Dame i gospodo poslanici, amandman koji je u ime svoje poslaničke grupe podnela gospođa Leila Ruždić-Trifunović je smislenog karaktera, iz prostog razloga što se za neprofitne organizacije za operativne, marketinške i promotivne poslove u oblasti turizma, koje definiše član 34, ovako kako je napisan, kaže da turističke organizacije, uz saglasnost osnivača, u cilju planiranja, koordinacije i upravljanja turističkim aktivnostima, mogu, sa preduzećima, drugim pravnim licima i preduzetnicima koji obavljaju delatnosti iz oblasti saobraćaja, turizma itd. da ih osnivaju i da sklapaju takve aranžmane.
Juče sam navela jedan frapantan primer kada je u pitanju Turistička organizacija grada Kragujevca i žao mi je što ni danas ovde nije gradonačelnik, koga inače nema u poslednje vreme zbog problema koje ima sa svojom sada već bivšom strankom, Veroljub Stevanović, da mi odgovori na pitanje zašto se Turistička organizacija grada Kragujevca ni jednim jedinim dinarom ne finansira iz budžeta grada, koji iznosi 2,5 milijardi dinara.
Da li je normalno da jedan takav grad, sa takvom kulturom, tradicijom, sa takvim mogućnostima koje može da ponudi u svom okruženju, ima takav odnos prema ljudima koji se nalaze u Turističkoj organizaciji grada Kragujevca?
Neverovatno je, posle ovog člana 26. i amandmana koji Ministarstvo nije htelo da prihvati – a baš sam govorila o onim ljudima iz asocijacije, nekada je nazvano tako i ostao je taj naziv, Jugoslovenskog udruženja turističkih agencija, koji nisu uključeni u upravni organ TOS-a – da se, sa druge strane, nudi mogućnost da turističke organizacije obavljaju ovakve poslove.
JUTA je sve vreme svog postojanja na reprezentativan način predstavljala turističke agencije i sve one koji su imali ponudu na turističkom tržištu. Odbijena je mogućnost da oni budu zastupljeni, a ovde se stvara jedan novi metod – da turističke organizacije obavljaju te poslove, što je apsolutno neprihvatljivo, kao što je i podnosilac amandmana rekao.
Dosta kontradiktornosti ima u tome da se, prihvatanjem pojedinih amandmanskih rešenja, zadovoljavaju neki zahtevi koji su poznati samo ministru i koji su usko vezani sa strankom kojoj on pripada, a sa druge strane, nije se vodilo računa o tome da se ispune zahtevi koje ljudi traže, kada je u pitanju stvaranje ovog novog zakona, koji bez usvajanja ovih amandmana koje su podneli srpski radikali nema nikakve svrhe, jer je onda i onaj postojeći zakon, koji je usvojen 2000. godine, korektan. Mogli smo da idemo na izmenu i dopunu, eventualno, tog zakona, kroz nekoliko članova.
Za nas je apsolutno nerazumljivo da govorite o tome da je ovo sasvim nov, sistemski zakon, usklađen sa evropskim standardima, a da se ne prihvataju ova rešenja koja su odraz naše realnosti i potrebe ljudi koji se bave ovim poslom. Zbog toga je za nas neprihvatljivo da glasamo za ovakav zakon, bez usvajanja tih amandmana.