Dame i gospodo, SRS je uvek za dobre zakone i za poštovanje tih zakona, ali nije saglasna sa prepisivanjem zakona i prilagođavanjem evropskim uslovima. Zato ja, kao neko ko je dobio sertifikat da može da ocenjuje, nemam pravo ovde da dajem brojčanu ocenu, samo mogu da dam opisnu ocenu – ne valja vam posao. Ne valja vam što prepisujete zakone. Pošto je zakon loš, ipak ću o njemu nešto govoriti, ali bih se zadržao na nekim problemima koji tište Srbiju, a posebno oblast iz koje dolazim.
Vama je poznato da Priboj, Prijepolje, Novu Varoš, Sjenicu neću računati, okružuju biseri turizma, i to: Tara, Zlatibor, Zlatar, sa sasvim južne strane Žabljak, a sa zapadne strane je Republika Srpska. Znači, negde tu u sredini, u toj dolini koju niko ne primećuje sa te visine, nalazi se jedan rudnik turističkih ponuda koji niko ne vidi. Priboj i Pribojska Banja, recimo, služe samo onima koji dođu da vrše promociju, održe dobre i vatrene govore, obećaju narodu da će im dati ovo ili ono, da će banja da bude u funkciji koju treba da vrši, a onda neki odu pa se prekrste i zapale sveću u manastiru svetog Nikole, neki antihristi zaobiđu sasvim manastir, odu i više nikada ne dođu tu.
Pripremio sam nešto slično mom prethodniku, da govorim i o drugom vidu turizma koji može da ponudi naša regija, odnosno naš kraj, a to su, pre svega, ribolovni i lovni turizam, nautički turizam, i onaj vid turizma o kome će verovatno kasnije biti govora, a to je zdravstveni turizam.
Za razliku od svog kolege, doneo sam ovde jednu fotokopiju, sliku rasporeda manastira. U prošloj diskusiji sam rekao da je ovaj kraj Metohija u malom, da vam ne čitam sve značajne manastire. Mogu samo da vam kažem da nas toliko malo deli od Zlatibora da je jedan od najznačajnijih manastira – Uvac upravo na, kako kažu pesnici, sredokraći puta između Zlatibora i Priboja. Malo truda treba da se napravi jedan put koji će povezati sve ove gradove koje sam nabrojao sa manastirom Uvac, a potom i sa Užicem i da se skrati ta deonica za čitavih 50 kilometara.
Međutim, u prošlim vremenima, kad se imalo novca i kad se moglo, neko nije hteo da radi na turizmu u tom kraju, odnosno konkretno pričam o banji. Možda vama nije ni poznato da ta banja postoji, ali ću vam reći da ćete je upoznati onda kada vam bude potrebna.
Na kraju ću završiti jednom porukom. FAP je nekada radio i taj kraj se razvijao od FAP-a. To je bio gigant, koji je sada na kolenima. Tada kada se moglo nije ništa urađeno na banji, ostalo je samo ono što je tada bilo, možda malo dograđeno i ništa više.
Samo da vam kažem koji su potencijali. Moraću da to pročitam sa jednog papirića. Topli izvori banje su 36-37 stepeni Celzijusa; postoje samo četiri mala bazena, koja su doskoro bila gotovo neupotrebljiva, jer se čak dešavalo da za vreme kupanja, lečenja bolesnika u bazen padne zmija sa krova, koji je propao. Dalje, ono što bi drugi iskoristili izvanredno, a mi ne umemo, to je da je jačina izvora 70 litara u sekundi, a rađene su bušotine u kojima ima, otprilike, 300 litara vode u sekundi. Ta voda nije samo za lečenje reumatskih i kožnih oboljenja, ona može da se flašira i da služi za lečenje unutrašnjih organa.
Možda bi bilo interesantno da vam kažem da je u toj banji, koja je vama možda nepoznata, opet ponavljam, i sveti Sava lečio umorne i obolele noge. Legenda kaže da je kralj Uroš Prvi, zvani Hrapavi, boravio u banji, odnosno na tim izvorima, okupao se, imao je neko kožno oboljenje. Kada je krenuo, nastali su toponimi koji i danas stoje: znači, prvo mesto u kome je osetio poboljšanje, to je Kratovo, to su neke kraste koje se javljaju na telu; drugo mesto je Rutoši, počele su kraste da se, u narodu kažu, rutaju, što znači da se osipaju; treće mesto, vrlo kratak razmak od možda nekih dvadesetak kilometara, kraste su nestale i nastala je Radoinja.
Da vas upoznam još da u toj regiji u okolini postoje četiri veštačka jezera, akumulacije; to su Sjeničko, Kokin Brod, Radoinjsko i Potpećko jezero. Nadam se da sam vas ubedio da treba da dođete i da obiđete taj kraj, a pogotovo ministra. Sada nije popularno da se obraćam ministru, ali bih zamolio ministra za malo pažnje. Očito je ministar uporan i neće da se okrene.
Ovih dana udruženje ribara, sportskih ribolovaca "Mladica" iz Priboja, koje je korisnik ribarskog područja Lim i svih ovih jezera, uputilo je jedan apel. Ovo je vrlo važno i treba da sasluša i ministar. Ovih dana se čisti jezero, odnosno ispušta se voda iz jezera Potpeć. Vi znate da je to jedini način – banja, manastir i jezera – da opstane taj kraj, jer industrija je na kolenima. Ispušta se voda iz jezera da bi se čistile rešetke. Neki od zvaničnika kojima se obraćao ovaj savez kažu – da li vam je važnija struja ili riba? Mislim da je to moguće izvesti na jedan drugi način.
Svim ministarstvima je upućen ovaj dopis da spasavaju reku, pa ne bih ovde citirao ono što su oni napisali, ovu jadikovku i upozorenje; nemojte se iznenaditi kada bude živi štit i kada budu ribari zauzeli HE Potpeć, da ne daju da se to radi. Da ne bi došlo do nemilih scena, molim sva ministarstva kojima se obratilo ribarsko društvo da učine nešto. Neka ronioci očiste rešetke tako da ostane riblji fond, da ne ugine fauna u ovom jezeru, jer onda neće biti ni turizma.
Ove dopise imaju ministri... Vidim da sam ignorisan od strane ministra, nije važno. Imaju dopis i Ministarstvo za zaštitu životne sredine i, da ne govorim pune nazive, Ministarstvo rudarstva i energetike, a verovatno i Ministarstvo turizma.
Sada ću vam reći nešto za vas poučno. Pošto ste svi vi, pardon ne svi, većina vas, sredovečni ljudi, dođite u Pribojsku banju i provedite 10 dana, jer reuma stiže sigurno ali polako, pa ako vam ne pomogne, lokalna samouprava i ja lično platićemo vam troškove. Ako vam pomogne, pomozite da se razvije banjski turizam u Priboju. Hvala.