Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko može da se bude ozbiljan u tri sata ujutro, može ko je spavao do pola tri pa ustao, ali onaj ko je radio od jutros od 10,00 taj od tri noćas ne
može da bude ozbiljan. Predlagač zakona kao da je tako radio u tri noću. Ovaj član to dokazuje.
Član 40. je jasne ustavne odredbe pretočio u nejasne zakonske. Šta sada biva? Dotakao se nekih odnosa predsednika i vlade regulisanih Ustavom, a nekih nije. Na primer, u članu 83, imate tačku 6. koja kaže: "Predsednik Republike, kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, po pribavljenom mišljenju predsednika Vlade, utvrđuje postojanje neposredne ratne opasnosti ili proglašava ratno stanje". Zašto to niste uveli u zakon?
Zašto niste u zakon uveli u odnosima između predsednika Vlade i Republike, da predsednik Vlade dostavlja mišljenje predsedniku Republike o postojanju neposredne ratne opasnosti ili o potrebi da se proglasi ratno stanje.
Znam da to nije potrebno, ali vas pitam, zašto ste prepisivali norme iz člana 83. tačke 7. i 8? Vi ste prepisivali norme iz tačke 7.
Član 40. stav 1: "Vlada predlaže predsedniku Republike uvođenje vanrednog stanja i akte kojima se preduzimaju mere u vanrednom stanju". Ovde se kaže "na predlog vlade, kada su na delu teritorije Republike Srbije ugroženi bezbednost Republike Srbije, slobode i prava čoveka i građanina ili rad državnih organa, (predsednik) proglašava vanredno stanje i donosi akte za preduzimanje mera koje takve okolnosti iziskuju, u skladu sa Ustavom i zakonom".
U stavu 2. kažete: "Vlada može predložiti predsedniku Republike da za vreme ratnog stanja donese akte u pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine". Pomislio bi čovek da ste izmislili nešto, ali u Ustavu, tačka 7, kaže se: "Predsednik Republike, po svojoj inicijativi ili na predlog Vlade, za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti, donosi akte o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine", s tim što još kaže da je on dužan posle ukidanja tog stanja da podnese na verifikaciju Narodnoj skupštini akte koje je doneo, a vi to niste u zakonu naveli.
Zašto su vam potrebne odredbe 1. i 2. člana 40? Šta to one regulišu kada je to Ustav potpuno regulisao, odnosno ako treba da prepisujemo Ustav, zašto niste i tačku 6. uzeli, koja govori o pravu predsednika Vlade da zahteva nešto od predsednika Republike.
Opet ste upali u zamku kada obrazlažete zašto ne prihvatate amandman? Kažete za jedan deo amandmana da je to regulisano Ustavom, a vama je ceo član regulisan Ustavom. Sada bi trebalo Narodna skupština da kaže - mi vama ne prihvatamo ovaj član zato što je regulisan Ustavom.
Gospodine ministre, ubeđen sam da ste poslednjih dan-dva videli ovaj predlog zakona. Ovo sigurno nije izašlo iz vašeg radnog stola.

Zahvaljujem se, gospodinu Nikoliću. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u tri sata po ponoći mi govorimo o jednoj od najozbiljnijih stvari koja može da se desi jednoj državi. U pitanju je uvođenje vanrednog stanja.
Uz sve ove zaista nerazložne odredbe, ugrađene u stav 1. i 2. predloženog člana, koje traži gospodin Milan Stevović da se promene, i ono što vam je rekao naš šef poslaničke grupe, a to su prenete odredbe Ustava, doduše nespretno i ovde ovako formulisane - moram, dame i gospodo i gospodine ministre, da vas podsetim na nešto što uopšte nije smešno, a ovaj vaš zamenik ministra ne prestaje da se cereka unazad sat vremena.
Moram da vas podsetim na to da je za sedam sati od ovog vremena zakazana sednica Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupština Republike Srbije. Kolege poslanici, članovi i predsednik Odbora, gospodin Milorad Mirčić, kao i mi koji smo članovi tog odbora, a verujem uz prisustvo ministra i ljudi iz MUP-a, usvajaće izveštaj o sprovedenoj akciji "Sablja" 2003. godine, koja je usledila baš za vreme uvođenja vanrednog stanja.
Niko nije do sada spomenuo nešto što moram sa žaljenjem da konstatujem i što mi svi znamo, a to je da mi već, nažalost, na jednom delu naše teritorije imamo svojevrsno vanredno stanje.
Naime, naša južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija je okupirana od 1999. godine, protivno volji SRS i uz prihvatanje tada svih političkih činilaca u Narodnoj skupštini da se to dogodi. Sama ta činjenica je otežavajuća okolnost za svakog od nas kada govori o jednoj ovakvoj situaciji.
Kada je u pitanju uvođenje vanrednog stanja, gospodine ministre, znam da ste u to vreme kao naučni radnik bili angažovani na Univerzitetu, odnosno na fakultetu na kome predajete, ali vaši politički istomišljenici i pripadnici vaše političke stranke su na svojoj koži neke od njih osetili, šta to znači kada se jedna takva ustavna odredba zloupotrebi.
Naime, tog dana, iako je to urađeno protivno Ustavu, jer Ustav upravo kaže da samo na delu teritorije to može da se dogodi, Nataša Mićić, koja je tada vršila dužnost predsednika Republike, uvela je vanredno stanje i tada su otpočele zaista prave muke. Dakle, desilo se to da je gotovo 12.000 ljudi na najgori mogući način diskriminisano.
I ne samo to, nego su počinjene zloupotrebe od strane nosilaca pravosudnih funkcija, o tome ćemo sutra detaljno da govorimo. Vidite, gospodine ministre, u ovom članu se kaže, "obrazloženi predlog Vlade".
Mene će najviše sutra da interesuje, a verujem i sve kolege poslanike članove Odbora za odbranu i bezbednost ...

Gospodine Radosavljeviću, hoćete da se javite posle i da nam objasnite šta je toliko smešno već pola sata ili da kupimo jedan merač ko se najviše smeje. Ne znam kako drugačije da odredimo to. Izvinjavam se, gospođice Jovanović.

Dakle, nas će najviše sutra da interesuje to kako je tekla sednica Vlade na kojoj je to odlučeno, ko je to predložio i gde je stenogram sa te sednice.
Mi poslanici i vi koji ste bili u izbornoj kampanji 2003. godine, i političkih stranaka koje su tek kasnije ušle u parlament, u novi saziv konstituisan 2004. godine, takođe ste bili gromoglasni u zahtevima da dođete do tih informacija. I sami znate, ne daj bože da se više ikada desi ta mogućnost ili situacija da do toga dođe, koliko je ta stvar sama po sebi opasna i ona inicijalna kapisla za nešto mnogo gore što može da se desi jednom narodu i pojedincima, u ovom slučaju je to 12.000 ljudi.
Uz sva ova objašnjenja i uz način na koji je ta ustavna odredba preneta u zakon, da se nije desilo to što se desilo 2003. godine, ne bih imala potrebu, niti bilo ko od poslanika SRS, da to dodatno objašnjavamo, ali počinjene su velike zloupotrebe.
Sećam se, a na to ću da podsetim i sutra gospodina Jočića, ministra unutrašnjih poslova, koji je tada bio naš kolega, jednog od tih dana kada je protivustavno Nataša Mićić uvela vanredno stanje na čitavoj teritoriji Republike Srbije, kada je gospodin Jočić zajedno sa gospodinom Mamulom išao u potragu za dvojicom svojih kolega, odnosno saradnika ili kako su se već oni tada odnosili prema njima, za vreme vanrednog stanja.
I oni znaju, i on sada, kao ministar unutrašnjih poslova, da je to nešto najgore što se desilo u novijoj istoriji našeg naroda i uopšte u toj praksi odnosa Vlade prema narodu i njenim građanima. Na najgori mogući način su kršena prava, slobode čoveka i građanina, a njih je 12.000.
Verujem da će vam posle izdatog saopštenja i obraćanja predsednika i nas članova Odbora i pripadnika MUP-a, ne sutra nego već danas, mnogo toga biti jasnije. Ako sutra, posle toliko vremena, mi ne dobijemo odgovore na sva ta pitanja, onda je zaista pogubno da više bilo kada i na bilo koji način razgovaramo o ovoj temi.
Ali, verujem da ćemo mi smoći snage i da ćemo celokupnu srpsku javnost upoznati sa svim tim što su pojedinci radili kršeći Ustav i zakon ove zemlje i na najgori mogući način se odnoseći prema već gotovo 12.000 građana Srbije.

Reč ima Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Milan Stevović je podneo amandman na član 40. stav 1. Predloga zakona o Vladi, koji je Vlada kao zakonski projekat podnela Narodnoj skupštini.
I na ovom članu se vidi priroda zakona o Vladi, o kojem je Narodna skupština imala u toku ovih dana raspravu, koja još traje i trajaće dok se svaki amandman ne bude dovoljno razjasnio, mada nikada u toku ovih godinu i po dana, bez obzira na mnoge neprecizne zakonske projekte koje ste podnosili, nijedan nije bio ovako loše koncipiran, a radi se o veoma značajnoj oblasti, a to je zakon o Vladi, gde ste u mnogo članova povredili Ustav Republike Srbije, najviši zakonodavni akt.
Kolega Milan Stevović je predložio da se u stavu 1. dodaju reči "na delu teritorije Republike Srbije". U članu 40. se govori da Vlada predlaže predsedniku Republike uvođenje vanrednog stanja i akte kojima se preduzimaju mere u vanrednom stanju. Znači, imajući u vidu da se u Ustavu Republike Srbije, u članu 83. tačka 8, jasno definiše upravo ova materija, koja je već uvršćena u član 40. Predloga zakona, ne vidim uopšte razloga da vi ne prihvatite ovaj amandman SRS, jer ima potpuno pravno utemeljenje u Ustavu Republike Srbije, najvišem zakonodavnom aktu.
Nadam se da ćete vi prihvatiti ovaj amandman poslanika SRS, gospodina Milana Stevovića, jer ovaj amandman ima cilj, kao i svi naši amandmani koje smo podneli Narodnoj skupštini, da se ovaj zakonski predlog koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini preciznije i jasnije uredi, jer je materija veoma važna.
Na kraju krajeva, treba da bude precizna i jasna jer se radi o instituciji Vlade, radi se o jednom zakonu koji ima jednu veliku važnost, radi se o izvršnoj vlasti, radi se o izdvajanju izvršne i zakonodavne vlasti. SRS je pokušala jedan ovako loš zakonski projekat amandmanima koje smo podneli i branili, i ubeđivali vas u toku ovih nekoliko dana i u toku ove noći, da se ovaj zakonski projekat popravi, da bude precizniji i da bude jasniji.
Znači, očekujem od vas da prihvatite amandman SRS, zato što ima jasno utemeljenje u Ustavu Republike Srbije, koji je najviši zakonodavni akt naše države.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Da, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, u najmanju ruku čudi stav predlagača da ne prihvati ovaj amandman, jer kod većine građana Republike Srbije još uvek postoji taj osećaj od poslednjeg vanrednog stanja, koje je bilo zavedeno po atentatu na tadašnjeg predsednika Vlade Zorana Đinđića.
Baš zato što neke stvari nisu dorečene, vanredno stanje je uvedeno na celoj teritoriji Republike Srbije i odnosilo sa na sve građane Republike Srbije. Da ne pričamo, Odbor za bezbednost će kad-tad morati da podnese onaj pravi izveštaj i ovoj Narodnoj skupštini i građanima Srbije, šta je sve rađeno za vreme vanrednog stanja.
Naime, ovaj amandman predviđa da Vlada Republike Srbije može da predloži predsedniku Republike Srbije uvođenje vanrednog stanja, ali na delu teritorije, jer ako je ugrožena bezbednost čitave teritorije Republike Srbije, onda se ne uvodi vanredno stanje, onda sa punim pravom možete da predložite i ratno stanje. Ako je u pitanju deo teritorije, možete da koristite to vanredno stanje.
U najmanju ruku čudi, baš zbog ovog teškog iskustva za vreme "Sablje", da se podrazumeva da je to na delu teritorije. Ništa se ne podrazumeva. Podrazumeva se samo ono što je napisano u zakonu i toga mora da se pridržava i Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije.

Reč ima poslanik Nemanja Šarović.
Gospodine Šaroviću, da li bi neko mogao da ubaci karticu tamo? Dobio si reč, video sam te, ali sada te ne primećujem na kompjuteru. Fizički vas vidim, ali ne primećujem da ste tu, pa bih voleo da budete tu. Vidim ga, ali ga ne osećam.
Molim službu da pokupi sve kartice u sali gde nema narodnih poslanika. Zamolio bih kolegijalno gospodina Šarovića da ubaci svoju karticu. Služba će da se probudi ako spava, ali neka završi svoj posao. Moramo biti principijelni i sa jedne i sa druge strane. Ne možemo na jednome insistirati, a na drugome ne. Moramo da poštujemo poslovnik konsekventno, a ne na parčićima.
Gospodine Šaroviću, izvolite, sada imate reč.