To nije razlog da može po Poslovniku. Javio sam se po amandmanu, da ne bude zabune, pošto emocije rade ...
(Predsednik: Izvolite po amandmanu.)
Naravno, predsedniče, a stenogram ćete da pročitate, pa ćete da čujete šta sam rekao, vezano za onu povredu. Pošto ona nije na dnevnom redu, već član 19. i ovaj amandman kojim se traži brisanje stavova 2. i 4, koliko sam razumeo podnosioca amandmana, a delim mišljenje i sa prethodnim podnosiocem amandmana. Zbog predstavnika Vlade i ovog malog broja poslanika koji su glasali da radimo do kraja, samo bih objasnio neke stvari koje se tiču ovog Ustava, a, siguran sam, i budućeg ustava, znači, budućeg ustava koji se bude radio.
Dozvolite da krenem od početka. Članom 73. Ustava Republike Srbije propisane su nadležnosti Narodne skupštine kao republičkog organa, organa koji vrši ustavotvornu i zakonodavnu vlast. Tu postoji tačka 10. koja kaže da Narodna skupština bira i razrešava, pa se navode ti organi, a između ostalih predsednika, potpredsednike i ministre u Vladi. Znači, odluke koje po ovom pitanju Vlade, statusnom pitanju Vlade, da li ona postoji ili ne postoji i u kakvom sastavu, kada se bira donosi se odluka o izboru, pa se navodi predsednik, potpredsednici, ministri, a kada se pomera, šire posmatrano to je razrešenje, donosi se odluka o razrešenju.
Sada dolazimo na ovo što je materija člana 19, a to je poverenje Vladi, to je poseban put iz člana 93. Ustava Republike Srbije kada Vlada sama postavi pitanje svog poverenja u Narodnoj skupštini.
Kada pravo iskoriste narodni poslanici, njih 20 ili više, i traže da se glasa o nepoverenju Vladi, onda je predlog za izglasavanje nepoverenja sredstvo, instrument kako se dolazi do eventualne odluke o razrešenju. Zato u članu 93. nema predloga odluke o razrešenju, nego postoji ustavni mehanizam. Ukoliko je Ustavom propisana većina poslanika glasala za predlog o nepoverenju, po automatizmu se smatra da je doneta odluka o razrešenju Vlade.
Ta logika treba da se primeni i kada se razmatra pitanje poverenja Vladi. To je poseban institut koji ima za cilj da osnaži položaj Vlade i poziciju Vlade. Svaka vlada koja postavi pitanje svog poverenja to radi samo da bi ojačala svoju poziciju. Ako u nastojanju da ojača svoju poziciju Vlada postavi pitanje poverenja i ovde ne dobije 126 glasova, onda se po istom onom automatizmu za nepoverenje smatra da je ta vlada razrešena. To što vi vrtite glavom, možete biti u pravu samo ako je taj mehanizam oko glasanja i šta se tumači i kako se tumači Ustavom propisano, kao što postoji u nekim zemljama.
Ne sporim da u nekim zemljama, ali kao ustavna norma, postoji da vlada koja na glasanju nije dobila poverenje može da podnese ostavku, ali to nije slučaj sa našim Ustavom. Pošto toga nema, mi predlažemo na bazi ovoga automatizma iz člana 73. tačka 10, jer predlog da se glasa o poverenju, predlog da se glasa o nepoverenju su samo instrumenti, sredstva kako nešto ulazi u skupštinsku proceduru.
Meritum odluke jeste razrešenje, ili je doneta ili nije doneta. O tome se radi. Štaviše, mi to možemo, i to nije materija zakona o Vladi, to je više materija Poslovnika Narodne skupštine i ne znam zašto ste ubacivali to ovde.
Neću da vam pričam, javiću se kasnije povodom ovog drugog člana. Mislim da postoji prednost ove rasprave koju danas vodimo, koju može svako da tumači na svoj način, da li je dobra ili nije dobra, da li je opstrukcija ili nije. Svako ko se upušta u priču o novom ustavu Republike Srbije mora da uzme stenogram sa ove sednice, jer mislim da su se čuli neki dobri stavovi koji mogu da pomognu prilikom donošenja novog ustava.