Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi lepo da kamera prikaže ovaj levi deo naše sale da građani Srbije vide šta je ostalo od one većine koja je malopre trijumfalno izglasala produžetak rada.
Što se tiče člana 19, najsporniji je stav 4. Sve ovo što pričamo uglavnom se odnosi na stav 4. ovog člana. Naime, u članu 19. govori se o poverenju Vladi, odnosno o jednoj mogućnosti da Vlada zatraži od Narodne skupštine da joj se u Narodnoj skupštini izglasa odnosno ukaže poverenje.
U stavu 4. ovog člana stoji da vlada kojoj nije izglasano poverenje može podneti ostavku. Kada sam prvi put ovo pročitao pomislio sam da se radi o nekoj tehničkoj štamparskoj grešci. Međutim, očigledno da nije greška, već namera da se prepusti Vladi na njeno odlučivanje, lično, moralno, da li će ona podneti ostavku ako joj Skupština ne ukaže poverenje ili će nastaviti da vlada.
Postavlja se logično pitanje čemu onda taj institut poverenja Vladi, čemu rasprava u Skupštini, čemu glasanje o poverenju Vladi, ako će Vlada reći – baš nas briga što ste vi izglasali, Vlada će nastaviti da radi kao i do sada.
Mislim da je ovo bitno za Vladu i za većinu koja podržava Vladu, da bi se sačuvalo i ono malo rejtinga što ova vladajuća koalicija ima u srpskoj javnosti. Naime, ako usvojite ovo ovako kako stoji u Predlogu zakona, bićete smešni građanima Srbije. Onaj prosečan, najobičniji građanin Srbije ovo razume i zdravo razmišlja, pa će reći – koja je to vlada koja ima morala da ostane na tom mestu ako joj Skupština ne ukaže poverenje?
Šta stoji u obrazloženju kojim ste odbili ovaj amandman gospođe Gordane Pop-Lazić? Kaže se: "Dok je glasanje o nepoverenju institut poslaničkog pritiska na Vladu, glasanje o poverenju Vladi jeste svojevrsni pritisak Vlade na Skupštinu da joj pruži podršku i sigurnost u daljem vođenju politike ili da se, uskraćivanjem podrške Vladi, Narodna skupština izloži mogućem raspuštanju".
Pazite, mi imamo pretnju Narodnoj skupštini od strane Vlade. Ako Narodna skupština ne izglasa poverenje Vladi, izložena je mogućem raspuštanju. Ovo je pretnja Vlade Narodnoj skupštini. Takođe, u obrazloženju stoji: "Ako Vladi ne bude izglasano poverenje, mandat joj ne prestaje. Ustav ne pruža uporište za to. Pitanje opstanka Vlade ostaje u domenu širih političkih odnosa i morala, barem formalno, prepušteno je oceni Vlade.″
Ako Ustav ne pruža uporište za automatsko razrešenje ili ostavku Vlade, Ustav ne ograničava vas da u ovom zakonu predvidite upravo tu mogućnost da po automatizmu Vlada bude razrešena.
Kao što ste u ovom zakonu primenili jednu drugu mogućnost, jer Ustav, kako kažete u obrazloženju, ne objašnjava mogućnost ili način izglasavanja poverenja Vladi, odnosno ne govori direktno o broju glasova koje morate imati za podršku Vladi da bi joj bilo izglasano poverenje, ali ste vi u zakonu predvideli da to bude 126 glasova, zašto niste u ovom predlogu rekli – iako Ustav nije pružio uporište za to, mi predviđamo ovim zakonom da vlada kojoj nije izglasano poverenje automatski bude razrešena. Ne biste Ustav uopšte prekršili. Imali biste jasnu situaciju.
Ovako, što se tiče nas iz opozicije, nama ovo neće puno zasmetati, ali vas dovodi u jednu smešnu situaciju pred građanima Srbije. Kažem, ono malo rejtinga koji danas imate, ako ga imate, nestaće kada ovo izađe u javnost i kada bude objavljeno u "Službenom glasniku Republike Srbije", jer je ovo krajnje neozbiljno. Ako Vlada nema ovde 126 glasova, odakle moralno pravo takvoj vladi da uopšte razmišlja da podnese ostavku, odnosno da se skloni sa tog mesta?

Hvala, gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 19. Predloga zakona predviđeno je da vlada može predložiti Narodnoj skupštini da joj se izglasa poverenje. Drugo, od podnošenja predloga do glasanja o poverenju ne može proći manje od pet ni više od 20 dana. Treće, Vladi je izglasano poverenje većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Ali, ono što je najgrđe i što može biti najgore u ovom članu jeste da vlada kojoj nije izglasano poverenje može podneti ostavku.
Ovo je dobro da čuje stručna javnost, ljudi koji su se bavili i koji se bave naukom, profesori pravnog fakulteta, sudije, tužioci i pravnička javnost, da čuje i da uporedi 1. i 4. stav.
Kada se kaže "Vlada može predložiti Narodnoj skupštini da joj se izglasa poverenje", šta čini Narodna skupština? Izglasa nepoverenje i Vlada može podneti ostavku. Nema logike, ako je Vlada odlučila da proveri svoj autoritet i izlazi pred Narodnu skupštinu, dakle pred parlament koji bira Vladu, da se na kraju, ako joj se ne izglasa poverenje, ona predomisli i odustane, a od te provere njenog autoriteta nema ništa.
Šta je rezultat svega toga? Šta je dobio parlament, šta je dobila Vlada? Vlada se ovde samo poigrala sa parlamentom. Uposlila je parlament da izgubi određeno vreme, da raspravlja o tome, jer ona nema, a nije ni imala nameru. Šta je ovde bitno? Vlada nije imala nameru da podnese ostavku, čim kaže – ako joj se ne izglasa poverenje, može podneti ostavku.
Međutim, pravilnije bi bilo da je u stavu 4. predviđeno – ako je Vladi izglasano nepoverenje, tog trenutka se ima smatrati da Vlada nema poverenje i da je podnela ostavku. Nema logike, kaže se – može; ne – može, nego u tom slučaju se samo konstatuje i deklarativno proglašava da Vlada nema poverenje. Hvala vam.

Hvala gospodinu Jojiću.
Povodom istog amandmana za reč se javio narodni poslanik Goran Cvetanović.

Gospodine predsedavajući, sačekao sam da se vratite u salu, jer sam zaista iznenađen vašim ponašanjem. Bio sam siguran da ćete dozvoliti gospodinu Krasiću i meni da dobijemo reč po Poslovniku, jer smo bili registrovani da sedimo, tako da mi nije jasno zbog čega ste prevideli ili možda vaša moć zapažanja nije bila adekvatna.

Izvinite, molim vas, gospodine Cvetanoviću, po članu 99. moram da vas prekinem i da zamolim sve poslanike da omoguće govorniku da se obrati.

Predsedavajući pre vas, pre svega, gospodin Maršićanin se ponašao nekorektno i imao dvostruke aršine, i kada je bio predsednik Skupštine, a i kada je bio poslanik; dok je bio predsednik Skupštine tražio je od svih poslanika da budu prisutni u sali, a kada je dao ostavku, jer je bio prinuđen na takav postupak, onda ni on sam kao narodni poslanik nije bio u sali. To se isto odnosi i na Natašu Mićić, koja je kao predsedavajuća tražila od svih poslanika da budu aktivni i da čine kvorum. Uglavnom, a ni sada, ona nije prisutna u sali.
Vi ste dozvolili šefu poslaničke grupe DSS da govori, bez naznake po kom članu se javlja; stavili ste na glasanje, a glasanje je trajalo 20-25 sekundi, iako je po Poslovniku dozvoljeno maksimalno 15 sekundi.

Gospodine Cvetanoviću, minimalno 15 sekundi, da se neko ne bi zabrinuo u javnosti i da ne bi bilo problema s glasanjem, predsednik je dopustio da prođe više od 15 sekundi, dakle više nego što je minimum. Još jednom vam se izvinjavam, ali, po članu 99, moram da vas prekinem i da vas zamolim da govorite o temi koja je na dnevnom redu, a to je amandman.

Ako mislite na amandman na član 19, tu se ne slažem sa pojedinim poslanicima. Pre svega, mislim da je narodni poslanik Zlatan Jovanović malopre izrazio sumnju u to da bi Vlada koja nema poverenje 126 poslanika sigurno dala ostavku. Zaista se ne slažem da bi ova vlada to uradila, jer u ovoj vladi su, očigledno, ljudi koji nemaju utemeljenje i nisu dobili dovoljan broj glasova da budu ni poslanici, a očigledno su dobri za ministre, pre svega gospodin Maršićanin, koji je zaista katastrofalno prošao na izborima, a kasnije je unapređen u ambasadora SCG; ili, recimo, gospodin Slobodan Vuksanović, koji nije dobio ni 1% glasova u Beogradu, a kasnije je promovisan za ministra prosvete.
Na osnovu tog iskustva siguran sam da postojeća Vlada ne želi da da ostavku, bez obzira što nema poverenje glasača i naroda, i zbog toga sam siguran da je potrebno da većina poslanika usvoji amandman gospođe Gordane Pop-Lazić.

Gospodin Cvetanović je prisutan i njegova kartica je bila tu gde je sedeo kada mu je data reč. Predsednik vodi računa o ponašanju svih poslanika i ima ravnopravan odnos. Prema tome, nemojte sumnjati u gospodina Cvetanovića.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospođo Čomić, izvolite.