Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih se osvrnuo na diskusiju prethodnika, narodnog poslanika gospodina Jojića, pošto se ovde raspravlja o amandmanu koji je podnela gospođa Gordana Čomić.
Činjenica je da smo mi u našem amandmanu ostavili deo koji podrazumeva da se pismena ostavka dostavlja predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Republike, ali moram reći da u potpunosti uvažavam i vaš stav koji govori o tome da se ona dostavlja samo predsedniku Narodne skupštine. U svakom slučaju, mislim da to ne treba da bude poseban problem sporenja, ali poštujem vaš stav i, sa stanovišta ustavne materije, mislim da ste potpuno u pravu.
Što se tiče našeg amandmana, zaista mislimo da predlog ovog člana kako ste dali u Predlogu zakona nije dobar i da treba izmeniti prvi stav. Dakle, tu je data mogućnost usmenog podnošenja ostavke, i to je situacija kada bi sutra došao predsednik Vlade Republike Srbije u Narodnu skupštinu i ovde pred narodnim poslanicima podneo ostavku.
Moram da vas podsetim da je upravo predsednik Narodne skupštine Dragan Maršićanin podneo ostavku. U tom kontekstu, sasvim je moguće da predsednik Vlade ili predsednik Narodne skupštine obrazloži svoju ostavku. Prosto nema ni logike, niti ima ikakvog smisla zabraniti mu usmeno obraćanje da on tu svoju ostavku obrazloži.
Ne slažem se sa kolegom Palalićem u načinu tumačenja člana 202. Poslovnika Narodne skupštine, zato što član 202. Poslovnika Narodne skupštine govori o tome da Vlada ili član Vlade podnosi ostavku, u pisanom obliku, i da je može obrazložiti. Ovde se vrlo jasno to obrazloženje odnosi na pismenu formu, jer je i ostavka u pisanoj formi.
Dakle, to se ne odnosi na ono da on može podneti ostavku, a zatim, u funkciji nekih kasnijih političkih nadmudrivanja, doći pred Narodnu skupštinu, ispričati ono što želi, a bez mogućnosti Narodne skupštine da o tome raspravlja, što ste tačno protumačili da je tako u Poslovniku Narodne skupštine.
U tom smislu, mislim da bi naš poslovnik trebalo menjati svakako, zbog toga što smo na ovaj način, praktično, evo i dalje na tragu onoga što sam u svom prvom izlaganju rekao, a to su konstantna preimućstva izvršne vlasti nad zakonodavnom vlašću.
Mislim da se svi slažemo oko toga da nije u redu da 250 narodnih poslanika ovde sedi i da se pojavi ministar, predsednik Vlade, nije bitno, obrazloži svoju ostavku na način kako on to želi (a to može biti i obrazloženje koje će sadržati niz neistina o radu Narodne skupštine, narodnih poslanika, političkih partija koje čine parlament), a vi nemate mogućnosti da izađete i da odgovorite u istom takvom nastupu pred Narodnom skupštinom i pred javnošću.
Prema tome, mislim da ovde tumačenje Poslovnika mora da bude striktno, na način kako sam rekao, a obrazloženje se odnosi samo na formu u kojoj se daje ostavka. Kako može obrazloženje biti u drugačijoj formi od ostavke? Hajde, razmislite o tome. Kako je moguće da obrazloženje bude u drugačijoj formi nego što je ostavka?
Kada ste već pomenuli Poslovnik, a ja veoma uvažavam vas kao predsednika Odbora za pravosuđe i upravu, voleo bih od vas da čujem odgovor na sledeće pitanje – da li je ova Narodna skupština i ova poslanička većina prekršila Poslovnik, član 199. koji glasi: "Sednica Narodne skupštine na kojoj će se raspravljati o poverenju Vladi ili pojedinom njenom članu održava se najranije po isteku roka od tri dana, a najkasnije 15 dana posle dana podnošenja predloga za izglasavanje nepoverenja"?
Ovde je podnet predlog za izglasavanje nepoverenja pre dva meseca, pre 60 dana, a čini mi se da je vladajuća većina spremna ne samo da prekrši Poslovnik u pogledu rokova, nego i u pogledu suštine i da odbije zahtev za raspravu o poverenju Vladi Republike Srbije, ili pojedinom ministru u Vladi Republike Srbije.
To sve ukazuje na lošu parlamentarnu praksu. Mislim da je dominacija Vlade Republike Srbije nad Narodnom skupštinom Republike Srbije poprimila zabrinjavajuće dimenzije. Mislim da ako se ovako nastavi mi ne možemo govoriti o tome da postoji demokratija u Srbiji i da je, pored zakonodavne vlasti, u Srbiji vrlo ozbiljno ugrožena i sudska nezavisnost. Mislim da je u tom pravcu Demokratska stranka Srbije učinila nedopustive korake, u pravcu monopolizacije i centralizacije sveukupne vlasti, mimo Ustava i mimo procedure i prakse koju poznaju slobodna i demokratska društva. Hvala na pažnji.