lekova.
Ima tu i nešto oko kadrovske politike. Izašla je uvažena predstavnica pa je rekla, kaže, samo je 260, pa samo je 60; koleginice, to je 20%, to je revolucija. Kada nečemu što je osetljivo možete da se smejete, mislim na zdravstveni sistem, a on počiva na znanju i iskustvu, govorim o hirurškim granama, a sve to uključuju u sebe, kada pravite ovakve pretumbacije, onda je to revolucija u sistemu.
Ali, ne kaže se šta je bilo pre toga. Ne kažete da su bile izmenjene po tri garniture u rukovodećim centrima, našim velikim. Postoje ekstremi iz G17 plus, hoćete neko ime konkretno, evo vam onda banja, to je Kuršumlijska banja, gde držite apsolventa prava za direktora mimo zakona, koji čuda pravi. Hoćete još neko ime, hoćete Čačak, koliko je studirao uvaženi kolega u Čačku, a znamo šta je bilo u Čačku, i onda je podneo konsekvence ginekolog zbog organizacije, sterilizacije, ovoga i onoga.
Mi znamo koji radimo, sa čime radimo, koje muke imamo i kako se borimo sa infekcijama. Infekcija je prisutna u našim ustanovama, svuda je ona u svetu prisutna i to je normalno. Kod nas malo više i to su naše muke, i onda plati cenu u Čačku neko ko nije baš najodgovorniji za sve to. Nećemo o tome.
Mnogi direktori postavljeni na ovakav način se bahato ponašaju, po štampi se vuku razni članci, pišu se pisma predsedniku Vlade, ministru, pišu se, evo onog direktora u Institutu za plućne bolesti u Beogradu, on je stalna tema mnogih medija, bio je mesecima. To je ono što smeta i što ne valja i, ono što je najgore, što ne bi smelo da bude.
Kada smo kod G17 plus, pokazaću vam pismo, na opštinskom odboru u Kuršumliji raspravlja se o kadrovskoj politici u zdravstvu, ali to je nedozvoljeno.
Ne može se na opštinskom nivou, a mi imamo pismo koje je upućeno ministru, ima ga i ministar, zna ko ga je pisao, tamo se iznosi da su na opštinskom odboru raspravljali ko će biti direktor zdravstvene institucije. Molim vas, šta to znači?
DOS je 5. oktobra uveo političku pripadnost kod postavljanja direktora u zdravstvu, ne toliko naglo u prvom momentu, u drugom talasu je to uradio, ali ovo sada što se radi, ovo je jedna nedozvoljena uloga političkih stranaka i politike kod kreiranja same kadrovske politike.
Znači, pismo imamo možemo i da ga pročitamo ukoliko je to potrebno.
Šta postoji? Postoji nešto što se zove da neki direktori, ne svi, da su postali pretorijanska garda našeg ministra, koji brane njega i njegove stavove, i tvrde da sve što on uradi da je u redu, a mi to znamo, ali neka bude i tako.
Neko je spomenuo korupciju. Korupcija je tabu tema za sve nas, mislim i na raspravu, i kada se raspravlja o Vladi i o samoj situaciji u našoj zemlji. Znamo da postoji krupna, ona tenderska, i znamo da postoji sitna, koja je ugrađena u sistem, kažu nam stranci.
Dokazi, nemojte da kažu, to su radikali rekli, nemojte da to govore marginalne grupe, mislim na one koji nisu zadovoljni. Sada ću da vam nabrojim dokaze za to, a vi onda osporavajte.
"Transaprents internešenel" – od 133 zemlje, mi smo po korupciji na 103. mestu, naravno, otpozadi. "Country Procurement assessment", Svetska banka, zdravstvo – epicentar korupcije u Srbiji, dakle, Svetska banka, imenovao sam koji je to dokument. "Marten bord internešenel" – građani na prvo mesto stavili zdravstvo kada je korupcija u pitanju. Ovde ste svi zadivljeno izlazili i govorili o Studiji izvodljivosti.
U tački 1.1. koja se zove Demokratija i vladavina prava, uvodna razmatranja, međunarodna istraživanja pokazuju da u Srbiji i Crnoj Gori postoji visok nivo korupcije, pa stoga borba protiv organizovanog kriminala i korupcije predstavlja ključne izazove za Srbiju i Crnu Goru.
Jedan kolega je rekao da ne treba da politizujemo stvari, ali ovo nije politizacija, a i da kažem da jeste, pa mi smo političari. Šta hoćete da kažete, da je politika prljava stvar; ne, mislim da smo mi političari, mi treba da politizujemo stvari, a pogotovu treba probleme da iznosimo. Ovo su sve institucije u koje se vi kunete. Nema srpskih radikala ovde, ni jedan citat, nema nikakvog paušala, odgovorite na ovo, ovo za vas nije problem.
Ono što je finale, Međunarodna federacija, Liga za ljudska prava, dokumentom 416, aprila 2005. godine, kažu, diskriminacija, korupcija i propusti u zdravstvenom sistemu.
Pa onda, krše se ljudska prava siromašnih, roma, izbeglica i raseljenih lica; koliko je siromašnih ovde, to će verovatno gospođa Plavšić moći da nam kaže, pošto je ona predsednik tog odbora.
Koji je to segment našeg društva kome se danas, po nalazu stručnjaka sa strane, krše prava. Čitao sam, ali je ministar osporio ovaj izveštaj, kaže da su to stranci, pa da vidimo ko su ti stranci. To su dva predavača sa Sorbone, Boris Najman, koji je rođen u Beogradu, koji je tri puta molio da ga ministar primi kada je radio studiju koju je radio godinu dana, sve ćete te demantije dobiti i videćete, nažalost naša će štampa pisati i pisaće ona koju vi zovete - žuta štampa.
Znači, ta studija, vi možete da je osporavate, možete da kažete da nije u redu, ona je bila izneta na Komitetu UN u Ženevi za ljudska prava pre nekoliko dana, ali čućemo kakav će biti zakon, kakvi će biti sami zaključci. Vlada Srbije i Crne Gore je dala svoj izveštaj. Ovaj kontraizveštaj na 32 strane jasno govori i čak navodi primere, evo naš kolega ne zna, ali zna Najman, i ovaj drugi Hubert, ne zna mu ime, oni znaju, iznose. Znate kako su došli do saznanja, bili su ovde 10 dana, vodili su intervju, i poređali su sve institucije od kojih su uzeli podatke, i imena i lica koja su davala izjave.
Ako pažljivo pročitate nećete naći nijednog radikala tu, nećete naći nijednog iz marginalne grupe, stomatologa, privatnika koji se bune protiv ministra. To su ljudi koji su iz sistema, direktni nosioci ove politike, čak je tu i pomoćnik ili savetnik, ne znam šta je trenutno, doktorka naša koleginica Simić, tu su tri pomoćnika ministra, koji su takođe dali izjave. A koji su banalni primeri navedeni iz moje struke, meni je to malo neukusno, time se neću baviti.
Jeste da je istina da pretorijanska garda, dakle, današnjih direktora na čudan način vlada u ovoj zemlji Srbiji, u zdravstvu, prave velike timove upravljačke, direktorske timove, po pet je direktora za nešto što je ranije radio jedan direktor, sa jednim pomoćnikom, danas to moraju petorica, ali neretko, oni su jako angažovani i u privatnoj praksi. Dakle, mislim i na naše podneblje i van naših granica.
To je sistem koji sada postoji i koji međunarodna zajednica imenuje da je generator korupcije u zemlji Srbiji. To je ono što mi srpski radikali postavljamo kao problem, možete i da nas osudite da politizujemo stvar, nazovite to i tako, ali mi to iznosimo da to nije dobro. Nije dobro zbog toga što nema korupcije kada gledate celinu zdravstvenih radnika, što je većina čestitih ljudi koji izgaraju i koji ne znaju kako kraj s krajem da sastave, uz ovakvu inflaciju i uz ovakve prihode.
Sa ovog mesta hoću da uputim apel, mi, SRS poslanici, tražimo da dignete plate lekarima, kao prvu meru borbe protiv korupcije u ovoj zemlji, a ne da kažete da nema para.
Ne mogu sudije da imaju po hiljadu, ne zato što kažemo da nisu zaslužili ili ne treba da imaju, a lekari, radeći jedan od najodgovornijih poslova, da imaju po 200 ili trista.
Ako imaju 200-300 prisiljeni su da idu vašim korupcionaškim putevima. Dižite plate lekarima, nađite. Dignite budžet. Da ne bude da sada zastupam samo lekare, svim zdravstvenim radnicima, sve su to mučenici koji su kroz čudo prošli 10 godina. I onda su neki od njih krenuli ovim putem korupcije i onda nam stranci pišu ovakve stvari koje ne smemo dozvoliti.
Moramo braniti struku i profesiju. Morali ste da se oglasite i da dignete glas da to nije tačno, da nije sistemski, da se uzima hiljadu evra za jedan porođaj, da to radi jedna manjina u ovoj zemlji. Vi, ministre, a ne da ovde osporavate taj izveštaj na jedan ovakav način.
Pokazatelji zdravstvenog stanja u ovoj zemlji od 2005. godine ne postoje. Ne postoje trendovi. Postoji samo jedna studija, to je ona koja je svima nama poznata. Suočeni smo danas često sa istupanjima ljudi iz režima da kažu da je sve bilo loše ranije dok su bili socijalisti i, naravno, mi radikali, sve je upropašćeno i evo spasilaca koji su došli da spasu sistem zdravstvene zaštite danas. To uopšte nije tačno.
Ranije nije bilo sve loše, imali smo dobru zdravstvenu struku i to treba kazati. Izađite sa pokazateljima, indikatorima zdravlja u zadnje četiri godine. Gde ste izašli sa indikatorima da vidimo. Smrtnost je najveća od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji, pa i u svetu. Da vidimo kako ta smrtnost ide za zadnje četiri godine. Gde su ti podaci?
Povećana je smrtnost za zadnje tri godine za skoro 10 posto u odnosu na zatečeno stanje 2000. godine. Gde to možete naći? U obnovljenom "Monika" istraživanju, najvećem svetskom istraživanju Svetske zdravstvene organizacije o kardiovaskularnim bolestima u Srbiji. Naravno, tačne brojke ću dati, koga interesuje može da dobije i to.
Ako je politika dobra sigurno će dalekosežno dati dobre rezultate, ali može da zaustavi negativne trendove. Pokažite gde ste zaustavili trendove, da ne govorimo o malignim oboljenjima, da ne govorimo o kardiovaskularnim oboljenjima, o tuberkulozi, o HIV-u. Sami kažete da ne znamo koliko ima HIV zaraženih, izgleda da je to mnogo više nego što su naši zvanični podaci.
Pogledajte samo kako Savezna država Nemačka izdaje svake godine jednu malu knjižicu gde se vidi zdravstvena situacija. Vidite trendove oboljevanja, svega onoga što je interesantno, što je relevantno za jednu zdravstvenu službu. To kod vas ne postoji, ali postoje paušalne ocene - ovi su bili loši, ne valjaju i nije dobro. Došlo je vreme da vidimo koliko ste vi dobri. Morate to da dokažete podacima, brojkama, studijama SANU i drugih strukovnih organizacija.
Ima još jedna stvar koju želim na kraju da kažem. Sigurno sam mnogima bio dosadan, izvinjavam se zbog opširnosti, nije to primereno, ali mislim da situacija u našem zdravstvu to apsolutno zahteva.
Nije problem više u Ministarstvu. Čovek je bio, uložio maksimum napora da uradi ono što može. Rezultati i situacija, vreme, pokazuju da kapacitet zakonodavni, rukovodeći, nije zadovoljavajući. Po meni, problem je danas u Vladi Republike Srbije. Moramo da lociramo problem tamo gde jeste. Ne može jedna vlada, pored ovoga što nam se događa, pored ovakvih pokazatelja o zdravstvenom stanju, da ostane nema i da tvrdi da je sve mirno, pod kontrolom i na mestu.
Mi srpski radikali ćemo u narednoj raspravi, koja će biti otvorena o poverenju Vladi, argumentovano, na osnovu mišljenja struke, a ne marginalnih grupa, zvali se oni stomatolozi, zvali se ovako ili onako, pokazivati tačnost ove teze da je srpsko zdravstvo u teškoj situaciji i da zdravstveno stanje naroda nije dobro, da se mora brzo i korenito izmeniti. U ovom trenutku nezadovoljni smo i mi poslanici, zdravstveni radnici.
Vidite, najavljuju se štrajkovi, sindikalna organizacija zdravstvenih radnika je razbijena po malim sindikatima da ne bi bili relevantna snaga, politika se i te kako meša i tačno možete da znate ko stoji iza kog sindikata. Srpski radikali, naravno, u tome ne učestvuju.
Na samom kraju, još jednom da kažem da će poslanici SRS glasati za predloženu izmenu i pored svih iznetih rezervi. Šta ćemo zahtevati? Pošto se sada mi zalažemo za principe EU i Evrope, tražimo "transparentnost" odlučivanja o slanju u inostranstvo. Tražimo kao minimum da isposlujete da svi koji su konkurisali, da to bude jedna tačka pravilnika, imaju pravo uvida u kompletan materijal o dodeli sredstava ljudima koji idu u inostranstvo.

Reč ima predstavnik predlagača, ministar Tomica Milosavljević.

Poštovane dame i gospodo, u svakoj stvari postoji dobra i loša strana. Iz prvih izlaganja dobra strana je glavna.
Nema nijednog govornika koji ovde nije rekao da nije sporno da u kriterijumima za pravljenje izuzetnih slučajeva, kada Fond zdravstvenog osiguranja treba da snosi trošak lečenja u inostranstvu, glavno treba da bude medicinska indikacija, ne treba da stoje godine, zato što je to kategorija koja nije ispravna. To je otprilike računica u kojoj je dva i dva jednako četiri.
Ova granica je bila iznuđena, pretpostavljam, jer je bila iznuđena u onim godinama koje bar jedan broj vas pamti iz poslaničkih klupa. To su zakoni iz devedesetih godina.
Želim da odgovorim na nekoliko dobronamernih pitanja. Razlozi su jasni, namere su dobre i tu ćemo se svi saglasiti. Recimo da već sada imamo konsenzus o ovom pitanju. Problem je sprovođenja. Da ste pitali doktore, uvažene eksperte iz oblasti najtežih oboljenja zbog kojih se deca šalju u inostranstvo, da li treba skinuti granicu od 15 godina, dobar broj njih je rekao - otežaćete nam stravično posao, lakše je kada postoji granica.
U tehničkom smislu strašno i ružno zvuči, lakše jeste kada postoji granica, ali vi ste ovde, vas 250, da kažete da nije dobro da u zakonu Republike Srbije stoji takva granica. Ne, nego zadatak eksperata u komisiji Fonda mora da bude 55 hiljada puta teži. Treba da vagaju decu koja imaju 15,5 godina, 16 godina, 17 godina i 19 godina, i da primarno bude dijagnoza, da primarno bude šansa za izlečenje.
Bilo bi idealno kada bi ministar zdravlja u Republici Srbiji došao pred poslanike i rekao - ima nešto što hoću da vam kažem, postoji ogroman izvor novca i platićemo sve svima, svi će moći da biraju da li će se lečiti ovde ili u inostranstvu. Vi mnogo bolje od mene znate ekonomsku situaciju u zemlji, mnogo bolje znate kakva je zemlja nasleđena, na kolenima, kakva je privreda nasleđena, puzajuća i ona koja stoji.
Naravno, još dugo u državi Srbiji nećemo biti u situaciji da govorimo o tome da imamo dovoljno novca za sve što nam treba u zdravstvenoj zaštiti. Imamo ga više, od evropskih zemalja po stanovniku, jedino od Albanije. To su činjenice i u tim činjenicama postoje problemi koje rešavamo. Bilo bi idealno da smo danas postigli takav dogovor da uopšte ne moramo toliko mnogo da pričamo i iznosimo argumente koji se tiču potpuno drugih problema.
Vi ćete već u toku ovog zasedanja, uveren sam, imati pred sobom zakon o komorama u zdravstvu i zakon o zdravstvenoj zaštiti, i onda ćemo pričati, ako treba, 30 dana i 30 noći o svakom od tih stavova. Danas je 10. maj. Maj još nije prošao. U maju će početi i javna rasprava o zakonu o osiguranju.
Vlada je pre koji četvrtak usvojila zakon o Crvenom krstu, koji će se naći pred vama, koji prvi put daje precizna javna ovlašćenja ovoj organizaciji. Takođe ćete u nedeljama ispred nas dobiti zakon o prekursorima opijata, na koji je, inače, ondašnja Jugoslavija bila obavezana jednom konvencijom iz 1971. godine.
Ali, da ne upadnem u klopku da odem od problema i da govorim o stvarima o kojima, zapravo, danas ne treba da govorim, nego da govorim o ovome što je suština. Ako već treba da razgovaramo satima, hajmo onda da odgovorimo taksativno.
Nije tačno, u jednom dobronamernom istupanju je pomenut aparat za dijagnostiku oboljenja srca i krvnih sudova, i zaboga, najbolji je u Valjevu, a nema ga u većim centrima. To ne odgovara istini.
Srbija 17 proteklih godina nije kupila ni jednu salu za snimanje krvnih sudova, novu. Danas u Kliničkom centru Srbije postoje dve, od kojih nema boljih u ovom trenutku ni u jednoj zemlji Evrope.
Dok budem sada izlagao, neko će biti podvrgnut ispitivanju, možda i terapiji, ugrađivanju stenta ili širenju krvnog suda, zato što ovaj centar prvi put od osnivanja radi od 7,00 ujutru do uveče u 7,00 časova. Razmatramo pitanje da se svi mogući kapaciteti pokrenu, a u ovoj i prošloj godini će ukupno biti 10 kupljenih angio-sala u Srbiji, ako se računaju sredstva budžeta za sve centre, uključujući i Niš, Kragujevac, Novi Sad i Beograd. Dakle, to je a propo napomene koja je tu pomenuta.
Bilo bi dobro kada bi ovakve rasprave bile prilika da se podsetimo da, u stvari, ne treba niko da se reklamira kao ovakva ili onakva stranka. Ovo je prilika da svih 250 vas pokažete izraženu odgovornost za jednu jednostavnu stvar. Deset godina Komisija u Fondu mora, kad neko ima 15 godina i 8 meseci, da kaže da je prešao granicu od 15 godina, žao mi je, nije po zakonu.
Tačno je da u međuvremenu svakog dana zdravstveni radnici, tu zahvaljujem gospodinu Baraliću, jer on je rekao nešto što će naći put do ušiju zdravstvenih radnika koji sada rade, većina je na poslu i to nije čula, ali će čuti i videti u novinama, a to je ono što se tiče odnosa doktora i pacijenta.
U ovom trenutku sam na mestu ministra. Dame i gospodo, ja sam doktor, lečim ljude, dijagnostikujem bolesti, dajem terapiju, pratim njihovo zdravstveno stanje, razgovaram u egzaktnim kategorijama i trudim se da budem kolegijalan. Jednom od kolega danas zahvaljujem što je, uprkos svemu, ipak izgovorio reč "uvaženi". Hvala mu najdublje.
Kada govorimo o daljim primedbama koje su bile pomenute i koje zaslužuju komentar, ukoliko i želimo da požurimo da rešimo današnji problem i da raspravu završimo tako što ćemo svi biti za to da se ova izmena uvede, a to nisu dva, tri, to je jedan član, jedna konkretna izmena, koja stavlja veliku obavezu pred stručnjake. Oni će morati sada pet puta da mere kad postavljaju indikaciju.
To je veliki problem. Treba da znate, ko se ne bavi zdravstvom, a sigurno ste povremeno imali nekog svog, daleko bilo, ko je imao zdravstveni problem i treba da znate da postoji nekoliko zabluda o zdravstvenom sistemu svuda u svetu i da je zabluda da, bez obzira na dijagnozu, svi imamo pravo da odjednom dobijemo neku uslugu bez ikakvog redosleda. To je pitanje kvaliteta i lista čekanja.
Godinu dana radimo intenzivno na najkrupnijim stvarima koje počinju da se rešavaju, vezano za dijagnostiku i terapiju srčanih oboljenja, vezano za implantaciju ugradnog materijala, pre svega kukove.
Nasledili smo hiljade i hiljade neoperisanih ljudi, koji nisu ni imali priliku da se o njima razgovara u bolnicama, da uopšte dođu do prilike da budu lečeni, između ostalog, zahvaljujući i tome što je Republički zavod za zdravstveno osiguranje shvaćen kao kuća koja mora da ima svoju autonomiju, koja mora da posluje na ekonomskoj osnovi, koja treba da bude potpuno jasna i čitljiva.
Ona može da se nađe na svakom kompjuteru, na sajtu na kome se vidi finansijsko stanje, način plaćanja. Postoje stenogrami i zapisnici sa svih sastanaka Komisije za donošenje lista lekova. Ova lista lekova nikada bolja u Srbiji nije bila. Ona nije idealna, ali je ona bolja od svih koje su do sada bile. To ćete čuti ako pitate i doktore, i farmaceute, i farmakologe i građane.
Kada govorimo o nečemu što je ovde citirano kao mišljenje Međunarodne federacije za ljudska prava, nekoliko puta je pomenuta korupcija. U Republici Srbiji nema pouzdanih istraživanja o raširenosti korupcije uopšte, pa ni u sistemu zdravstvene zaštite, zbog toga što su takva istraživanja izuzetno složena, osetljiva i skupa.
To ste mogli da čujete na nedavnoj konferenciji Transparents International u Beogradu. Na tom skupu je navedeno da je za sada nemoguće izmeriti pouzdano stepen podmitljivosti srpskog društva. Za sada se, bar u sistemu zdravstvene zaštite, barata uglavnom podacima i utiscima dobijenim iz ispitivanja javnog mnjenja ili napisima u štampi o pojedinačnim slučajevima podmićivanja ili plaćanja iz džepa za usluge. Naravno da toga ima.
Korupcija je teška bolest srpskog društva i moramo je svi zajedno lečiti. Ako već iznosimo ispitivanje javnog mnjenja, budimo pošteni. Kad građane pitate da vam tajno kažu gde je najveća korupcija, onda je zdravstvo na trećem mestu. Kad iste pitate da tajno kažu u koga najviše imaju poverenja, onda je to crkva, pa predsednik države, pa zdravstvo odmah tu, takođe na trećem mestu. O pouzdanosti tog podatka možemo razgovarati, ali to je jedino čime raspolažemo.