Izvolite, gospodine Hiber.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 199. Poslovnika o radu Narodne skupštine napisan je u indikativu, a ne u kondicionalu. On kaže da će Narodna skupština raspravljati, a ne da može raspravljati ili da će odlučivati o tome da li će raspravljati. Nema spora da je, stavljanjem na dnevni red, glasanje o raspravi o poverenju Vladi Republike Srbije teška povreda Poslovnika i Ustava Republike Srbije.
Tačno je da je ovakvu povredu Poslovnika, u jednoj sličnoj odredbi, i povredu Ustava, Narodna skupština učinila i u prošlom mandatu. Učinila je, ali jedna pogrešna odluka, jedno rđavo tumačenje Ustava i Poslovnika ne daje pravo da se sa time nastavi. To je shvatila i skupštinska većina u prošlom mandatu, i u jesen 2003. godine stavljeno je na dnevni red poverenje predsedniku Narodne skupštine i poverenje Vladi.
Ne vredi, nećete promeniti istinu dobacivanjem. Nije tačno ni to da će se raspravom o Vladi izgubiti vreme koje je potrebno za napredak, za reforme u Srbiji. Upravo obrnuto. Ako se ova rasprava otvori, moći ćemo da raspravljamo o tome koji su razlozi za to, da nije ispunjeno jedno od centralnih predizbornih obećanja stranaka koje čine okosnicu u Vladi, a to je promena Ustava Republike Srbije. Moći ćemo, možda, da pronađemo zajedničko rešenje za način promene Ustava i za sadržinu budućeg ustava.
Moći ćemo i da vidimo zašto se naš pravni sistem i pravosuđe ne menjaju, gde su prepreke, i da pokrenemo Srbiju napred. Umesto toga, guranjem stvari pod tepih, majorizacijom putem brojke od 128, jedne "tanke" brojke, pitajte gospodina Živkovića koliko je to "tanka i opasna" brojka, mi samo sprečavamo da se reforme u Srbiji obavljaju.
Prema tome, predlažem gospodi iz pozicije da još jednom razmisle, da prihvate "bačenu rukavicu". Ako opozicija nema argumente platiće cenu za to što je tražila raspravu u kojoj nema argumenata. Dakle, napred. A, ako opozicija ima argumente, onda, kao dobri građani ove zemlje, kao odgovorni političari, ako ništa drugo, izglasaćete poverenje vladi vašom većinom, ali ćete dobiti putokaz kako menjati politiku koju vodite. Izbori će doći, pre ili kasnije. Hvala.

Hvala vama. Izvolite, gospodine Krasiću.

Pa, nažalost, ovo je prilika da preko ukazivanja na povrede Poslovnika, ukažemo građanima Srbije šta se dešava u Narodnoj skupštini.
Da ne bih dobio opomenu, pozvaću se na član 199. za koji su prethodni govornici tačno rekli kako treba da se tumači, šta je tu navedeno, a pozvao bih se i na član 157. i član 86, i to 5. stav.
U odredbama koje sam naveo nedvosmisleno je navedeno da Narodna skupština mora da poštuje Ustavom propisano pravo manjine. Ustav Republike Srbije u članu 93. ima garantovano pravo manjine u Narodnoj skupštini i Ustav je sam propisao koji su to otežavajući uslovi da bi manjina mogla da ostvari to svoje pravo. A, pravo koje koristi manjina od 20 poslanika jeste da traži raspravu i odlučivanje o predlogu da se izglasa nepoverenje vladi.
To je jedan oblik kontrole izvršne vlasti. Ovde se u kontinuitetu pravi greška, što se ova tačka dnevnog reda stavlja na glasanje. Druga greška koja se ovde pravi ogleda se u tome što se, po nekom tumačenju stručne službe, traži da tu stoji još i naznaka - hitan postupak. Za ovo ne treba hitan postupak. Za ovo je Ustav propisao automatizam, s tim što je rekao da rasprava ne može da počne pre isteka roka od tri dana, a u kom roku mora da se završi - nije propisano.
Ono što stoji u Poslovniku, kao rok od 3 do 15 dana, ima samo cilj da ubrza uvršćivanje u dnevni red i raspravu o tome, a ne da daje pravo nekome da skida sa dnevnog reda ovu tačku dnevnog reda. Ova tačka dnevnog reda je ono što štiti manjinu u Narodnoj skupštini. Manjina u Narodnoj skupštini je iskoristila svoje Ustavno pravo, obezbedila odgovarajući broj potpisa, dala je predlog. Taj predlog je na dnevnom redu i tu nema glasanja.
Jer, ako ovako tumačite, onda bi predsednik Narodne skupštine trebalo da ide u zatvor jer sednicu nije održao u roku, između 3 i 15 dana. Naravno, niko ga nije oterao u zatvor. Kao što treba ozbiljno da se zamislimo, kakva je ta situacija kada 200 poslanika čeka predsednika u hodniku, jer on blokira rad državnog organa. On nije samo narodni poslanik nego, videćete i sami, pod nekim uslovima, i v.d. predsednik Republike i u svakom slučaju najodgovornija osoba, i ne može Narodna skupština da zavisi od njegove volje - da li će on sebi da dozvoli da uđe ili ne.
Ne ulazimo u to s kojim brojem glasova ćete dobiti ili izgubiti u ovoj raspravi, ali o raspravi se ne odlučuje. Nju Ustav garantuje i zato ste učinili povredu Poslovnika, a da vas upozorim - ukoliko na isti način skinete sve tačke dnevnog reda, onda nemamo ni dan za glasanje. Razmislite kako je to smišljeno.

Hvala. Izvolite gospođo Stojačić, povreda Poslovnika.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine poslaniče, da, mi smo ovde došli da, između ostalog, čujete i neke tirade narodnih poslanika koji predstavljaju opoziciju u ovom parlamentu, jer je vladajuća većina, i po Ustavu i po Poslovniku, dužna da štiti prava manjine; dužna je da otvori diskusiju na teme koje predstavnici opozicionih stranaka u ovom parlamentu žele, jer im to pravo omogućava Ustav Republike Srbije. To pravo im daje i Poslovnik Narodne skupštine, na čije članove se i pozivam za ovom govornicom. To su članovi 199. i 28. Poslovnika, koji su prekršeni po ko zna koji put.
Gospodine predsedniče, vi koji se pozivate na dostojanstvo Skupštine, na dostojanstvo parlamenta i poslanika, svakog pojedinačno i svih nas zajedno, dovodite sebe u situaciju da na dnevni red ne stavite čak ni tačku koja se odnosi na vas.
Razumem da imate obavezu, kao član vladajuće koalicije da, u neku ruku, pokušate da na dnevni red ne stavite tačke o poverenju Vladi i pojedinim ministrima, ali DS je 16. marta 2005. godine pod brojem 118-714/05, podnela predlog za razrešenje predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodina Predraga Markovića.
I tada, kao i danas, predsedniče, prekršili ste Ustav i Poslovnik. Tada, 17. februara 2005. godine, u Narodnoj skupštini, usvojen je Zakon o radu. Istog dana urađen je i sačinjen izvornik tog istog Zakona o radu, koji je dostavljen na potpisivanje predsedniku Republike Srbije.
Nakon uvida u tekst koji je dostavljen predsedniku Republike Srbije utvrđeno je da se radi o najgrubljem falsifikatu; da se radi o prepravci četiri člana Zakona o radu. Podsetiću vas - član 105, 108, 118. i 188. Pokušali ste, da li iz neznanja, u šta sumnjam, ili iz namere, u šta verujem, da obmanete i narodne poslanike i građane Srbije, da se radi o pravno-tehničkim izmenama.

Upozoravam vas da ne vređate narodne poslanike. Nastavite.

Predsedniče, upozoravam vas da nisam vređala narodne poslanike...

Ja sam i narodni poslanik i nikada nisam probao nikoga da obmanem. To je uvreda. Budite ljubazni, birajte reči, a sada nastavite....

Naravno, mogu citirati članove zakona, iako sam sigurna da ih vi znate napamet i konstatovati da su izvršene permutacije između člana 118. i 108, i to iz vrlo jasnih razloga.
Samo ću jedan primer navesti – da bi se troškovi ishrane u toku rada, dakle topli obrok i regres oporezovali, iako su poslanici u Narodnoj skupštini amandmanima izglasali da se ne oporezuju, što ima direktan politički benefit na grupaciju kojoj vi pripadate, a koja kontroliše finansije u Republici Srbiji, odnosno direktni benefit na budžet Republike Srbije.
Premeštanjem odredbi amandmana koji su usvojeni iz jednog u drugi član, bitno se menja suština zakona i volja narodnih poslanika u republičkom parlamentu.