TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.05.2005.

19. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

19. dan rada

10.05.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:45 do 18:05

OBRAĆANJA

Bojan Dimitrijević

Dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, želim da vas pozdravim i da se izvinim. Razlog mog zakašnjenja je što smo upravo bili na turističkoj berzi "Banje Srbije" i u 15,15 sam krenuo iz Vrnjačke Banje da bih stigao ovde, tako da je moj vozač imao dobar domaći zadatak.
Ovo je moje prvo obraćanje pred Skupštinom i moram da priznam da imam izvesnu tremu zbog važnosti institucije kojoj treba da obrazložim kratko ovaj zakon. Mislim da je ovaj zakon rezultat rada prethodnog ministarstva i rada čitave turističke privrede za prethodne tri godine.
Konačno smo, posle ovih iscrpljujućih rasprava povodom drugih tačaka dnevnog reda, dočekali da i ovu tačku stavimo na dnevni red. Stoga mi dozvolite da relativno kratko obrazložim osnovnu ideju ovog zakona.
Uspešan razvoj turizma jedne zemlje u velikoj meri zavisi od kvaliteta turističke politike i koordinacije razvoja turizma i drugih komplementarnih privrednih delatnosti. U svetu su poznata iskustva razvijenih turističkih zemalja u kojima se kao nosioci turističke politike pojavljuju državni organi, a njeno sprovođenje se konkretizuje kroz odgovarajuće sistemske propise i mere tekuće ekonomske politike.
Turistička politika kod nas je u ranijem periodu odstupala od klasičnih i u razvijenim zemljama poznatih metoda. Nisu u dovoljnoj meri uvažavana pozitivna iskustva zakonskog definisanja i uređivanja oblasti turizma. Iako je važeći Zakon o turizmu stvorio normativno-pravni okvir za unapređenje turizma kao delatnosti od značaja za ekonomiju zemlje, u dosadašnjoj primeni ovog zakona se pokazalo da za ostvarenje željenih efekata turizam mora biti sagledan kao integralna aktivnost, konceptualno prilagođena razvojnim potrebama i mogućnostima, sa stabilnim izvorima finansiranja.
S obzirom da je turizam privredna delatnost koja prevazilazi nacionalne okvire, tekst ovog zakona usklađen je sa regulativom Evropske unije, a kao načelo na kojem se zasniva uređenje odnosa u oblasti turizma usvojeno je načelo održivog razvoja turizma iz Agende 21, sa svetskog samita u Rio de Žaneiru 1992. godine.
Zakon se sastoji iz nekoliko poglavlja. Razvoj i promocija turizma sagledana je kao integralna delatnost koja se ostvaruje kroz integralno planiranje razvoja turizma, zaštitu, rezervaciju i održivo korišćenje turističkog prostora i koordinaciju aktivnosti organa i službi, javnih, privrednih i drugih subjekata vezanih za turizam.
Predviđena su dva mehanizma za podsticanje razvoja turizma. Podsticajne mere za realizaciju projekata iz oblasti promocije, prostorno urbanističkog planiranja, izrada projekata zaštite prirode, životne sredine, prirodnih resursa i kulturne baštine, izgradnja turističke infrastrukture i unapređenje postojeće turističke ponude finansiraće se iz budžeta Republike Srbije. Ovo su pretežno oni projekti koji uglavnom nemaju komercijalni karakter.
Fond za razvoj turizma otvara se u okviru budžetskog sistema i finansiraće se iz sredstava budžeta Republike, dela turističke naknade, donacija i kredita iz zemlje i inostranstva i iz drugih izvora. Sredstva fonda će se koristiti kao podrška turističkoj privredi, sufinansiranjem, sa nižim kamatnim stopama ili subvencioniranjem dela kamata bankarskih kredita za izradu i realizaciju projekata od prioritetnog značaja i za unapređenje razvoja turizma.
U oblasti promocije naglašenija je uloga nacionalne turističke organizacije u procesu unapređenja i usmeravanja ukupnog turističkog razvoja, kao i u koordinaciji aktivnosti turističkih organizacija, javnih privrednih i drugih subjekata u turizmu, koji deluju neposredno i posredno na unapređenje promocije srpskog turizma.
Turistička organizacija Srbije, pored toga što realizuje i priprema strategiju promocije turizma, utvrđuje smernice za izradu programa rada i planova promotivnih aktivnosti teritorijalnih i lokalnih turističkih organizacija, organizuje istraživanje turističkog tržišta, analizira uspešnost promotivnih aktivnosti i obavlja niz drugih poslova koji su važni za stvaranje jedinstvene slike o turističkom proizvodu Srbije.
Pored definisanja poslova i uloge u unapređenju i promociji turizma teritorijalnih i lokalnih turističkih organizacija, njima je, po ugledu na turistički razvijene zemlje, data mogućnost da sa subjektima koji obavljaju delatnosti povezane sa turizmom, uz saglasnost osnivača, mogu osnivati neprofitne organizacije za operativne, marketinške i promotivne poslove.
Zakonom je predviđeno donošenje posebnog akta o sadržini i izgledu turističke signalizacije, sa ciljem da se izvrši standardizacija simbola i znakova koji imaju važnu ulogu u procesu obaveštavanja turista o turističkim potencijalima i sadržajima turističke ponude. Kratka napomena – odmah po usvajanju ovog zakona mi ćemo početi izradu projekta turističke signalizacije, za šta smo, inače, ovim sredstvima subvencija obezbedili odgovarajuća sredstva.
Novina u zakonu je turistička naknada, koja predstavlja iznos koji plaćaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja obavljaju delatnost putničkih, odnosno turističkih agencija, ugostiteljsku delatnost i pružaju usluge u turizmu, ili obavljaju drugu delatnost neposredno povezanu sa turizmom na teritoriji turističkog mesta.
Cilj ovog zakonskog rešenja je da se stvore stabilni uslovi finansiranja turizma, kao i da se deo prihoda ostvarenog zahvaljujući pogodnostima određene destinacije, koja je proglašena za turističko mesto, ponovo vrati i uloži u razvoj turizma tog mesta.
U deo zakona koji reguliše delatnost putničkih, odnosno turističkih agencija, sa ciljem usklađivanja normativno-pravnih rešenja sa pravom zemalja članica Evropske unije, ugrađene su odredbe iz Direktive Saveta Evropske unije o organizovanom putovanju, odmoru i kružnom putovanju iz 1992. godine i predložena su rešenja koja imaju za cilj podizanje nivoa kvaliteta usluga, zaštitu korisnika usluga, kao i zaštitu turističke profesije.
Takođe, izvršena je podela turističkih agencija na organizatore turističkih putovanja i agencije posrednike. Agencije organizatori turističkih putovanja, u pogledu uslova koje moraju ispuniti, mogu biti organizatori putovanja u zemlji i inostranstvu (to je kategorija A) i organizatori putovanja u zemlji (kategorija B).
U delu zakona u kome su definisane usluge turističkih profesija, pored usluga turističkog vodiča, novo rešenje je definisanje usluga turističkog animatora u cilju poboljšanja kvaliteta naše turističke ponude, u skladu sa međunarodnim standardima.
U odnosu na postojeća rešenja, pored određenih dopuna i preciziranja dosadašnjih rešenja, posebna novina je stvaranje normativno-pravnih pretpostavki da se u kategorizaciji smeštajnih i drugih objekata u našoj zemlji primene međunarodni standardi. Ovo je izuzetno važan korak za integraciju naše turističke ponude sa razvijenim turističkim tržištima.
U cilju razvoja seoskog turizma regulisano je pružanje usluga smeštaja i ishrane u seoskim turističkim domaćinstvima, koja se nalaze na seoskom području, čiji članovi pretežno žive od poljoprivredne proizvodnje i koja su organizovana kao seoska turistička domaćinstva.
Odredbama poglavlja o nautičkoj delatnosti definisana je ova delatnost, kao i vrste objekata nautičkog turizma. U saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove saobraćaja dato je ovlašćenje ministru nadležnom za poslove turizma i saobraćaja da donese propis kojim će se propisati minimalni tehnički uslovi, usluge i kategorizacija ovih objekata. Na osnovu ovakvih ovlašćenja iz zakona, nautička delatnost biće regulisana jedinstvenim propisom.
Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo preko turističkih inspektora, sa utvrđenim pravima, dužnostima i ovlašćenjima.
Dame i gospodo uvaženi poslanici, naravno, pripremio sam i detaljno obrazloženje sadržaja svakog od članova zakona, ali bih se ovog puta suzdržao od te vrste objašnjenja i obrazloženja, kao što bih, naravno, sačekao i druge komentare, pretežno šefova poslaničkih grupa, pa bih možda još jednom nešto rekao o rezultatima turističke privrede u prethodnih godinu i nešto dana, otkako vodim ovo ministarstvo. Hvala, za početak.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala dr Bojanu Dimitrijeviću, ministru trgovine, turizma i usluga.
Sledeći ima reč ovlašćeni predstavnik SPS-a Rajko Baralić, a potom se javio gospodin Radosavljević, ovlašćeni predstavnik DS-a. Izvolite, gospodine Baraliću.

Rajko Baralić

Socijalistička partija Srbije
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, već praktično godinu dana, iz razloga koje sam naveo na samom početku rasprave o ovoj tački dnevnog reda, u skupštinskoj proceduri se nalazi zakon o turizmu. To je veoma važan zakon. S obzirom na potencijale Republike Srbije, na turističke, ugostiteljske potencijale, na stečenu naviku i dobru praksu da građani Srbije putuju i da primaju goste i na iskustvo koje je postojalo u poslednjih nekoliko decenija, prihodi od turističke privrede u Srbiji su bili daleko značajniji od nekih drugih oblasti nego što se danas, sa ove vremenske distance, uopšte i može zamisliti.
Podsećam da je 1972. godine Vrnjačka Banja ostvarila milion noćenja. Te godine su to ostvarile samo još dve banje u Evropi, Karlove Vari i Baden-Baden. Naravno da je to bilo vreme socijalnog turizma, drugačije organizacije države, drugog sistema, ali to govori o tome da je moguće, kada postoje osnovne pretpostavke, da se u oblasti turizma napravi značajan ekonomski rezultat i da se na taj način uposle drugi resursi jedne države, kao što su poljoprivreda, zanatstvo, saobraćaj i mnogi drugi.
I, molim jednog sadašnjeg i jednog bivšeg ministra da posle ćaskaju, ako je moguće. Zahvaljujem.
Nažalost, situacija u Srbiji danas nije takva. Ogroman broj turističkih objekata, pre svega ugostiteljskih, nalazi se ispod nivoa koji je moguće tolerisati, ispod nivoa koji može garantovati elementarnu kvalitetnu uslugu onima koji takvu uslugu žele da ostvare. Nivo tehničke ispravnosti, tehničke kondicije saobraćajnih sredstava je danas daleko ispod onoga što je, takođe, moguće tolerisati. Kupovna moć stanovništva je daleko ispod onoga što bismo želeli.
U tom smislu je važno da Narodna skupština Republike Srbije usvoji zakon koji će da stvori pretpostavke i obezbedi uslove da se značajnije razvija ova grana privrede, koja je u sferi usluga, ali, naravno, podrazumeva i sve ove druge kompatibilne delatnosti o kojima sam sada govorio.
Takođe želim da kažem da je stav SPS-a prilikom formiranja ove vlade bio da Vlada Republike Srbije treba da ima portfelj turizma i portfelj sporta. Žao mi je što to ne postoji. Sve ono što u Srbiji postoji kao moguća perspektiva u ovoj oblasti moglo bi da zasluži da kada jedan predsednik vlade komponuje kabinet obezbedi poseban resor, poseban portfelj za turizam, zbog toga što se sada Ministarstvo usluga, turizma i trgovine bavi i turizmom. Želeli bismo da se jedno ministarstvo bavi samo turizmom. To nije predmet ovog zakona, ali je prilika da se uz predloženi zakon kaže.
Zakon reguliše i rezerviše turistički prostor, prostor za obavljanje turističke delatnosti. To je kompatibilno sa rešenjima koja se nalaze u Prostornom planu koji je parlament usvojio devedeset i neke godine, izvinjavam se što ne znam tačno; ako je to važno, reći ću to – dok je vlast vršila Socijalistička partija Srbije.
Ovaj zakon definiše na koji način se obavlja ugostiteljska delatnost, na koji način agencije postaju odgovorne prema korisnicima turističkih usluga.
Ovaj zakon ne može da definiše ono što bismo mi želeli, receptivu, dakle nemoguće je zakonom propisati da jedna agencija obezbeđuje što je moguće veći broj stranih gostiju u Srbiji. U svakom slučaju, postoji jasna namera i postoji svest o tome da je to neophodno, jer Srbija je danas zemlja koja, nažalost, izvozi turiste, a neadekvatno tom broju ugošćuje goste iz drugih država.
Na taj način ima stalni deficit koji treba da bude naša stalna briga i u ovoj i u svim drugim oblastima. To nije jednostavno postići. Potreban je čitav niz mera. Novi zakon o turizmu je jedna od važnih pretpostavki da se sve to definiše na normalan način.
Želeo bih posebno da govorim o turistima, subjektima svega onoga čime se danas bavimo ovde. Slobodan sam da kažem da predstavnici turističke privrede, turističkih agencija, ugostiteljskih objekata često svoj posao ističu kao osnovni, nezamenljiv, bez koga ovo ne bi postojalo. To nije tačno. Svi oni, njihove delatnosti, njihovi kapaciteti postoje isključivo zbog toga da bi se zadovoljile potrebe ljudi da se odmaraju, da se leče, da putuju i da se hrane, kulturne potrebe; svi ti kapaciteti služe isključivo toj svrsi.
S tim u vezi, u zakonu postoji nekoliko odredaba koje to jasno definišu. Gost turista će posle donošenja ovog zakona biti u Srbiji zaštićeniji nego što je bio do sada. Bez obzira na primedbe koje su došle od strane JUTE, HORES-a i drugih, želim da kažem da turističke agencije moraju da preuzmu odgovornost, iako je to rešeno nekim drugim zakonima, Zakonom o obligacionim odnosima.
Moraju da preuzmu odgovornost kada odvedu 50 ljudi hiljadu kilometara od mesta boravka, a to su često deca, to su deca predškolskog i školskog uzrasta. Moraju da imaju punu odgovornost, moraju da garantuju da će kvalitet prevoza i svih drugih usluga koje su predmet tog aranžmana biti na nivou ugovorenog, a ne dogovorenog. S tim u vezi, apelujem i na gospodina ministra i na njegove saradnike da se ovoj stvari i turističkoj inspekciji i svim drugim posveti pažnja maksimalno.
Ovaj zakon ne definiše organizaciju đačkih ekskurzija. Odbor za turizam, trgovinu i usluge inicirao je razmenu mišljenja o ovoj temi.
Molim predsednike Odbora za prosvetu i Odbora za saobraćaj Narodne skupštine Republike Srbije da se sa predstavnicima ovih ministarstava i odbora i svih drugih zainteresovanih turističkih organizacija, a pre svega JUTE, održi zajednički sastanak, savetovanje, razgovor na temu organizovanja đačkih ekskurzija u Srbiji.
Ima više razloga zbog čega o tome ovde govorim. Pre svega, želimo da zaštitimo decu, želimo da propišemo na koji način se organizuju ekskurzije, želimo da se đačke ekskurzije organizuju u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Želimo, kako ste ranije voleli reći, da sve bude transparentno i da oni koji organizuju ekskurzije i vode decu deset dana i više izvan mesta boravka, a najčešće u inostranstvo, preuzmu odgovornost
Znači, oni koji vrše saobraćajne usluge treba da imaju saobraćajna sredstva koja su na nivou neophodnog kvaliteta koji može garantovati bezbednost deci koja su učesnici u ovim ekskurzijama. Definitivno, prosvetni radnici, koji preuzimaju veliku odgovornost vodeći našu decu na ekskurzije, na propisan način treba da budu nagrađeni za ono što rade. Kada kažem na propisan način, onda sam potpuno jasan, ništa ne imputiram, ali želim da kažem da je to važno zbog toga što smo svi mi roditelji, stričevi, neki su dede, a neki će biti.
Dakle, veoma je važno da se bezbedno i kvalitetno organizuje đačka ekskurzija. Neka Ministarstvo prosvete kaže šta je važno kada je u pitanju sama suština organizovanja ekskurzije, svi ovi drugi treba da učine sve što je neophodno da se ekskurzija organizuje onako kako svi mi želimo.
Koristiću drugih deset minuta u sledećem javljanju. Želim da kažem, gospodine ministre, SPS će glasati za ovaj zakon. Molio bih da narodni poslanici podrže amandman koji smo podneli, a o njemu ćemo kada bude rasprava o pojedinostima.
Sasvim na kraju, želim da kažem da se, nažalost, iz razloga koje sam naveo kada sam se danas prvi put javio kao predsednik Odbora, zakasnilo sa donošenjem zakona. To nije krivica Ministarstva i nije krivica Odbora, radi se o koordinaciji, šta dolazi na dnevni red.
Još jednom molim i gospodina ministra i gospodina predsednika Narodne skupštine da Odbor za turizam i trgovinu bude konstruisan tako da odražava vladinu većinu i da ima strukturu kao što ima Vlada, jer u protivnom gubimo previše energije organizujući sednice Odbora i gubite vreme vi iz Ministarstva i mi iz Odbora. Neophodno je da Odbor za turizam i usluge i trgovinu ima formaciju 6:5. Dakle, po Poslovniku, ukupno 11 članova, šest iz struktura onih stranaka koje čine i podržavaju Vladu, a pet iz opozicionih stranaka. To je jedini način da Odbor može efikasno da radi, a on je i do sada radio kvalitetno. Zahvaljujem.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Hvala, gospodine Baraliću. Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
Reč ima Aleksandar Radosavljević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Aleksandar Radosavljević

Demokratska stranka – Boris Tadić
Dame i gospodo, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, moji prethodnici su već napomenuli, pred nama je predlog zakona koji je samo u toku prošle godine dva puta povlačen iz skupštinske procedure. Oba puta je povučen, da li zbog preambiciozno utvrđenog dnevnog reda od strane predsednika Skupštine ili jednostavno nepoznavanja pravila skupštinskog rada i skupštinske aktivnosti. Ovaj važan zakon je dočekao maj mesec 2005. godine. Toliko o dobroj zakonodavnoj aktivnosti koju smo imali u proteklom periodu.
Dakle, Predlog zakona je, kao što je ministar sam konstatovao, u najvećem obimu utvrdila prethodna vlada, odnosno kako se on izrazio, da budem precizan, njegovi prethodnici. Možemo slobodno reći da o ovom zakonu raspravljamo u vreme kada je sezona uveliko otpočela, tako da sam po sebi zakon neće biti u punom obimu primenjiv za ovu godinu, tek od naredne 2006. godine biće potpuno primenljiv. Da je bilo dobre volje i valjanog utvrđivanja značaja predloga zakona, svakako da bi on mogao već od januara 2005. godine da bude u punoj snazi. Dotle će u oblasti turizma ili turističke privrede stanje biti veoma loše.
Demokratska stranka konstatuje da Vlada Srbije nema čak ni koncept kako i na koji način započeti rad na razvoju turizma. Nema strategije razvoja turizma u Srbiji. Podsećam da je njegov prethodnik u Vladi Srbije sačinio strategiju, da se ona nalazi u Ministarstvu, ali da je tu strategiju već trebalo neko do sada da pogleda, ako ne i sam ministar. To se do danas nije dogodilo.
Elementi turističkog proizvoda u Srbiji su i dalje nedefinisani i neprepoznatljivi. Kada se oni obrade, to se čini stihijski, haotično i uglavnom po nekom ličnom nahođenju pojedinaca. Stranih investicija u turizmu nema. Mnogo se u proteklom periodu govorilo o tome kako će veliki broj stranih kompanija doći da investira u Srbiju. To u ovom konkretnom slučaju gotovo da ne postoji. Do danas se po ovom pitanju apsolutno ništa nije učinilo. Privatizacija hotela je potpuno zaustavljena, zadržan je sistem rada koji je, slobodno možemo da konstatujemo, apsolutno prevaziđen i neprilagođen savremenim turističkim tokovima.
Takođe, za Demokratsku stranku veoma je nejasno kako se i po kojim kriterijumima plasiraju budžetska sredstva.
Primer Kopaonika i primer investiranja u ″Geneksove″ žičare veoma je neobičan, pa pitam gospodina ministra da li je ministar finansija prilikom investiranja u ″Geneksove″ žičare konsultovao bilo koga, ako ne lično samog ministra trgovine i turizma.
Gde je u tom slučaju tender? Gde je u konkretnom slučaju javnost? Da li je tu bilo kakvih zloupotreba? To ostaje veoma nejasno pitanje. Zašto se tek tako investira u vlasništvo jedne firme koja kasnije od eksploatacije ostvaruje ne baš mali i zanemarljiv prihod, a dotle razvojni projekti u oblasti turizma ne mogu da se finansiraju?
Podsećanja radi, turističke signalizacije u Srbiji gotovo i da nema i samo sa tim sredstvima koja su otišla u pomenute objekte moglo se mnogo toga popraviti i dovesti u red u oblasti turističke signalizacije.
Kako je čitava grana bez koncepta, kao što smo rekli, tako je bez koncepta i promocija turističkih potencijala Srbije. Nije urađena niti utvrđena nijedna tačka turističke ponude koja predstavlja motiv za dolazak u Srbiju. Način obrade podataka, merenja turističkog prometa je apsolutno neadekvatan. Praćenje posebnih efekata potrošnje, na primer, gotovo i da ne postoji. Politika prodaje smeštajnih kapaciteta ne postoji, svako kreira svoju individualnu politiku, bez obzira na kvalitet i stepen popunjenosti i slično.
Šta je ovo ministarstvo moralo u proteklom periodu da uradi, a nije učinilo, da se stanje, koje smo u najkraćim crtama napomenuli, popravi? Nije bilo stimulisanja za ulaganje u razvoj, nije bilo efikasne kreditne politike. Stanje u tom delu, pre svega od resornog ministra i ministarstva, mora se drastično popraviti. Mora se voditi odgovarajuća poreska politika kojom bi se stimulisao razvoj i ulaganje u turizam u Srbiji.
Imajući u vidu sve ove navedene probleme, deluje zaprepašćujuće činjenica da nam posle godinu i više dana resorno ministarstvo izađe sa svojim prvim zakonom iz resora koji oni pokrivaju, zakonom koji je, da vas podsetim još jedanput, u najvećem delu kreiran od strane prethodne vlade Srbije.
Moram da vas podsetim, malopre se predsednik skupštinskog odbora požalio na nedostatak većine. Skupštinski Odbor za trgovinu i turizam nije usvojio godišnji izveštaj resornog ministra ne zato što nije bilo dovoljno poslanika vladajuće većine, već su glavni razlozi upravo u nedostatku dobre komunikacije sa predsednikom Skupštine i manjku zakonodavne aktivnosti, koja je u ovoj oblasti apsolutno neophodna i gde je Ministarstvo pokazalo svoju veoma veliku usporenost. Ne znam odakle i od koga im to.
Što se poslanika DS-a tiče, konačni stav o Predlogu zakona ćemo doneti nakon izjašnjavanja o određenom broju amandmana. Neki su prihvaćeni na nadležnom odboru, postali su sastavni deo teksta, ali moram da istaknem da je, što se DS-a tiče, daleko veća šteta da nemamo zakon, nesaglediva šteta, zato što je zakon čekao godinu i nešto više dana da se pojavi pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.
U svakom slučaju, prema broju usvojenih amandmana poslanici DS-a će se opredeljivati u danu za glasanje, a u načelnoj raspravi učestvovaće i ostale moje kolege koje će svakako izneti i razloge zbog kojih smatramo da je ovaj zakon trebalo mnogo pre da bude u skupštinskoj proceduri.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Za reč se javila Branka Bošnjak, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branka Bošnjak

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, uvažene drage kolege narodni poslanici, ovlašćena sam da u ime stranke G17 plus ovde iznesem podršku ovom zakonu. O njemu ću govoriti sa više aspekata: kao građanin Srbije koji podržava sve sistemske zakone koji podstiču jednu ili više privrednih grana; kao arhitekta koji je učestvovao u izradi planske i projektne dokumentacije za razvoj turističkih mesta, ali i turističkih objekata; kao korisnik turističkih usluga naše zemlje, sa ciljem da pomognem da kvalitet ponude i usluga bude bolji; na kraju, kao narodni poslanik, čija je obaveza da zakonima zaštiti domaće, ali i strane turiste od svih vidova zloupotreba i nesolidnosti, koje su, nažalost, u poslednje vreme dosta prisutne.
Ovaj zakon stvara pravni osnov za izradu celovitog programa razvoja turizma, tako što definiše sledeće faze. Fazu planiranja, izvore finansiranja, striktno određuje poslove i nadležnosti nosioca turističke ponude, određuje standarde za pružanje usluga u turizmu, štiti korisnike turističkih proizvoda i takođe štiti turističke radnike i profesiju. Kao celovit rezultat primena ovog zakona donosi turizmu kao privrednoj grani značaj koji ona može da ima, ali nažalost u ovom trenutku u Srbiji još uvek nema.
Šta je novo u ovom zakonu? Kao prvo, prostorno organizovanje turizma; definišu se turističke regije i turistička mesta kategorijama od jedan do četiri, a sve u cilju integralnog planiranja turizma. Kao drugo, definišu se podsticajne mere za razvoj turizma Srbije i iz budžeta se planiraju sredstva za izradu prostornih planova, za promociju turističkih regija, za zaštitu životne sredine, za razvoj turističke infrastrukture, za unapređenje kvaliteta turističke ponude i turističkih usluga.
Nova je, takođe, i uloga staroga TOS-a, Turističke organizacije Srbije. Ona dobija na značaju time što pojačava svoju ulogu u razvoju i promociji turističkih sadržaja i programa.
Ona koordinira učesnike u turističkoj ponudi, predlaže strategiju, učestvuje u realizaciji, inicira stvaranje jedinstvenog informativnog propagandnog sistema u zemlji i u inostranstvu. S obzirom na značaj Turističke organizacije Srbije, delimično finansiranje iz budžeta je obavezno, ali TOS će imati i sopstvene izvore finansiranja.
U sledećem, novom zakonu su kriterijumi po kojima se definišu visina boravišne takse i turistička naknada. Boravišnu taksu plaćaju lica koja koriste turističke usluge u mestu van svog boravka. Zakon takođe definiše i ko ne plaća turističku taksu, a to su deca ispod sedam godina, lica koja su upućena na banjsko lečenje, istraživači i neke slične kategorije. Turističku naknadu plaćaju lica i subjekti koji obavljaju delatnost na području turističkog mesta, poput onih koji turistima izdaju svoje objekte.
Novina u zakonu je i fond, kojim upravlja ministarstvo, a sredstva fonda koriste se, na zakonom predviđen način, za izradu strateških planova u turizmu, podsticajne mere, programe zaštite životne sredine, promociju turizma, izradu infrastrukture, rekonstrukciju postojećih turističkih kompleksa.
Zakon u posebnom segmentu definiše rad, organizovanje i kontrolu rada subjekata koji pružaju turističke usluge i u turizmu i u ugostiteljstvu.
Za turističke putne agencije zakon propisuje prostor u kome se obavlja ta delatnost i određenu kadrovsku osposobljenost zaposlenih. Agencije se razvrstavaju u kategorije. Takođe, agencije dobijaju licence na osnovu deponovanih sredstava u banci ili pak na osnovu odgovarajuće visine osiguranja. Zakon predviđa i uslove pod kojima se ta licenca može oduzeti. Ovaj zakon je možda i najvažniji u ovom segmentu, s obzirom na sva loša iskustva koja pamtimo u skorijoj ili daljoj prošlosti.
Naravno, da je ovaj zakon dobrodošao, da je bio neophodan govore i određeni statistički podaci. Ne znam koliko vam je poznato, ali je zapanjujuće da cela Srbija ima 47 hiljada ležajeva. Beograd, kao prestonica, ima ukupno oko 6.200 ležajeva. Kada kažem 6.200 ležajeva, mislim na sve kategorije, čak i najniže kategorije hotela koji imaju smeštajni kapacitet.
Još ponešto od statističkih podataka o tome kako prihoduju od turizma pojedine države u Evropi, a kako prihoduje Srbija. Navešću neke zemlje u okruženju i neke referentne zemlje, najrazvijenije evropske zemlje, koje najviše prihoduju od turizma.
Recimo, Grčka ima oko 14 miliona noćenja i godišnji prihod od 10 milijardi dolara. Mađarska ima oko 15,7 miliona gostiju i oko 3,5 milijarde dolara; Hrvatska 7,4 miliona turista i 6,7 milijardi dolara prihoda; Italija 40 miliona turista i 31 milijardu dolara godišnje.
Francuska ima 75 miliona turista, sa 37 milijardi dolara prihoda, i ona je ujedno rekorder po broju turista. Španija ima manje turista, ali je rekorder u visini prihoda od turizma; ona ima 51 milion turista, a ostvaruje prihod od 42 milijarde dolara.
Ako pričamo o Srbiji, odmah otpadaju nule, Srbija godišnje ima oko dva miliona turista, sa godišnjim prihodom od 220 miliona dolara. Da vas podsetim, kada sam pričala o prihodima za sve ove prethodne zemlje, pričala sam o milijardama dolara.
Na kraju, malo optimizma: da li zbog učešća ili uloge ove vlade, najverovatnije zbog toga, u protekloj godini u Srbiji je porastao broj turista za 10%.
Zbog svega ovoga što sam rekla, u ime stranke G17 plus želim da kažem da ćemo mi da podržimo ovaj zakon.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SRS, DSS, DS, G17 plus i SPS.
Dajem reč narodnom poslaniku Jovanu Todoroviću, a neka se pripremi narodni poslanik Slobodan Pajović.
Trenutno nije tu gospodin Pajović, a ukoliko se on ne pojavi, sledeći će biti narodni poslanik Vesna Obradović.

Jovan Todorović

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, naš kolega Rajko Baralić je rekao stav SPS-a povodom Predloga zakona o turizmu, a ja dozvoljavam sebi da kažem još nekoliko stvari za koje mislim da su važne u sadržaju ovog zakona. Najpre nekoliko sasvim načelnih stvari. Mislim da je turizam jedna od naših u prošlosti propuštenih šansi, a u budućnosti jedna od velikih razvojnih šansi i komparativnih prednosti Srbije.
Mnogo toga smo u proteklim decenijama propustili da uradimo u oblasti turizma i zato danas imamo podatke o kojima je govorila koleginica Branka Bošnjak. Zato se danas u Srbiji prihod po osnovu turizma meri samo sa 200 miliona dolara ili evra, svejedno, a druge slične, a rekao bih turističkom ponudom čak i siromašnije, zemlje svoj turistički prihod mere u desetinama milijardi dolara.
Cilj svakog zakona, a mislim i ovoga, jeste da popravi aktuelno stanje u određenoj oblasti. Meni se čini da je predlagač ovog zakona na pravom tragu, na tragu onih problema koje valja rešavati u oblasti turizma, ali na način koji će podrazumevati strategiju i integralno planiranje svih aktivnosti u toj oblasti.
Mnogo toga novog je definisano u zakonu i sa tog stanovišta ne bih mogao da kažem neke određene primedbe. Stepenasto je urađeno, onako kako bih i ja, da sam predlagač ovakvog akta, pristupio, jer mora postojati nekakva strategija razvoja turizma; zatim su urađene definicije turističkog prostora, turističke regije, turističkog mesta itd.
Sve je to logično, ali nažalost, život nas vodi u realnost i govori o tome da će jako teško biti i svakom drugom ministru iz ove oblasti da, recimo, saglasno kriterijumima iz ovog zakona i definiciji, proglasi jedno mesto kao turističko.
Uzmite, recimo, član 14. ovog zakona, pa ćete videti da je turističko mesto definisano kao organizaciona i funkcionalna celina sa formiranom turističkom ponudom, prirodnim, kulturnim, istorijskim i drugim znamenitostima značajnim za turizam, komunalnom, saobraćajnom i turističkom infrastrukturom, kao i objektima i drugim sadržajima za smeštaj i boravak turista.
Sada bi neko mogao da upita šta je tu sporno? Vidite, mnoge od ovih elemenata mi imamo i ti elementi su prisutni u stvarnosti, ali ako uzmete pojam saobraćajne i druge infrastrukture, onda ćete doći do jednog poraznog saznanja. Nažalost, svu tu turističku ponudu, svu tu dobru infrastrukturu prati jako loša saobraćajna infrastruktura, a nema turizma, nema ni domaćeg, a ni stranog gosta na bilo kom turističkom prostoru, u bilo kojoj turističkoj regiji, u bilo kom mestu, ukoliko do tih turističkih mesta, do te turističke infrastrukture moramo da idemo po putevima kakve danas imamo.
Mogao bih da govorim o svim opštinama u Srbiji, ali najbolje poznajem prilike u zapadnoj Srbiji, koja, kao što znate, ima bogatu turističku ponudu, ali su putevi do tog kraja, do Loznice, iz koje ja dolazim, takvi da je i nama koji tu moramo da putujemo muka od toga, a kamoli da će jedan turista krenuti u nekakvu turističku avanturu po ovim našim putevima. Gledam uvaženog kolegu Perića, mislim na Sretu Perića, pa se setim Sokograda i takve turističke ponude koja se nalazi u okolini opštine Ljubovija, ali doći do Sokograda je prava umetnost, jer rizikujete da vam otpadne točak, da izgubite život u saobraćaju itd.
Šta hoću da kažem? Moramo da izgradimo takvu politiku i da nateramo našeg gospodina ministra gospodina Velju Ilića da učini sve što je moguće u ovom trenutku, u maju mesecu, pred samu turističku sezonu, da se sredi ta putna mreža, bar u onoj meri u kojoj će biti moguće doći do određenih turističkih destinacija. Velja Ilić je optimista, obećao je više puteva nego što ih ima, dakle, da će uraditi u Srbiji, ali neka uradi ono što se u ovom trenutku uraditi mora, osnovne saobraćajne pravce; njih treba urediti na način da turista može zaista da doprinese ukupnom razvoju privrede.
Turistička ponuda Srbije je raznolika i ja bih rekao bogata, ali mi još uvek nismo neke osnovne stvari iz tog segmenta naučili. Skoro sam pročitao izjavu jednog stranog turiste koji je rekao sledeće: "Srbija je mnogo lepa zemlja, ali samo ono što viri iz smeća". Krenite bilo kojim putnim pravcem kroz Srbiju i videćete divlje deponije pored puteva, šume pune školjki izlupanih i bačenih automobila, groblja automobila, automobilskih guma i ko zna čega sve, upravo u prirodnim krajevima, na onim destinacijama gde đubretu nije mesto. Ne možemo se osokoliti, ohrabriti da pozovemo strane turiste ako će oni u takvim prilikama reagovati kao turista koji je nedavno bio u Srbiji i upravo to rekao.
Mora neko u ovoj zemlji da uvede pravilo da ne smemo prljati svoju sredinu, da se ne smemo ni kao ljudi, ni kao narod, ni kao građani, a pogotovu kao poslovni elementi, brukati. To je za mene prvo i osnovno: počistiti svoju kuću, turistički prostor, turističko mesto, regiju, objekat u koji ćemo da primimo goste.
Možemo se pravdati sankcijama, teškom ekonomskom situacijom, besparicom i da je turistička privreda nisko akumulativna, i to je istina, ali nema opravdanja za prljavštinu koja je na svakom koraku, a koju niko u ovoj zemlji ne pokušava da ozbiljno zbriše sa lica zemlje. Za nas je to vrlo veliki problem, iako se nekome može učiniti da ja, kada govorim ove reči, preterujem i da bez pravih razloga ukazujem da to jeste jedan od osnovnih problema sa kojima ne možemo nikako da se ponosimo.
Rekao je ministar da ovaj zakon takođe predviđa neke podsticajne mere za razvoj turizma. Ja to pozdravljam. Znam da će se mnogi ovde zapitati da li je dobro rešenje da se u okviru budžeta Ministarstva za trgovinu i turizam opredeljuju odgovarajuća sredstva u formi fonda iz koga će se podsticati razvoj turizma, ali kakvu god formu dali toj priči za mene je najvažnija upravo ta odrednica i to opredeljenje Vlade i Ministarstva da se turistička privreda pomogne, pa i na taj način, preko fonda.
Razume se da će biti utvrđeni odgovarajući kriterijumi u korišćenju tih sredstava i da će, sasvim sam u to siguran, veliki broj privrednih subjekata sa prostora naše Republike biti zainteresovan da koristi ta sredstva. Takođe sam siguran da ćemo, bar u prvom trenutku, imati nestašicu, odnosno nedovoljno sredstava za sve one koji bi želeli da ulože u unapređenje svoje turističke ponude, u unapređenje infrastrukture i ukupnog turističkog bogatstva, koje nam je na neki način tu na dohvat ruke, ali ga nedovoljno ili skoro nikako, u odnosu na potencijal, ne koristimo.
Ima nekoliko stvari koje mi nisu do kraja jasne. U definiciji pojedinih pojmova išlo se dotle da se definisalo šta je to domaća radinost, šta je to fizičko lice koje pruža usluge u oblasti smeštaja i u oblasti ishrane i šta je seosko turističko domaćinstvo.
Ja to pozdravljam, pre svega kao ideju da se u okviru tog tzv. seoskog turizma učini ono što do sada nije bio slučaj, a vi svi, kolege narodni poslanici, možete navesti niz primera u selima, koja su, po pravilu, ostala bez stanovnika, da imamo toliko izgrađenih kuća, velelepnih, sa površinama od preko 150, pa i preko 300 kvadratnih metara, u kojima skoro niko ne živi, a upravo su te kuće izgrađene na prostorima koji su turistički raj i koji pružaju mogućnost za organizovanje seoskog turističkog domaćinstva.
Po definiciji zakona seosko turističko domaćinstvo je ovlašćeno da pruža usluge smeštaja, pod uslovom da nema više od 30 ležaja, da svojim gostima pruža usluge ishrane, degustacije svojih prehrambenih proizvoda, pića, kao i turističkim grupama koje se pojavljuju na tom prostoru. Ali, fizičko lice koje se registrovalo za obavljanje ove delatnosti i koje upravo sve to radi, a nije seosko turističko domaćinstvo, primetićete, nema sva ta ovlašćenja i prava, pa ima pravo da hrani samo one goste koji kod njega spavaju, a one druge koji bi se eventualno pojavili kao gosti u prolazu, kao turistička grupa, ili slučajni prolaznici, nema pravo da hrani.
Prosto nisam uspeo do kraja da razumem koja je razlika između seoskog turističkog domaćinstva koje pruža te usluge smeštaja i ishrane i fizičkog lica koje se kao takvo registruje u nadležnom organu lokalne samouprave, koje takođe pruža te usluge. Nisam razumeo, osim ako se ne misli da su to ona lica koja će ovu delatnost obavljati na području grada ili prigradskih područja, pa neće biti u mogućnosti da iz sopstvene proizvodnje pruže usluge ishrane turistima, nego će ishranu morati da organizuju na neki drugi način.
Dalje, takođe je rečeno da je novo to što se uvodi turistička naknada, o kojoj će u suštini odlučivati lokalna samouprava, uz saglasnost Ministarstva. Bilo bi dobro da nam ministar eventualno u nastavku rasprave kaže do kojih iznosa mogu biti utvrđene te turističke naknade.
Ovde se vidi da će se od sredstava ostvarenih po osnovu turističke naknade 80% sredstava zadržavati u budžetima lokalnih samouprava, a 20% će ići u republički budžet, odnosno u fond iz koga će se finansirati neki drugi subjekti van tog područja u okviru nekakve strategije razvoja turizma. To je, razume se, neophodno, ali moramo biti oprezni, jer turistička privreda je trenutno u takvom stanju da nema mnogo mogućnosti da podnese neke visoke naknade, a s obzirom da je besparica i u lokalnim skupštinama postoji opasnost da će mnoge lokalne skupštine nastojati da u što većoj meri uberu prihode po osnovu te naknade, ali će time, nažalost, otežavati delatnost onih turističkih poslenika koji se odlučuju na tu delatnost.
Takođe, iz čitave ove koncepcije, bar iz onoga što je govorio ministar (doduše, sam je rekao da je u skraćenoj verziji govorio o ovom zakonu), nije mi do kraja jasno da li će fizička lica i seoska turistička domaćinstva imati pravo da konkurišu za ova sredstva iz fonda za razvoj turizma. Naročito mi je sporno, zapravo nisam siguran u to iz teksta zakona, hoće li fizička lica koja su se za tu delatnost registrovala imati pravo da konkurišu ravnopravno sa svim drugim subjektima koji se ovde pojavljuju kao mogući korisnici tih sredstava fonda.
Ovde faktički imamo dva načina podsticanja, od strane države, razvoja turizma. Jedan se odnosi na fond za razvoj turizma, a drugi na podsticajne mere iz člana 16. Mislim da je ovo zapravo, u ovom trenutku, nešto što moramo uraditi da bi se stvorili elementarni preduslovi da se uopšte neko opredeli da se ozbiljno bavi tom delatnošću.
Ukoliko nemamo uređeno planiranje u oblasti turizma, uređene prostorne planove, definisane prostore, regije i turistička mesta, onda nam je sva ova priča na neki način nepotrebna, jer ne znamo gde se nalazimo u svemu tome. Može neko za sebe misliti da jeste turističko mesto, ali ako ne ispunjava odgovarajuće kriterijume, recimo u pogledu saobraćajne infrastrukture, komunalne i neke druge, onda je to uzaludan posao, ukoliko ne ostvarimo i ove podsticaje iz člana 16.
Naročito je važno ovo pod tačkom 4) – podsticanje izgradnje turističke infrastrukture, sportsko-rekreativnih i drugih pratećih sadržaja javnog karaktera značajnih za unapređivanje kvaliteta turističke ponude.
U članu 17. kaže se: ″Pravo korišćenja sredstava iz člana 16. stav 1. ovog zakona imaju korisnici koji obezbede sopstveno učešće.″ Tu sopstveno učešće može da bude 1%, 5%, 20% ili 50% od traženog iznosa. Ne znam kojim će se aktom ili odlukom Vlade ili Ministarstva utvrđivati kriterijumi za finansiranje aktivnosti kao što su učešće u finansiranju izrade odgovarajućih prostornih planova, u finansiranju promotivnih aktivnosti, u finansiranju izrade projekata zaštite prirode, životne sredine, prirodnih resursa i kulturne baštine turističkih regija i turističkih mesta.
Mislim da je takođe novina kod turističkih organizacija da imamo dozvoljeno stepenasto osnivanje turističkih organizacija i to tako što ćemo imati turističku organizaciju na nivou Republike, pa onda na nivou autonomne pokrajine. Moći ćemo da se kao dve, tri ili više opština udružimo, pa osnujemo turističku organizaciju za regiju ili deo te regije. Grad će takođe moći da ima svoju turističku organizaciju, kao što sada ima pravo lokalna skupština, odnosno opština da osnuje turističku organizaciju.
Sva iskustva, za koja znam, o radu turističkih organizacija u proteklom vremenu govore o tome da su turističke organizacije zapravo bile ustanove i institucije koje su vegetirale u čitavoj priči, jer ozbiljnog podsticaja za razvoj turizma od strane Ministarstva, Vlade i lokalnih skupština zapravo i nije bilo.
Konačno, u ovoj zemlji moramo razumeti da smo izgubili tehnološku bitku sa visokorazvijenim zemljama, da ne možemo proizvoditi proizvode koji zahtevaju visoku tehnologiju, bar u ovom trenutku, ali da se možemo meriti sa bilo kojom zemljom u okruženju kada je u pitanju turistička ponuda. Ova zemlja, takođe, raspolaže jednim jako bogatim resursom, i to takođe smatram našom komparativnom prednošću, a to je poljoprivreda.
Uspešno organizovan turizam, strateški osmišljena aktivnost u oblasti turizma, i dobro organizovana poljoprivredna proizvodnja zapravo jesu dve grane, dve oblasti privrednog života koje mogu povući ovu zemlju unapred i, što je najvažnije sa mog stanovišta, ostaviti veliki broj mladih ljudi, pre svega, u našoj zemlji, a zatim i na onim prostorima gde se proizvodi hrana, na seoskom području.
To može smanjiti njihove ambicije ili potrebu da beže iz sela u grad, vratiti ih tamo gde će najbolje profitirati i za sebe, za svoju budućnost i za svoju porodicu, jer će biti proizvođači hrane i činiti organizovano seosko turističko domaćinstvo sa odgovarajućim sadržajima. Jer, oni su obrazovani, najmanje sa srednjom stručnom spremom ili sa višim školama, i upravo ispunjavaju kriterijume iz ovog zakona da mogu biti i rukovodioci ugostiteljskih objekata, motela i hotela, a pogotovo da se mogu baviti delatnostima ugostiteljstva, pružanja usluga smeštaja i ishrane, na nivou koji zahteva srednje obrazovanje i, razume se, ono što je nasušno potrebno, znanje bar jednog svetskog stranog jezika.
Dakle, ako te dve oblasti, turizam i poljoprivredu, budemo razvijali onako kako to priliči razumnim ljudima, onda ćemo u vrlo kratkom roku, za nekoliko godina moći da ubiramo rezultate i od poljoprivrede, koja će biti preko turizma i izvozno orijentisana.
Završiću, pošto je kraj radnog vremena. Hteo sam da iznesem stav SPS-a i moje skromno mišljenje o ovoj oblasti. Dakle, turizam jeste izvozna šansa za poljoprivredu. Neću da govorim o rezultatima u oblasti izvoza, spoljnotrgovinskog bilansa, platnog bilansa, uvoza itd.; znamo da je u toj oblasti katastrofalno teška situacija i da svaki izvoz može ovu zemlju da izvede na neku čistinu koja znači bolju perspektivu. Udružiti te snage iz turizma i poljoprivrede je nasušna potreba. Bio bi greh taj prirodni potencijal koji imamo i u turizmu i u poljoprivredi ne iskoristiti, upravo na način koji obezbeđuje povećano zapošljavanje i ne samo 47.000 ležaja u zemlji Srbiji na raspolaganju, nego 150.000 - 200.000 i tako dalje.
Konačno, na kraju, kada sam pomenuo ležaje, gospodine ministre, bojim se da ste malo rigidni i prestrogi u određivanju kriterijuma iz člana 12, kada je u pitanju turistička regija. U tački 1) se kaže – najmanje 1.000 ležaja u osnovnim smeštajnim kapacitetima, i u tački 2) – najmanje 150.000 noćenja ostvarenih u prethodnoj kalendarskoj godini.
S obzirom na teško stanje, gospodine Nikoliću, u oblasti turizma, teško je očekivati da će oni koji plediraju na to da budu proglašeni turističkom regijom moći da dokažu da su u prethodnoj godini imali 150.000 noćenja. Upravo je gospođa Bošnjak govorila o tome da mi, nažalost, imamo katastrofalno mali broj noćenja u svim godinama koje su iza nas. Mogli bismo to da prepolovimo, pa da bude prihvatljivo.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
 Reč ima ministar Dimitrijević.