TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.05.2005.

19. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

19. dan rada

10.05.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:45 do 18:05

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
 Izvinite, gospodine ministre, molim vas, samo malo spustite ton. Rade uredno tehnički aparati.

Tomica Milosavljević

Tehnički aparati rade, ali i prošlog puta sam morao da objašnjavam, pošto se ne pojavljujem toliko često u Skupštini. Naime, građani ne znaju da čujem sve što vi vičete, ali oni to ne čuju, pošto su mikrofoni okrenuti samo prema govorniku. Moja sugestija je, kad već govorite o tehnici, bilo bi dobro da mikrofoni budu i tamo, pa da se čuje šta se gde priča, u kom krilu i na koji način. Mislim da bi građani Srbije to pozdravili.
Pomenuta je studiji koja je trajala godinu dana. Radi se o pripremanju izveštaja nevladinih organizacija za Komitet za ekonomska, kulturna i socijalna prava UN u Ženevi.
Ovaj komitet je zasedao 2. i 3. maja ove godine i on je razmatrao nekoliko izveštaja međunarodnih nevladinih organizacija.
Jedna od njih je u vidu dva eksperta, koji su boravili 11 dana u Srbiji u novembru prošle godine i pri tom obavili razgovore sa nizom sagovornika. Neke od njih su naveli u izveštajima, a da sa njima uopšte nisu razgovarali, kao što su npr. zaposleni u kancelariji Svetske banke u Beogradu. Njihov zaključak je prezentiran pomenutom Komitetu UN. U tom zaključku ima i elementarnih neistina. Na primer, govori se o tome da je smrtnost odojčadi 2000. godine bila 16 na 1.000 živorođene dece, a nije, bila je 11 na 1.000 novorođene dece.
U toku rasprave na ovom komitetu, na kome je državna zajednica Srbija i Crna Gora branila inicijalni izveštaj o sprovođenju Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, gde su bili dostupni i izveštaji nekoliko nevladinih organizacija, među kojima i ovaj pomenuti, međunarodni eksperti su imali mnogo više razumevanja za naše socijalno-ekonomsko okruženje i probleme, a dostupnost zdravstvene zaštite, na osnovu podataka rutinske zdravstvene statistike, zapravo je povoljno ocenjena. To je istina.
Uz izvinjenje što je predsednik Skupštine morao da me upozori da spustim ton svog izlaganja i uz izvinjenje vama, zaista predlažem da uvedete mikrofone, pa da se čuje i da šta vi pričate dok neko govori sa ove govornice. To bi građani Srbije trebalo da čuju, to bi im bilo korisno pred svake buduće izbore. Vama, pre svega, zahvaljujem, sa nadom da će prevladati ova pozitivna energija oko jedne jednostavne stvari.
Građani Srbije nas gledaju i kažu - da li je moguće, da li je moguće da će Skupština Srbije utrošiti ceo dan da raspravlja o tome da 15 godina ne treba da bude granica, nego treba, pre svega, da bude zdravstvena indikacija, da li smo mi te ljude birali? E, pa neka gledaju i neka slušaju, znaće koga da biraju?

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Samo trenutak, gospodine ministre, molim vas, zahvaljujem se na uvažavanju svih narodnih poslanika i još jednom vas podsećam  - Skupština je jedna od najsiromašnijih institucija u zemlji, ne može da uvodi novu tehničku opremu, ne  mogu ni poslanici da primaju plate, kao što znate, ni službe, i u redu je, veći deo društva ima te probleme, u redu je, najnormalnije je, ali molim vas da se koncentrišemo svi zajedno na ono što je današnja tema sednice, a to je - izmena jednog člana Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Izvolite, gospodine Nikoliću, po Poslovniku.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
"Laki je malo nervozan."
Gospodine ministre, veoma kulturno su vam poslanici ukazivali na ono što oni misle da je problem u zdravstvu i nisu zaslužili od vas, niti ću to ikada da dozvolim bilo kom ministru, da na njih vičete, a onda da pitate građane Srbije da li su baš ovakve birali.
To vama ne dolikuje, gospodine ministre. Nije vaše da procenjujete koga su građani birali. To procenjuju građani. A kada smo već kod ovog zakona, koji je tako jednostavan i tako prost, pa vi ste četiri godine ministar zdravlja. Jeste, bogami; i kad ste davali ostavke, da bi rušili Vladu, pa da bi vaša stranka ušla u Vladu, sve je to bio deo politike, gospodine ministre.
Kako vam ne pade za ove četiri godine da tamo neko gleda da li je 15 godina i 2 meseca, kako vam to pade baš sada u maju mesecu, baš sada kada se traži da se priča ovde o odgovornosti Vlade Republike Srbije za užasno lošu situaciju u društvu, baš sada kada se traži rasprava o izglasavanju nepoverenja Vladi, kako se setiste baš sada da to smeta.
Pa, ubeđen sam - ako je humanost bila razlog da se 15 godina postavi kao granica, da taj razlog stoji i danas. Teško ćete se odlučiti, izuzev dok vi ne okrenete telefon ili neko od vaših pajtaša, da nekom drugom, starijem od 15 godina, omogućite ovo. Nema para, ministre. To razumem. Nestašica novca je uvela granicu, a ne nehumanost. Nijedan ministar pre vas nije bio tako nehuman, pa da kaže - baš me briga za ove starije od 15 godina. To je bila nestašica novca.
Pa, kada je već ta korupcija uzela toliko maha da su se lečile babe, tetke, strine, stričevi, da su vršili plastične operacije, crtali su ih lekari po Italiji kao šahovsku tablu, gde da im skinu salo, gde da ih ispumpaju, onda je neko rekao - pa, daj da odredimo da granica bude 15 godina. Pa, baš me briga, neka se i ogreše, neka ode i dete od 15 godina koje to nije zaslužilo. To je bio motiv. To je bio motiv za uvođenje. Nehumano je, neustavno je, ali evo četiri godine ste trpeli tu nehumanost i neustavnost.
Znam da sada vaši saradnici listaju zakone i traže šta bi još mogao ovaj ministar da popravi pa da ostane upamćen kao dobar ministar. A, ja vam kažem - pođite malo po bolnicama, prerušite se malo. Mogu da vam dam nekoliko načina kako to možete, a da vas ne prepoznaju. Oslušnite malo pacijente. Oslušnite malo šta im sve treba da bi se lečili. Sada kada ima sredstava, šta im sve treba. To bi bilo mnogo dobro za ministra.
Znam da vi niste ugroženi. Nisam ni ja. Zaista nisam. I tamo gde sam se pojavljivao, gde su najcrnji dosovci bili lekari, niko nije smeo da radi protiv struke. Neće ni vama smeti, imaćete para i vi, kao i ja, i za najskuplje operacije, i u to sam ubeđen, ili će se naći neko ko će da vam pozajmi. Ali, znate li koliko miliona ljudi nema od koga da očekuje to.
Pričate o veštačkim kukovima. Pogledajte sadašnje spiskove, koliko košta veštačku kuk. Koliko građana Srbije ima para da donese veštačku kuk da bi bio ugrađen. I znate da postoje kvalifikacije, hoćeš da ti traje 20 godina, ili 10, ili 5, ili da traje 2-3 godine, od kog materijala će da bude, i koliko su opterećeni vrhunski lekari, koliko god novaca da imate, i da mu date novac, on ne može za 4-5 meseci da vas operiše.
Hoću da otvorim ozbiljnu raspravu o zdravstvu, o svakoj temi o kojoj hoćete da razgovaramo, a ne ovako - optužite nas da političimo, a vičete ovde na nas i prozivate građane Srbije da razmisle o tome za koga su glasali. Razmišljaju oni odavno za koga su glasali, to pokazuju rezultati najnovijih izbora i neću time da se hvalim. Možda i nije naša zaliha, možda i mi nismo toliko dobri koliko ste vi loši.
To je ono, što od vas gori ne mogu da budu. Od ove kombinacije, koja sada harači Srbijom, gorih nema i menjajte to. Nađite načina da više ne ucenjujete jedni druge, da ne zavisite više jedni od drugih. Nađite načina da dobro vodite državu.
A što je nama problem da vam podržimo ovako dobar zakon? Ali nam je problem što nam ne dozvoljavate da vodimo državu kao Narodna skupština, da u njoj raspravljamo o onome što je najvažnije, da u njoj raspravljamo o onome što je najbitnije ovog časa za državu. Evo, poslanik iz Šida će da vam pročita pismo. Vodovod nema više čime da hloriše vodu. Sve druge priče padaju u vodu. U Srbiji više nama hlora za prečišćavanje vode za piće u gradovima, u kojima se na taj način obezbeđuje zdrava, i bakteriološki i hemijski ispravna, voda za piće.
Šta ste preduzeli? Fabrika zatvorena, tamo se štrajkuje, ne proizvodi se. Ovaj uvoznik, koji je sada verovatno privilegovan, ima mnogo posla. On ne može za dva meseca da isporuči hlor, a sutra treba da se pije voda. Da li ćemo sada da kupujemo svi u prodavnici flaširanu vodu. Imaju li svi novaca za to? Izvinjavam se...

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam. Nastavljamo o ovoj tački dnevnog reda. Molim vas, držimo se Poslovnika. Kakva replika? Niko nije spomenut. O čemu pričate? Molim vas, izvolite, reč ima narodni poslanik Miroljub Marić, neka se pripremi narodni poslanik dr Mileta Poskurica.
Izvinite, po kom osnovu? (Obraća se poslaniku Momčilovu.)
Po Poslovniku? Izvinite, molim vas, mene je gospodin Zankov pogrešno obavestio da se traži neka replika. Oprostite. Po Poslovniku, narodni poslanik Paja Momčilov, izvolite.

Paja Momčilov

Srpska radikalna stranka
Reklamiram povredu Poslovnika, jer sam pogrešno protumačen. Naravno, nisam dobio reč, a uvaženi gospodin ministar je ovde naveo da ono što smo mi kazali ne stoji, da nema istraživanja o korupciji.
Ovo je (u rukama drži materijal) istraživanje "Marten bord internešenela". Ne kažem da je ono kvalitetno, ni da je to neka institucija. Vi se kunete da je ovo jedan temelj demokratije u Srbiji.
Kazali ste da mi imamo najmanje para po glavi stanovnika u zdravstvu, što je apsolutno neistina. Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije iz 2004. godine, koji vam ovde prezentujem, kaže ovako - po glavi stanovnika u ovoj regiji se izdvaja: u Hrvatskoj 726 dolara po glavi godišnje, u Bugarskoj 303, u Bosni i Hercegovini 268, u Grčkoj 1.500 dolara, u Mađarskoj 914, u Rumuniji 460, a u Srbiji i Montenegru 616 dolara. Zvanični izvor Svetske zdravstvene organizacije. Nije to da nismo mi dno dna na Balkanu. Pogledajte ove podatke. Vi ste morali da im dajete ove podatke. Odakle je izvor?
Oni kažu da je to iz Ženeve, uzeto od UMDPE organizacije, ne mogu ni da pročitam, evo, to će oni bolje da mi kažu, oni koji sarađuju bliže sa tom asocijacijom koja je dala te podatke. To ste vi dali zvanične podatke. Nije situacija tako loša kao što kažete. A kažete da je dobra lista. Sigurno je da je ona potrebna i sigurno... Ja sam samo rekao da je ona na nezakonit način doneta. I rekao sam da je Rada Lukovac zbog toga dala ostavku Vladi Republike Srbije na mesto zamenika. I rekao sam da su dve osobe iz Komisije za farmakoekonomiju, čija sam imena pročitao, zbog toga što uopšte nije raspravljano o zakonu na toj komisiji, dale ostavku.
E sad, da li je lista dobra? Sigurno jeste za dnevnu upotrebu, može da se koristi i dobra je, ali sam vam takođe rekao da nijedan domaći proizvođač, od "Hemofarma" pa nadalje, i nijedan od stranih nije zadovoljan tom listom. Eto, samo sam to kazao.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala na pojašnjenju, gospodine Momčilov. Naravno, izvolite, reč ima ministar Milosavljević. Izvolite.

Tomica Milosavljević

Zahvaljujem prethodnom govorniku, jer mi je dao priliku da kažem sledeće: suma novca koja se pominje, kada se kaže da imamo više samo od Albanije, jeste ona suma novca kojom svake godine raspolaže zdravstveni sistem Srbije da pruži sve što je potrebno zdravstvenim osiguranicima i svim građanima Srbije u svim domenima njihovih potreba u zdravstvenoj službi.
A ta suma je veća kada se u to uračuna ulaganje, s jedne strane, države i budžeta u održavanje infrastrukture i obnovu opreme, koga 15 godina nije bilo, pa je to ono o čemu se povremeno kaže - krečenje, farbanje, zidanje, popravljanje i kupovina. Tako je, jeste to, i ta suma je 10 puta veća 2005. nego što je bila 2001. I tu naravno ulazi i ono ulaganje koje smo dobili pozajmicom pod povoljnim uslovima, 20 miliona dolara za rekonstrukciju četiri velike bolnice i rekonstruisanje, ali i za restruktuiranje bolničkog sistema - Kraljevo, Valjevo, Zrenjanin, Vranje.
Tu je hitna intervencija u 20 bolnica sa 50 miliona evra, povoljnog zajma Evropske investicione banke za 20 bolnica, uključujući i Torlak, koji je danas bio pomenut i koji ove godine treba da iz tog kredita ima ulaganje 2,5 miliona evra. Kada sve to uračunate, naravno da dolazite do veće sume, zbog ovog ulaganja u infrastrukturu i u opremu, koga godinama nije bilo.
Zbog toga će ministar zdravlja Srbije, ne samo ovaj koji je sada pred vama, nego verovatno i sledeći, i još jedan, i verovatno i treći, morati da se bavi krovovima, olucima, zidovima, prozorima, vratima, hodnicima, dezinfekcijom, pranjem ruku, infrastrukturom, obnavljanjem, kupovinom, popravkom, i da zajedno sa vama poslanicima ta Vlada Srbije treba, ova sada, da stvori održivi zdravstveni sistem, koji će biti realan i u kome će se jasno znati koji su kriterijumi i kako se troši zdravstveni dinar.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miroljub Marić, a neka se pripremi narodni poslanik Mileta Poskurica.
Dužan sam jedno pojašnjenje i izvinjenje, zbilja, prema Ministarstvu zdravlja, a, naravno, na moju veliku žalost, gospodin Milosavljević nije ministar četiri godine, mnogo je manje u dve vlade. Čitav niz zakona koji se pripremaju prolazi javnu raspravu i nažalost nije mogao da dođe na dnevni red, a čak ni jedan ovako kratak i jednostavan zakon koji već nekoliko meseci stoji u Skupštini, a kao što znate, Skupština ne može toliki broj zakona u proceduri da razmotri.
Izvolite, gospodine Mariću, i izvinjavam se svima.

Miroljub Marić

G17 Plus
Gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju. Radi se konkretno o članu 27. i o ukidanju starosnog cenzusa za slanje određenih stanja, povreda i bolesti koje realno nemaju uslova da se leče u našoj zemlji.
Ovde smo čuli od kolega prethodnih govornika priče o raznim problemima u zdravstvu. Želeo bih da iznesem svoje mišljenje, s obzirom da sam čovek koji je 25 godina lekar i koji je proveo razne faze u ovom našem zdravstvenom sistemu, bez namere da pričam o istorijatu, bez namere da na bilo koga svaljujem krivicu za postojeće stanje.
Mislim da je ovo stanje u našem zdravstvenom sistemu veoma komplikovano, blago rečeno veoma komplikovano. Toga smo svi mi svesni, a pogotovo mi zdravstveni radnici. Međutim, laka zamerka bi bila mojim kolegama, ne političarima, jer političari imaju pravo, s obzirom da se radi o veoma bitnoj temi za život građana, da određene pohvale, kritike daju; međutim, zameram kolegama lekarima koji eventualno koriste dobru obaveštenost o stanju u zdravstvu da neke ozbiljne probleme u zdravstvu politizuju. Moram da kažem...
(Nataša Jovanović, sa mesta: Koji kolega?)
Ne konkretno, nikom od kolega, čak mogu da pohvalim određene kolege koji su vrlo iscrpno, a konkretno kolegu Momčilova, koji je vrlo iscrpno govorio o problemima u zdravstvu. Međutim, hoću da kažem da svi mi treba da budemo zajedno na jednom frontu i da ovaj zdravstveni sistem popravimo. Nije to problem sada G 17 plus, da treba da hvali svog ministra. Nesporno je i nije tu ministar prisutan, ali nesporno je da ministar zdravlja Tomica Milosavljević ulaže ogromne napore da ovaj sistem prilagodi i popravi što je moguće na jedan pristojniji nivo.
Međutim, problemi su ogromni upravo zbog toga što nismo uspeli da jedan sistem finansiranja zdravstva usvojimo. Upravo taj neki raniji sistem finansiranja zdravstva koji poznajemo, a kao mlad lekar bio sam izuzetno privilegovan, bilo je izobilja lekova i bilo je izobilja sanitetskog materijala, i bili smo veliki entuzijasti, i taj problem korupcije u to vreme nije bio ni pominjan, a kamoli da je postojao. Zašto? Zato što smo imali nekih osamdesetih godina izvanredne uslove za rad.
Naš zdravstveni sistem se u tim godinama izuzetno razvijao. Gde je problem? Tada smo mogli da u nekom trenutku, kada nam nedostaju pare za određene potrebe, jednostavno radimo neke rebalanse i nije bilo postavljeno pitanje odakle su te pare. Kao mlad lekar bio sam u tim nekim rukovodećim strukturama, nekim SIZ-ovima međuopštinskim zdravlja, upravo sam postavljao pitanje ekonomistima, kako možemo da planiramo neke troškove za koje nemamo pare.
Upravo je takva zdravstvena politika tih godina vođena. Ne želim nikome da pridikujem od savremenika i da kažemo da je taj i taj bio na vlasti i to je bilo loše. Nije bilo loše, jer je onda to bilo izvodljivo. Danas to nije izvodljivo.
Mi smo, upravo kao ekipa iz Odbora za zdravlje i porodicu ili na terenu u sklopu naše akcije reforme primarne zdravstvene zaštite, obišli šest domova zdravlja. Na terenu smo videli da realnih problema imam nogo, a pogotovo ekonomskih problema. Zdravstvene organizacije duguju za vodu, za struju, za tekuće svoje neke potrebe. Nažalost, ti dugovi su ogromni, oni su nasleđeni i opterećuju normalno poslovanje zdravstvenih ustanova.
S druge strane, imam u fascikli niz podataka, a sada da ne budem portparol Ministarstva zdravlja, šta je sve urađeno zadnjih godina. Verujte, urađeno je mnogo. Verujte, evo 20 velikih bolnica u Srbiji su velika gradilišta i planiraju se velike investicije.
Međutim, sve to ovog momenta ne popravlja funkcionisanje zdravstvenih ustanova. Zašto? Zato što moramo da stvorimo nov način finansiranja. Upravo taj nov način finansiranja zdravstvenih ustanova biće osnovica za donošenje novog zakona o zdravstvenom osiguranju, a koji će, kako je ministar i malopre naglasio, biti u proceduri.
Tu moramo maksimalno svi svoju pamet i energiju da usmerimo kako da prevaziđemo te neke aktuelne probleme u zdravstvu, jer smo svedoci da je savremena medicina izuzetno skupa i da tu treba mnogo sredstava.
Kako ne bih razvlačio temu, s obzirom da se radi o jednom kratkom zakonu, želim da naglasim da će stranka G17 plus glasati za ovaj zakon i veoma sam zadovoljan što je Odbor za zdravlje i porodicu postigao konsenzus i što ćemo svi zajedno glasati za promenu ovog zakona.
Problem je bio malopre dilema u primena zakona, primena zakona zbog nedostatka para. Upravo ćemo u međuvremenu, nadam se, doneti novi zakon o zdravstvenom osiguranju, pa ćemo i taj limit sredstava koji je predviđen za ove slučajeve verovatno imati prilike da povećamo. Još jednom G17 plus će podržati izmene ovog zakona. Hvala lepo.