Hvala vam, a kao što svi poslanici znaju, jer predsednik Skupštine drži reč, sledeća sednica će biti odmah, sutradan po završetku ove sednice, i tako će i biti po Poslovniku.
Replika na vaše izlaganje, gospodin Paja Momčilov. Izvolite. Pretpostavljam da su se ona pitanja odnosila na vas, prepoznali ste sadržaj.

Da. Poštovani narodni poslanici u malom broju, interesantno je, koleginica je počela sa tim kako je ovo iskorišćeno za promašaj teme, da se pričalo o nečem drugom, i onda smo čuli neke podatke sa lokala. To je tek maksimalni promašaj.
Mi smo se trudili da sistemski iznesemo problem za čitavu Srbiju. Vi nam dajete podatke za Leskovac. Možda je i tačno. Ali, ne rekoste izvor, publikaciju, ne rekoste godinu, pa da vam verujemo. Verujemo mi dobrim svedocima, ali više dokazima. Dokaz je materijalizovana, napisana publikacija, pa mi kažemo - jeste, i stomatolozi su kazali da je izvanredna usluga, a pisali sami i popunjavali upitnike. Znamo i za te slučajeve.
E, sada što se tiče matematike, i to me je jedino pobudilo da izađem za govornicu, matematiku sam voleo jer je ona stvar logike, i to treba znati, sami ste kazali 290 je ustanova, a 60 je izmena bilo; 60 u odnosu 290 to vam je 20%. To sam kazao, uvažena koleginice. Eto, niste razumeli, niste čuli, a uopšte nisam ulazio u broj lekara iz vaše stranke koji su direktori tih ustanova. A rekao sam da izvesna rešenja, pa sam ih naveo, i te kako izazivaju probleme, ogorčenje, kako kolega sa kojima rade, tako i zdravstvenih korisnika, naših građana.
To je ono što treba da vam kažem, da se jasno razumemo. Znači, nama zamerate što raspravljamo o sistemu, onda hvalite sistem kada vama to odgovara.
Uzeli ste jednu parcijalnu oblast, jednu regiju kao primer, a onda ipak morate biti dosledni. A što se matematike tiče, verujte, nisam pogrešio.

Hvala. Naravno, podržavamo i dosadašnju praksu ministra zdravlja da one kadrove, na koje se ukažu da su loši, odmah smeni.

Sada zaključujem načelni pretres. Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga u pojedinostima.

Pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što zaključim pretres u pojedinostima, pitam da li predstavnik predlagača, ministar Milosavljević, želi završnu reč.

Izvolite, molim vas za malo strpljenja.

Neću biti preterano opširan, ali a propo sistema i povodom sistemskog pogleda, dužan sa ovog mesta da kažem sledeće. Naravno da Republika Srbija ima usvojenu zdravstvenu politiku. Na Vladi Republike Srbije, u prethodnom mandatu, februara 2002. godine je donet stav o zdravstvenoj politici. Na osnovu toga je u prvoj polovini 2003. godine doneta Strategija reforme zdravstvenog sistema, sa akcionim planom do 2015. godine.

Rad u Ministarstvu zdravlja, u Vladi, u proteklih godinu dana, od marta 2004. godine naovamo, jeste kontinuitet u Ministarstvu zdravlja od polovine 2002. godine naovamo, i zbog toga možemo govoriti da ovu godinu Srbija dočekuje sa sektorskim strategijama, koje su posle široke rasprave i učešća velikog kruga stručnjaka usvojene.

Jedna od njih je strategija protiv HIV-AIDS infekcije. Druga je strategija borbe protiv tuberkuloze. Treća je - potpisana je okvirna konvencija o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije, koja čeka ratifikaciju u parlamentu državne zajednice Srbija i Crna Gora, pa zatim strategija iz oblasti javnog zdravlja, u kojoj smo otvorili prvu školu javnog zdravlja u Beogradu.

Nijedna strategija ne može da zaživi ako nema akcioni plan i ako nema rezultate. Završiću izlaganje pominjanjem nekih rezultata.

U poslednjih 12 godina u Srbiji je rođena 31 beba koja je HIV-pozitivna po rođenju, jer je majka bila HIV-pozitivna a da pre trudnoće nije znala. Sprovođenjem jednog od važnih elemenata akcionog plana strategije borbe protiv HIV-AIDS, koji se zove sprečavanje vertikalne transmisije prenošenja bolesti sa pozitivnih majki na bebe, pošto danas postoje lekovi kojima je moguće, ukoliko se na vreme daju, obezbediti pouzdano porođaj zdrave bebe. U prvih šest meseci sprovođenja ovog programa četiri bebe u Srbiji su rođene a da nisu HIV pozitivne, bez obzira što majke jesu a da to pre trudnoće nisu znale.

To su prvi rezultati nečega što sprovodite kao strategiju i kao akcioni plan. Inače, zakon nikada nije obavezivao ni Skupštinu Srbije, ni Vladu, da donose strategiju o zdravstvenoj zaštiti, i mi ćemo svi zajedno ovde razgovarati o predlogu novog zakonu u koji to stavljamo kao obavezu.

Tu kažemo da će biti izabran savet za zdravlje Republike Srbije, koji će imati jednu godinu duži mandat nego što je mandat poslanika, koji će imati obavezu da predloži strategiju bar za deset godina. Sve što sam pobrojao kao strategije nas obavezuje i treba da premosti političke mene. Ko god bio u Vladi, u Skupštini, ministarstvu, mora da sprovodi strategiju borbe protiv HIV AIDS-a, da bi se rodilo još više beba i da bi 69.000 trudnica dobilo ponudu da se poverljivo i dobrovoljno testira na HIV, i da može da rodi dete koje će biti HIV negativno.

Povodom sistemskih primedbi, novembra 2004. izvršena je anketa 29.000 lečenih građana u bolnicama Srbije u svim okruzima. Sprovela je mreža Zavoda za zdravstvenu zaštitu, predvođena nacionalnim institutom "Milan Jovanović - Batut" i kada pitate građane da li ste zadovoljni onim što ste doživeli u bolnici, zaista četrdeset i nešto posto kaže – veoma zadovoljno, 40% kaže – zadovoljan. Ne kažem da je stanje idealno i da je odlično, ali kažem da je subjektivna procena zadovoljstva koja je postojala u zdravstvenom sistemu Srbije svakogodišnja praksa. Rezultati se mogu naći na sajtu Instituta za zdravstvenu zaštitu zdravlja Republike Srbije "Milan Jovanović - Batut".

Povodom jastučnica. Ne može ministar da ode i da presvuče svaki jastuk, ne može ministar da sprovede toplu vodu tamo gde treba, ministar može, kao što je uradio, da analizira svako porodilište i da konstatuje da u 40% srpskih porodilišta u januaru 2005. i decembru 2004. godine ne može da se otvori prozor. Ako treba ministar da dođe i otvori svaki prozor, da ga ofarba, da ga opere, da nauči bolničare, sestre, doktore da peru ruke, onda smo promašili temu.

To ne treba da radi ni ministar ni ministarstvo, nego treba da promeni pravila i da uspostavi kontrolu, red, pa ako se desi, kao što se desilo 2003. godine, da od žena koje su trudne na 100.000 porođaja umre osam. Osam žena umre u vezi sa trudnoćom, pa onda svaki od tih slučajeva u tom porodilištu mora da bude precizno ispitan i da bude ustanovljena lična odgovornost.

Ako se C hepatitis desi kao epidemija, onda je za to odgovorno nepranje ruku i nehigijena i nedostatak doktrine unutar struke, i zato jeste struka odgovorna za takav propust. Jer ako dve godine u fokusu prioriteta Ministarstva zdravlja bude zdravstvena zaštita majke i deteta, a ova godina je u celom svetu pod motom Svetske zdravstvene organizacije, učinimo da svaka majka i dete budu podjednako tretirani.

Mora da postoji i lična, neposredna odgovornost, i institucionalna, naravno i odgovornost i Ministarstva, i Vlade i Skupštine, samo da se zna šta je čiji zadatak i na koji se način on sprovodi. Toliko povodom jastučnica.

Na kraju bih zaista želeo da iskoristim ovu privilegiju koja je nezaslužena, da vam sada pričam a da ne možete da replicirate, mada mi je zbog toga drago, to da ne možete da replicirate.

Želim da se zahvalim svima, jer je današnja rasprava zaista pokazala nešto što je zajednički duh. Imamo problem i taj problem se zove – nije normalno da odlučujemo o slanju u izuzetnim slučajevima samo na osnovu tih 15 godina; nije važno da li ima tri meseca tamo ili ovamo, važna je medicinska indikacija.

Ovo će biti ogromna teškoća za struku, za eksperte koji će se mučiti da naprave listu prioriteta i da iza toga stanu. Taj posao naravno da mora da bude potpuno otvoren, kao što je sve što smo do sada radili, i biće. Zakoni o kojima govorimo, komora, zaštita, osiguranje, sedećemo jedno 30 dana i noći. Hvala.

Hvala vama. Moram da konstatujem veliko zadovoljstvo što će sve poslaničke grupe glasati za ovaj zakon, a kao što je više puta rečeno. Istovremeno da konstatujem, zakonodavna vlast je srećom osnovna vlast u ovoj zemlji i poslanici imaju pravo i sada da vam repliciraju, gospodine ministre, i o tome odlučuje predsednik Skupštine, kao što je malopre odlučio, pa je u jednom slučaju dozvolio, a u jednom nije.

Sada, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Pošto smo obavili pretres Predlog zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.

Hvala svima na razumevanju.

Dajem pauzu do 15,45 časova. Hvala.

(Posle pauze – 16.25)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo popodnevni rad današnje sednice.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O TURIZMU (načela)
Prisutno je, po službenoj evidenciji, 114 narodnih poslanika. Molim da utvrdimo kvorum. Molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Istovremeno, prenosim izvinjenje. Upravo stiže ministar. Javljao se sve vreme dok je bio na putu i očekujemo svakog časa da stupi u Skupštinu.
Konstatujem da imamo kvorum.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Leila Ruždić-Trifunović, Dušan Petrović, Svetlana Stojanović, zajedno Milan Ninić, Sanja Čeković, Blagica Kostić i Staniša Stevanović, Dragan Vuksanović, Branka Bošnjak, Nataša Jovanović, Veroljub Arsić, Gordana Pop-Lazić, Vjerica Radeta, Zoran Antić, Dragoljub Stamenković, Momir Marković, Milorad Mirčić, Darko Glišić, Zlatan Jovanović, Ljubomir Kragović, Zoran Krasić, Branislav Rankić, Nemanja Šarović, Dragan Čolić, Miljko Četrović, Milovan Radovanović, Rodoljub Gačević, Tomislav Penezić, Zlatko Radić, Milan Škrbić, Radiša Ilić, Sreto Perić, Petar Jojić i Zoran Anđelković.
Primili ste obaveštenje narodnog poslanika Svetlane Stojanović da povlači amandmane koje je podnela na čl. 6, 17, 22, 26, 31, 46. i 50. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za trgovinu i turizam i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat 37 minuta 12 sekundi, Demokratska stranka Srbije – jedan sat tri minuta i 36 sekundi, Demokratska stranka - Boris Tadić – 44 minuta 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Srpski pokret obnove - Nova Srbija – 21 minut 36 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO-a i tri poslanika SDP-a i jedan nezavisni poslanik, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Istovremeno vas obaveštavam da su ovlašćeni predstavnici za ovu tačku dnevnog reda: ispred SRS-a Nataša Jovanović, ispred DSS-a Arsen Đurić, ispred DS-a Aleksandar Radosavljević, ispred G17 plus Branka Bošnjak, ispred poslaničke grupe SPS Rajko Baralić.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Pošto predstavnik predlagača još uvek putuje, da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Odbora za trgovinu i turizam – Rajko Baralić, predsednik Odbora? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za trgovinu, turizam i usluge je praktično tri puta razmatrao Predlog zakona o turizmu zbog toga što je, iz razloga koji nisu nepoznati, zakon o turizmu dva puta povučen iz skupštinske procedure. Takođe, želim da kažem da je u okviru jednog projekta koji je realizovan nedavno u saradnji sa OEBS-om Odbor za turizam razmatrao Predlog zakona o turizmu.
Želim ovom prilikom da ukažem na jedan problem koji imaju i drugi skupštinski odbori, mislim ukupno šest. Odbor za turizam, usluge i trgovinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije nema tzv. vladinu većinu. Neophodno je da se taj problem prevaziđe. Naime, Odbor broji 11 članova, od čega narodnih poslanika iz SRS-a i DS-a ima četiri plus dva, dakle, šest, a stranke koje tvore ili koje podržavaju Vladu imaju ukupno pet članova Odbora za trgovinu, turizam i usluge.
Iako je Odbor do sada održao 10 sednica, a zahvaljujem se narodnim poslanicima na kolegijalnosti i drugima koji su pomogli da Odbor funkcioniše normalno, molio bih da se ovo pitanje raspravi, radi se o nekim drugim odborima, i da se obezbedi skupštinskim radnim telima, odborima da normalno funkcionišu.
Nije moguće da jedan odbor kvalitetno radi ukoliko ne može da započne svoj rad iz prostog razloga što stranke koje ne podržavaju Vladu ili nisu u Vladi neće da daju kvorum ili ne žele da se izjasne o nekim od zakonskih projekata ili izveštaja ministarstva. To otežava rad, komplikuje našu situaciju i našu poziciju.
U tom smislu, molim vas, gospodine predsedniče, da sa šefovima poslaničkih grupa, u skladu sa Poslovnikom, obezbedite da skupštinski odbori odražavaju strukturu vladine većine, kako bi odbori mogli nesmetano da obavljaju svoje dužnosti. Naravno, poslanici opozicionih stranaka čine ono što je njima, po Poslovniku, na raspolaganju i na njih se ovom prilikom niko ne ljuti, samo prosto konstatujem o čemu se ovde radi.
Dakle, to sam želeo da kažem. I pored toga, ovaj predlog zakona je na Odboru dobio neophodnu podršku, na čemu se zahvaljujem kolegama narodnim poslanicima, što nije slučaj sa Odborom kada je u pitanju zaštita konkurencije, o tome ćemo govoriti kada taj zakon dođe na dnevni red.
Što se samog zakona tiče, o njemu ću nešto više reći kada budem govorio kao ovlašćeni predstavnik SPS-a.

Da li predsednik Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Izvolite, prvo narodni poslanik Nataša Jovanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako gospodin ministar za trgovinu i turizam nije ovde prisutan, on je u tri navrata mogao na sednicama Odbora da čuje mišljenje koje sam iznela u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke. Moram samo da dopunim ovo što je rekao predsednik resornog odbora, gospodin Baralić, u prilog tome koliko dugo ovaj zakon čeka da uđe u skupštinsku proceduru, odnosno da danas o njemu raspravljamo.
Naime, gospodin Baralić je, kao predsednik Odbora, insistirao na tome da raspravljamo o Predlogu zakona, i to je bilo u septembru 2004. godine. Od te prvobitne verzije, tog prvog sastanka, na kome su prisustvovali poslenici iz turističke oblasti, pre svega mislim na kolege iz naše najveće nacionalne asocijacije, iz JUTE, do Predloga zakona koji smo sledećeg meseca, odnosno u oktobru, dobili nije se ništa promenilo, u smislu stava Vlade prema pojedinim pitanjima koja smo mi potencirali kao ključna u našem negiranju ovakvog Predloga zakona.
Kada je sazvana sednica u novembru mesecu sa obimnim dnevnim redom, u tom dnevnom redu je bio i Predlog zakona o turizmu; desilo se, zbog lošeg funkcionisanja skupštinske većine i zbog činjenice da se bliži kraj godine, da ste u tesnacu sa vremenom, a budžet ste morali da usvojite, da je zakon povučen iz procedure.
Ako je to već bilo tako, onda je resorno ministarstvo trebalo da promeni jedan deo obrazloženja koji je ostao u ovom predlogu zakona. Naime, u jednom delu obrazloženja stoji da je zakon urgentan, da on treba da unapredi turističku privredu, sveukupnu turističku oblast u našoj zemlji i da je potrebno da se usvoji pre početka zimske turističke sezone. Mi smo na pragu letnje turističke sezone (neki su se, a vidim i pojedini članovi Vlade, dobro baškarili, iskoristili to preliminarno letovanje u ovim danima praznika), a zakon je tek sada pred nama.
Iako mi je ovo bliska oblast, zaista bih želela da razgovaram o nekim drugim pitanjima zbog toga što mislim da je za građane u mestu Jaša Tomić i u drugim mestima u Banatu mnogo važnije i ključno pitanje šta Vlada Republike Srbije radi kada je u pitanju pomoć najugroženijima. Ako Vlada nije bila u datom trenutku sposobna da obezbedi pet ili više hiljada pari gumenih čizama da se pomogne tom narodu, ako ta pomoć stiže sporo, u najmanju ruku je, dame i gospodo poslanici, degutantno da mi govorimo danas ovde o jednoj privrednoj grani koja u pravom smislu reči za ogroman broj građana Srbije, a tako je svuda u svetu, u zemljama sa razvijenom privredom i sa standardom, predstavlja luksuz.
Mogli bismo da razgovaramo o turizmu kada ovaj zakon ne bi bio, u pravom smislu reči, za unapređenje turističke privrede mrtvo slovo na papiru i kada bi on davao garancije nama kao poslanicima i uopšte svima koji očekuju da nađu uposlenje u turističkoj grani da će se u narednom periodu, a da to bude produkt usvajanja ovakvog zakona, obezbediti više desetina hiljada radnih mesta.
Postoje egzaktni podaci za zemlje jugoistočne Evrope, u nekoj komparaciji sa Grčkom, pa sa zemljama na zapadu, sa turistički razvijenom Španijom, Italijom, tu je i Francuska, koliko je potrebno sredstava u toj prvobitnoj akumulaciji kapitala, kada je u pitanju turizam, da bi se obezbedio određeni broj radnih mesta.
S obzirom na naš životni standard, na veliku nezaposlenost i procenat nezaposlenosti žena u odnosu na ukupan broj nezaposlenih u Srbiji, a njih je 980.000, ljudi koji su se bavili ovim, a pre svega su sa Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca, kroz razne studije koje su izrađivali u tom smislu, došli su do zaključka da bi jedna milijarda američkih dolara investirana u turizam donela 120.000 novih radnih mesta.
Naravno, građani Srbije ne mogu ni da sanjaju o investiciji od milijardu američkih dolara, jer i oni veliki privredni sistemi koji čekaju da budu restrukturirani, na način kako je to nakaradno utvrdila prethodna DOS-ovska garnitura, u situaciji su da sada posmatraju šta se dešava sa onim, uslovno rečeno, razvijenijim privrednim granama, nego što je turizam danas.
Svi ljudi koji prate turizam i kod nas i u svetu moraju da se slože sa ocenom da ta privredna grana, pre svega zbog svog sezonskog karaktera i zbog određenih negativnih uticaja koji su ovde u Srbiji prisutni, na sveukupan ekonomski rast može da ima depresivni karakter.
Ako pogledate stanje u srpskom hotelijerstvu – danas je počela u Vrnjačkoj Banji godišnja turistička berza banjskih i klimatskih mesta u Srbiji – ako pogledate banjski turizam, rekreativni turizam, stanje našeg ugostiteljstva, svi ćete se složiti sa ocenom da je sistematsko urušavanje privrede, što je naročito bilo izraženo kroz pljačkašku i svakojaku privatizaciju poslednjih nekoliko godina, doprinelo tome da se privredna grana kao što je turizam dodatno uruši, da se ti negativni efekti izbace na površinu, odnosno da se broj nezaposlenih u turizmu povećava, umesto da se smanjuje.
Šta nam je predlagač u ovom zakonu dao, a sa čime se ne slaže poslanička grupa SRS? To su odredbe zakona koje samo, uslovno rečeno, usklađuju turističku oblast sa drugim razvijenim zemljama; stvara se fond za razvoj turizma, čiji karakter i način poslovanja nisu prihvatljivi za SRS, a i za sve druge ljude koji bi pretendovali da dobiju pomoć za razvoj svog turističkog programa, odnosno projekta, zato što je ovaj fond koji je ovako sačinjen i kroz ovakav upravljački organ prostor za manipulisanje.
Vi znate stav Srpske radikalne stranke kada je u pitanju bilo koja agencija ili osnivanje bilo kog novog fonda.
Evo, uporediću to sa fondom koji je Vlada Republike Srbije osnovala za naše napaćene sunarodnike na Kosovu i Metohiji. Videli ste da je efekat akcije koju je SRS sprovela, a to je samo prva faza, kroz pomoć deci u osnovnim i srednjim školama i kroz donaciju 100 kompjutera, odnosno celokupne konfiguracije za školu, mnogo veći nego celokupan efekat onoga što je Vlada Republike Srbije učinila za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Mi koji smo bili tamo i obišli srpske enklave, obišli sela Prilužje i Plemetina, naravno da nismo mogli da dođemo sa pričom o tome da je na dnevnom redu sednice, iza vaskršnjih praznika i Đurđevdana, zakon o turizmu, zbog toga što bi to bila, u najmanju ruku, uvreda za te ljude. Oni nemaju struju već četiri meseca, nemaju hranu, nemaju osnovna sredstva i mogućnosti da školuju svoju decu.
Ako ovaj zakon samo treba da predstavlja neki okvir, ali on nije dobro definisan, onda da malo pogledamo šta je to na šta bi buduća odgovorna vlast, za koju jedino tvrdim da će biti ona radikalska, trebalo da obrati pažnju da bi se razvoj turizma u Srbiji unapredio.
Na tom prvom sastanku, kada smo razmatrali Nacrt zakona o turizmu, bile su velike primedbe od strane uvaženih kolega, izuzetnih stručnjaka, pre svega vlasnika vodeće turističke agencije u zemlji, dve agencije, a zatim i direktora JUTE gospodina Stankovića, na činjenicu da JUTA, kao institucija u pravom smislu reči, kada je u pitanju metod, način i restrikcija okupljanja pravih poslenika turističke privrede, nije zastupljena u upravnom organu Turističke organizacije Srbije.
Zatim, za nas je, ako je već predlagač hteo da uredi turističku oblast, bilo neprihvatljivo da nam se na naš amandmanski predlog da obrazloženje da u lancu turističke ponude ne treba svi da budu kažnjeni, odnosno da snose konsekvence ako dođe do nepoštovanja ugovora.
A, sa druge strane, drugi amandmani, koji se tiču polisa osiguranja za putovanje, i to piše – za svako putovanje, o tome ćemo kada bude rasprava u pojedinostima, za turističke agencije, ovde su kasnije prihvaćeni, ali kompromisnim rešenjem koje je ponudila grupa poslanika okupljena oko Vuka Draškovića, odnosno SPO (jer za ove druge se ne zna šta su), jer je u međuvremenu došlo do stranačkog, odnosno internog usaglašavanja tih kolega poslanika sa gospodinom ministrom.
Dakle, to nisu bili njihovi prvobitni amandmanski predlozi, odnosno reakcije na pojedine članove, već je to učinila SRS i njeni poslanici, kao gospođa Pop-Lazić, jer jedan amandman se odnosi na njen predlog, gospodin Nemanja Šarović, kolega Darko Glišić i svi oni koji su identični amandmanima ove grupe koja je prihvaćena.
Tu se zapravo vidi da ministar nije pokazao, što se pokazalo kroz raspravu na odborima, fleksibilnost u tom smislu, a naročito kada su bile na sastanku prisutne kolege iz JUTE, u septembru mesecu, iz dve vodeće turističke agencije poznatih tur-operatora u našoj zemlji; veoma loše je dočekao te naše primedbe, ne shvatajući zapravo da one dolaze iz struke i da su to zaista pravi problemi koje imaju turističke agencije u svom poslovanju.
(Predsednik: Da li koristite i drugih deset minuta?)
Da, iskoristiću. Smatrali smo da je neophodno da se u lancu turističke ponude svaka manipulacija ili svaka improvizacija strogo sankcioniše.
Vama su poznati slučajevi, nažalost, neki su i tragično završeni, kada su u pitanju neki kvaziprevoznici, kada su u pitanju organizatori pre svega ekskurzija za našu omladinu, i to u inostranstvu, da je bilo dosta nemilih događaja. Zato je intencija poslaničke grupe SRS bila da amandmanom koji smo podneli na Predlog zakona definišemo koje je to preduzeće, taj pravni subjekt koji može da se bavi organizovanjem turističkog putovanja.
Kada je u pitanju amandman na član 54, koji je podneo uvaženi kolega Milorad Mirčić u ime poslaničke grupe SRS, išli smo dotle da kroz predlog sasvim novog člana, odnosno dodatka uz postojeći član, definišemo šta je to dužna da uradi turistička agencija u obavljanju poslova organizovanja putovanja. Verujte, sve ovo što smo naveli, odnosno kolega Mirčić, u tačkama od 1) do 6) izvire iz problema koje danas imaju turističke agencije u Srbiji.
Kolege koje se visoko profesionalno time bave, koje su u otežanim okolnostima, pod neviđenim sankcijama koje je naša zemlja imala, smogle snage i energije da bezbedno, profesionalno, veoma korektno organizuju putovanja u zemlji i inostranstvu znaju da je ovako nešto potrebno, a ministar se jednostavno o to oglušio i nije želeo da prihvati.
Nametnuo se opšti utisak kod poslanika SRS-a, članova Odbora za turizam, da je gospodin ministar, koji nije došao na vreme, na početak rasprave, a čekao je osam meseci da mu zakon dođe u proceduru, nastupio više stranački, odnosno sa određenim animozitetom kada je u pitanju naša poslanička grupa, iako je šest meseci posle toga malo prerađene, ali suštinski gotovo iste amandmane drugih kolega koji pripadaju njegovoj stranci prihvatio. Njihovo je pravo da to podnesu, ali tek toliko da se zna da su to bile naše osnovne primedbe od samog početka.
Srbija, uz sve ove probleme koje ima, ne može da kaže da je osnovni prioritet razvoja privrede turizam uopšte.
Ali, kada je u pitanju jedinica lokalne samouprave, kada je u pitanju okrug (ili kako to neki vole da zovu - region, jer on to nije, u administrativnom smislu samo je zaokružena celina), naročito u centralnom delu Srbije i u banjskim i klimatskim mestima, ti ljudi imaju velike probleme, zbog toga što bi mogli u punoj turističkoj sezoni da uposle veliki broj onih koji su bez posla, pretežno žensku radnu snagu. Jer, osim upravljačke funkcije, za rad u turizmu, pre svega u ugostiteljstvu, nije potrebna neka posebna kvalifikacija i to bi i te kako koristilo tim ženama, ali zašto ne i mladićima ili mlađim muškarcima koji su bez posla.
Ovde se zapravo ide na to da se kroz privatizaciju koja je izvršena, pre svega određenih hotelskih i ugostiteljskih preduzeća, sposobni ljudi, sa decenijama istrajnog i marljivog rada u oblasti turizma i ugostiteljstva, izbacuju na ulicu i za njih danas nema posla.
Naravno, mi ne možemo da kažemo da ćemo Jadransko more da smestimo u Šumadiju ili Vojvodinu ili da će kroz Aranđelovac da protiče Dunav, ali znamo da svaka zemlja koja stremi razvoju, svaka oblast koja ima razvojne mogućnosti, ali da je odgovorna, naravno, vlast (što su pokazali radikali u opštinama gde su došli na vlast), može da uradi projekte za svoju okolinu i samim tim da poboljša uposlenost. Međutim, očigledno je da od strane Vlade Republike Srbije nema dovoljno sluha za one projekte koji čekaju već nekoliko godina.
Branislav Dudić, inspektor za turizam u Šumadijskom okrugu, još 2001. godine podneo je zahtev za kategorizaciju na području Šumadijskog okruga kada je u pitanju seoski turizam. Jedna gospođa koja je profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu je još pre više godina uradila, zajedno sa grupom svojih studenata, kada je otvoren odsek za turizam pri fakultetu, studiju o tome šta može Šumadija, sa svojim kulturnim, etno i svim drugim osobenostima, da ponudi kao turistički proizvod. Međutim, do dana današnjeg nema odgovora od Ministarstva, ni onog prethodnog koje je vodio Milosavljević, ni ovog koje vodi Dimitrijević.
Takođe, sećate se da je u tom sazivu o kojem sam govorila na početku rasprave bio i predlog zakona o skijalištima. Mogu vam reći da je taj zakon još iz vlade u kojoj je učestvovala Srpska radikalna stranka, kada je Čerović bio ministar za turizam; do dana današnjeg toga nema na dnevnom redu.
Što se tiče turističkih organizacija, a to se potencira u obrazloženju, hitnosti i neophodnosti donošenja ovog zakona, reći ću vam nešto što je potpuno poražavajuće za turizam uopšte, a tiče se grada Kragujevca. Reći će ministar da to nema direktne veze sa Ministarstvom ili Vladom, ali neka se zapita zašto je to tako.
Turistička organizacija Kragujevca, verovali ili ne, sa samo šestoro uposlenih, u centralnoj Srbiji, u gradu koji ove godine obeležava, kako su to ovi Stevanovićevi proglasili, godinu ustava i teatra, ne dobija ni jedan jedini dinar iz budžeta Skupštine grada Kragujevca. To treba da ide na dušu Veroljubu Stevanoviću i novoj gradskoj vladi koja nije imala sluha za to, već se oglušila na zahteve kolega koji već mesecima ne primaju platu, izdržavaju se od čuvenog ″šumadinca″, odnosno one skulpture, veće ili manje, koju neki od vas možda imaju u svojim kabinetima ili su poneli kao uspomenu iz nekog etno-centra.
Da li je normalno, kada se razvoj regionalnog turizma i privrede uopšte promoviše od strane gospodina Dimitrijevića ili bilo kog drugog ministra, da u takvom stanju i sa takvim mogućnostima, koje zaista ti ljudi imaju, jer su iskusni u svom poslu, ne mogu da ih iskažu, jer ni od koga nemaju pomoći.
Nama uopšte nije bilo prihvatljivo ni rešenje, a to gospodin ministar zna iz prethodne tri diskusije u odborima, koje se tiče mogućnosti organizovanja putovanja i da se pod to podvuče sindikalno ili rekreativno putovanje koje može da organizuje bilo koja asocijacija, sindikat ili ljudi koji su neuki za taj posao, a da to putovanje traje više dana.
Ne mogu da špekulišem time da li će skupštinska većina, a Vlada i ministar su to učinili, da prihvati amandman koji je istovetan amandmanu SRS-a, a koji je podnela malopre pomenuta grupa poslanika, jer je naš cilj bio ...
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Imaćemo mogućnosti da dosta razgovaramo i o Predlogu zakona u pojedinostima ili, eventualno, u replikama.
Zapravo, naš cilj je bio da omogućimo rad ljudima koji su visoko kadrovski obučeni, koji taj posao kvalitetno rade i koji su spremni da, ako naprave grešku, zaista snose konsekvence, ali da bude isti aršin za sve. Bilo nam je neprihvatljivo i onda smo podneli amandman. Međutim, kažem, prihvaćen je amandman istog teksta, ali podnet od strane drugih poslanika, iako je usledio mesecima kasnije.
Rekla sam već gospodinu ministru da turistička grana ili bilo koji drugi posao koji obavlja bilo koji ministar u Republičkoj vladi, ali očigledno je to manir svih ministara, ne može da bude u uskostranačke svrhe. Gospodine ministre, uzmite "Veliku Srbiju", najnovije izdanje, možete kasnije da pogledate.
(Predsednik: A vi privedite kraju vaše izlaganje.)
Pitala sam gospodina ministra, verujte mi, to je jedan jedini put da u poslednjih 14 godina nisam otišla na turističku berzu, odnosno na sajam turizma u Beogradu, zašto je na pozivnici napisano da će sajam turizma (inače, direktor sajma je takođe član SPO-a) da otvara neko ko pretenduje na neki kraljevski presto. Oni su napisali, zamislite – njegovo veličanstvo prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Ma nije moguće!
Onda je on meni rekao – znate, sajam može da otvori bilo koji drugi građanin. Lepo, gospodine ministre, ali vi nećete biti u toj prilici, to vam tvrdim, sledeće godine kada bude bio sajam turizma u Beogradu, pa neće moći niko od vas, ni taj Trpković, ni vi da se šepurite tamo, ni onaj ko ne zna da govori srpski jezik.
(Predsednik: Vreme.)
Vi ćete posmatrati kako će to da čini budući ministar, odnosno vlada koju će da predvodi SRS. Ne samo da Branislav Dudić, kolega inspektor iz Kragujevca, i druge kolege neće morati da čekaju po nekoliko godina da se izvrši kategorizacija seoskih kapaciteta u Šumadiji i u drugim oblastima, nego ćemo, uz one prioritete koji nas očekuju, turizmu dati veliki značaj i uključićemo ljude iz struke.
Bez obzira na to što ste vi sujetan čovek, mogli ste da prihvatite one predloge i sugestije koje su vam kolege dale, ali vi to niste želeli, jer ste uskostranački posmatrali ovaj problem. Branili ste se argumentima na svim sednicama Odbora, koji zaista ne piju vodu, što bi Šumadinci rekli, ali u danima koji slede, jer ova rasprava o amandmanima će biti duga i možda mukotrpna za vas, pokazaćemo vam da smo imali bolja rešenja i da je trebalo još u septembru da ih prihvatite.
Ovako, ovaj postojeći zakon o turizmu, uz ove korekcije i izmene i uz naše apsolutno neprihvatanje ovakvog osnivanja fonda, neprihvatljiv je za poslaničku grupu SRS.

Reč ima ministar.
Pridružujem se ovom zahtevu da se koristimo tačnim pravopisom. Dakle, prestolonaslednik se piše – njegovo visočanstvo, a samo bi se za kralja pisalo – veličanstvo.