Dame i gospodo narodni poslanici, razlog zbog čega je podnet amandman i na član 48. upravo se nalazi u ovom članu 49. i u članu 50, ali o tome ćemo posle.
Fond se finansira iz budžeta Republike Srbije. To znači direktno zavlačenje ruke u džep građana Srbije. Recite građanima Srbije – jeste, formiramo fond i zbog toga će vam takse, porezi, prirezi i ostala davanja koja dajete državi morati da budu malo veća, jer, zaboga, naše Ministarstvo za turizam nema fond. Sva ostala ministarstva su uspela do sada da naprave sebi fond, a ono nema. Doduše, Ministarstvo nema ni agenciju, ali o tome ćemo posle.
Tačka 2) – 20% prihoda od turističke naknade. Onda recite građanima Srbije – ako slučajno imate para pa odete na letovanje u neku našu banju, onda će vam cena biti 20% veća, jer tih 20% mora da ide u ovaj fond, moramo od nečega da punimo fond, jer šta će Ministarstvu prazan fond.
Dalje – od donacija; hajde to, ako nekoga prevarite da vam da donaciju, u redu, ali – zajmova i kredita iz zemlje i inostranstva. To znači da se omogućava Ministarstvu, odnosno Vladi, da se uzajmi, da podigne kredit, da zaduži ovu zemlju i da sredstva koja će otići u fond, jer, bože, svi imaju zajmove, do sada su sva ministarstva obezbedila, a eto, Ministarstvo za turizam nije. To što će vraćati generacije i generacije ove zajmove, to nikoga ne treba da zanima. Treba da zanima građane Srbije.
I onda – i drugi izvori. Pitam se koji su to drugi izvori. Koji su to drugi izvori, ministre, iz kojih ćete vi ovaj fond puniti? Hoće li to biti neka dobrovoljna davanja, a da ne mogu da budu donacije? Hoće li da budu ti drugi izvori opet štrpnuto od nekih drugih para, pa opet posredno od građana Srbije?
Zato smatramo da ovaj amandman treba usvojiti i član 49. brisati.

Da li se još neko javlja za reč o amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Dame i gospodo, suština izlaganja resornog ministra, koji je u ime predlagača ovde obrazložio Predlog zakona, jeste da ovom zakonskom regulativom jedna vrlo važna privredna oblast treba da se reguliše na nivou Srbije. Ali, ono što fali, i neke kolege su ovde napominjale, pogotovu moje kolege srpski radikali, to je strategija razvoja turizma.
Možemo da se poredimo sa Italijom, Francuskom, ministre, ali to su elementarne stvari. To su države koje imaju, uslovno rečeno, mešoviti turizam, imaju i primorski i planinski, odnosno kontinentalni. Mi imamo Srbiju ovakvu kakva jeste, gde je zastupljen taj kontinentalni turizam, rečni, planinski, banjski, i moramo da napravimo strategiju.
Mi još nemamo jasno ovim zakonom definisano šta su to turistička mesta. Zakon daje jednu široku formulaciju. Zašto je to bitno? Zato što na taj način pravimo zakonski preduslov da bi turistička mesta, primera radi, banjska lečilišta, imala prioritet i prednost u odnosu na druge turističke destinacije. Mi ovde pravimo uravnilovku u tom smislu da, ako uzmemo ovo što sam naveo kao primer – banjska lečilišta, onda sve banje, bez obzira kakva je njihova trenutna infrastruktura, kolika je posećenost ili koliki su kapaciteti, stavljamo u istu ravan, imaju iste preduslove.
Kategorizacija se vrši preko Turističke organizacije Srbije. Naravno, slažemo se mi da postoji jedna krovna organizacija, slažemo se na neki način da turizam jasno bude definisan i da, posle poljoprivrede, bude druga grana po prioritetu. Mi srpski radikali nemamo ništa protiv, ali onda se izlazi sa jednim realnim predlogom.
Ako je to druga grana po prioritetu, onda mnogo veća sredstva na nivou Vlade, odnosno na nivou budžeta moraju da se izdvajaju za tu privrednu granu koja se zove turizam. Moramo unapred da budemo preteče zakonskom regulativom.
Mi imamo sada nešto što je najatraktivnije u oblasti turizma, a to je rečni, nautički turizam, to je reka Dunav. Gde je to u zakonu, gde je to ministar ili predlagač predvideo da je to posebno, da ima još neke dodatne nadoknade? Osim tog turizma i atraktivnosti reke Dunav, postoje neka ograničenja. Ako već tako težite tim, kako rekoste, istočnoevropskim gradovima, pa navedoste primer austrijskog grada, onda moramo usvojiti i njihove norme i kriterijume – zaštitu ekologije, širi zaštitni pojas.
U nedostatku argumenata vi uvek imate jednog dežurnog ovde, koji će zabavljati. Kada nemate argumenata pred srpskim radikalima, onda izvedete tog. Tog odavno znamo. Znamo tog čoveka, bio je u različitim strankama. Šta je konstanta? Uvek je isti, samo menja imena lidera. Koga to sada interesuje? Ovde je priča o turizmu.
Šansa Srbije jeste velika. Moramo da znamo u čemu se ogleda ta šansa, moramo da napravimo jasan zakonski preduslov, da sutra ne bi dolazilo do nekih nedoumica. Šta znači ista kategorizacija kada je u pitanju lokalni turizam, ili regionalni, između regije koja obuhvata Vrnjačku Banju, gde je elitni turizam, a vi ćete ga ponovo vratiti na ono od čega su ljudi u Vrnjačkoj Banji bežali. To je taj prosečni, uslovno rečeno, sirotinjski turizam. Nema više ni ta sirotinja u Srbiji, koja je najmasovnija i najbrojnija, toliko para da bi sebi priuštila da ode na odmor.
Nemojte da gledate čak ni onu kategoriju stanovništva koja više ne postoji. Materijalno i statusno ne postoji više u Srbiji, jer ste je vi izbrisali. Izbrisali ste je tako što ste dali prioritet razvoju privrede, a privredu upropastili. Ostala vam je poljoprivreda, ostao je turizam, a za turizam donosite zakon koji je u samom startu prepreka za ostvarivanje i te kako značajnih prihoda od te oblasti.
Ne nasedamo mi više na te priče što vi nama navodite primere, iskustva. Jeste, tačno je, austrijsko iskustvo i austrijski primer treba slediti; to je država koja 80% svog nacionalnog bruto dohotka ostvaruje od turizma. Imamo već nešto zajedničko sa tom državom, to je reka Dunav, to je najveća atrakcija. To je ono, što neko reče, da li postoji marina ili ne postoji, i to treba definisati zakonom, jer kada krene izgradnja marina ovaj zakon omogućuje da bukvalno dođe do haosa. Svaka će lokalna samouprava imati široka prava, moći će da odredi lokaciju, a onda ćemo doći u situaciju...
Možda vi ne poznajete, gospodine ministre, tu problematiku, ali treba pitati kolege u resorima. Dunav je veoma osetljiv kada je u pitanju bilo kakva gradnja, pogotovo ova desna obala; desna obala je ova, gledajući sa ovog položaja, do nas, ministre. Ako se ne snalazite, tu su vam saradnici. Uvek je desno pozitivnije nego ono što je levo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.

Šta je pozitivnije, ne znam, mislio sam da je srce na levoj strani, a ispada da je na desnoj, ali vi procenite. Mislio sam da je solidarnost i socijalna pravda uvek vrednija i važnija nego što je ona druga strana, ali nije to tema.
Nije tema ni zakon o turizmu, nego konkretan amandman i konkretno pitanje, jer i ja bih mogao da iznesem verovatno mnogo kritičkih primedaba na celinu zakona o turizmu. Ima dobrih rešenja, ali je dobro da smo došli da uredimo tu oblast i ovde sada konkretno govorimo faktički ne samo o članu 49, nego o ova tri člana o formiranju fonda, o 48, 49. i 50. članu.
Da li imamo poverenja da je zakon dobar? Imamo. U krajnjem slučaju, ovaj zakon je među ostalim ljudima u Ministarstvu radio bivši predsednik opštinskog odbora SPS-a u Brusu, tako da ja moram da verujem Ljubi. Šta ću, takva je situacija.
Ali, nije poenta samo u tome. Pazite, jedno od pitanja koja se ovde postavljaju je pitanje – koji su to drugi izvori. Mislim da je veća primedba Ministarstvu zašto nije predvidelo da deo prihoda od privatizacije turističkih preduzeća, npr. "Putnika", pripada ovom fondu. Jer, ako prodaje neko turistička preduzeća, sutra će se prodati ″Geneks″ ili, šta ja znam, apartmani na Kopaoniku i slično, deo tog prihoda trebalo je da bude uvršten ovde, da se podstiču druga turistička naselja ili to konkretno naselje ili konkretna turistička destinacija.
Znači, mislim da je veći problem u tome da Ministarstvo mora da traži načina, i preko Vlade i preko drugih zakonskih rešenja, da se obezbede dodatna sredstva i sigurni izvori prihoda u ovom fondu, a ne to da li fond treba da postoji ili ne treba da postoji.
Ako hoćemo iskreno da razgovaramo i ako hoćemo da imamo turizam u Srbiji i da dovodimo više stranih gostiju, mislim da ne treba da postoji dilema oko toga da je turistička ponuda u Srbiji slabo plasirana, da nemamo dobru turističku ponudu, da nemamo čak ni u Beogradu dovoljno turističkih kapaciteta, da imamo uništene hotele po Srbiji.
Nemate dobre smeštajne kapacitete i nemate gde ljude da dovedete; ne mislim šta da im pokažete, i to je interesantno šta žele ljudi u Srbiji da pogledaju, nego nemate gde da ih smestite kada dođu ovde.
Pogledajte, kada je sajam u Beogradu, vi nemate gde ljude da smestite u Beogradu, a da ne govorim o nekim drugim turističkim destinacijama.
Prema tome, mislim da pitanje da li treba da postoji fond uopšte nije tema. Više je pitanje da li smo mi osigurali, u stvari, sigurne izvore prihoda u fondu. Jer, da nismo svojevremeno formirali posebnu budžetsku stavku oko agrarnog budžeta, da nismo formirali agrarni budžet, ne bismo ništa uradili u agraru, a uvek smo govorili da je malo sredstava iz budžeta predviđeno za agrarni budžet.
Isto je tako ovde. Ako nema tih sredstava, neće biti dobro. I, mislim da je mnogo važnije na koji način ćemo se, i u drugim zakonskim rešenjima i u budžetu, izboriti za dodatne prihode. Gde će se potrošiti pare – to piše u sledećem članu. U 50. članu piše gde treba da se sredstva potroše.
Navešću jedan primer. Ova država treba da bude zainteresovana da uloži 15 miliona za ″Dragačevsku trubu″, da uredi te lokale, a ne da 500.000 ljudi dođe tamo iz zemlje i inostranstva, a da bude na livadi, da nema osnovne uslove. Zar nije to velika turistička ponuda? Zar nije to ono za šta hoćemo da se izborimo i što hoćemo da imamo? Dobro bi bilo da to traje mesec dana, tri, trajaće ove godine nedelju dana, ali mislim da jednostavno država mora iza takvih projekata da stane. Nije to pitanje jedne opštine, Lučana, ili nekog kraja, to mora da bude državno pitanje, ako se 500.000 ljudi jednog dana pojavi na nekoj lokaciji i troši nešto, stvaraju neku potrošnju, to je turistička ponuda.
Možda nećete verovati, ali interesovanje ljudi koji dolaze u Beograd je najveće za dve lokacije. To je Muzej "25. maj", koji žele da vide svi oni koji dođu iz inostranstva; vama to možda ne odgovara, zato što ste desničari, ali to je činjenica. Drugo, hoće da vide zgrade srušene u NATO bombardovanju, hoće da vide to čudo šta je NATO uradio, i to je činjenica. Da li se nama to sviđa ili ne, to su činjenice.
Ako su to činjenice i ako nam negde u inostranstvu kada odemo tamo prodaju neko kamenje, ako hoće da nam pokažu i mi trošimo pare da vidimo to kamenje, onda i mi iskoristimo taj zahtev onih iz inostranstva koji žele da dođu, da potroše ovde i da vide to što žele da vide.
Da bismo to obezbedili, da bismo plasirali to u inostranstvu, potpuno sam siguran da moraju da se izdvoje dodatna sredstva, značajnija sredstva za razvoj turizma u Srbiji i da se obezbedi siguran izvor prihoda i punjenja ovog fonda. Ukoliko toga nema, samo formiranje fonda, naravno i nabrajanje načina izvora finansiranja, neće biti dovoljno. Hvala.

Po istom amandmanu, replika? Izvolite. Gospodin Anđelković je potpredsednik i uverava me da niste pomenuti ni na jedan način.
Izvolite, gospodine Veselinoviću.
Jedno važno obaveštenje: molim vas, sutra, u četvrtak 12. maja 2005. godine održaće se 13. sednica Odbora za smanjenje siromaštva Narodne skupštine Republike Srbije, sa početkom u 9,00 časova u plavom salonu. Na dnevnom redu je razmatranje stanja u poplavljenim područjima, biće prisutni i predsednici opština sa ovih područja.
Znači, svi zainteresovani poslanici i članovi Odbora u 9,00 časova u plavom salonu u prizemlju.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas su ovde otkrivene neke nove tajne. Videli smo da ova koalicija i tajno podržavanje te koalicije od strane SPS-a... Dakle, sve su bliži i bliži; čak su izjavili da se njihovi programi podudaraju, što znači da što su u većoj krizi, sve se više zbližavaju i podržavaju, sa ciljem da opstane ova vlada. Meni je veoma čudno da SPS podržava regiju, koncesije i fondove, agencije i slično. Mi znamo neki njihov program, čitali smo ranije njihove izjave, i to je stvarno suprotno ovom ostatku DOS-a.
Što se tiče ovog zakona, srpski radikali su u više navrata govorili da ovaj zakon ne rešava suštinske probleme u turizmu, da ovaj zakon jeste u stvari prilagođavanje nekim evropskim zakonskim propisima, jer suštinski se ništa neće rešiti.
Vi koji govorite da će ovi fondovi, ove koncesije po regijama rešiti probleme, vi ste u teškoj zabludi. Molim vas da prošetate zemljom Srbijom i probate da dođete do planine Golije, da vidite da li postoji put kojim možete doći, da se uverite kako ćete doći do planine Kopaonik; a vi koji ste u Vladi i koji putujete avionima, to je druga priča, jer znate dobro da je drumski saobraćaj u haosu. Velja Ilić uporno govori da će cela Srbija biti sa novim autoputevima, ali to je samo farsa.
Jednostavno, turistički centri poput Kopaonika, naši kulturno-istorijski spomenici iz srednjeg veka u staroj Raškoj su ugroženi ne samo zbog divljih naselja, nego zbog urušavanja i propadanja. Ono što je bilo turistička atrakcija danas je prepušteno tek tako. Danas deo bogatih ljudi iz naše zemlje i inostranstva kupuje naša banjska izvorišta, naše turističke objekte, a sada je aktuelna kupovina pijaće, odnosno pitke vode koju žele da transportuju, prodaju, jednostavno, uvećaju svoj kapital, a od toga država Srbija nema ništa.
Molim vas, ovaj zakonski projekat nije ni trebalo da se nađe na dnevnom redu, trebalo bi da se povuče sa dnevnog reda, a da se, pre svega, uredi oblast u samom turizmu time što bi se napravila zaštita naših turističkih potencijala, zaštita naših izvorišta i planina.
Sve ovo što danas predlažete uverava me da vam je cilj da isparčate našu Srbiju prema regijama i nekim interesima pojedinaca i na taj način da napravite još veći haos u ovoj oblasti. Niko ovde neće reći da ovo nije bitna oblast za Srbiju, jer ovo je jako bitna privredna grana, ali na ovaj način samo stvarate nove namete građanima Srbije, osnivajući nekakve fondove, agencije koje su već postojale. Na taj način samo stvaramo namet našim građanima, a nikakvo dobro nećemo doneti.
Predlažem da se ovaj amandman koji je predložila Gordana Pop-Lazić prihvati i da se ovaj član briše; na taj način ćemo poboljšati ovaj zakonski projekat.

Hvala vam, ali govorimo o amandmanu koji je podnela Radeta.
Izvolite gospodine Obradoviću, vi ste tražili reč, a posle toga vi, ne brinite, video sam vas.

Javio sam se u ime poslaničke grupe SPS-a da kažem nekoliko reči, jer me iznenađuje da rasprava o Predlogu zakona o turizmu izaziva ovoliku nervozu kolega iz Srpske radikalne stranke i to potenciraju odnosom prema SPS-u.
Gospodine Veselinoviću, naš odnos prema ovoj vladi nije tajni odnos. Mi smo javno pre godinu i nešto dana rekli da podržavamo ovu vladu i ne znam zašto vama to smeta. Postoje razlozi i mi smo ih tada objasnili. Imam utisak da ste brzo zaboravili, ali mislim da se treba setiti gde smo bili februara prošle godine, a tada je Srbiju vodila Vlada Zorana Živkovića; imali smo afere iz dana u dan, preko šezdeset i nešto afera, imali smo rušenje institucija, akciju "Sablja", vanredno stanje, hapšenja, i sve je to posledica rada jedne vlade.
Mi u SPS-u smo smatrali da ne treba produžavati agoniju u kojoj se Srbija nalazi; javno smo rekli – hoćemo, podržaćemo tu vladu na principima koji su izneti ovde pred ovim ljudima u Narodnoj skupštini Republike Srbije i sa ciljevima koje je predsednik Vlade izložio. Ne vidimo ništa loše u tome, ne postoje stvari koje su iznad stranke i one nisu prvi put stvar podrške ovog parlamenta ili ove države. Na kraju krajeva, i podela koja postoji među nama, mislim na vašu i našu stranku, nije bila prepreka da i vi podržite SPS da bi se formirala jedna vlada koja bi vodila računa o opštim ciljevima.
Zar ne mislite da je došlo do promene politike države prema Kosovu i Metohiji, jer ja mislim da jeste? Zar ne mislite da je došlo do promene u funkcionisanju države, da smo počeli konačno da znamo šta znači zakon, pravo, pravda, da se te reči povezuju, da se izgrađuju institucije, jer formirali smo ovu skupštinu, izabrali rukovodstvo na jedan potpuno normalan način. Setite se krađe u parlamentu, setite se Bodruma i ostalih stvari. Imam utisak kao da neki od vas priželjkuju da se vratimo tamo gde smo bili 2003. godine.
Nije uopšte sporno da treba razgovarati o svakom pitanju, pa i o radu Vlade, ali na jedan principijelan način, ne uz ove političke paušalne ocene – vi ste ovo, vi ste ono, volite se ili se ne volite. Ne, jer su tu samo činjenice, činjenice i činjenice. Mi ne bežimo od te priče i rekli smo – dok Vlada bude radila onako kako je izloženo ovde u ovom parlamentu i u onom govoru gospodina Koštunice, mi ćemo je podržavati, i to nije nepoznato ni našem članstvu ni javnosti.
Ako vi želite da neka druga politička opcija dođe, kako da ne, izvolite, inicijativa, rasprava i ostalo. Vi ste prvi, čini mi se, ako se dobro sećam, tražili i zvali DSS da vam da podršku, vi ste to radili. Zašto onda, da tako kažem, postoji jedna takva vrsta negativnog naboja prema nama zbog toga što smo na državnim ciljevima podržali ovu vladu, zašto? Jeste, to je to.
Ili ne možete da trpite pritisak iznutra ili priželjkujete pad, ali govoriti pozitivno i negativno je pravo svakog poslanika, samo treba koristiti činjenice. Kada zakon valja mi kažemo da valja, kada zakon ne valja mi kažemo zašto ne valja. To nije nepoznato, ali povezivati stvari na način na koji vi to radite nije korektno.
Socijalistička partija Srbije je pre godinu i nešto dana donela odluku da podrži ovu vladu i mislim da je postupila pravilno, i to pokazuje razvoj događaja. Mislim da je bolje da država Srbija zna šta hoće i da pokuša da učini to što hoće, nego da bude zarobljenik jedne interesne grupe ili jedne političke opcije kao što je to bila Demokratska stranka u prethodnom periodu.

Oprostite ako sam bio nepažljiv. Pomenuli ste Srpsku radikalnu stranku. Ovlašćeni predstavnik po ovoj tački ima reč.