Svačija je politička odluka u datom trenutku šta će da uradi, u kakvu će vrstu koalicije, direktne ili indirektne, da stupi. Javnost je upoznata, nije to bila nikakva tajna i samo ste tu u pravu, gospodine Obradoviću, i nema razloga da budete nervozni i da povišenim glasom replicirate, ili pokušate to da uradite, kolegi Veselinoviću.
Samo želim da vam kažem, pošto sam ovlašćeni predstavnik po ovoj tački dnevnog reda, nije tu šef poslaničke grupe, i da vam ponovim, možda niste bili u sali jutros kada je on to rekao – u Narodnoj skupštini Republike Srbije rasprava o pojedinom zakonskom projektu, kao što je ovaj predlog zakona o turizmu, vodiće se dotle dok to bude želela Srpska radikalna stranka. Ne može ništa u ovoj skupštini da se uradi, osim u danu za glasanje, kada vi odlučujete da li ćete da podržite neki zakonski projekat ili ne, bez SRS-a.
Tako će vam uskoro biti u Srbiji, kada dođe do prevremenih izbora, a njih mora da bude. Rekla sam vam, Vlada Republike Srbije očigledno beži od srpskih radikala, u smislu da ne otvara raspravu o poverenju Vladi. Podsetiću vas, jer su svi poslanici u Narodnoj skupštini dobili predlog SRS-a i o tome u skladu sa svojom savešću treba da odluče kako će da postupe kada se bude otvorila diskusija, da je glavni razlog zbog koga smo podneli inicijativu za smenu Vlade Vojislava Koštunice upravo taj što je Vlada Republike Srbije, suprotno obećanjima datim i vama i celokupnoj srpskoj javnosti, isporučila, kidnapovala u pidžami i iz bolnice odvela generala Sretena Lukića. Zar to nije dovoljan razlog da svi oni koji su na tome bazirali podršku Vojislavu Koštunici razmisle o uskraćivanju te podrške? Mi smatramo da jeste.
Verujte mi, kada se bude otvorila rasprava, moraće jednog dana, a jednog dana će neminovno doći do izbora, mnogi poslanici, za koje sada možda i sam Koštunica ne misli da će mu uskratiti podršku zbog izneverenih obećanja koja je njima pojedinačno dao, biće u prilici da tog dana pritisnu taster za SRS i za ono što mi tražimo.
Ova vlada nije sposobna da rešava ključne državne i nacionalne probleme, nije sposobna da obezbedi sigurnost, da zadovolji potrebe onih kojima je pomoć sada najpotrebnija. Pre 20 dana delegacija SRS-a je, na čelu sa našim generalnim sekretarom, obišla dve tzv. enklave, sela Prilužje i Plemetina, na području Kosova i Metohije. Ti ljudi tamo govore sve najgore o Vladi Vojislava Koštunice zbog toga što su ostavljeni na cedilu i zbog toga što četiri meseca nemaju struju, nemaju osnovne životne namirnice i zbog toga što ne znaju kakva im je sudbina, neizvesna im je sudbina i ostanak na njihovim ognjištima.
Oni, kao što su to pokazivali na prethodnim izborima, jer ste sami spomenuli Kosovo i Metohiju, u najvećoj meri veruju Srpskoj radikalnoj stranci. Od 248 biračkih mesta koja se otvaraju na okupiranom području Kosova i Metohije u 80% poverenje je dobila Srpska radikalna stranka i naš predsednički kandidat. I, za mene je zaista, ne samo za mene nego za sve srpske patriote, istinski predstavnik Srbije, odnosno njen predsednik, gospodin Tomislav Nikolić.

Reč ima narodni poslanik Veselinović. Nadam se da saobraćajna policija radi svoj posao, tako da će svi koji jure Vladu to uraditi u skladu sa zakonskim propisima, da to neće izazvati haos danas kada je utakmica.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo ovde čuli od ove grupacije poslanika koji čine većinu mnogo kontradiktornosti, a pre svega o samoj Socijalističkoj partiji Srbije.
Jedan od njih je govorio ovde kako su bili protiv izjednačavanja partizana i četnika, a eto, danas podržavaju jedan zakonski projekat, koji nema nikakvog efekta, dela ostatka četnika ili, kako možemo da ih nazovemo, kvazičetnika Vuka Draškovića. Znači, vi ipak to podržavate.
Gospodine Obradoviću, mi znamo da su oni prvi bili grdni i ne daj bože da se više povrati onaj DOS i ono zlo koje je bilo 2000. godine, ne daj bože srpskom narodu. Nemojte da ispadne da vi budete crnji, jer podržavate grupaciju poslanika G17 plus, koji imaju najveće mafijaške afere. Vi ih podržavate. A da ne kažem otvoreno, kada govorimo o Kosovu i Metohiji, kada smo poslednji put čuli reč ovde od vas, gospodo, Rezolucija 1244. Jedino govorite o konačnom statusu Kosova, manje od nezavisnosti i slično.
Znate da smo mi srpski radikali bili protiv potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Podržali ste ih; normalno, zna se ko ih je podržao, Socijalistička partija Srbije i SPO. Ali, i taj sporazum kakav je takav je, treba se držati tog sporazuma i Rezolucije 1244. Ko od vas spominje povraćaj naše vojske i policije na Kosovo? Niko od vaših koalicionih partnera. Znači, jednostavno sami sebe demantujete i stvarate kontradiktornost u vašoj partiji.

Po Poslovniku se javio gospodin Obradović.

Kada smo kod partizana i četnika, podržavali smo i SRS, iako znamo da im je četnički pokret ideološka osnova. To nije bio problem 1998. i 2000. godine zato što su neki drugi državni ciljevi imali prioritet, i to je slab argument za ovu priču.
Suština je da mi mislimo da je dobro da Srbija dobije institucije, da one funkcionišu, da se donose zakoni i da počne da postoji makar najbliži znak jednakosti između zakona, prava i pravde, jer toga nije bilo za tri godine vladavine DOS-a i Demokratske stranke. To se ne može prenebregnuti i to su činjenice koje stoje.
Nemojte da eksploatišemo tu temu Kosova i Metohije svi, na način kako kome partijski odgovara. Setite se, mi do prošle godine nismo imali dopisnika ili bilo koju informaciju vezanu za Kosovo i Metohiju. Nismo smeli da upotrebimo izraz ″etničko čišćenje″. Govorim mi, misleći na državu Srbiju i na tadašnju vladu kao nekoga ko predstavlja tu Srbiju u međunarodnim organizacijama.
Sada se promenila situacija, možda to svi ne vide, i to je stvar svakog pojedinca i njegovog ugla gledanja na stvari, ali je činjenica da se stvari menjaju, ne tempom kako bi većina nas želela, ali idu. Dokle će tako ići, to ćemo svi zajednički odlučiti. Ova vlada ima svoj vek postojanja – formalno, četiri godine, a suštinski i manje.
Možda će ona završiti svoj mandat kada budemo imali tačku – predlog SRS-a da se otvori rasprava o Vladi. To je nešto što je deo političkog života Srbije i od toga ne treba bežati.
Hoću još jedanput da skrenem pažnju svima, pa i predstavnicima SRS-a da je njihovo pravo da govore šta hoće i da imaju političke inicijative koje hoće, ali da ne budu veći katolici od pape i da ne budu u svakoj stvari oni koji pretenduju da znaju sve. To tako nije i ne može biti. Da nam se ne desi da posle tri godine naknadno saznamo par stvari, kao npr. da su demokrate 23. septembra 2003. godine bili u izbornom štabu SRS-a, a Srpska radikalna stranka prva objavi da je Milošević izgubio izbore preko 50%; da se ne desi da nam držite pridike o tome kako volite Miloševića, a mi smo izdajnici, a nećete da napustite Skupštinu i da zajednički pođemo da sprečimo njegovo hapšenje.
(Predsednik: Vreme)
Srbija je mala zemlja i ovde se pre ili kasnije sve sazna. Nemojte da nama socijalistima delite lekcije o stvarima koje veze nemaju. Mi smo ovu vladu podržali pre godinu i nešto dana, sa ciljevima koji imaju državni karakter i smatramo da to ima rezultata. Naravno da ima i onoga što Vlada loše radi, ali i to je deo rasprave koju ćemo voditi kad dođe na dnevni red.

Prihvatiću ocene da su posete izbornim štabovima deo turističke atrakcije i da u tom smislu govorimo o temi.
Vi ste se javili po Poslovniku? Izvolite.

Nemam pravo na repliku, jer imamo ovlašćenog predstavnika, a to nisam ja, ali imam pravo da se javim po Poslovniku, jer je ovde zaista povređen član 100, povređena sam ja lično. Dakle, poslanik sam G17 plus i ne pripadam nijednoj mafijaškoj organizaciji. Želim veoma jasno da kažem da nećemo dalje tolerisati da se onako usput, u svakoj diskusiji, pominje G17 plus u negativnom kontekstu i bez ikakvih argumenata.
Dakle, ja sam psiholog po profesiji, jako sam uredno završila svoje školovanje, radim u struci 20 godina, uživam izvestan ugled u svojoj profesiji i u svom gradu, imam porodicu, majka sam dvoje dece i apsolutno ne pripadam nikakvoj mafijaškoj organizaciji. Želim to vrlo jasno da kažem građanima Srbije. Dakle, ne pripadam nikakvoj mafijaškoj organizaciji; 31 poslanik G17 plus koji ovde sedi ne pripada nikakvoj mafijaškoj organizaciji, poseduje biografije koje su slične mojoj i želim veoma jasno da to kažem.
Sa potpuno istim argumentima, odnosno bez ikakvih argumenata i dokaza mogu da uputim i kontraoptužbu, ali naravno, nisam do te mere bezobrazna da bih koristila optužbe bez ikakvih dokaza. Dakle, molim vas da ubuduće vodimo računa o tome šta govorimo.
U protivnom, možemo svi govoriti takvim jezikom, ali mislim da to nije ono što građani Srbije od nas žele da čuju.

Gospodin Nikolić, replika na izlaganje gospodina Obradovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, poneko bi trebalo i svojim znanjem da opravda diplomu. Psiholog bi trebalo da proceni Labusa na vreme, Dinkića na vreme, da mu napravi psihološki profil, da zna šta od njega može da očekuje, da prepozna lopurdu, da prepozna mafijaša, da prepozna čestitog i poštenog čoveka. Kako ja u vašoj poslaničkoj grupi vidim sve koji su čestiti i pošteni? Da li sam vama nekada rekao da ste mafijaš, da ste korumpirana gospođa? Nisam. Procenio sam da niste. Evo, i ovaj vaš Albunović pozadi; nije čovek mafijaš, ali izlazi da brani mafijaše.
Dobro je što me ova gospoda iz SPS-a podsećaju na ideologiju, program, ponašanje, na Srpsku radikalnu stranku, na ono što je ona u suštini. Mi smo ponosni na taj 23. septembar. Jeste, u našem štabu je bio pokojni Zoran Đinđić, dolazio je Čedomir Jovanović i dolazio je Boris Tadić, da pitaju, u ime DOS-a, u ime vas iz DSS-a... (Dobacivanje iz sale.)
(Predsednik: Molim vas, bez dobacivanja. Omogućite gospodinu Nikoliću da se obrati. Ako zatreba objašnjenje, reći ću. Gospodine Nikoliću, nemojte da grešite dušu. Sve ostale stranke sam na vreme obavestio o rezultatima izbora, samo je DS bila neobaveštena.)
Evo, ja ću da vam kažem kako sam ja zaključio da su u vaše ime došli. Došli su da nas pitaju da li je Koštunica pobedio. To je u vaše ime. Koštunica je bio vaš predsednik.
Ponosan sam na to što su naši podaci sprečili SPS da pokrade izbore. Vi ste hteli da pokradete rezultate izbora. Te noći ste rekli da je Milošević pobedio u prvom krugu, bezočno, a onda, pred zoru, da se ide u drugi krug, a da vodi Milošević, a naši podaci govore da vodi Koštunica sa 14-15% razlike. Da li bi to neko pošten oćutao?
Sad i dalje imate istu ideologiju, i dalje optužujete radikale što vam nisu dali da kradete.
Sad postavljam drugo pitanje – šta će vama da vas podržavaju ovi što su hteli da kradu? (Dobacivanje iz sale: Nisu ti.) Kako nisu, kada me gospodin Obradović ovde opominje što smo sprečili krađu?
Ne opravdavam divljanje 5. oktobra, ali pogledajte se u ogledalo, vi socijalisti, koliko ste zaslužni za to divljanje. Šta je izazvalo to divljanje? To što ste hteli da im ukradete izbore drugi put posle 1996. godine. Pokrijte se ušima. (Dobacivanje iz sale: Koliko ste plaćeni?) Plaćeni smo koliko nam je trebalo para.
Polaziš od sebe, reci mi koliko bi ti tražio i reći ću ti da li sam tražio više. Jeste, plaćeni smo. Znate gde je Vojislav Šešelj, znate ko ga je oterao u Hag. Svi smo mi dobro plaćeni.
(Predsednik: Molim vas, bez dobacivanja. Vreme.)
Koštunici recite da ga Ustavni sud nikada nije proglasio za predsednika i da ste upalili Skupštinu da biste sakrili da on nije prešao 50% u prvom krugu.
Ali, baš me briga. Kradite vi, i jedni i drugi, samo nemojte da nas opominjete zašto nismo hteli da krademo. Budite ponosni kad god izađem ovde i kažem – svaka vam čast, niste hteli da kradete. Nemojte da se radujete ako izađem i kažem – hteli ste da kradete.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, gospodine Obradoviću, hteli ste da pokradete izbore. Srbija je upala u mrak zato što ste vi hteli da pokradete izbore.

Na ovo izlaganje po Poslovniku, replika gospodina Obradovića. Izvolite.