Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi lepo da kamera prikaže ovaj levi deo naše sale da građani Srbije vide šta je ostalo od one većine koja je malopre trijumfalno izglasala produžetak rada.
Što se tiče člana 19, najsporniji je stav 4. Sve ovo što pričamo uglavnom se odnosi na stav 4. ovog člana. Naime, u članu 19. govori se o poverenju Vladi, odnosno o jednoj mogućnosti da Vlada zatraži od Narodne skupštine da joj se u Narodnoj skupštini izglasa odnosno ukaže poverenje.
U stavu 4. ovog člana stoji da vlada kojoj nije izglasano poverenje može podneti ostavku. Kada sam prvi put ovo pročitao pomislio sam da se radi o nekoj tehničkoj štamparskoj grešci. Međutim, očigledno da nije greška, već namera da se prepusti Vladi na njeno odlučivanje, lično, moralno, da li će ona podneti ostavku ako joj Skupština ne ukaže poverenje ili će nastaviti da vlada.
Postavlja se logično pitanje čemu onda taj institut poverenja Vladi, čemu rasprava u Skupštini, čemu glasanje o poverenju Vladi, ako će Vlada reći – baš nas briga što ste vi izglasali, Vlada će nastaviti da radi kao i do sada.
Mislim da je ovo bitno za Vladu i za većinu koja podržava Vladu, da bi se sačuvalo i ono malo rejtinga što ova vladajuća koalicija ima u srpskoj javnosti. Naime, ako usvojite ovo ovako kako stoji u Predlogu zakona, bićete smešni građanima Srbije. Onaj prosečan, najobičniji građanin Srbije ovo razume i zdravo razmišlja, pa će reći – koja je to vlada koja ima morala da ostane na tom mestu ako joj Skupština ne ukaže poverenje?
Šta stoji u obrazloženju kojim ste odbili ovaj amandman gospođe Gordane Pop-Lazić? Kaže se: "Dok je glasanje o nepoverenju institut poslaničkog pritiska na Vladu, glasanje o poverenju Vladi jeste svojevrsni pritisak Vlade na Skupštinu da joj pruži podršku i sigurnost u daljem vođenju politike ili da se, uskraćivanjem podrške Vladi, Narodna skupština izloži mogućem raspuštanju".
Pazite, mi imamo pretnju Narodnoj skupštini od strane Vlade. Ako Narodna skupština ne izglasa poverenje Vladi, izložena je mogućem raspuštanju. Ovo je pretnja Vlade Narodnoj skupštini. Takođe, u obrazloženju stoji: "Ako Vladi ne bude izglasano poverenje, mandat joj ne prestaje. Ustav ne pruža uporište za to. Pitanje opstanka Vlade ostaje u domenu širih političkih odnosa i morala, barem formalno, prepušteno je oceni Vlade.″
Ako Ustav ne pruža uporište za automatsko razrešenje ili ostavku Vlade, Ustav ne ograničava vas da u ovom zakonu predvidite upravo tu mogućnost da po automatizmu Vlada bude razrešena.
Kao što ste u ovom zakonu primenili jednu drugu mogućnost, jer Ustav, kako kažete u obrazloženju, ne objašnjava mogućnost ili način izglasavanja poverenja Vladi, odnosno ne govori direktno o broju glasova koje morate imati za podršku Vladi da bi joj bilo izglasano poverenje, ali ste vi u zakonu predvideli da to bude 126 glasova, zašto niste u ovom predlogu rekli – iako Ustav nije pružio uporište za to, mi predviđamo ovim zakonom da vlada kojoj nije izglasano poverenje automatski bude razrešena. Ne biste Ustav uopšte prekršili. Imali biste jasnu situaciju.
Ovako, što se tiče nas iz opozicije, nama ovo neće puno zasmetati, ali vas dovodi u jednu smešnu situaciju pred građanima Srbije. Kažem, ono malo rejtinga koji danas imate, ako ga imate, nestaće kada ovo izađe u javnost i kada bude objavljeno u "Službenom glasniku Republike Srbije", jer je ovo krajnje neozbiljno. Ako Vlada nema ovde 126 glasova, odakle moralno pravo takvoj vladi da uopšte razmišlja da podnese ostavku, odnosno da se skloni sa tog mesta?