Hvala vama. Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 44. amandman je podnela poslanik Branka Bošnjak.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Na član 46. amandman je podneo poslanik Dušan Petrović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Pravimo pauzu do 15,15 časova. Hvala.
(Posle pauze – 16.00)

Dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo popodnevni rad današnje sednice raspravom o 9. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o turizmu, u pojedinostima.
Molim za početak da utvrdimo kvorum. Po službenoj evidenciji prisutno je 130 narodnih poslanika. Molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum za rad.
Na naziv poglavlja IV iznad člana 48. i član 48. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nesumnjivo je da je potrebno da se u našu turističku delatnost, u hotelijerstvo, ugostiteljstvo i u jedan nacionalni proizvod koji Srbija može da ponudi, investira mnogo više sredstava nego što je to danas slučaj.
Juče je ministar u Vrnjačkoj Banji izneo podatak da je prošle godine naša turistička delatnost ostvarila prihod od 220 miliona dolara. To je u ukupnom bilansu ostvarenog prihoda u privredi jedan iznos koji nije potpuno zanemarljiv, ali je svakako nedovoljan.
Ono što je kod nas prisutno jeste da smo imali jedan period ne stagnacije nego političkog urušavanja turističke privrede, u smislu odvlačenja određenog broja inostranih gostiju, koji je trebalo da dođu u Srbiju i da koriste sve lepote koje, hvala Bogu, naša zemlja ima. Ovde su kolege srpski radikali, svako sa svog područja, promovisali ono što smatraju da je nedovoljno razvijeno u tom kraju.
Ali, ne politička nestabilnost nego, naprotiv, stvaranje slike od strane vas koji danas činite vlast i od strane one prethodne DOS-ovske garniture, u periodu kada smo bili pod sankcijama tzv. međunarodne zajednice, da smo mi rizično područje, što u turističkoj oblasti svakako nismo bili, zapravo je dovelo do potpune stagnacije razvoja hotelijerstva, ugostiteljstva. U to vreme su se ljudi koji su apsolutno bili predani i odani onome što rade dugi niz godina dovijali na raznorazne načine da održe kakav-takav kvalitet turističke ponude.
Danas smo suočeni sa situacijom da zbog takvog dugogodišnjeg urušavanja i neulaganja u turizam Srbije, a pre svega kada je u pitanju banjski turizam, opet ponavljam - još uvek nemamo zakon o banjama...
Imamo prirodne lepote, sve ono što možemo kao država da ponudimo, uz sva naša kulturna i etno obeležja; kada je pravljena jedna studija krajem 90-tih godina, od strane ekspertskog tima iz oblasti turizma sa Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca, oni su to istakli kao našu prednost, a naravno, kao najveći nedostatak, i upravo o ovome i govori taj amandman o osnivanju fonda za razvoj turizma, izneli su nedostatak sredstava.
Ali, šta je ono što nas, uz ove prirodne lepote koje imamo i geografski atraktivno podneblje, krasi – to je izuzetna gostoljubivost nas Srba. To su istakli na prvo mesto, kao naš glavni adut, kada je u pitanju ono što imamo da ponudimo. I u tim skromnim uslovima, u smeštajnim kapacitetima koji su daleko ispod zadovoljavajućih, trudili smo se da ugostimo sve one koji su želeli da dođu, dakle, ne samo domaće goste, nego i one iz inostranstva.
Ali, potpuna je stagnacija u razvoju, pre svega, banjskog turizma. Još početkom devedesetih godina, kada su mnogi gradovi u Srbiji, a među njima i Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš, imali tendenciju da sklapaju tzv. ugovore o bratimljenju sa pojedinim gradovima iz Evrope i sveta uopšte, svi su kao glavnu turističku ponudu i atrakciju isticali naše planine, jezera i banjski turizam, koji je danas zaista u nezavidnom položaju i na najgorem mogućem nivou razvoja uopšte.
Ovde nam se daje mogućnost da se, kako je to nama predlagač obrazložio još pre više meseci, osnuje fond za razvoj turizma. Rekli smo vam da SRS apsolutno ne može da podrži ovakav fond i ovakav način njegovog poslovanja, zato što smo mi ne skeptični nego apsolutno nemamo poverenja, jer nas gorko iskustvo uči tome, kada je u pitanju bilo kakav od tih tzv. razvojnih fondova, i od strane prethodne DOS-ovske vlasti i od ove sada.
Juče sam vam na primeru osnivanja Fonda za pomoć, danas najugroženijima, a to su ....
(Predsednik: Vreme.)
... Srbi na Kosovu i Metohiji, rekla da je za nas sada, u ovakvoj situaciji, za naš narod dole, jedino moguće rešenje bilo da mi kroz pomoć koju možemo da izdvojimo kao stranka i kroz direktno prosleđivanje krajnjem korisniku to učinimo. Zaista ne možemo da imamo poverenja u ovu i ovakvu vladu i u raspolaganje sredstvima....
(Predsednik: Vreme.)
... jer smo ubeđeni, evo završavam, da od svih onih koji konkurišu, kao što je to prisutno danas u celoj privredi, posle usvajanja zakona koji bi trebalo na najbolji način da reguliše tu oblast, poslove dobijaju samo oni koji su tzv. srpski tajkuni, koji su bliski vladajućoj garnituri.
Tako je u zdravstvu, privredi, komunalnoj infrastrukturi; tako će isto biti, kroz ustanovljavanje ovog fonda, u oblasti turizma i zbog toga, jer je to takođe još jedan poligon za korupciju, mi ne želimo da podržimo osnivanje jednog takvog fonda.

Narodni poslanik Dragoljub Simonović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman Srpske radikalne stranke tj. koleginice Pop-Lazić, kojim se predlaže da se naziv poglavlja četiri iznad člana 48, kao i član 48. Predloga zakona o turizmu briše, ima za cilj da vam skrene pažnju na nepotrebno formiranje nove službe koja u Predlogu zakona nosi naziv fond, a koja će se baviti onim poslovima kojima se već bavi nadležna služba nadležnog ministarstva.
Formiranjem fonda povećava se nepotrebna administracija, kao i nepotrebni troškovi. Znamo da nam u turizmu baš ne cvetaju ruže. U vašem obrazloženju govorite kako će ovaj fond kontrolisati priliv sredstava, kao i njegovo namensko trošenje. Da li to znači da do sada u našem turizmu nije niko kontrolisao priliv sredstava, kao i troškove koji su nastali usled poslovanja ovog turističkog ministarstva?
Mislim da treba maksimalno da posvetimo pažnju tome kako da boljim sadržajem i boljom uslugom uslužite kako domaće, tako i strane turiste i tako povećate prihod od turizma. Znamo da su nam prihodi na godišnjem nivou oko 220 miliona dolara, što je jedan od najmanjih prihoda u regionu, u ovom delu Evrope.
Postavljamo pitanje – kako i taj mali iznos možemo nenamenski, tako olako da trošimo? Dobro znamo da nam je putna mreža do turističkih sadržaja jako loša, da nam je usluga izuzetno loša, da su nam sadržaji za turističke manifestacije i za potrebe naših turista jako loši i mislim da bi bolje i mnogo adekvatnije bilo da se ova sredstava usmere u tom pravcu, nego da se stvaraju još pojedine nepotrebne službe, koje uz to još prave trošak.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, svojevremeno je država Srbija formirala Fond za razvoj nedovoljno razvijenih područja na teritoriji Srbije, pa je 90% tih sredstava odlazilo na Kosovo, ali ne podjednako svima, nego su te pare uglavnom završavale u džepovima Šiptara, koji su, nešto prinudom, nešto novcem, kupovali srpsku zemlju i polako Srbe istiskivali sa tog područja.
Fond za obnovu i razvoj, ili kako se već zvao, formiran je 1994-1995. godine; tu su velika sredstva uložena, građani su ulagali i kapom i šakom, a pojedini, bliski centrima odlučivanja, dobijali su ta sredstva.
Konkretno, danas jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji dobio je sredstva da napravi 50 fabrika na Kosovu i Metohiji i 25 fabrika od onih sredstava koja su odvojena za Fond nedovoljno razvijenih područja. Napravio je 75 kamen-temeljaca i jednu jedinu fabriku za proizvodnju poštanskih sandučića u Vitomirici kod Peći. Ta je radila godinu dana, zapošljavala dvadesetak ljudi, posle toga je ugašena i dan-danas stoji 75 kamen-temeljaca na Kosovu i Metohiji.
Pare su usmerene u neke druge projekte, pa se danas ne zna koliko je on uložio u Telekom, a koliko je uložila država Srbija. Od 290 miliona evra (to je onaj što nas savetuje sada kako da sadimo salatu) pet miliona evra ide Republici Srbiji, a 285 miliona, preko ″Astra simita″ i raznih drugih firmi, odlazi na druge strane, puni neke druge džepove i tim novcem se kupuje ova osiromašena privreda koju danas rasprodajemo.
S obzirom na to da je sudbina svih tih fondova takva da se ko je bliže vatri malo više ogreje, bojim se da i ovaj fond ne doživi istu sudbinu, tim pre što razloga za formiranje ovog fonda nema. Imamo potencijale, oni koji bi ulagali imaju sredstva, rado bi se mnogi ogledali u tome; u prethodnom izlaganju spomenuo sam italijanske investitore zainteresovane za marinu na dunavskom keju u Zemunu, ulaganja na ostrvu Lido, mnoga ulaganja u oblasti turizma. Donesimo zakon koji će omogućiti investitorima da ulože sredstva i da država tim zakonom garantuje sudbinu uloženih sredstava, da bude na neki način zagarantovana.
Ne trebaju nama nikakvi fondovi, jer će se desiti možda baš da se ovaj Ilić koji je kupio "Putnik" i upropastio ga sad pojavi kao interesent za korišćenje sredstava iz ovakvog fonda. Srpska radikalna stranka smatra da ovaj član zakona i naslov iznad člana treba brisati i da fond ne treba formirati.

Reč ima narodni poslanik Nikola Lalić.

Dame i gospodo poslanici, pokušaću ukratko da potkrepim ovaj predlog SRS-a da se naslov iznad člana 48. i član 48. brišu. Razlog je sledeći: članom 20. je predviđeno osnivanje turističke organizacije Srbije; sredstva za finansiranje su određena iz fonda. Zatim, predviđeno je da se razvoj turizma takođe finansira iz fonda.
Kada uzmemo sve to u obzir, i da ćemo imati i turističku regiju, ako zemlju podelimo na turističke regije, a članom 11. je predviđeno da se turistička regija može putem tendera dati na korišćenje, odnosno koncesije, pitanje je šta onda treba da ostane za TOS i za ovaj fond da bi mogao normalno da radi. Faktički nemamo šta onda da izdajemo, apsolutno nema šta fond da radi i nema razloga da postoji.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.