Dame i gospodo, poslanička grupa DS će u danu za glasanje, jer se glasa posle amandmana koji smo mi predložili, podržati amandman narodnog poslanika Milorada Mirčića, jer je i ovo rešenje bolje od predloženog, bez obzira što vam se čini da ako smo predložili da se briše zašto bismo glasali za amandman da se ostavlja mogućnost ostavke, ali sa tekstom da se otvara rasprava nakon što predsednik Vlade može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini, a nakon rasprave konstatuje da je prestao mandat Vladi.
Ovaj amandman zaslužuje našu podršku zato što se njime insistira na poštovanju Narodne skupštine. Dakle, stav 3. u članu 20. kaže: "Predsednik Vlade može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini". Znate, kada bismo, a ovi večernji časovi verovatno to zaslužuju, sa malo cinizma komentarisali, imali bismo pravo da kažemo – ko je taj čovek koji dolazi u Skupštinu, da li je on podneo ostavku?
U obrazloženju Vlada kaže, citiram: "Ostavka predsednika Vlade jeste jednostrani akt i ostavkom Vladi prestaje mandat, pa nema nikakvog razloga za skupštinsku raspravu o Vladi kojoj je prestao mandat." Ko je onda taj čovek koji dolazi da se obrati Skupštini: predsednik Vlade u ostavci, predsednik Vlade koji je podneo ostavku? Zašto se on obraća Skupštini?
Ostavka predsednika Vlade i ostavka Vlade je uvek ozbiljan događaj u svim društvima i u svim državama, pa tako i u Srbiji. Postoje, u principu, tipski razlozi za ostavku. Najčešći je da je Vlada, takva kakva je, zbog neostvarivanja programa, zbog političkih prilika u zemlji izgubila podršku poslaničke većine u Skupštini.
Kome se onda obraća taj predsednik Vlade, kome se obraća sa obrazloženjem političkih prilika, kada je ta vlada, čiji je predsednik podneo ostavku, bila nesposobna da popravi političke prilike, to poslanička većina zna. To je nepoštovanje poslanika koji su birali tu vladu.
Ako je ostavka podneta i ako je jednostrani akt, onda ne možete pružiti priliku predsedniku Vlade da drži govor pred narodnim poslanicima, jer on je izgubio autoritet; da ga ima, ne bi podnosio ostavku, jer bi imao podršku svojih poslanika. Ako želi da obrazlaže političke prilike, on ima prilike to da radi na sednici Vlade, kojom izveštava javnost o podnošenju ostavke, u medijima i gde god hoće, ali ne može za tu priliku da koristi instituciju Narodne skupštine.
Ono što je dodatni problem, koji vam možda ne izgleda kao argumentacija za ovaj zakon, ali je neminovna posledica – zašto samo u ovom zakonu da bude da može da obrazlaže svoju ostavku jedno lice koje bira ova skupština. Ova skupština bira predsednicu Vrhovnog suda. Ako ovo usvojite, moraćete da stavite u sve zakone da predsednica Vrhovnog suda može obrazlagati ostavku u Skupštini. Mi je biramo. U ovom trenutku je žena predsednica Vrhovnog suda. Predsednik Ustavnog suda, guverner Narodne banke...
Ako držite da je predsednik Vlade lice koje zaslužuje da se obrati kada je već podneo ostavku (ili podnela), da li to znači da ćemo u svim zakonima za sve funkcionere koje biramo, preko sudova i Narodne banke, imati odredbe u tim zakonima koji se tiču njihovih funkcija da se mogu obraćati Narodnoj skupštini i obrazlagati svoje ostavke?
Ako nećete to imati, zašto je samo predsednik Vlade izabran da se obrati Narodnoj skupštini, gde je izgubio autoritet pred poslanicima, koji jednostavno ne podržavaju više ni način na koji vodi Vladu, ni način na koji ne ostvaruje, verovatno, program Vlade?
Predlog koji je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić unekoliko popravlja ovo, zbog toga što omogućava narodnim poslanicima (evo, narodni poslanici dobacuju – u potpunosti popravlja, i u pravu su), zbog toga što stavlja Narodnu skupštinu u sasvim drugačiji položaj nego da bude slušaonica za predsednika Vlade koji je podneo ostavku zato što nema autoriteta da vodi Vladu.