Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, otvaram Četvrtu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 226 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 242 narodna poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika: ni jedan poslanik nije obavestio da je sprečen da prisustvuje.

Saglasno članu 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u dogovoru sa predsednicima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri tačke iz predloženog dnevnog reda sednice.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku.

Grupa od 80 narodnih poslanika poslaničke grupe SRS predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 6. aprila 2005. godine (tačka 1. predloženog dnevnog reda).

Stavljam na glasanje ovaj predlog po hitnom postupku.

Za 116, protiv 128, nisu glasala dva, od ukupno 246 prisutnih narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o političkim strankama, koji su podneli Narodnoj skupštini 18. aprila 2005. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog po hitnom postupku.

Za 33, protiv 129, nisu glasala 84, od 246 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Grupa od 80 narodnih poslanika poslaničke grupe SRS predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketne komisije Narodne skupštine Republike Srbije, radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za sve učestalije informacije u javnosti o učešću potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa u korupcionaškim aferama, koji je podnela Narodnoj skupštini 26. aprila 2005. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog po hitnom postupku.

Za 115, protiv 105, uzdržana 23, nisu glasala tri, od 246 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, na osnovu člana 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Povreda Poslovnika. Izvolite. Poslanik Dušan Petrović.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče, reklamiram povredu člana 199. Poslovnika, koji govori o rokovima u kojima bi trebalo predloge za izglasavanje nepoverenja Vladi i  pojedinim ministrima staviti na dnevni red.
Celokupan dnevni red, o kome bi danas trebalo da se raspravlja, a ne da se odlučuje, trebalo je da se u ovom parlamentu nađe mnogo ranije pre današnjeg dana. Ono što je u svakom slučaju važno istaći jeste da, kada 20 ili više poslanika traži raspravu o izglasavanju nepoverenja Vladi, ta rasprava, po Poslovniku, mora da bude otvorena.
Ona ne može, ili bar ne sme, da bude predmet glasanja, odnosno ne može da bude tema za glasanje. SRS je podnela predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi. Ona je istakla svoje razloge, ali DS drži da svaki predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi predstavlja priliku za parlament i za građanstvo da se diskutuje o celokupnoj politici Vlade Republike Srbije.
DS smatra da su ekonomske prilike u državi veoma loše, da su svi ekonomski trendovi više nego zabrinjavajući i da se, nažalost, obistinjuju sve one primedbe i kritike koje je DS, prilikom formiranja Vlade Republike Srbije u martu 2004. godine, u nekoliko navrata u toku 2004. i početkom 2005. godine iznosila pred građane Srbije.
Inflacija je u martu 2005. mereno na mart 2004. godine 16,6%. Nezaposlenost nije smanjena, poreski prilivi u ovoj zemlji su 30% veći nego što su bili, a privreda je nelikvidna. Privreda u Srbiji nalazi se u recesiji. Stanje bezbednosti je znatno lošije nego što je bilo 2003. godine, iako je ministar smenio više od 700 ljudi koji upravljaju srpskom policijom. Stanje u pravosuđu je više nego zabrinjavajuće i o tome svakodnevno dobijamo poruke kako iz inostranstva, tako i od relevantnih poznavalaca prilika u zemlji.
Sve su to razlozi zbog kojih je potrebno da građani Srbije čuju debatu o poverenju Vladi. Ukoliko te debate ne bude, znači da su se parlamentarna većina, Vlada Republike Srbije i predsednik Vlade "na smrt" prepali od toga šta poslanici u ovom parlamentu imaju da kažu o tome šta ne valja u politici Vlade Republike Srbije.
Pre nego što sam ušao u ovu salu, moj prijatelj Milan Stanimirović me je podsetio na jednu misao koju je Masarik pre Drugog svetskog rata izrekao: "Suština parlamentarizma nije u odlučivanju, suština parlamentarizma je u raspravljanju".
Nije mi jasno zbog čega bi se bilo ko plašio da 250 poslanika ovog parlamenta iznese razloge protiv Vlade Republike Srbije ili za Vladu Republike Srbije. Jasan je znak slabosti i jasan je znak kukavičluka, ukoliko parlamentarna većina povredi Poslovnik, ukoliko na taj način bude povređen Ustav i ukoliko Srbija ostane uskraćena za debatu o poverenju Vladi Vojislava Koštunice.

Hvala vam.
Povreda Poslovnika, gospodin Tomislav Nikolić. Da li istog člana? Oprostite, molim vas recite mi, gospodine Nikoliću, da ne bih upao u zamku, da li isti član reklamirate? Oprostite, onda moram da odgovorim. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam koji od ovih obavezujućih akata da vam pokažem i koji danas da branim pred vama.
Ovo je Poslovnik Narodne skupštine, usvojen većinom glasova narodnih poslanika, a ovo je Ustav Republike Srbije, usvojen na referendumu. Prvo Ustav Republike Srbije, član 73. i član 93.
Član 73. tačka 11. kaže: "Narodna skupština obavlja kontrolu nad radom vlade".
Član 93. stav 4. kaže: "Glasanju o nepoverenju vladi može se pristupiti tek posle tri dana od dana podnošenja predloga za izglasavanje nepoverenja".
Vi danas hoćete da nas sprečite, kršeći Ustav Republike Srbije. Ustav je dao pravo i obavezu Narodnoj skupštini da kontroliše Vladu, a vi tu raspravu hoćete da sprečite. Ustav je odredio minimalni vremenski rok u kome tačka o nepoverenju mora da se nađe na dnevnom redu. Ustav nije rekao predsedniku Narodne skupštine da može da izvodi lakrdiju na sednici Narodne skupštine i da većinom odluči hoće li se raspravljati o poverenju Vladi. O ovome se ne glasa, o ovome se raspravlja, a onda se glasa posle rasprave.
Gospodine predsedniče, vi ovde izvodite takvu smejuriju da nas danas pitate da li prihvatamo hitan postupak za predlog akta koji smo podneli u aprilu mesecu; da li smo za hitan postupak oko izglasavanja nepoverenja Vladi, a prošlo je dva meseca otkako smo podneli taj predlog. Možda ste vi ozbiljan čovek, gospodine predsedniče, ali ovo je neozbiljan način vođenja sednice Narodne skupštine. Vi imate razloga da branite Vladu, ali ne da je branite tako što se o njenom radu neće raspravljati danas, vi imate argumentaciju.
Dakle, ako posle godinu i po dana vladavine nemate smelosti i niste u stanju da izađete ovde i da govorite o rezultatima rada Vlade, zašto je onda branite, zašto je branite izlaskom iz sale, kako ćete da se osećate – jer vi ćete biti drugi većinski saziv koji na taj način brani vladu. Prvi je bio Dos-ovski, u kome ste branili vladu Demokratske stranke. Na ovaj način, još brutalnije, rečima – ko ste vi iz opozicije da nam rušite vladu, niste je ni birali.
Ovo je istovetan način, istovetan manir, nedemokratski manir, diktatorski. Nemojte da nam stvarate privid demokratije, ako nema rasprave o vladi, ne treba nam skupština. Naredite uredbama ko će da vlada, koliko dugo će da vlada, kada se smenjuju ministri, kako će da se ponašaju, ne treba Narodna skupština, ako ne može, da raspravlja o vladi, a ispunila je Ustavom predviđene obaveze. Mi smo ispunili Ustavom predviđene obaveze da raspravljamo o vladi, a vi kažete da je najuspešnija vlada. Hajde da otvorimo tu raspravu.
Naša rasprava svodi se na saradnju vlade sa Hagom. Ako nas budete čačkali u toj raspravi, onda, naravno, i vi i svi ostali, neka očekuju kako će da odgovore srpski radikali.
Vi hoćete da se ne raspravlja o vladi koja je čoveka brutalno otela sa medicinskih aparata, ne slušnih i ne audio i vizuelnih aparata, sa medicinskih aparata koji vraćaju život. Otela ga je, strpala u avion i prebacila u Hag.
Nekoliko meseci posle javno izrečenog obećanja da nikoga nećete uhapsiti, nekoliko meseci posle našeg pristanka na ono što radite po Srbiji, a hteo sam da vam kažem, možda ćete me sprečiti u tome, da ste angažovali kriminalce da vam obezbeđuju novac kojim isplaćujete porodice ljudi koji se, da kažemo, dobrovoljno prijavljuju u Hag. Jeste, ali ti kriminalci finansiraju ovde još jednu poslaničku grupu, tako da je to već postao manir.
Sve bih vam to rekao da je moguće, da vi to dozvoljavate. Rekao bih vam kako izgleda ta saradnja sa Hagom i rekao bih vam da general Lukić nikada nije demantovao izjavu svoje porodice da je brutalno otet. Rekao bih vam mnogo toga kada biste dozvolili, ali nemojte da ličite na one vlade pre vas koje nisu dozvoljavale da se u Skupštini govori.
Nijedna nije dobro završila i zato vas molim, gospodine predsedniče; vi ste jedan ozbiljan čovek u zrelim godinama, izmiče se i vama i meni skoro sve u životu; šta ćemo, to je biologija; dakle, da ostanete upamćeni, gospodine predsedniče, kao čovek koji je časno vodio Skupštinu, jer vi činite i krivično delo. Vi jedan državni organ ovde sprečavate da obavlja svoje dužnosti.
Zbog toga vas molim, nemojte da se igramo ukazivanja na povrede Poslovnika, nemojte da vam pada na pamet da pobegnete iz ove sale i sa megdana, jer mi je neprirodno da bežite, a nosite u ruci Studiju izvodljivosti. Nešto mi se čini kao da vas peče ta Studija izvodljivosti. Neprirodno mi je to, tako jaka koalicija, koja i dan i noć kontroliše da nije neko otet, da nije neko plaćen još, da nije prodao dušu đavolu, kao pojedinci u ovoj skupštini; nešto mi je tu neprijatno, a tako jake i moćne političke stranke.
Ankete govore da ste izuzetno jaki, čak bi neki od vas prešli i cenzus, pa ne znam zašto bežite sa ovog megdana. Otvarate nova radna mesta, gradite puteve, dižete mostove, fabrike rade, sve cveta, banke se prodaju po ogromnim cenama, sve je u Srbiji kako treba, deca sa pesmom idu u školu, tamo ih niko ne dira, niko im drogu ne prodaje, cveta nam Srbija. Počećemo kao u vreme hipi pokreta da nosimo cveće oko vrata, za sve je to zaslužna ova vlada, pa hajde recite nam da ste zaslužni, možda možemo do kraja sednice i da vam čestitamo na uspesima.
Zato vas molim da ne gazite Poslovnik, gospodine predsedniče. Ovde niko nije predložio nijednu tačku za proširenje, nijednu tačku za skraćenje dnevnog reda. Radi se o dnevnom redu koji ste predložili. Ako vam Skupština danas ne usvoji taj dnevni red, od vas odmah očekujem ostavku, gospodine predsedniče.
To je ono najmanje što od vas očekujem. U Japanu bih rekao da treba da se ugledate na časne pretke, da izvršite i radikalniji čin, a ovde podnesite ostavku.

Hvala vam za primedbu iz Japana. Ja vas molim da se ugledate na svoje pretke iz Švajcarske i da vodimo računa o časovniku.
Izvolite, po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Vlahović, a potom se po Poslovniku javlja narodni poslanik Gordana Čomić. Molim da tokom izlaganja smanjite svoj intenzitet brige za moj biološki sat. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 199. Mislim da nema potrebe da ga pročitam, jer su i moji prethodnici vrlo jasno ukazali gde je povređen Poslovnik Narodne skupštine, odnosno gde je povređen Ustav Republike Srbije.
Kao što je moj cenjeni kolega Dušan Petrović rekao, suština parlamentarnog života nije u glasanju, nego je suština parlamentarnog života u raspravi.
Meni zaista nije jasno kako je moguće da koalicija koja ima većinu u ovom parlamentu rizikuje da grubo krši Ustav, da grubo krši Poslovnik, ne dopuštajući upravo raspravu koja bi trebalo, pre svega, da ukaže građanima Srbije gde se to Srbija danas zaista nalazi.
Mi smo bili u proteklom periodu svedoci opštenarodnog veselja, koji je upravo dolazio od vladajuće većine, za koju sumnjam da danas postoji u parlamentu, inače bi rasprava bila dozvoljena, a to je – kako u Srbiji nikada nije bilo bolje nego što je danas, kako nam ruže cvetaju, evo stigla je i Studija izvodljivosti, evo i MMF je postigao dogovor sa Vladom Srbije i od sada će naš put u tranziciji biti posut ružama.
Kad je tako, mene čudi kako upravo u tu opštenarodnu veselu buku ponegde prodre pokoji ton koji, nažalost, dolazi upravo od onih koji su, između ostalog, tu da ocenjuju tok ekonomskih reformi. Mogli ste da čujete pre tri dana šta o tome misle ekonomisti poput Bokroša, Bacleroviča; a podsetiću vas da su to glavni kreatori tranzicije u dve najuspešnije zemlje u istočnoj Evropi; vrlo jasno su rekli da je ekonomska tranzicija u Srbiji, da su ekonomske reforme u Srbiji – pred kolapsom.
No, imali ste prilike tokom ove rasprave da čujete argumentovano šta je to što Vlada Srbije ne radi dobro. Bojim se da propuštate, kao što je i Milošević svojevremeno propuštao da čuje argumente, argumentovanu kritiku, da promeni kurs svog broda, da nas ne vodi u propast; bojim se da ćete na jesen platiti mnogo veću cenu za to, kad na površinu izbiju stvarni razlozi na koje smo želeli danas da vam tokom ove rasprave ukažemo.
Mogli ste da čujete tokom ove rasprave, ali nažalost spremni ste i Ustav i Poslovnik da prekršite samo da do rasprave ne dođe, da se danas u Srbiji rast industrijske proizvodnje meri ne pozitivnom cifrom, nego negativnom. To je pad. O tome smo vam govorili prošle godine kad ste uništavali razvoj privatnog sektora. Mogli ste da čujete da je u prvom kvartalu u Srbiji rast inflacije 5,9%. Nema ništa od jednocifrene inflacije, kako je bilo planirano.
Kao što smo mogli da vas podsetimo na vaše "fenomenalne" rezultate koje ste napravili u 2004. godini, a to je da je inflacija bila veća za 70% nego što je projektovana, da je trgovinski deficit bio dva puta veći nego u 2003. godini, da je platno – bilansni deficit bio veći za 80% – da su sve performanse, ali bukvalno sve performanse po kojima se meri ekonomska aktivnost – lošije nego što su bile godinu dana pre toga.
Kao što ste mogli sada da čujete, tokom rasprave, šta je to što nas čeka na jesen, a to su ogromni socijalni nemiri; ne zbog toga što javnost nije spremna da prihvati neminovnost restrukturiranja javnih preduzeća i neminovnost smanjenja državne administracije; nego zbog toga što stalno otezanje primene tih mera ima za posledicu još veću i veću socijalnu cenu.
(Predsednik: Vreme.)
Meni je žao što propuštate poslednju priliku, da čujete argument nad argumentima, zasnovanu kritiku, koja bi pomogla toj vladi, jer ako imate većinu, na kraju ćete glasati za opstanak. Naravno, daćete poverenje Vladi, ali žao mi je što ne dozvoljavate da čujete argumente, a bojim se da ćete upravo zbog toga platiti veliku cenu. Već ste je platili.
(Predsednik: Pet minuta.)
Kao što reče moj cenjeni prethodnik, neki možda preskoče cenzus na sledećim izborima, možda, ali većina sigurno ne.
(Predsednik: Ali, vi ste svakako preskočili vreme koje je predviđeno za obraćanje. Budite ljubazni i završite.)
Savetujem vam da u raspravi čujete argumente koje imamo. Zahvaljujem se na pažnji.

Izvolite, narodni poslanik Gordana Čomić. Nadam se da ćete vi govoriti o povredi Poslovnika, a potom narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo, ukazujem na povredu člana 28. Poslovnika,  koji govori o poslovničkoj, osim ustavnoj i zakonskoj, obavezi predsednika Skupštine da se stara o ustavnosti i zakonitosti i da vodi računa o usklađenosti rada organa Skupštine.
Predsednik Skupštine je odgovoran za ono što se dešava u Skupštini. Voljom vladajuće većine doveden je u situaciju da, šta god vi danas odlučili kao vladajuća većina, kada je u pitanju ovih 6 tačaka dnevnog reda, Skupština je na gubitku.
To je neoprostivo za bilo koga ko hoće da, boreći sa svim teškoćama koji čekaju institucije u tranziciji, zaista doprinese radu Skupštine.
Jedna opoziciona grupa je postavila političko pitanje, a to je rasprava o poverenju Vladi, rasprava o poverenju ministrima. Vladajuća većina na to odgovara tehničkim pitanjem - imamo 126. Ne interesuje nas vaše postavljanje političkih pitanja. Kratkovidost tog poteza je nešto što ste morali da naučite, jer ću citirati vas od pre dve godine - da je takav postupak "nasilje nad Ustavom i nasilje nad Skupštinom". Pitajte trenutno – predsednika Vlade da li je to izgovorio.
Nije meni problem šta će predsednik Vlade i šta će ministri, meni je problem predsednik Skupštine. Dakle, vi imate dva predloga na ovom dnevnom redu za raspravu o poverenju predsedniku Skupštine. Jedan je podnela poslanička grupa SRS, drugi je podnela DS. Znači, osim što sasvim izvesno imamo manjinsku Vladu, mi imamo i predsednika Skupštine za koga je pitanje da li uživa poverenje onog broja poslanika koji je glasao za njega pri izboru.
Čak i ako rešite da tehnički odgovorite na političko pitanje, što je greška za Skupštinu; videćete to po reakcijama u javnosti, i to vrlo brzo; to se ne radi. Kad vidite da je neko napravio takvu grešku, ne ponavljate je. To se zove osionost. Očigledno u Srbiji mora svako jedanput da bude na vlasti i da iskoristi pun kapacitet svoje osionosti da bi naučio da se Skupština ne ugrožava time što, kad vam neko odgovori političkim zahtevom, vi kažete - baš me briga, imam 126. Poseban problem je što ima mnogo materijala, kada je Vlada u pitanju, da se o tome razgovara.
Samo jedna opaska. Ministarstvo prosvete i novac koji je namenjen školama, koji je povučen iz trezora, i suma za posebnu stimulaciju nastavnika i profesora za rad vannastavnih aktivnosti - ukinuto. Šta Skupština o tome zna? Radi se o populaciji na koju se svi pozivamo, da ćemo ulagati u njihovo obrazovanje za moderno evropsko društvo.
Ministarstvo policije, koliko skandala, koliko afera, koliko neproverenih vesti, to je ono o čemu bi trebalo ovde da se razgovara.
(Predsednik: Vreme.)
Ponavljam, mnogo manje je bitno što predsednik Vlade nije podneo izveštaj, što ministri nisu podneli izveštaj, od činjenice da prenebregavate da je predsedniku ove skupštine podnesen zahtev za raspravu o njegovom poverenju. Vlada je jedna tema. Ako vladajuća većina neće da koristi kapacitete Skupštine za kontrolu rada Vlade, to je problem vladajuće većine koji će biti plaćen na izborima.
Ako Skupština neće da razgovara o sebi, onda imamo mnogo ozbiljniji problem nego što je rečenica - imam 126 i ne interesuje me da li ću da stavljam to na dnevni red ili ne.
Kapacitet mandata (o tome sam vam govorila kada smo razgovarali o Zakonu o Vladi), kojim procenjujete sopstveni mandat, pokazuje političku zrelost onih koji su dobili državu na upravljanje. Nikada politički zrela ličnost neće na postavljanje političkih pitanja odgovoriti tehničkim odgovorom i rečenicom - imam 126, neću da razgovaram ni o Vladi, ni o predsedniku Skupštine. Žao nam je i zaista još jedanput, šta god kao većina da rešite vi ste na gubitku; i gore od svega, Skupština je na gubitku.

Izvolite, gospodine Vučiću, a potom narodni poslanik Dragor Hiber.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću da govorim o Vladi Republike Srbije i da zloupotrebljavam govornicu na bilo koji način da mi ne biste prebacivali. Hoću da govorim o kršenju člana 100. Poslovnika o radu Narodne skupštine, jer smatram da je dostojanstvo Narodne skupštine povređeno na najgori mogući način, brutalno pregaženo, i znam da se sa tim slaže većina poslanika, bez obzira na to što ne smeju da glasaju zbog partijske lojalnosti ili nečeg drugog.
Naime, toliko se zaklinjete u Evropu i evropske standarde, a nigde u Evropi, ali ni u Aziji, ni u Americi, a do sada nije poznato ni u Africi ne postoji slučaj da opozicija pokrene zahtev za raspravu o Vladi ili interpelaciju, a da onda neko kaže - izvinite, ovo ne može da bude na dnevnom redu i nećemo o tome ni da razgovaramo zato što je nama palo na pamet da o tome ne bude rasprave ili kako je neko rekao - Vlada dobro radi, pa o tome nećemo ni da raspravljamo.
Ljudi, ako Vlada dobro radi onda dajte raspravu. Ali, i da radi dobro i da radi loše nije to pitanje vašeg mišljenja i vaše želje. To mora da bude na dnevnom redu, voleli ili ne. Ne može to, zato što neko ne zna šta će da se događa u tih pet, šest ili deset dana, koliko će rasprava da traje, da li će neke lopuže i kriminalci da kupuju neke druge lopove i kriminalce, da to isključi sve ostale narodne poslanike iz priče i rasprave o onome što jeste suština pitanja, da li ova vlada zaslužuje poverenje ili ne.
Ono što mi postavljamo kao pitanje, a to je – ko je to uspeo da ubedi nekoga u Srbiji da je postalo normalno da nešto tako ne bude na dnevnom redu; kažu - evo mi imamo većinu da to skinemo sa dnevnog reda. Nigde i nikada, ni u jednoj evropskoj zemlji se nešto slično nije dogodilo. Uporedno-pravna praksa ne poznaje sličan slučaj. Nigde i nikada.
Znači, to je moglo da padne na pamet nekom geniju i palo je u prethodnom mandatu; imali smo tada objašnjenje šefa poslaničke grupe DOS, koji je izrekao ovde genijalnu misao - ne može opozicija da nas smenjuje, jer opozicija nije ni birala Vladu.
Takvih genijalnih rečenica smo se naslušali, ali sada moram da kažem i da konstatujem, da smo od 5. oktobra imali desetine zahteva za smenu ministara i samo je jedanput bilo na dnevnom redu, i to kada je bio u pitanju ministar pravde Batić. Nikada više to nije bilo na dnevnom redu, jer je neko posle toga rekao – to više ne mora da se nađe na dnevnom redu i nećemo o tome da razgovaramo i raspravljamo, zato što je bila neprijatna diskusija.
Zbog čega postoji ovaj parlament? Zbog čega postoji Narodna skupština? Zbog toga da biste vi ono što se dogovorite, četiri predsednika stranaka koje se nalaze na čelu vaših poslaničkih grupa, vi se dogovorite i uopšte nije važno šta će da kažu poslanici, šta će da kaže opozicija ili bilo šta slično. Vama se ne sviđa tema, Vlada dobro radi i sada ćemo to da skinemo sa dnevnog reda.
To vređa inteligenciju građana, kao što vređa inteligenciju građana to, kada Agencija BETA objavi, pa onda pojedini mediji prenesu, kažu – posle 50 godina prvi demokratski izbori u Iraku. Tamo 100 mrtvih svakoga dana, zgaziše, uništiše zemlju čitavu, a mrtvi hladni objavljuju kako su prvi demokratski izbori i svi mediji prenose.
Misle da je narod lud. Hoće bukvalno od svakog od nas, ma nije samo to, koju god zemlju hoćete da uzmete i na bilo koji način, neko hoće to da napravi od građana Srbije. Hoće da kažu - ljudi, vi niste ljudi, vi niste čak ni šimpanze, vi ste orangutani. To vi sada hoćete da kažete građanima Srbije, svima, zato što ovo niko normalan ne može da uradi, zato što ovo nigde, nikada nije postojalo.
(Predsednik: Vreme.)
Neka izađe jedan od vas pravnika, neka kaže gde je ovo nekada postojalo, gde se ovo na sličan način dogodilo. Znam da je vreme, gospodine predsedniče, prekidam.
Pokušao sam da vam ukažem, uopšte ne ulazeći u meritum stvari, u meritum našeg zahteva, zašto je ovo problem da danas uradite. Vidim da ste čvrsto rešeni da od vaše ideje ne odustajete.
Molim vas da razmislite još jedanput zato što će i ovo ostati ubeleženo, ući će u anale Narodne skupštine, a bilo bi dobro da to uradite, jer ovde je četiri ili pet poslaničkih grupa u vlasti, jedna će ući u Skupštinu, a ostale neće naredni put. Neka bar te što neće da uđu naredni put u Skupštinu dobro razmisle da ne budu po ovome zapamćeni. Što se nas tiče, ne brinemo zbog toga, građani Srbije su sve videli.
Videli su ko se plaši rasprave o Vladi i što se nas tiče samo ćete nas naterati da još veću snagu utrošimo za rad na terenu, da objašnjavamo građanima Srbije i da se borimo za izbore što pre, na kojima ćemo sve zajedno da vas pobedimo.