Dame i gospodo, pre nego što obrazložim naš amandman na član 19. samo da obavestim da će poslanički klub Demokratske stranke glasati za amandman na član 19. koji je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić. U slučaju da se usvoje oba amandmana, i amandman koji je podnela Gordana Pop-Lazić i naš amandman, nema sukoba, pošto će i usvajanjem oba amandmana ovaj član biti mnogo bolji nego što je sada.
Dakle, član 19. govori o poverenju Vladi, a naš amandman se odnosi na stav 2. i na stav 4. Stav 2. člana 19. kaže: "Od podnošenja predloga do glasanja o poverenju ne može proći manje od pet ni više od 20 dana." Već smo ponovili da je slična odredba u članu 18, gde smo amandmanom predložili da se iz člana 18. briše jedna nespretna formulacija u ovom zakonu, jer ne želimo da verujemo da ne postoji dobra namera da se poštuje ono za šta je Narodna skupština vlasna, a to je da svojim poslovnikom određuje proceduru i postupak i ne može joj se zakonom o Vladi propisati u kom roku će glasati o tome, da li će biti određen dan glasanja ili ne, po predlogu u zakonu o Vladi.
Drugi deo amandmana odnosi se na brisanje stava 4. člana 19. Stav 4. glasi: "Vlada kojoj nije izglasano poverenje može podneti ostavku." Ničim, osim samo dubokom sujetom, tvrdoglavošću ili osionošću, koja ume da bude zamamna ako stvarno imate 126, ne može da se objasni da ovaj stav treba da ostane u zakonu. Mi potpuno razumemo da se insistira na stavu da Vlada kojoj nije izglasano poverenje može podneti ostavku, ali mislim da nam je svima potpuno jasno da taj stav treba brisati iz ovog člana.
U slučaju da se prihvati amandman na član 19. narodne poslanice Gordane Pop-Lazić, onda imate drugačiju formulaciju stava 1, a u slučaju da prihvatite i naš amandman, onda imate brisanje st. 2. i 4. i to je onda član koji može da govori o poverenju Vladi.
Poseban problem je što ako kažete da postoji slučaj da je Vlada sama tražila glasanje o poverenju i da joj nije izglasano poverenje i kažete da onda ona može podneti ostavku to znači da ne mora. Prethodno je u članu 16. stav 3. definisano kada Vladi prestaje mandat. Sada možemo da se igramo argumentacije da li je Vladi kojoj nije izglasano poverenje u stvari izglasano nepoverenje. Za svakog ko se ozbiljno bavi državnim poslovima to se podrazumeva.
Dakle, hipotetički postoji neki razlog zbog kojeg je Vlada rekla – idemo u Skupštinu, hoćemo da vidimo da li imamo poverenje sopstvene poslaničke većina. Po prirodi stvari, to treba da bude neki ozbiljan povod, neko krupno političko ili državno pitanje.
Ili, može da bude prosto tehnika kojom se koristi pitanje stavljanja sopstvenog poverenja na dnevni red, a to je kada postoji u javnosti kampanja o tome da Vlada nema poverenje i Vlada kaže – u redu, vi u medijima, u raznim društvenim grupama, među društvenim akterima govorite o tome da Vlada nema poverenje, a Vlada je spremna da dođe pred Skupštinu i da proveri da li još uvek ima volju poslaničke većine u Narodnoj skupštini.
To su ta dva slučaja. Prvi je strateški, što znači da Vlada to bira na osnovu nekog krupnog političkog pitanja koje se našlo na dnevnom redu ili koje je Vlada stavila na dnevni red kao prioritet i ako je ono, u neku ruku, kontroverzno pa Vlada, povodom donošenja odluke o tako krupnom političkom pitanju, traži izglasavanje poverenja.
U oba slučaja je stav: "Vlada kojoj nije izglasano poverenje može podneti ostavku", nepotreban, zbog toga što se zna u kojim slučajevima Vlada podnosi ostavku i zbog toga što Vlada može podneti ostavku uvek.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, pa narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko su neshvatljivi i neprihvatljivi stavovi člana 19, toliko je, da ne kažem, smešno obrazloženje zbog čega se ne prihvata amandman i narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić i narodnog poslanika Gordane Čomić.
U obrazloženju zašto se ne prihvata amandman narodnog poslanika gospođe Gordane Pop-Lazić, kaže se, pored ostalog: "Ako Vladi ne bude izglasano poverenje, mandat joj ne prestaje. Pitanje opstanka Vlade ostaje u domenu širih političkih odnosa i morala, barem formalno, prepušteno je oceni Vlade.″ Neverovatno. Ja sam se načitao nebuloznih obrazloženja, ali ovo stvarno prevazilazi čak i moja očekivanja.
U obrazloženju zbog čega se ne prihvata amandman narodnog poslanika gospođe Gordane Čomić kaže se: ″Deo amandmana kojim se predlaže brisanje stava 4. člana 19. Predloga zakona ne prihvata se zato što Ustav ne propisuje...″ itd. ″Vlada kojoj nije izglasano poverenje može ili da nastavi mandat ili da podnese ostavku: samo neizglasavanje poverenja Vladi ne dovodi do prestanka mandata Vlade.″ Zašto se onda glasa o nepoverenju Vladi, ako samo izglasavanje nepoverenja ne povlači samim tim činom i ostavku Vlade? "Baš to je razlog zbog kojeg Predlog zakona potencira mogućnost Vlade kojoj nije izglasano poverenje da podnese ostavku."
Znači, može da podnese ostavku, a i ne mora. Mišljenje, stavovi narodnih poslanika koji sede u ovom parlamentu Vladu ne moraju uopšte da zanimaju. Možete vi glasati kako hoćete, Vlada neće podneti ostavku, jer se kaže – Predlog zakona potencira mogućnost Vlade kojoj nije izglasano poverenje da podnese ostavku, čime se vrši dodatni pritisak na Vladu kojoj nije izglasano poverenje da podnese ostavku (nije nego), da razmisli o tome da li ima moralnog uporišta... Vlada kojoj je Narodna skupština izglasala nepoverenje treba da razmisli o tome da li ima moralnog uporišta da ostane i dalje da vlada.
Dame i gospodo, mislim da je krajnje vreme da se sa ovim igrankama prestane, da se sa zaluđivanjem narodnih poslanika prestane, da se sa potcenjivanjem inteligencije narodnih poslanika prestane i predlažem da ministar usvoji amandmane narodnog poslanika gospođe Gordane Pop-Lazić i narodnog poslanika gospođe Gordane Čomić i da konačno ovaj član upodobimo.
Dame i gospodo, koliko ste videli u sazivu za utorak, već ćemo glasati o nepoverenju Vladi. Da li to znači, ako mi u utorak izglasamo nepoverenje Vladi, odnosi se na član 18, i ako izglasamo nepoverenje Vladi sutra, da će oni imati moralnu obavezu da razmisle da li da ostanu u mandatu ili će podneti ostavku? Smešno. Mislim da građani Srbije konačno vide sa kim imaju posla i daće Bog da parlamentarni izbori budu vrlo brzo pa da i ove nedoumice kod građana konačno razrešimo.

Nadam se da građani ne žele da ostare što pre, pa da tako brzo dođe 2008. godina. Zakon o Vladi neće stupiti do utorka, ništa ne brinite.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Raspravljamo o članu 19. On ima za pretpostavku da Vlada sama pokrene pitanje svog poverenja. Mislim da nismo imali prilike, barem u poslednjih 15 godina parlamentarne prakse u Srbiji, da Vlada proverava da li ima dovoljan broj poslanika koji podržava njenu politiku, ali je logično da onog trenutka kada Vlada nema, konkretno u našem slučaju, 126 poslanika, tog trenutka nema više rasprave o tome da li Vlada može ili ne da podnese ostavku.
Ako je već krenula u postupak da proveri, taj postupak se pokreće prilikom izvesnih političkih kriza koje postoje u državi, afera ili jednostavno Vlada sama želi, zarad javnosti i zarad sebe, da proveri da li je ta većina stabilna u parlamentu, da Vlada kojoj nije izglasano poverenje može da podnese ostavku, to je zaista nezamislivo, naročito ako se u članu 16, o kome smo takođe diskutovali, u stavu 3. vrlo jasno i precizno kaže da Vladi prestaje mandat sa prestankom mandata Skupštine, izglasavanjem nepoverenja itd.
Razumem ministra kada kaže – permutovali smo. Šta je drugo od provere da li Vlada ima poverenje i ako joj se izglasa da nema dovoljan broj poslanika od činjenice da ona više nema, ne uživa poverenje, nema političkih subjekata koji stoje iza parlamentarne većine do sada i tog trenutka je logično da Vlada više ne može da funkcioniše, nema prava da upravlja. Prema tome, zaista je stav 4. u članu 19. potpuno neprihvatljiv.
Na kraju, jedna konstatacija. Imali ste 128 poslanika, poštovana gospodo iz većine. Koliko poštujete predloge zakona koje je vaša vlada predložila, koliko poštujete ovaj dom, koliko poštujete i ostale kolege iz opozicije govori to da vas trenutno u sali iz vladajuće grupacije ima 57 prebrojanih.
Prema tome, zaista bih zamolio predsedavajućeg, ako ste već insistirali na tome da danas Skupština radi do kasno u noć, dok ne iscrpimo dnevni red, onda bi bilo zaista krajnje korektno da ovde u svakom trenutku imate minimum 84 poslanika vladajuće grupacije i da to funkcioniše na valjan način, onako kako ste se dogovorili.
Što se poslanika Demokratske stranke tiče, a verujem i ostalih kolega iz opozicije, nije problem, mi ćemo raditi, ali ovo govorim zarad javnosti. Javnost u Srbiji mora da zna da opozicija svoj posao radi korektno tako što će učestvovati u raspravi o Predlogu zakona, o podnetim amandmanima se izjašnjavati. Ali, zaista je u najmanju ruku skandalozno da vladajuća grupacija, koja, opet saglasno članu 19, podržava Vladu, kaže da ih ima više od 126, stoji iza svih njenih predloga, donese odluku da radimo do kasno u noć i onda kada tu odluku donesemo, brže-bolje, u roku od 15 minuta, ima vas 57.
Mislim da to nije korektno, bez obzira što poslanici vladajuće grupacije negoduju, to dovoljno govori o odnosu vladajuće grupacije prema Skupštini, o odnosu Vlade prema Skupštini i odnosu prema čitavoj državi, koju ste vi, evo, i kroz ovaj zakon pokušali da na maksimalan mogući način jednostavno dovedete u situaciju da se rugate relevantnim političkim subjektima, a i javnosti Srbije.

Upravo zbog poštovanja poslanika nisam hteo da vas prekidam, ali još jednom podsećam da Skupština mora da radi po zakonu. Nikakva vladajuća grupacija ne donosi odluke, već Skupština donosi odluke, naravno predviđenom većinom.
Isto tako, poštujem da ste vi stručnjak za to koliko ima poslanika u sali, ali pošto imamo Poslovnik, svi poslanici učestvuju u radu Skupštine i nadam se da svi poštuju Poslovnik i da drže kartice u okviru svojih identifikacionih jedinica.
Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, i ovaj član je jedan od dokaza da će, usvajanjem ovog zakona, Vlada dominirati nad radom parlamenta, da neće odgovarati parlamentu i da, čak i kako u određenoj odredbi piše, neće biti dužna da na zahtev parlamenta dostavlja čak ni spise ni podatke.
Da je to tako dovoljno govori analiza člana 19. i u poređenju sa članom 16. istog zakona dolazimo u koliziju odredaba koje se nalaze u istom zakonu. Dakle, citiraću: ″Vladi je izglasano poverenje većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.″ Onda stav 4. kaže: ″Vlada kojoj nije izglasano poverenje može podneti ostavku.″ U članu 16. kaže da izglasavanjem nepoverenja prestaje mandat Vladi.
Da, tu možda postoje jezičke nesuglasice, jer se radi o poverenju i nepoverenju. Ako Vlada prilikom glasanja nema poverenje vladajuće većine ili uopšte većine u parlamentu, bez obzira na to što se gospodin Balinovac smeje, to znači da ona automatski ne uvažava, odnosno nema poverenje većine poslanika u narodnom parlamentu. Da, nije pristojno smejati se dok narodni poslanik obrazlaže amandmane na članove koji nisu usaglašeni u istom zakonu, a koji treba da se odnose na jednu od najznačajnijih institucija u Srbiji, na funkcionisanje Vlade Republike Srbije.
Dakle, nema tu tumačenja, ponovićemo još jednom, 250 poslanika, većina predstavlja 126. Ukoliko se stavi na glasanje poverenje na zahtev Vlade i imate manje od potrebne većine, to je dokaz da vi nemate potrebnu većinu da budete i dalje na vlasti u Republici Srbiji. Tada ne možete ni u jednom slučaju imati diskreciono pravo da odlučite da li ćete ili ne i dalje vršiti vlast. Naravno, možete biti dovoljno bezobrazni i drski da i ukoliko nemate poverenje rešite da vršite vlast i dalje, uz činjenicu da će ta vlast verovatno jako kratko trajati, jer ćete nakon toga imati izglasavanje nepoverenja.
Pretpostavljam da je, s obzirom da ste suočeni sa dnevnim problemima i činjenicom da ni u ovom trenutku objektivno nemate poverenje, ne vladajuće većine u parlamentu, nego odgovarajuće poverenje naroda i građana Republike Srbije, bilo neophodno doneti ovako nešto što bi u mnogo čemu moglo da omogući da i ukoliko se stavi na glasanje poverenje, nemate odgovarajući broj, Vlada i dalje ostane i vrši vlast.
Dakle, mislimo da je član 16. dosta dobro regulisao ovo pitanje, jer izglasavanjem nepoverenja automatski mora da prestane i mandat Vlade Republike Srbije. Zato smatramo... Hvala, predsedniče, što predstavnike Vlade i predlagače zakona opominjete da bi bilo pristojno da saslušaju poslanike za skupštinskom govornicom. Dakle, ukoliko Vlada nema poverenje, jedini način je da podnese ostavku. Predlažemo da se stav 2, koji nisam obrazlagala, ali i stav 4. člana 19. brišu. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Prema članu 97. stav 3, ne dam vam repliku, zato što niste pomenuti uvredljivo, a nisam tumačio vaše izlaganje, već sam davao obaveštenje. Ozbiljno, stav 3. glasi – odluku u slučajevima (a reč je o članu 97. koji se odnosi na repliku) iz stava 1. i 2. ovog člana donosi predsednik Narodne skupštine, i striktno se držim toga. Izvolite, gospodine Krasiću. Molim, svi poslanici su ravnopravni i nisam tumačio vaše izlaganje, znači, nije bilo moguće da vas povredim, samo sam davao objašnjenje poslanicima. Izvolite.

To nije razlog da može po Poslovniku. Javio sam se po amandmanu, da ne bude zabune, pošto emocije rade ...
(Predsednik: Izvolite po amandmanu.)
Naravno, predsedniče, a stenogram ćete da pročitate, pa ćete da čujete šta sam rekao, vezano za onu povredu. Pošto ona nije na dnevnom redu, već član 19. i ovaj amandman kojim se traži brisanje stavova 2. i 4, koliko sam razumeo podnosioca amandmana, a delim mišljenje i sa prethodnim podnosiocem amandmana. Zbog predstavnika Vlade i ovog malog broja poslanika koji su glasali da radimo do kraja, samo bih objasnio neke stvari koje se tiču ovog Ustava, a, siguran sam, i budućeg ustava, znači, budućeg ustava koji se bude radio.
Dozvolite da krenem od početka. Članom 73. Ustava Republike Srbije propisane su nadležnosti Narodne skupštine kao republičkog organa, organa koji vrši ustavotvornu i zakonodavnu vlast. Tu postoji tačka 10. koja kaže da Narodna skupština bira i razrešava, pa se navode ti organi, a između ostalih predsednika, potpredsednike i ministre u Vladi. Znači, odluke koje po ovom pitanju Vlade, statusnom pitanju Vlade, da li ona postoji ili ne postoji i u kakvom sastavu, kada se bira donosi se odluka o izboru, pa se navodi predsednik, potpredsednici, ministri, a kada se pomera, šire posmatrano to je razrešenje, donosi se odluka o razrešenju.
Sada dolazimo na ovo što je materija člana 19, a to je poverenje Vladi, to je poseban put iz člana 93. Ustava Republike Srbije kada Vlada sama postavi pitanje svog poverenja u Narodnoj skupštini.
Kada pravo iskoriste narodni poslanici, njih 20 ili više, i traže da se glasa o nepoverenju Vladi, onda je predlog za izglasavanje nepoverenja sredstvo, instrument kako se dolazi do eventualne odluke o razrešenju. Zato u članu 93. nema predloga odluke o razrešenju, nego postoji ustavni mehanizam. Ukoliko je Ustavom propisana većina poslanika glasala za predlog o nepoverenju, po automatizmu se smatra da je doneta odluka o razrešenju Vlade.
Ta logika treba da se primeni i kada se razmatra pitanje poverenja Vladi. To je poseban institut koji ima za cilj da osnaži položaj Vlade i poziciju Vlade. Svaka vlada koja postavi pitanje svog poverenja to radi samo da bi ojačala svoju poziciju. Ako u nastojanju da ojača svoju poziciju Vlada postavi pitanje poverenja i ovde ne dobije 126 glasova, onda se po istom onom automatizmu za nepoverenje smatra da je ta vlada razrešena. To što vi vrtite glavom, možete biti u pravu samo ako je taj mehanizam oko glasanja i šta se tumači i kako se tumači Ustavom propisano, kao što postoji u nekim zemljama.
Ne sporim da u nekim zemljama, ali kao ustavna norma, postoji da vlada koja na glasanju nije dobila poverenje može da podnese ostavku, ali to nije slučaj sa našim Ustavom. Pošto toga nema, mi predlažemo na bazi ovoga automatizma iz člana 73. tačka 10, jer predlog da se glasa o poverenju, predlog da se glasa o nepoverenju su samo instrumenti, sredstva kako nešto ulazi u skupštinsku proceduru.
Meritum odluke jeste razrešenje, ili je doneta ili nije doneta. O tome se radi. Štaviše, mi to možemo, i to nije materija zakona o Vladi, to je više materija Poslovnika Narodne skupštine i ne znam zašto ste ubacivali to ovde.
Neću da vam pričam, javiću se kasnije povodom ovog drugog člana. Mislim da postoji prednost ove rasprave koju danas vodimo, koju može svako da tumači na svoj način, da li je dobra ili nije dobra, da li je opstrukcija ili nije. Svako ko se upušta u priču o novom ustavu Republike Srbije mora da uzme stenogram sa ove sednice, jer mislim da su se čuli neki dobri stavovi koji mogu da pomognu prilikom donošenja novog ustava.

Hvala, gospodine Krasiću. Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Vi se javljate povodom amandmana, gospodine Jojiću? (Da.)
Koristim priliku, dok dođe gospođa Čomić, samo da obavestim: na osnovu odluke o kojoj je Skupština glasala, gospodine Krasiću, da ne bi slučajno bilo zbunjivanja, do završetka rasprave o amandmanima na ova dva člana, a potom će po Poslovniku sigurno predsednik dati pauzu sutra do 10,00 časova. Izvolite.